Original subtitles

"F i l m s k i m a r a t o n"

Sigurno iz čuvenja znate za sestre Owens.

One iz Massachusettsa.

One za koje susjedi šapuću

da su vještice.

Kad svjetlo na trijemu gori, kao svake noći već desetljećima,

napaćeni dođu potražiti lijek od tetke Franny i tetke Jet.

Balzam za opuštanje starih zglobova.

MAGIJA 2

Čini za opčinjavanje ljubavnika ili liječenje bolna srca.

Našu obiteljsku povijest vještičarenja započela je Maria Owens.

U trenutku slamanja srca i izdajstva bacila je čaroliju

da poštedi svaku Owensicu agonije ljubavi.

Ali čarolija je postala kletva.

I svaki muškarac koji je zavolio Owensicu doživio je tragediju.

Smatrale smo da smo je okončale,

ali kad je moj drugi muž Gary umro,

znala sam da nas kletva nije pustila.

Ovim zagrljajem prekidam sponu.

Sve čarolije i predaja neka tonu.

Neka sve čini i čuda minu. Normalnom životu podaj širinu.

Ni traga magije. Baš nijednoga.

Ova ljubav koju tu imamo,

ova obitelj, to je sve što nam treba.

-Okej. -Okej? Okej.

Idite.

U SJEĆANJE S LJUBAVLJU

Sally, ne možeš. Što...

Zakuni se našom krvlju da im nikada nećeš reći

što su.

-Ne. Ne, ne mogu. -Gillian, ne smiju se sjećati magije.

Moraš se zakleti.

Zakuni se našom krvlju.

Okej. Kunem se.

Kunem se.

Hvala ti.

-Tad je Sally bacila zadnju čaroliju. -Hvala ti.

Smatrala je da ako joj kćeri zaborave što su,

moći će živjeti normalnim životom.

Prirodno, zanemarila sam dio gdje mi više ne treba, znate...

Magija.

Ali nikad nisam rekla Sallynim kćerima da su vještice.

Ovo je moja genijalna kći Antonia. Buduća neurokirurgica.

-Veliki mozak. -Doktorice Owens.

-Hej. -Još veće srce.

Kažite mi da to nije Sally u kuti.

A ovo je moja druga kći Kylie.

Ljubiteljica umjetnosti. I svega divljeg.

Kylie!

Ja sam kriv za to.

Malo sam pretjerala u knjižnici, pa mi smiješ ponijeti sve knjige.

Znaš da te volim više nego jučer?

Što je, ruku na srce, nezgodno.

Pa, nisi ti ni tako loš.

Ne, ne, ne.

-A to sam ja. -Ne, ne.

-Iš! Ne, iš! -Sally Owens.

Ili sam to barem bila.

-Okej, počnimo dan. -Napokon.

Je li dobra priča ako sve završi kako i je počelo?

-Meni je magija ostala u prošlosti. -Možemo ići.

-I neka je. -Još ne možemo.

Ali nakon ovoga ćemo moći. Sad možemo.

Ali kod prošlosti postoji nešto.

PREMA KNJIZI ALICE HOFFMAN

Odbija se ušutkati.

A što se više čovjek trudi

to glasnija obično bude kad se napokon ukaže.

Stani.

Gubi se, gotički golube. Idi!

Idi, molim te! Idi!

Ovo je sad ptičje zlostavljanje. Idi, iš! Iš!

Zašto si me pozvao ovamo?

U SJEĆANJE NA OSAMNAEST NEDUŽNIH DUŠA,

OSUĐENIH KAO VJEŠTICE, IZGUBLJENIH U OKRUTNOM OGNJU STRAHA

To ne ide tamo. To ide ovamo.

Hej, Sydney! Oprosti na zivkanju. Provjeravam da za Jet,

za njenu crnu tortu, stavljaš čokoladnu kremu, a ne čokoladni ganaš.

Jetty nju najviše voli.

Halo? Ne radimo.

Oprosti, oprosti, oprosti. Samo da to provjerim.

To je sve. Okej, hvala ti!

Kylie. Dušo, zašto mi se nikad ne javiš?

Možeš li mi pomoći i kupiti malo Cool Whipa?

Jetty ga obožava. Zapravo, kupi puno.

Krv pamti.

Eto tebe.

Knjige koja odgovara na svaku želju.

Sazovite vještice.

VLASNIŠTVO DVORCA LOCKLAND OPĆINA THORNFIELD, LONDON 1615.

Gavranova knjiga!

Jao meni...

Oprostite, ne radimo.

-Tetka Jetty! -Bok!

Bok, to si ti. Okej.

Javi da si ovo primila i oprezno vozi, ’đenja. Bok!

Što, to je dvaput u tjedan dana?

-Da, da. -Da. Da.

Što je ono bilo?

Ništa. Ništa.

-Ne? Ništa? -Ne.

Ništa. Znaš da ti je tu zabranjeno? Sjećaš se?

Ne! Ne.

Nikad mi nikamo nije bilo zabranjeno.

