Original subtitles

Bože, daj mi snage da izdržim.

Daj mi snage da se borim.

Udara zlo.

Sa svake strane.

Valjda neće.

Ovo zlo... Za navijek da traje.

Gre ota od Boga da je niko ne gleda.

Još godinu danad će moja mogu dožalim.

Deca umivena?

Umivena.

Okupana s naške.

Hvala što pratite.

Ajde, ajde, čabuk olun!

Spasi, gospodin, rada tvoja. Mislim da ide kući.

Mok paraputa, mok je lek.

Što će to da bude s nama ako i ovo pustimo da prođe?

Polako, comke.

Imam ja sinove za te stvari.

Rešavam ti svoja posla.

Ti dobro znaš da i ja umem da se svetim. Znam.

Silan si ti, Trifune.

Šta ćemo s Turcima, što nam sve tu kuću zagadeše?

A, Trifune?

Hristos Voskrese, braćo!

Lakin askerlerin ni için böyle bir şey yaptı? Yatağanlar parlayacak, tüfekler

dolduruluyor. Biliyorum, zira ben bunların içine doldum.

Efendiler... ...bana öyle geliyor ki sizler kendi çıkarlarınızın derdine

düşüp... ...padišahımızı ve iradesini unutmuşsunuz.

Padišahımız efendimizin fermanıdır ki... ...Allah'ın izniyle burada, bu sınırda

görevimi yerine getirmeye geldim.

Evet, evet.

Padisah hazret verjenin fermani var muhterim Čafrbeja, ama baš ka ferman,

baš ka bir mu selimi getiri bilir.

Padisah imaz Avrupa taksili gormu šve, o, jeni bir donem in geldini soli, jor.

Juđe je padisah imaz.

Eskiden japtat gibi gučkulan makiste neski pašalari gorav denar, jor.

Hađitrifu molu nu Istambul dotutujor, o, Istambul la selani kle tižeret japjor.

Ona karši čik mu ak lazu.

Kucu var.

Bizim için karlı bir iş... Hakkın var, Ismail bej.

Onu tahrik etmemelijiz. Hasna ve kata.

Onu mahr etmelijiz.

Bu ihsancı domuz ona verdiklerimizle kiliseler mezaldar yaptiriyor. Üzerine

bir de ahaliyi toplayip jortu kutluyor.

O, Ismael bejim... Vesa

faki sen, kafirin ne znam što je.

Hristos Vaskrse, tato.

Poistinu, čerko.

Hristos Vaskrse, tato.

Srećan praznik, cjeri.

Da mi još dugo godina bude živa i zdrava.

Stajano, da mi darivaš vnuke.

Svakome po jedan duka da daš.

Hvala sam te, Vladiku.

A tebe nema.

Ako u crkvu ne mogu, a ti da dođeš da mi ispovediš, ako Boga znaš, mnogo mi je

teško. Dešana, snajo.

Hvala li ti na ponos mog pokojnoga Đorđe, što sinovi kuću držiš.

Hvala li ti kada mi ispovedi, tato.

Imamo mi sad važnija posla.

Ne žuri, ispovedit ćete. Ajmo.

Živo me zakopaše, tato.

Djecu da gledaš.

Kuću da čuvaš.

Biće sve.

Popiju si Nikoliču, dušo moje malo.

Minut će ti uzme snagu.

Lep si kos naša i jedeš kos naša.

Bili za mene dao malo krvi, a?

Dao bih ti.

I poslovnju kapu.

Ništa ti ja ne verujem.

Isto se oskrese gazderice?

Vojstinu oskrese.

Srećan praznik. Čujem, dolazi vam sina, Slavu?

Dolazi, radost moja.

Stavi evo.

Njena radost moja muka.

Godinu i pol dana u Stambolu s turkinjama šeluče.

Znaš kak' je suvane, piju čovek.

Izvolim te ga.

No kako ćemo, Trifune, ovo s Jovčom?

Za manastir sam novo zvono od čiste medi čak iz Austrije naručio.

E to kako ćemo.

Skupo mi ne Jovča košta.

Kad mu žena umare, ste prati mu.

Mogu li kod mojih vladikova?

