Original subtitles

www.subtitles.hr

BATALJON

Rusija Proleće 1917-te godine

Prvi svetski rat traje već tri godine. Monarhija se raspada.

Vlast je preuzela privremena vlada na čelu sa A. F. Kerenskim

Zemlju razaraju politička neslaganja. Vojska je uništena.

Vremena su nemirna, vlada haos i očaj...

Hvala! -Srećno, gospodine poručniče, srećno!

U grad! Ulica Dvorcovaja. -Tri...

Zapanjen sam ovom tarifom. Oduvek je bilo jedna rublja.

Vi gospodine izgleda odavno niste bili u Petrovgradu.

Od februara jedna rublja više ništa ne vredi.

Idemo!

Dolazite s fronta? -S fronta, s prednje linije...

Od kada je na vlast došao onaj Kerenski, ovde se više ne zna red.

Iz zatvora su pušteni raznorazni tipovi...

Politički zatvorenici, nasilnici, ubice... Svakakvi likovi se noću šetaju ulicama.

Nema nikakvog zakona.

U policiji su novi policajci.

Kakva korist od njih?

Kako je na frontu? -Nikako.

Nađa, pevaš nekako bezvoljno.

Praviš preveliku pauzu. -Mama, pevam onako kako me je učio maestro Pikoli.

Ja sam ti majka i znam da je maestro dobar.

I...

Gospođice, gospođice...

Pismo s fronta.

Mama...

Šta se desilo?

Nađa... Nađenjka, šta se desilo? -Petja je poginuo.

Bili su zaručeni...

Vera...

Platiće mi za ovo.

Došla sam se oprostiti. Idem na front.

Idem u ženski bataljon Bočkarjove.

Osvetiću ga.

I ja ću.

Nađa, šta to pričaš?

Idem i ja s Verom, mama.

Froska... Frosenjka, vrati je!

Molim te, vrati je!

Šta ja mogu da uradim?

Sačekaj, sačekaj...

Daću ti sve što želiš, sve što želiš... samo je vrati nazad. Čuješ? Molim te!

Uradiću sve što je u mojoj moći... -Vrati je nazad!

Uradiću to, uradiću to, gospođo... Hvala vam, hvala vam mnogo...

Uzmi! Hvala. -Nema na čemu.

Poručniče... Šta se desilo, gde ste se izgubili?

To samo Bog zna. Voz je išao samo do Novog Peterhofa.

Dalje je svako morao da se snalazi kako zna i ume.

...Prema tome, gospodo, naš glavni udar će biti na jugozapadnom frontu.

Jedanaesta i sedma armija će na Ljvov.

Osma armija...

Molim vas, izvinite gospodo...

Molim vas, izvinite gospodo... ali sada imamo važnijeg posla

od razrađivanja plana napada.

Skeptičan sam po pitanju borbene gotovosti naše vojske.

Kako to mislite?

Reći ću vam otvoreno:

Vojnici su zaslepljeni idiotskim parolama o lažnoj slobodi

više ne žele da se bore.

Šta, šta, šta?

Lažna sloboda?

Naše odeljenje priprema izveštaj o stanju borbene gotovosti u ovom trenutku.

Dozvolite mi da vam pokažem izveštaj. -Hajde, pukovniče, hajde!

Samo bez onih vaših kurtoaznih fraza. -Da, da, naravno.

Molim vas, navucite zastor!

Neću smetati.

Opa, bioskop! -Ugasite svetla, molim vas!

Krenite!

Ovo je deo 256-og Elizavetskog puka.

Vojnici odbijaju da se bore.

Organizuju mitinge i druže se s Nemcima.

Nemci ih podstiču na pobunu,

nude im alkohol... Njihovi pamfleti su napisani na dobrom ruskom jeziku.

A ovo je 525-ti puk Prvog sibirskog korpusa.

Ideje slobode, zalivene dobrom nemačkom rakijom, prave od njih potpuno neupotrebljivu vojsku.

Više ih ne zanima odbrana Otadžbine, vojnički komiteti

i sovjeti vode armiju u potpunu propast.

Stani!

Dosta! Upalite svetlo!

Pukovniče, vaš izveštaj me ne zadovoljava.

Po meni, ovo je vešto izmontiran materijal i ništa više.

Gospodine Kerenski, zapamtite molim vas... Ja sam oficir, a ne lopov koji vara na kartama.

Otvorite zavese, molim vas!

Ako želite da spasite armiju i državu

morate pod hitno da vratite smrtnu kaznu i preke vojne sudove.

Za dezerterstvo, druženje s neprijateljem

i nepoštovanje nadređenih mora se uvesti smrtna kazna.

Bravo, pukovniče. -Tišina!

Da... spasiti nas može samo čudo.

Ne, ne čudo...

nego konkretne akcije Privremene uprave.

Po mom naređenju, u toku je regrutacija

u ženski bataljon Bočkarjove.

To će podići borbeni morala armije.

Žene će poginuti posle prvih ispaljenih metaka.

Da li je to što želite?

Nikako.

Zbog toga sam, gospodine Polovcev, lično naredio da vi nadgledate

pripremu i slanje bataljona na front.

Sledeća!

Izvinite, molim vas...

Prezime, ime, starosna dob... -Imate li dece?

Ostavila sam ga kod jedne porodice.

Onda, napred marš! -Sledeća!

Vera!

Sledeća!

Kako mi je drago...

Molim vas, na medicinski pregled!

Sljedeća! "PRIJAVNI OBRAZAC"

Kalakolčikova Jevdokija Jefimovna.

Zašto si došla ovamo?

18 godina, bez dece.

Preniski ste za službu.

O tome će odlučiti medicinska služba. Budite ljubazni, upišite:

Jevdokija Jefimovna.

Jesi li poludela? Rat nije za žene.

Ne ostajem ovde bez tebe. Kuda ti, tuda i ja. Upiši me!

Nadežda Petrovna!

Froska! -Gospođice, krenula sam za vama!

Draga!

Krenula sam s Verom.

Zdravo Vera Dmitrina!

Frosenjka!

Prezime, ime, starosna dob!

Nadežda Sergejevna... -36...

...sa sela sam...

Prezime, ime, starosna dob!

Na medicinski pregled!

Služim kod grofice Tatiščeve. -Služićete i otadžbini.

Gospođo, sklonite se u stranu. Odbijeni ste.

Ne razumem...

Svistunova Galina Mihailovna.

Zašto sam odbijena?

Očigledno je, predebela si.

Ja? Ja sam debela?

26 godina. -Imate li dece?

Sklanjaj se! -Kuda si krenula?

Debela sam? E pa, nisam samo debela...

nego i jaka.

Vidi ti ovu...

Zašto si došla ovamo?

Da nam uništavaš inventar?

Ne...

Izašla sam na kraj sa svim muškarcima.

Zašto ne bi mogla da se nosim i sa Nemcima?

Kako se zoveš?

Dusja Grinjova.

Jevdokija Grinjova, imenujem te za svog asistenta.

Nikolaj Aleksandrovič! -Ja!

Napravite joj dokumenta! -Razumem!

Marija Leontijevna! Stigao je general. Traži vas.

Idemo! Upisaćemo te.

Gospodine generale, u toku je upis regruta u ženski bataljon.

Komandir, unteroficir Bočkarjova.

Voljno!

Bog mi nije podario sina. Ovo je sve što mogu.

Dajem vam svoju ćerku jedinicu.

Primite njen raport.

Gospođo stariji unteroficiru...

regrut Natalija Tatiščeva vam se stavlja na raspolaganje.

Umeš li da pucaš? -Umem.

Završila sam obuku u letnjim kampovima. Putovala sam s ocem.

Moja sluškinja Serafima Plužnjikova takođe ume da puca.

Trebalo bi da je već stigla ovde.

Dobrodošla u bataljon. -Hvala!

Izvolite!

Idi!

Nadam se da znate šta radite

Marija Leontijevna.

Neka vas Bog čuva.

Gospođice... Nema više gospođica. Šišajte!

Izvolite!

Ravnajs!

Ostav!

Svi osim levog krila treba da okrenu glavu na levo

i postroje se tako da bi videli grudi četvrtog čoveka.

Ravnajs!

Zašto viriš?

Kako da vidim grudi četvrtog čoveka kada su njene ovolike?

Postrojte nas prema veličini grudi, komandiru!

Tišina!

Onda gledajte u obuću četvrtog čoveka.

Regruti, zdravo! -Zdravo!

O danas ćete me zvati "Gospođa načelnik"!

Ovo je moj zamenik, poručnik Seleznjov.

A ovo su instruktori

Aleksej Kolokoljčikov i Jefim Zadorožni.

Oni će vas obučavati

i spremati za ispite

jer vi još uvek niste bataljon

nego samo obične žene.

Zato vam naređujem: Sve što karakteriše žene ostavite kod kuće.

Ko ne bude poštovao ovo naređenje, biće odmah poslat kući.

Meni su potrebni vojnici. Jasno? -Jasno!

Njura! Dođi ovamo!

Jevrejko, beži odavde!

Briši, rekla sam!

Ovo je tvoj krevet.

Devojke, pogledajte!

Pogledajte mene!

Šta to radiš? Šta to radiš?

Kučko!

Oladi malo! Nismo došli ovde zbog ovoga.

Slušaj ti, plemkinjo...

da odeš ti na onaj krevet, ha? Ovde smo svi jednaki.

Ne sviđa ti se kod nas?

Jevdokija... Vi ste ovde glavni.

Zavedite red.

Dusja, pogledaj!

Ovo mesto je kao stvoreno za tebe.