Mogu li... ...decu da vidim?

Možeš li da mu se umiliš?

Dece radi.

Ja ti to ne znam kako.

Mladiko, ja sam ti modra bila, i gore i dole, još dok su me sisali.

Trpim ja to.

A ne umem.

Teca se raželi onda.

Još dok si tu, ne plaći.

Razbalećeš im dušu, greh je.

A na mene greh?

Žena je da muža prati.

To ti je sestra.

Koja nije zamužao manastir.

Miri, tamo je lepota.

Bata jovče!

Vladiko Nastojene, vidjeli Andju?

Plače li?

Jovče, sine, dok li ćeš ti?

Što dok li ću?

Dok li ćeš, sine, da budeš budala.

Jedna ti žena bila nerotkinja, nisi dao dušom da dane.

Izmučio je.

Digla ruku na sebe, nestrećnica. Nije moja ruka. Nije tvoja ruka, no je nešto

drugo. Slaba je bila.

Druga ti sinovi rodila u manastiri šalješ.

Nafaka, vladiko.

Nije nafaka.

Ono si ti zver. Ne znaš ti kako je to. Ćut!

Ćut, more!

Sveta crkva je da se moli, da se kaje.

Da da, oproštaj, ne da se odgovara.

Pamet u glavu, Jovčo.

Sveta crkva ne dozvoljava nikom da se ženi više od tri puta.

Bragoslovi, vladiko.

Daj da se založimo pa u magazin da se ide.

Ej, kjafirler!

Muhtarem Müsellim, Jafer bej, huc gün sona seni kabul edeceğini buyurdu.

Uzun süredir ona uğramiyomušsun.

Muhtarem Müsellim merak ediyor seni nasilsin, ijimisin dije.

Jafer bej kardešim, merak etmesin, Muhterem Müsellim.

Kako vidiš, dobro sam, kao i svi moji. Što i njemu želim pred Bogom.

Mašallah. Mašallah.

Nego na treći dan oda našljege moja krsta Slava, sveti Đorđe. Pa neko on

meni dođe u kuću.

Što je moje, njegovo je.

Vi

će

meni, Slave, poruči tako čestitom Museljimu.

A ti...

Ajde polako.

Ćao, Fir.

Sanadendi.

Ima da bude mir, da nikog nisam video da na svoju ruku kavgu zaveće.

Ja kažem, dokle tako?

Ti kažeš, Stavro.

Baš tako kažeš.

Kako ti rešiš, Hadžio, tako će biti. Kako ja rešim?

Aha. Pa ako bude dobro, dobro je.

Ali ako ne ispadne dobro... Hadžio je svisliji, ali tako slavno.

Ja kažem, svi smo.

Svi smo!

Jesmo li svi?

Ne čujem.

Vidim koji smo svi.

Onda ti da odlučiš, Adžio.

Da čekamo.

Sine moj mili, dobro li si?

Svega ima na mjestiće, majka.

Evo sam, majku.

Hoću da se okupam od puta.

Ajde.

Umorili se, sine.

Otac ti i bata Jovča odrše posla da svrše.

A ti si škole svršio.

Pametan, gospoče.

Nije više što je bilo.

Znaćeš ti.

Mi ne znamo.

Umoran sam.

Neću da i čekam.

Darove sam donio, pa ćemo sutra sve po redu.

Nemoj se maješ tu, kokokoš.

Stoj na lisi.

Jesam gazda.

Ti poraste za godinu.

Ti se mene ne sjećaš, Stojna.

Kako te se ne sjećam, gazdo?

Ne sjećaš se kako sam te stavio na konja jednom.

Pa ja, gazdo moj mili, samo to mislim.

I su ti našli muža?

Nisu, ne daj Bože.

Pa da ti ja nađem.

Nije mi to pravo, brate koji.

Ja volim posao da utvrdim na kol' kako treba.

Ja sam deo već donao, a deo sam mislio kad se posao završi.

Ovo mi nije pravo.

A meni nije pravo što mi ne veruješ?

Nije namalo prvi put da radimo posao. Jel sam ja tebe nešto izneverio, da

nešto nisam uradio, da nisam posao završio? Ne radi se o tome.