Ne duva promaja, udaljeno je od vrata.

A ti, plemkinjo, idi tamo!

Jesam li u pravu, Dusja?

Pa...

I u rovovima ćete se deliti na plemiće i ostale?

Slušaj, pametnjakoviću...

Ja sam ovde komandir.

Zato kupi svoje prnje i beži odavde.

U redu, otići ću. Ali, vi lažete.

Samo želite ovaj krevet jer vam se čini boljim.

Suprotstavljaš mi se?

Dva sata da stojiš na stolici! -Neću!

Šta? -Patosiraj je, Dusja!

Onda će i meni biti zadovoljstvo vo da je... patosiram.

Sve sam čula.

Jednostavno ćemo rešiti problem.

Želiš njen krevet?

Nema problema.

Ti... na njen.

A ti... na njen.

Posle ćete se zameniti.

Ti ćeš umesto nje biti obični vojnik

a ti komandir.

Dajte privezak.

Dajte privezak!

Voljno!

Ustaj!

Brže!

Oblači se! U stroj!

Zašto ste stali?

Napred!

Ko se plaši, može da ide kući.

Prvi red, napred!

Idemo! -Idemo!

Zaleti se! Preskači!

Sledeća! -Daj mi ruku!

Dusja, šta se vučeš? Nemci neće čekati.

Nije to ništa. Rešiću ja to.

Grinjova! Šta to radiš?

Zar nisi rekao da Nemci neće čekati?

Nataša...

Šta se dogodilo? -Sve mi se vrti.

Jesi li se udarila? -Nisam.

Nije mi ništa.

Hajde Jevdokija, brže!

Bravo!

Hajde, skači!

Čekaj!

478...

Kupiću kravu...

Tiše, tiše...

Ustaj!

Ako osetite miris badema, jabuka ili trulog sena

znači da vas je neprijatelj napao gasom.

Ovo je gasni top.

On ispaljuje gasne granate.

Nišani! Pali!

Ovo su moji, gospodine poručniče! -Ne...

Ovo su vaši.

Loše pucate. -Potrudiću se da to popravim, gospodine poručniče.

Loše to radite. -Gađala sam u glavu.

Pali!

Lezi!

Ustaj!

Pali!

Vi ste...

divan strelac.

Drago mi je.

Napred, napred, brže!

Ubiće te ako se zapetljaš.

Legni na zemlju, sad ću da presečem žicu.

Pazi da ti ne strada dupe. Nisi mi potrebna bez dupeta.

Napred, napred, napred...

Odeljenje, ustaj!

Ti...

I ti... Dođite ovamo!

Stanite jedna pored druge!

Udari je!

Gde? -Po licu.

Sada ti.

Ne mogu.

Udari je!

Ne mogu. -Onda je udari ti.

Udari je pesnicom!

Udari je!

Ne mogu. -Udari je!

Dosta! -Udari je!

Ne mogu. -Udari je u stomak!

Tako... Udari je!

Ne mogu. -Udari je!

Ne mogu. -Udari je!

Hajde, svi! Jedna na drugu!

Hajde, tucite se!

Udari je, udari!

Tamo ćete se stvarno morati tući. Ovako.

Tonja!

Šta je bilo? -Pođi sa mnom!

Pomozi mi!

Ne bi trebalo.

Bože moj, večno moj...

Nemoj zatvoriti prozor. -Dobro.

Polako, polako...

Prvi red napred!

Drugi red napred!

Miriše mi na govedinu.

Kako znaš? -Miriše.

Od detinjstva imam izraženo čulo mirisa.

Dobro je imati izraženo čulo mirisa.

Drugarice komandiru, potrebna si mi.

Šta treba? -Možemo li da popričamo nasamo?

Pa, krenimo.

Upoznala sam nekoga.

Pusti me jednu noć, Leontijevna...

Jer...

Uskoro ćemo na front.

Ne.

Šta ti je? Zar ne shvaćaš?

Jesi li ti žena ili nisi?

Ne.

Takav je ovde red?

A ona može?

Svake noći beži kroz prozor i ide kod momka.

Trebalo bi da se obznani ko je taj njen oficir.

Znači, počeli smo sa cinkarenjem?

Kako si?

Odlazi!

Koja? -Ova!

Ova?

Kod koga si išla?

Pitala sam te kod koga si išla?

Ni kod koga.

Poslušaj me oficiru!

S nekim drugaricama stvaramo Vojni komitet.

Da... mi tražimo slobodu bez povlašćenih i batina.

Diži se! Ako te ponovo vidim u bataljonu bićeš streljana.

Ona će od mene da traži slobodu!

Marš! Beži kad kažem!

Evo ti sloboda!

Zapamti, još ćemo se mi videti! -Da, videćemo se mi još!

Ima li još ko?

Jedite, ohladiće vam se ručak.

Znate, Marija Leontijevna, čekali smo godinu dana, i na kraju...

Moramo otići.

Moja Nađenka je pevačica.

Ona... Ona nije vojnik.

Znate, Marija Leontijevna, ona mora da pazi na grlo.

Zbog toga sam platila Frosji...

Samo da moju Nađenku

vrati kući.

Tako znači.

Trgovina.

Gospodine poručniče!

Gerasova i Lavancova kod načelnice!

Redovi Gerasova i Lavancova se javljaju po vašem naređenju.

Frosja primila si nakit.

Više te neće plaćati za gospođicu.

Puštam je.

Frosenjka, to što sam ti dala zadrži za sebe.

Situacija se promenila. Nađa mora da otputuje.

Oprostite, gospođice.

Mama, stvarno si joj platila?

Nađenka, samo sam htela da te zadržim.

Dugo smo čekali na ovo.

Nađa!

To je La Scala!

Dozvolite mi da se vratim redovnim aktivnostima.

Dozvoljavam.

Odgojili ste prekrasnu devojku. -Hvala vam.

Gospođo!

Evo... Ovo su vaše stvari. Proverite, ništa ne fali.

Sve ovo je vaše. Oprostite, gospođo!

Frosenjka, kako to... Hvala.

Dozvolite mi da se vratim u stroj.

Jesi li sama odlučila da ostaneš?

Sama... Sasvim sama.

Onda, idi!

Hvala!

Zbogom, gospođo!

Zbogom!

Vaša devojka je pravilno postupila.

Unteroficir Bočkarjova? -Da, kako vam mogu pomoći?

Po naređenju komandanta okruga, generala Polovcova.

vi ste uhapšeni.

Predajte mi svoje oružje!

Gospodo oficiri

naređeno vam je da se hitno vratite u štab zbog novih zadataka.

Izvolite!

Razumeš li zašto si uhapšena? -Ne.

Ne razumem.

Kako ste dozvolili ovakvoj budali... -Molim vas...

Ćutite!

Ti, viši oficir u bataljonu, si uhapšena zbog premlaćivanja podređenih.

Drugovi su se složili da sve rešimo mirno.

Postoji samo jedan uslov:

Recite šta imate.

Petrogradski SOVDEP traži da se u ženskom bataljonu Bočkarjove

osnuje Vojni komitet na čijem čelu će biti drugarica

...mislim...

...Svistunovom.

Molim vas, izvinite na trenutak.

Evo ti rasturanje bataljona!

Evo! -Ostav! Mirno!

Bataljon... Još sutra...

Sutra će biti raspušten.

Razrešiću te zbog neizvršavanja naređenja.

Ostaćeš i bez činova.

Bićeš izbačena iz ruske armije.

Do tada, bićeš u pritvoru.

Oprostite, Petre Aleksandroviču. -Vodite je!

Bataljon, stoj!

Na levo!

Stani, ne možeš unutra!

Oprostite, Petre Aleksandroviču, uletela je unutra.

Voljno!

Slušam.

Gospodine generale, Petre Aleksandroviču...

Ženski bataljon Marije Bočkarjove je stigao u punom sastavu.

Tražimo objašnjenje zašto je uhapšen naš komandir.

Vršilac dužnosti komandira, Tatiščeva Natalija.

Grofica?

Ćerka Ilje Vladimiroviča?

Da!

To nije bitno u ovom trenutku.

Pa...

Imaću to na umu.

Mlađi unteroficir Bočkarjova je uhapšena zbog neizvršavanja naređenja

o uspostavljanju Vojnog komiteta u bataljonu.

Gospodine generale, nisu vas dobro obavestili. Vojni komitet u bataljonu je uspostavljen.

Komitet od vas zahteva da oslobodite njenog predsednika,

Mariju Bočkarjevu iz pritvora.

Ne pričajte gluposti.

Gde je taj vaš komitet? -Tu je, gospodine generale.

U sastav komiteta je ušao ceo bataljon.

Možete ići!

Pozdravite oca.

Ne mogu to učiniti.

Kakve žene imamo...

Bataljon, ravnajs! Mirno!

Gospodine generale, Vojni odbor ženskog bataljona Marije Bočkarjove

je postrojen. Tražimo...

Izvinjavam se.

Molimo za oslobađanje komandira i vraćanje na čelo jedinice.

Vratite se u stroj!

Unteroficiru, preuzmite komandu!

Sutra će biti smotra bataljona.

Razumem, gospodine generale!

Ura!

Napominjem...

Ako samo jedna od vas

ne prođe proveru,

na front neće niko.

Bataljon će biti rasformiran.

Šta će biti sutra?

Ćuti, Serafima! Sve ćeš probuditi.

Kako da ćutim?

Šta da radim?

Draga moja...

Gospode, pomozi mi...

Serafima...

Šta je bilo, Nataša?

Pa...

Ako im kažeš neću ti oprostiti.

Šta je bilo?