Plašim se kad naplatu, ne znam.

Ja ti volim da imam svoj brat dole u varuš, pa kad meni dođe nešto da

naplatim, da naplatim kako mi odgovara. Ja ne znam šta će tamo da bude, razumiš?

Razumem.

Poslujim Adana pravim za tebe, haće.

Tođe mi.

Da te vidim.

Da te vidim korođeno.

O, lepote.

Ruki su ti vrele.

Da nisi bolesna?

Nisam.

Ne znam.

Teško mi je.

Sedi, Vladiko.

Šta, čeri?

Pokojni Đorđe.

Sanjaš li ga?

Sanjaš li muža da te grli i ljubi?

Ima za to lek, čeri.

Na post.

Ne sanjem, Đorđe.

Šta sam sanjala, to je gotovo, Vladiko.

A pokojnik i dalje tu.

Sa njima se raniš.

Pa ne daju prozor da otvorim.

Da svet ne kaže, evo, Udovica otvara penđer, ja šikujem.

Ništa sam ja za njih.

Samo odživsku decu da diknem.

Zatvorili me, a ja... Ja dišem.

Ja govorim.

Ja živim.

Nećeš ti meni biti mrtva, Došan.

Tiši i živi zdrava i vesela s decom svojom u ime i slavu Boga.

A ja ću da razgovaram sa onima što ti sahranjuju živu.

Ja ću.

Žao li ti stojno?

Ne mi žao gazda.

Bato moj!

Snašicu! Snašice!

Opa!

A lagan li si, snašice, a?

Snaša, snaša.

Kupi obat.

Kolt.

Kolt.

Na ti ovo.

Popij. Aj sad mrš.

Tvoje kopile, leglo pod mitu.

Da ne začne?

Neće.

Rekoh ti ja da je ne puštaš u kuću.

Greh.

Strašan greh.

Kaži ti još nešto.

To će te kao dživan pusre da vlije.

Ajde, meš.

Kafirlar yurtalarini çok onimsiyor.

Bizim çıkarımıza olsun, guruyorsun.

Bizdir beyler, yarim gidelim. Sen gitme. Ve sonra muhterim Selimim yavaş

davranalım, bir bakalım ne yapabiliriz.

Bakıyorum, pek çekingen davranıyorsun.

Kafirlerine ayaklanmasının sebebi de zaten bu tavrınız.

Onlar bugün Seymene, yarim de bana başkaldırırlar.

Olacak iş midir bu?

Sen

sviđaj.

Hvala.

Ona je moja sestra.

Prva gazdanica u Varaši.

Mušku u rukovima. A ovo je Čormadžiška čerka.

Izjedno činio je jelada ko moju kuću ni ušla.

Onda, odmah da nađemo nekog.

Dete je bila kad je za Đorđe pošla.

Neka je malo.

Neka dođe sutra sa decom na slavu.

Kad napravim zvono za manastir, onda da pratimo Andju tamo.

Da pratimo.

Saroše, dobri moj.

O, efendi, tu s tom Bejazinčim.

Evo im naredi, dunja ova zotna.

Dunja, dunjadar.

Nisam ja za svet.

Ne znam ni sam za šta sam.

A ja za ljubav, efendi.

Čao, bre!

Rjerde, aška.

Ben bole bir hajatan bektim, efendi. Šimdi tašaninin kapesinin janinda

gecijordim.

Nefesini ve kokosunu isetim. Allah, Allah, Allah, Allah. Ki setin me?

Boš hajler.

Tašana dul bir kadindir.

Sen ne bekliyorsun ki?

Allah, Allah, Allah. Acizka snaja.

Asaroše.

Ljubav za ljubav.

Ako ćeš biti, bilet ćeš naći.

Ono, Gjorđe je tanjordun.

Dorude ili... Ajde, moram da te obrijem.

Ajde, moram da te obrijem. Nećeš pijen? Pa da te obrijem. Sikter!

Sikter!

Hvala što pratite kanal.

Srećna slava, Ađio.

Pa ti se ne omakne ta bricva.

Ne, ne.

Noćas nisam popio ni kap.

Moj si goz danas.

Za tebe sve, Ađio.