Zašto ne spavate?

Sta se dogodilo?

Govori!

Šta tu ima da se priča.

Otac joj je umro, muž poginuo...

Nema nikog osim njih.

Zašto da i dete umre?

Molim?

Kakvo dete?

Trudna sam.

Hvala ti što pokušavaš sve nas da zaštitiš

ali sutra možeš ugroziti ceo bataljon.

Osetila sam da očekuješ prinovu.

Postrojte se.

Jesi li spremna?

Stani u stroj!

Redove Tatiščeva,

daj privezak!

Ljudova...

Uzmi!

Bićeš moj zamenik

umesto Natalije.

Razumem!

Stani u stroj!

Idi kući!

Rodi dete.

Ni mi ne idemo tamo da bi umrli.

Hajde!

Raziđite se. Odmorite se malo.

Bataljon, danas ćemo videti kakvi ste vojnici.

Ako samo jedna od vas podbaci, ceo bataljon će biti proglašen nesposobnim.

Napred! -Prvi i treći red nalevo, drugi na desno! Napred marš!

Nađa!

Šta se desilo?

Ne podižite ranjene!

Trčećim korakom, napred!

Hajde! -Mislim da sam iščašila nogu.

Pali!

Hajde, Nađa!

Gospođo načelnice, redovi

Kolcova, Erasova i Nikitova su prošli poligon.

Dozvolite nam da stanemo u stroj! -Ne, ne dozvoljavam.

Nepravilno ste prošli prepreke i okaljali ste čast celog bataljona.

Niste u pravu, gospođo načelnice.

Naređeno nam je da prođemo poligon i mi smo prošle.

Kasnile ste.

Stajali smo ovde i čekali vas!

Pa šta? Niste nam rekli koliko vremena imamo za izvršenje zadatka.

A jeste li vi, gospodine generale rekli?

Komandir je dužan da se drži svojih naređenja.

Inače, kakav je on komandir?

U pravu si, prokleta bila.

U pravu je!

Zbog toga što niste ostavile drugaricu

izražavam duboku zahvalnost. Stanite u stroj.

Uganula si nogu? -Malo.

Hajde, stanite u stroj!

Posle provere borbene gotovosti bataljona

smatram da ste uspešno prošli proveru.

Dozvoljavam da bataljon položi zakletvu i da se uključi u regularnu vojsku.

Bravo!

Hvala vam, Petre Aleksandroviču.

U ime Oca i Sina i svetog duha... Amen!

Bataljon... Napred marš!

Pozdrav, nalevo!

Stani! Stani!

Tonjka!

Tonjka, neću te pustiti.

Kćeri, kako ću živeti bez tebe?

Poginućeš u ovom ratu.

Mama, ne blamirajte me!

Oprostite mi...

Zbogom!

Oprezno s ranjenicima, oprezno... Uzmite sledećeg!

Dežurni! Ja!

Pogledajte, tamo ih ima još. -Razumem!

Vera!

Druga kompozicija uskoro kreće.

Ne mogu da verujem? -To je čudo!

Nije to nikakvo čudo. Jednostavno idemo na front.

Čekaj, čekaj...

Nađa!

Petja, Petja... To sam ja...

Nađa.

Ubacite to ovde! Nikolaj Aleksandrovič, pomozi!

Dakle, devojke, ulazite!

Svi u vagone! Voz polazi!

Gospođice, gospođice... Moraju ga poneti.

Sačekajte...

Ko vam je on?

Zaručnik.

Otvori oči...

Molim te, otvori oči!

Toliko te volim.

Ovo je tvoj medaljon.

Nađa, krećemo!

Nađa!

Nemoj, neka ostane.

Gospođice vojnici, gledajte u mene!

Dobro...

Kolona, stoj!

Odmor!

Bataljon!

Spremite se za odbranu!

Dođi, poljubi me lepotice

ili mi zabodi taj bajonet pravo u srce. Svakako si mi ga slomila.

Samo jedan poljubac, lepotice.

Kučko!

Ja sam kučka!

Jesam li bila kučka i 1914-te kada sam vas ranjene vukla na svojim leđima?

Šta ste se zamislili, zašto se čudite?

Zašto smo se stvorili tu ispred vas?

Ne mislite valjda da smo došli ovde da se valjamo s vama po travi.

Došli smo da se borimo.

Da zajedno s vama branimo zemlju od Nemaca.

Vi ste naša braća.

Pogledaj ti nju kako samo agituje, kučka. Prava kučka.

Tebi je mozak istrulio od alkohola i ostalih gluposti.

Svima vama!

Kako možete to da dozvolite.

Zar žene da se bore umesto vas

a vi da uživate kao bubreg u loju.

Braćo! To je naša Bočkarjova!

Ona me je jednom spasila kao i Pankrata.

Pankrat, Pankrat! Gde si, dođavola??

Tu sam, tu sam...