Iako i za mene.

Kada štim svaroš, sredi me gde volim.

Uradili sve?

Sve sam nemestio kako si rekao.

Dobro nam došla, Saške.

Srećna ti slava.

Bolje vas našla.

Srećna slava, devere, nek ti je zdravlje, Bože i daro i u kuću.

Jetrvice.

Kakva je?

Srećna slava, tato.

Srećna i tebi, Čarko.

Bila si mila, mom Čarčo.

To kratko beže.

Mnogo kratko.

Bila sam ona ponos. I njome i djeci nekad tako i ozdane.

Srećna slava, mamo.

Još je sun pošan!

Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je

sun pošan!

Još je sun pošan!

Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je

sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun

pošan! Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun

pošan! Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun pošan! Još je sun

pošan!

Još je sun pošan! Još je sun pošan!

Još je sun pošan!

Još je sun pošan!

Urmetli Efendim.

Sada nam je sad žanvar.

Hvala vam.

Jasno pajlaš i jeraz, mukterim Svajl bej.

Džav verbej delan, da hajiri biri, hel mendi budu njaja.

Jok tu.

Dobrodošao si na moju slavu.

Nek si ti u žalosti, mok tere mi smo il bej.

To jeste za nas muške.

Ali i za žene i djecu, molim te, primi dalje.

Al me sanu zu lurum.

Čelja da nam budu živa i zdrava.

I tvoja.

Začeljat ću da uzmem, Hadži.

Že si ženska glava.

Ne čekaš valjda da ja tebe pitam.

To ti je bila kad smo mlađi bili stano.

Šta je?

Uzeli nam je Fendi mita stojnu za sebe.

Uz... Šta ćeš?

Sam lepo rekao se da ćeš čijevan. A ti uzmi je gazdo.

Uzmi je u kuću, dušo moje.

Možda ću da joj nađem.

Dobro je, stanje će.

Već je to u redu.

Kako se znaš?

Kako se znaš?

Kako se znaš?

Kako se znaš?

Kako se znaš?

Kako se znaš?

U žalosti, ne izgleda tako.

Ja sam tebi, brate, Kolj, dužan mnogo.

Premnogo. Jovča dole čeka da kaže šta treba i kako treba, pa da tovari konja.

Dva konja.

Arabsku kobilicu.

A šta stavim na nju, možeš sinu Ahmetu kuću da podigniš. Ahmet Marijon.

Ta šaona ne du.

Kako bre, snaju da ti dam šta mi unuke podiže.

Umon.

Nju hoću, hađio.

Ovdje me bolje.

A me nekad bolji, hađio.

Jadan ja.

A jadan i ti, hađio.

Intikam malmaliz. Müsellimin kanı yerde kalmamalı. Kačitiler. Kačitileri

bulacağız. Inšallah.

Ama zulmetmek yok artık.

Haksızlığa haksızlıkla karşılık verilebilir. Ve affedene ve barišana

Allah iyilik verir.

Zaman her şey çözer.

Allah buyuk.

Hajde, selamet li?

Dva mjeseca je prošlo.

Nije mi ovo nikako trebalo. Šta ti nije trebalo?

Ja ću sad da ti uzmem za ženu, Cono.

Siro ti, moj Nikolčo.

Bog ti dade zlatno grlo, ali ti pamet skrati. I najlepša pesma do sadi.

Meni si ti otpevao svoje, Nikolčo.

Ko Boga te molim, Cono, dete sad imamo. Pođi za mene. Misliš da mi je prvo dete?

I do sad sam i da valačim čijemo uz parče zemlje.

I ovo ću.

Kakvi su mene prosili.

Čit brez, s očiju mi izlazi da te ne išibam sad.

Mašala.

Da i ja čujem zvono bar jednom, dok sam još živ.

Četiri veka koliko smo pod Turcima, nije se čulo crkveno zvono.

U ime Otca, Sina i Svjetoga Duha.

Amin.

Daj mi ga još malo.

Mitke ta, majke noge.

Daj mi ga, katva.

Matce.

Mitke sine.

Dobri moji goste surdučki, uradio si sve kako smo pogodili, pa i preko toga.

Hvala.

Ja ovako zvono nisam vidio, a svašta sam vidio.

Teo bi i narod da ga vidi.

Nika zvono nisu čuli.

Mi smo ti iso spor narod.

Ali stigdemo, ne boj se.

Mi to

rođeni, ti si mene zaboravio.

Nisam te zaboravio, tašan.

Saroš, vidi.

Kulutka si bila.

Bila.

Bila. Nisam tako mislio, Taršano, nego dugo se znamo, pa... A ti?

Pevaš li dalje, saroše moj?

Znaju.

Lepo li je u svetu?

Mnogo lepo.

Povedi i mene, tato, sutra u manastir.

Koliko nisam vidjela livadi i polja.

Pustena si ti mnogo snaja.

Pazi da se ne raspustiš.

Čuti i trpi.

To ti je ženski posao, snaju.

Rodi, pa umri.

Sad ćeš ti meni lepo da se odmoriš.

Nisi ti za ovaj život.

Da jesi, nisi, čerko.

Nema više da rađaš, da rgatuješ, nema da ti naleže na trbuh, na ranu, da te bije

i gnjavi.

Aj, Mitke moji.

Mitke i Arsa u hađijsku kuću će da rastu.

Da se zamomče.

Pa da ih poženimo s najbolje čerke iz Srbije ima da ih dovedemo.

Svet ima da prođu.

Velike kaste da budu.

Mitke, noć ja splaku.

Života mi moga i krsta.

Majku ću dobro da im nađem.

Ne dao je Bogu da ne bude dobra.

Još noć jaz da grlim.

Neka, neka.

Ovako treba.

Da ne vide da ideš. Mnogo si plakala.

Muška su deca.

Kako ćemo?

Da platimo što moramo.

Da ga pustiš da ti kanči.

Da ti joj tima.

Tato, pogled koliko nas ima.

Njih ima još toliko.

Ima da nas love ko vukoji.

Ajde što će nas da love sine oča.

Nego će i tvoje sinove i njine.

To mora sad da se završi.

Bratko, oljno!

Mir si irdavla, Kođa.

Ti, pre tove dička, uneprijed

je prijed Enfund Kurđović.

Jo, nuk oštmer.

Mnogo me rastuži, brate moj.

Toliko poslova uradismo.

Ceo život bre provedo smo zajedno.

Ko braća smo bili.

A ti

meni?

Hoćeš ti meni i ženu iz kuće da daš? Ti iz moja kuća žena ni devojka nisi video.

Ja iz tvoja jesam. I boljan sam, hađi.

Moja braća nisu koja što sam.

Ima da ti napadnu karavane.

Da ti upljačka stoka.

Krv ima da padne, Hadži.

Kol nije za krv.

Jesi ti za krv.

Dobro.

Da završimo to.

Mo smijeme priču.

Htjela sam u manastir.

Ne znaš šta činiš ni sebi ni drugom.

A sebi samo činim, Stojane. I meni.

Besrebno je tako na mene da gledaš.

Ja sam dao zavet.

A ja sam živa.

Da Bog.

Ja tebe volim, Stojane.

I gledat ću te dok ne umrem.

Tošano! Tiđe u kuću.

Leži, decu, pa da se spremiš.

Ideš sa nama u manastir.

Hvala ti, tato.

Hvala ti.

Stano!

Udazi mi.

Šta ti je?

Duša je moja umrla.

Kad si se ti udala.

Eto me Stojane.

Udala pa šta?

Eto tebe.

Šta ću ja sad?

Voliš li me?

Svi te vole.

Svi me poštuju.

Jednu grešku da napravim zamrzeći.

Svi oni.

Vom grezliju svaki greh što postoji, gladi u mene.

Nek' crknu.

Bog miđe, dok da sam se borio, dok sam imao snage.

Spasi, gospodin, rast Boga.

Pođi sa mnom, Tšanu.

Sve što imam sad je tvoje.

Baš vladeka iši nisam.

A šta sam tvoje?

Kako stojane.

Dođi.

Bićeš mi žena.

Samo tako ću.

Neću da život provodim u greku s tobom, u strahu od Boga.

Pođi.

Gdje će mi djeca Stojane?