Ovako braćo: Ova žena je naša.

Borac, ne žena... nego drug i prijatelj.

Sećam te se.

Kako da zaboravim čoveka od 130 kila?

Dobro braćo... Odlučili smo.

Prema ženama se ophodite s poštovanjem

da vas ne bi nabole tim bajonetima.

A vi žene zapamtite: Rešenjem Vojnog komiteta

nema smisla više ratovati.

Želimo se živi vratiti svojim kućama.

A vi nastavite dalje.

Vazduh je ovde svež.

Šta ti misliš, Smarčuk?

Da smo došli ovde iz Petrograda u šetnju

da bi izdali otadžbinu kao ti?

Ako se suprotstaviš odlukama komiteta, dobićeš olovo za uspomenu.

Idemo, braćo! Idemo!

Bataljon, voljno!

Raziđite se.

Bataljon, stoj!

Poručniče, gde je pukovnik Borozdin?

Unutra. -Vodi me!

Izvolite, gospođo potporučniče!

Da, da, raspad je potpun.

Ne žele da se bore. -Molim vas

da rasporedite bataljon na prednju liniju odbrane.

Hitno, ovog trenutka.

To je dobro.

Nema potrebe da se ovde šetate pred očima napaljenih vojnika.

Napaljenih vojnika?

Tako nazivate svoje vojnike?

Vojnici? Gde ste videli vojnike?

To više nisu moji vojnici nego pijandure i kriminalci.

Što se dalje držite od njih, to bolje za vas.

Koga onda imate na prvoj liniji odbrane?

Na prednjoj liniji, gospođo potporučniče, nema nikoga.

Samo nemački kuriri koji donose rakiju.

Dozvolite mi da se udaljim? -Idite!

Seleznjov!

Moja zemunica je krajnja levo a tvoja desno.

Razumem! Marija Leontijevna, trebalo bi proveriti mitraljeze.

U redu.

Nekrotova!

Majko moja!

Nemci su se razgalamili. Nisu mogli da veruju

da im ispred nosa berem cveće.

Treba doneti slame i malo počistiti.

I šta još? Ovo je naše cveće, rusko.

Dolaze Nemci!

Ruke u vis! -Zdravo! Donosimo vam poklone.

Pokloni.

Salama, meso, rakija...

Za vas -Polako, polako!

Trebalo bi da se stidite.

Mi smo obični vojnici kao i vi.

Mi smo braća. Ni mi ne želimo rat.

Mi smo vaša braća.

Ja vam nisam brat ni sestra.

Dogod ste na našoj zemlji, vi ste naši neprijatelji.

Ruke u vis!

Zovi komandira!

Koliko imamo mitraljeza? -18.

Onda piši: 18 puškomitraljeza.

Gospođo potporučniče, svuda vas tražim. Imamo zarobljenike.

Braća... S noževima za pojasom.

Šta je ovo?

"Kan" i "Panz" -Nije li to oznaka za topove i oklopna vozila?

Ne. Ne.

Šta je bilo? Stigli su nam gosti?

Gospođo potporučniče, uhvatili smo dvojicu Nemaca.

Nose rakiju i ovo.

Ovo je skraćenica.

Topovi, oklopna vozila, vojnici, oficiri...

To su špijuni.

Veži ga!

Smiri se, devojko. Bravo, smiri se...

To su moje devojke. Sve će biti u redu.

Plači, plači, plači... Da, ubila si ga. Tako i treba.

Uradila si šta je trebalo. Bravo. Biće sve u redu.

Ovaj ne diše.

Vodite ga u štab! -Dozvolite mi da ga ja odvedem.

Dozvolite i meni.

Dobro.

Idemo, lepotice, idemo!

Stoj!

Hajde!

Jesi li živa? -Ne mogu dalje.

Uganula sam nogu. Moramo se vratiti.

Sama ću ga odvesti.

Zovem se Jozef Zep.

Kako se ti zoveš? -Hajde, idi!

Slušaj, ništa loše nismo uradili. Ni tebi ni ostalim ruskim vojnicima.

Šta to mrmljaš? Ionako te ništa ne razumem.

Imam dve ćerke u Bavarskoj.

One su poput tebe. Gudrun i Helga. Razumeš?

Suviše si mlada.

Deca treba da ostanu kod kuće.

Kod kuće. Razumeš?

Gde živiš?

Kod Petrograda. Ima jedno malo mesto. Zove se Vartiškino.

A... Martiška. (martiška-vrsta majmuna)

Pravi si majmun. -Majmun, majmun...

Pomozi mi.

Molim te.

Zašto nisi otišla kući?

Hvala, Glaša. -Prijatno!

Ždereš?

Pazi da se ne udaviš.

To su još uvek deca.

Gde si to dovela ove devojke?

Da poginu? Da umru?

Ne!

Ne diraj je!

Onda je ti uzmi.