Kako će bez njih?

Ne mogu ja tako.

Ne moj, moram te.

Ajde, ne moj tako.

Nešto ti ne zadavim.

Stojan, sreća moja! Poklinjem te, beštiniće!

Kako možeš ovaj svako večer?

Molim ti se, ako imaš dušu, učini nešto.

Ne uvjerini za to, rekao sam ti. To ću ja da rješim.

Da čujem.

Bio je kod nje vladika.

Jeli?

Malo je ostao.

Ako.

Ono sam li si?

Pusti ponost, sonke moja.

Samo da je mir u kući.

Jel ti mir u kući?

Bato, nije moje da pričam, ali greh je velik.

Puštaš sina i kopile.

Razdvoji šta više čekaš.

Dobro si rekla.

Nije tvoje da pričaš.

Blagosilja se ovo zvono, kropljenjem ovom svetom vodom.

U ime Otca i Sina i Svetoga Duha.

Amin.

Neka zvoni zvono, vladiko.

E kad čuje narod, kada nismo džaba pravili... Biće. Biće. Pet puta dnevno.

Mnogo je pet.

Tri puta.

Jutrenje, podne i poveče.

Ar tako, ladiko?

Idi u svoj konak.

Poručuje tamo da ga čekaš.

Izvini, tato, što sam ustala.

Reci, čar.

Nešto sam bolna.

Mogu li ja da odem u konak da odmorim?

Ako se bolna dvori.

Radiko, da krećemo.

Hvala vam.

Šta radiš? Šta govoriš?

Ne daj mi ni sobatu.

Nastavljaj radiku.

Ovo sve vaša posla.

Da li je ti da joj ovo učine?

Ne znam kako bi moglo da se napravi da nisi ti.

Ja sam učinio što sam učinio kad je uzak za Đorđa.

Jednog i grudovolnog.

Posle smo samo čekali da ko kruška padne nekomu krilo.

Da sam ko moj otač li bio.

Ti bi je uzao.

Mnogo si mi ti duševan, sine, Mito.

To je lepo.

A zapamti, sve si to duševan na moj obraz.

I moje leđe.

I ti.

I ona.

I svi vi.

Ajde napolje.

Napolje! I ti, comke, ajde!

Šta vam to napravio?

Šta ja napravim?

Ti napravi.

One Arnutinvena si luze. Pa što ne posla po nekog?

Nego uđe tamo da te svi vide nesrećo.

Što me dade koljo?

Ja?

A što ti vrata otvori?

Jesi to nekog čekala, kučko?

Kučka sam, jeli? Koga si čekala?

Koga si čekala, pitam?

Ti me da...

Tvrlasi se sama.

I što ne soči sa sobom posle?

Kako da likuje?

Nisam ja sa tobom ni sa sobom još sršila, Džio!

Usta da imaš jezik da nemaš.

Tu mi se više ne obraćaš.

Nikad!

Konje preži!

Kata, conke, tržara!

Natrag kući!

Jovča!

I ti sa njima!

Boga se ne plašiš.

Da sam žena, plašio bi se.

Ovako ne smijem.

Neće ovo na dobro.

A šta je dobro?

Šta je dobro?

Da je pustim s tučinom, ubogim berberinom i pijancem?

I da je opet zatvorim u kuću? I šta je bilo?

Jedva sam vladiku dobrog i poštenog izvukao.

Hoćeš vladiku da nam raspopi?

Ajde sad.

Dojdeš.

To ne beš.

Što?

Ajde, pođi sa mnom.

Ti ovo završavaj.

Sedim.

Vredan si momak, Tone.

Dobar domaćin.

Kako se ne oženi?

Nije lako, Odžio.

Nijedna neće za siroma.

Ako uzmem po sebi, napravit ću što kažu jedna slepica od dva.

A šta kažeš za ovu sastojinu?

Lepa je.

Lepa?

Mi li je uzao?

Za ženu.

Ako ti u miras dam ono parče zemlje, kraj kazna mlade nove njive.

Oprosti mi, sirotom Džio, a jel' bi ti meni takvu bavinju nudio i uz nju miras

davao, da nije premenit?

Kako dete?

Nema deteta.

Ja hoću stojni da učinim.

Dobra je.

Bredna. Lepa.

I tebi da učinim.

Hoće da se to završi dok sinove ne oženim.

Evo, pij jednom.

Svirajte, bre, cigani!

Lele... Nesreća moja.

Ajde. Dobro je.

Dobro je.

Ajde.

Ajmo kući.

Kući imamo.

Nemam ja kuću, Nazo.

Ovo mi je kuća.

Od crka smo gasta.

Čula si ga.

Jeste čuli?

Znaš da će otac da me ženi?

I meni i Jovču.

Tvoja je lepa.

Mnogo lepa.

Ali mi se ne da.

Ja bi... Nešto drugo.

Nemam meni života, brate moj.

Evo ti, uzmi moj.

Ti!

Ti da odeš kod Tašane.

Dok još možeš.

Nemoj mnogo da čekaš.

Duša je ranjena.

Šta si stojiš tuko, siroče?

Došao si.

Došao.

Što ne dođe pre?

Nisam smeo.

Eto. Ti nisi smeo. Onaj nije smeo.

A ja?

Šta ću ja sad?

Kako šta ćeš?

Ađiska snaja.

Lepa, snažna.

Hoćeš ti na moje mesto?

Šta ti je, Tršano?

Ja nemam svog mesta.

Ja sam sluga.

Na tuđu radost i veselje nikad svojim. Ja sam ti tuđa.

Ko devojka, čerka ga zna mladena.

Ko udata, zna Adži Trifuna.

Ko udovica, majka Adži Trifunovih unuka.

I oni su njegovi.

Nisu moji.

Ništa nije moje.

Pokojni Đorđe... Ja ti pravo kažem, ne poznajem ga.

Samo Adžiju poznajem, prokletog.

On me rani, on me daje, on će me ubije.

Mene znaš.

Ja ću te ljubim.

Ja ću te čuvam, ja ću za tebe da živim, Tašano.

Lažeš li, Saroše moj?

Dođi.

Ne igraj se samo.

Ne čujem.

Došao je Turčin pred Zoru.

Još je tamo.

Što hoćeš da uradim, Gazdo?

Da će otiš.

Pa kad ti kažem da udariš na sva zvona.

Ajde.

Ne boj se, snaške.

Nema žene u čaršiku, a on je bar jednom napravio.

Meni je ovo prvi put.

Do sad sam ih uvek rađala.

Na isto ti dođe. I ovo boli. Ali će da prođe za dan-dva.

I manje će platiš.

Zbog mene plačeš?

Živa sam još.

Šta je?

Govori!

Obesio se.

Učitelj Nikoluča.

Državna ga našla.

Tiša gde mu je bolje.

I onako mi je bio vizašto.

Ajde sada svršimo i ovo.

Pune oruđe, ek sve krmi kad kađi triple dva si na želji.

Dadu smo li mi besa jedan na drugog ili mi se učinimo u sodu?

Dadu smo.

Pa onda mi daj ta Šana da je vodim kuće. Hoću za sebe da je uzmem.

Besa za trgovina, za sve, sve držim. Sve teko vrata molim.

Ako je sromoćena, bi li tada uzao?

Ko što šta je?

Svašta se priča posle onog u manastiru.

Svašta se priča za nju.

Ne znam li sam.

Zidove na mojoj kući su jake.

Šta god neću da čujem, ne može da prođe.

Sačekaj do zore.

Moji si gostni čas.

Misliš da je čuvaš? Ne znam.

Šta?

Hadžija poslao da proveri zašto Gazirice nema.

Šta da mu kažem da mu javi?

Nikom ništa ne objašnjavaj.

Nego darove podaj i reci bratu da dolazi.

Gazdarica, još je gora nego juče.

Ja ti se molim, nigde da ne ideš. Ti je razume Hadžija.

Ja sam tebi dala nešto.

Ajde pomoci mi.

Nije ona dobra.

I ja vidim, a vidiš i ti.

Ne znam šta ja tu više mogu, Hođio.

Možeš.

Da odeš. Da ispovediš.

Nešto je ušlo u nju.

I šta priča i šta radi.