Šurka...

Ovo se desilo zbog mene.

Ja sam kriva.

Ja... Ja sam kriva. Oprostite mi.

Oprostite mi. Ja sam kriva.

Kako je samo lep ovaj puškomitraljez.

Kako je pametno složen,

i redenik,

i brzina paljbe...

600 metaka

u minuti.

600 Nemaca možeš da oboriš za minut.

A za dve minute?

Vera!

Koliko Nemaca se može pobiti za dve minute? -Ako ti budeš pucala, onda ceo puk.

Koliko ja imam sreće.

Ceo život sam mogla proživeti kao svaka druga žena

i nikad ne bi znala da postoji nešto poput ovog mitraljeza.

Izmislili su ga samo zato

da bi ja mogla rukovati njime.

Ako se pojave Nemci, odmah ću ih poskidati.

Sedimo ovde već mesec dana

a rata nema.

Nađenjka, kome pišeš?

Pisala sam Petji u bolnicu. Sada pišem mami.

Prenesi joj moje pozdrave.

Kakav čudan miris.

Miriše na jabuke.

Napad bojnim otrovima!

Devojke, ovamo! Stavite gas maske.

Pali!

Bataljon, u napad!

Dobro si? Jesi li bila u bolnici?

Ma ne... Samo mala ogrebotina.

Evo vam, evo vam...

Evo vam, evo vam...

Evo vam, evo vam... Evo vam, evo vam...

Šta je bilo? Idemo!

Evo vam, evo vam, evo vam...

Evo vam, evo vam...

Evo vam, evo vam... Evo vam, evo vam...

Evo vam, evo vam, evo vam...

Prekini!

Ponosim se vašim junaštvom. Predložiću vas za odlikovanje.

Spisak predajte poručniku.

Nismo ovde došli zbog odlikovanja.

Nemci nas se plaše. Moja jedinica je spremna za ofanzivu.

Muškarci će nam pomoći.

Ko?

Vojnici.

Naredbu za ofanzivu ne izdajem ja.

Bataljonu zahvaljujem na svemu.

Možete ići!

Gospode Isuse Hriste, pomozi...

Šta želite?

Znaš i sama šta se dešava. Može se reći da se desio ''narod''.

Došlo je do revolucije, možda si čula. Car je svrgnut.

Pa?

Uskoro će da dele ljudima rusku zemlju.

Zašto treba da izlažemo svoje glave mecima?

I mi, i vi, i Nemci. I oni takođe imaju decu.

Žene, vratite se kući muževima i svojoj deci.

Lepotice, jesi li ti udata?

Vidi ti njega kako je zabrinut.

Setio se i mog muža, žali i decu nemačkih vojnika.

A to što su Nemci na ruskoj zemlji nije bitno?

Nisam te ubedio? - Ne. Nisi me ubedio.

Afanasij... Afanasij...

Zdravo, ženo moja.

Kurvo!

Zdravo! Zašto sam ja kurva? -A Janki... bandit?

Pobegla si da bi živela s banditom.

A kako si me tukao, mučio... Sećaš li se toga?

Hajde da sve zaboravimo i vratimo se kući.

Ne idem.

Malo sam te tukao.

Jesi li poludeo? -Beži!

Kurvo!

Dopuzaćeš ti do mene, dopuzaćeš...

Jesi li sada zadovoljan?

Nosi se!

Scene poput ovih gledamo već 4 sata. Sve je jasno.

Analizirajući situaciju na terenu

dolazimo do zaključka da jedinice koje su u stanju da izvrše napad ne postoje.

Ne postoji ni jedna jedinica na celom frontu? -Izvinjavam se. Postoji jedna.

Nađa!

Gospodi. Poručniče! -Šeprtljo!

Izvinite!

Kada sagledamo činjenično stanje, mislim da je napad nemoguć.

Gospodine pukovniče, ja najbolje znam šta moja armija može a šta ne može.

Prekini.

Upalite svetlo, molim vas.

Oprostite. Mogu li da idem?

Ja vas neću zadržavati.

Gospodine pukovniče... Aleksej Leonidovič...

Molim vas, dozvolite mi da odem na front.

U svakom slučaju, ja ću otići.

Otići ćemo zajedno.

Sutra.

Izvršićemo napad.

Komandanti armija imaju tri dana

da naprave plan operacije.

Neka vam je Bog u pomoći.

Vera, ti si sada glavna.

Kada zapalim, više nema povratka.

Druga bitka je gora od prve. Devojke, za mnom!

Uzbuna!

Poručniče!

Kakva je ovo buka? -Počeo je napad, gospodine pukovniče.

Davno? -Davno.

Daj mi ruku!

Nađa, uzmi zastavu!

Redov Jevdokija Grinjova!

Dođi ovamo!

Zahvaljujem ti na zalaganju!

Služim otadžbini!

Jesi li namirisala bojni otrov? -Jesam, mama.