A šta priča? A priča.

A ne priča samo ona da si ti da okolju.

Ja?

Ona se sama podela, sirota.

A kome ja ti to ne znam.

Ali znam da je čekala nekog.

Pa nije da čekala.

Došao je ovaj drugi, pa je pomerila spaveću.

Ajde, vladiku.

Ajde, pomozi.

Da ne uradi našto sebi. Sad ti jedi.

Sad.

Ne možeš ozimati ta ženu! Drži me, Turčija!

Moje sarot!

Hosein, da te gubem!

Prite ga!

Puce iza njih!

Pucaj! Pucaj!

Prite ga!

Dehala da gubete!

Price za njim!

Ne ubi ga.

Kako li?

Pa bebe, tiše se montite njim. A Vladika?

Tamo je.

Dosta! Prekini!

Turčin Saroš!

U mojej kući je spavao! S mojom decom ručao!

Ostramo ti moju staju, Tašanu!

Nađi te to k'o bile Tursko!

Zovite joj oca Gazda Mladera.

Tašani ću ja da presudim.

Višta bi... Makar poživeh koji dan.

Bajdica je.

Gdje ćeš ti?

Hodu da nađem Turčina.

Šana? Vreću je, dao sam besa. A njega ću da ubijem.

Vidjeli šta nam uradi tvoj brat Saros?

Šta ja da uradim, tato?

Ništa.

Sve što treba, urađeno je.

Tu li si, brate moj?

Otkri se, ja sam.

Nemam ni konja.

Gotovo je.

Evo moj konja.

U Tursku malo beži.

Otkri se.

Mito.

Mito.

Moram se.

Dobro sam, ajde, bezi!

Bezi!

Bezi, brate moji!

Brzo! Idi pobrataj ju!

Brzo!

Ajde, završavaj s tim više!

Mitro! Sine!

K'o si u sudi?

Turčin. Pucao ti u sine pa pobegao.

Ubio je arnautskog sa rešimu.

Kolja? Da.

Nađite ga. I dovedite mi ga živog!

Raputa kamen.

Sista zemlja.

Zemlja je sestra i brat je zemlja, para puta samo kamen.

Sad će Bruka po Kumanovo, Skoplju i Velesu da puca.

Nećemo moći ni na trgovinu, ni u svoj rodu, ni u familiju da idemo. Osvetit ću

ja to krvlju. Mladene sine, ili ti rekao ja da ti kćer nije za ovakvu kuću? Dobro

je. I eto ti sad šta je napravio. Dobro!

Sudit će moje kako treba.

Kuću mi i obraz ocrni. Crn ti obraz ocrni.

Ne dam ja da se sudim majici moje vnučadi. Kušmore!

Spravaj se, čerko, da odmah umrišem. Ne, mlade, ne! Ne tako!

Šta ne tako?

Dok vaše čerke i sestre sa begovima i paša vašikuju i kopiladu u reku bacaju,

svi ću ti te!

A kad Bojek Ći s Turčinom zgreši, svi vićete. Nije za ovakvu kuću. E, sad ćete

da vidite kako mi obraz branimo.

Hvala ti, tato.

Kriva sam. Ubi me.

Zgrešila sam, ali za to ne želim da umrem, tato.

Tu da staneš.

Oči me gledaš.

Nema ništa da buli.

Stani, Mladene!

Stani, Mladene! Dosta!

Neće krvu u moju kuću.

Užat ćemo i nađemo.

Paraputu dovedite.

Vladiko, ti ih blagoslovi.

Dajte Grvavca vamo.

Da ženimo Paraputu ludog.

Pa nekaj je Paraputa.

Čestro poslala po njega.

Mnogo nije dobro.

Brže!

Brži!

Zonke... Da mi... Pa to... Da kaži oko moj. Da mi... Da mi

doneseš... Na kvašene... Tutinjke.

Hoću.

Da se nisprljem.

Znači vat.

Znači vat, svi.

Vat.

Znar.

Hvala što pratite.

Udara zlo.

Sa svake strane.

Jer sve bilo zalud.

Sve bitke.

Sve žrtve.

Jesam li dovoljno uradio?

Jesam li pravo učinio?