Ne "Jesam, mama", nego "Da"!

Poručniče!

Povedi devojku na tajno mesto! Miriši! Uskoro će nas Nemci ponovo napasti.

Razumem!

Vera,odnesi izveštaj u štab! -Razumem!

I ti pevačice idi s njom. Usput pevaj o našoj pobedi.

Razumem!

I reci im da ovde sami nećemo još dugo izdržati.

Neka nam pošalju ljude.

Dovedite se malo u red. Idete u komandu.

Ostali, očistite oružje i odmorite malo.

Nemam koga da pošaljem. -Imate ceo puk, a nemate koga da pošaljete?

Ovo nije puk.

Ovo je gomila propalica i izdajnika.

To je nemoguće. Vi lažete. -Molim?

Oprostite. Nemoguće je da su svi propalice. To je jednostavno nemoguće.

Postrojte ih sve!

Pođite za mnom!

Vojnici!

Ženski bataljon Bočkarjove je izvršio naređenje.

Krenuo je u napad i vratio Nemce na početne pozicije.

Potrebno im je pojačanje.

Potrebna im je pomoć.

Kakav je ovo cirkus, druže pukovniče?

Što se tiče ofanzive, mislim da smo doneli pravilnu odluku.

Ili se možda ne sećate? Žene kao žene.

Same su zakuvale kašu, pa neka je sada same i jedu.

Zaveži, Zopov!

Vi ste životinje.

Naše žene su tamo.

Lažeš čim zineš.

Naše žene sede kod kuće. Čekaju nas da se vratimo.

Raziđite se braćo!

Zar nema dobrovoljaca?

To nije istina!

Oprostite mi.

Muškarci su kao deca. Vole da ljube, jedu...

da ih slušamo...

Šta? Jesi li već bila s nekim?

Šta to pričaš? Kako možeš tako nešto da pitaš?

To je nešto...

Stani! Stigli smo.

Tu sam. -Ovuda!

Zdravo! Ko ste vi? Gde ste krenuli?

Pukovnik Cepljajev iz glavnog štaba. -Ne, ne, ne...

Ne smem nikoga da propustim.

Prvo moram da obavestim Vojni komitet.

Sačekajte ovde dok ih ne obavestim. -Sklanjaj mi se s puta!

Znači... Znači tako!

Šta je ovo? Ti, psu...

Pukovnik Cepljajev iz Glavnog štaba.

Izvinite, molim vas. Nisu nas obavestili da dolazite u inspekciju.

Ne dolazimo u inspekciju.

Došli smo da se borimo.

Zar u Rusiji više niko nije ostao osim oficira iz Glavnog štaba

da se bori na frontu?

Naredite da nam dovedu konje. Želim da odem na položaje.

Konje?

To nije moguće. -Ovo nije vreme za zbijanje šala.

Tišina!

Želite konje?

To je on! On me je udario.

Karpenko, Glačko, Zazurin!

Dovedite konje za oficire. -Imam jedno pitanje:

Odakle?

Odakle?

Ne raspravljaj se! Konje! -Nema konja.

Sklonite se s puta!

Napominjem, oficiri ne učestvuju u borbi. Ako to urade, preti im streljanje.

Gospodine potporučniče, za mnom!

Spusti to! Nema potrebe.

Znači, tako... Videćemo...

Napravite prolaz!

Samo je oficirima zabranjen prolaz? -Tako je.

Nema više oficira.

Znaš, jedan me je tako gledao...

Nemci!

Vera brzo! -Da, shvatam!

Kolja! Kolja, Kolja...

Kolja, molim te! Kolja, diši, diši, Kolja...

Diši, diši, Kolja...

Nazad!

Devojke! Ovamo!

Do đavola!

Povlačenje!

Ne pucajte. Ne pucajte!

Drži!

Gde si krenula? -Da pogledam.

Nađa!

I... -Dolaze.

Sa dve strane.

Devojke moje... Oprostite mi.

Zbogom!

Gospode Bože svemogući. U tvojim smo rukama.

Ne ostavljaj ih. Zaštiti ih.

Bićemo ti večno zahvalni.

Ne dozvoli da padnemo pred neprijateljem. Ne dozvoli da se neprijatelj raduje.

Napravićemo podvig, spasitelju naš, u tvoje ime.

Ohrabri nas i daj nam snagu

i hrabrost da damo svoju krv i dušu u tvoje ime.

Ako si na našoj strani, pomozi nam. Amen!

Ovo je bila poslednja bitka ženskog bataljona smrti.

Inspirisani primerom Bočkarjove, žene su osnovale nove bataljone.

Rusija je bila na pragu novog rata - građanskog.

Marija Bočkarjova je bila streljana 1920-te godine zbog pomaganja belogardejcima.

SLAVORKC-KERESTUR 21. 07. 2015.

Preuzeto sa www.subtitles.hr