Osim na žensku tombolu, zbog varanja.

Ili na dovoženje i odvoženje iz škole.

-Ma. -Zbog onoga.

A tu je i incident u čajani Pam.

-Zbog onoga. -Da. To.

Hoćeš da nastavim ili...

-Ne, ne. Hvala, ipak. -Okej, da.

-Da. -Hvala ti. Da.

Kako ide s mojom proslavom?

Što je?

Ne, kako vam ide s mojom proslavom?

Što je?

Ne, nema... Nema proslave. Nema proslave.

-Nema proslave? -Tražila bi planiranje.

To znači da ove godine nema proslave.

Jer nemam vremena.

Dakle, to je tako.

Nema proslave.

Ali volim proslave!

Znam da je tako.

Uz hrpe Cool Whipa.

Obožavaš Cool Whip.

-Tako je. -Dođi sad.

Da. Treba ti intervencija.

-Intervencija za Cool Whip. -Da.

Zvuči zabavno.

Možeš li se barem onda pretvarati da si iznenađena, molim te?

Da.

Samo da spomenem, baš volim margarite.

Pa, to nam je zajedničko.

I još mnogo više.

Jako se ponosim onim što si.

Jako se ponosim onom koja ćeš postati.

Zašto to govoriš?

Sjajno.

Zdravo, Carl.

Uništavatelju kaučeva.

I miševa.

To je baš neprimjereno.

Bok!

Ovdje sam. Zdravo, ja sam, ovdje sam.

Vrlo sam uzbuđena.

U kojem smislu je ovo 17 sati?

U tom što znam da to znači 18. Dešifrirala sam.

Pa dođeš u 18.30?

Da! Da, da. Što je?

-Zar ti je dragocjeni raspored ugrožen? -Da.

-Jetty je rođena u 18.33. -Dobra tekila.

Slavlje sam htjela tada.

-Gledaj te pite! -Zar ne?

-Lijepo u redu. -Stoj, nemoj.

-Smijem li... -Neke nađu utjehu u redu.

-Okej. -Okej? A neke nađu

utjehu u zagrljaju šankera po imenu Chad.

Da ti kažem za Chada.

-Znamo mi o Chadu. -Zaista, trebaš... Daj.

Moraš izaći, Sal. Provesti se.

-Večer je bila baš čudesna. -Ne, hvala.

-Zaista. Što je? -Imam obitelj.

Imam urednu smočnicu punu grickalica.

-Dvadesetak prskalica, tekilu. -Remek-djelo.

-Cool Whip stiže. -Da.

I ne primam poruke s neželjenim fotkama.

-Tako da mi je život u redu. -O čemu ti to? Što?

Proživljavaš san, je li?

-Da, moj san. -Proživljavaš.

Proživljavam san.

-Dopusti. Jetty! -Okej, Jet!

“Čuvaj ovu knjigu i čuvaj naše ime.”

“Ničija nek ruka ne okrene ni retka ni lista”

“doli njene čija volja snažno poput moje blista.”

“Jarosna i nepokorena,”

“jedino će ona doći do značenja tražena.”

“Maria Owens.”

“Kako okončati kletvu.”

Da mogu okončati kletvu.

Okej.

Solve has paginas ex incantatione.

Otvoreno se može prizvati.

Prizvano mora odgovoriti.

Owensice, počujte me.

Jetty, što radiš? Dođi!

Samo sekundu!

Mila moja Franny.

Vrijeme je za mene isteklo.

Ali ova nas je knjiga pronašla.

Sadrži moć okončavanja kletve, ili našeg vječnog sapinjanja uz nju.

Daj, Jet!

Evo me, draga. Evo me.

Samo sekundu.

Jet!

-Sallyn raspored je kaos. -Prestani.

Ako smjesta ne siđeš,

-otvorit ću ti poklon i zadržati ga. -Stani. Prskalicu.

Okej, to je to.

Zašto joj otvaraš poklon?

To je aparat za margarite.

Gledaj ti to! Ravno od bogova loših odluka.

I mislila sam da je odatle.

-Sada znam. Ima smisla. -Donijela bi lošu odluku sa mnom?

-Jetty ne voli promjene. -Ona ili ti?

Blender nam je posve dobar.

Da. Blender je opasnost od požara.

Da, ali naša opasnost od požara.

Ajoj. Okej. Pa, žao mi je.

Kada stižu cure?

-Pobogu, pojma nemam. -Za deset minuta.

Poslale su mi poruku.

-Što je? -Ništa nisam rekla.

-Zašto prevrćeš očima? -Ne prevrćem.

-Ta-da! -Poslale su.

-Što? -Pobogu. Prelijepa je!

-Jetty! -Sretan rođendan!

Hvala ti, dušo.

Još prskalica. Još prskalica.

Ne.

-Izgledaš baš čudesno. -Ne, ne, ne.

Ne, ne, ne, ne.

Što je?

Zašto nam nisi rekla?

Što to? Što je bilo?

Što, zar to ne čuješ?

-Što to? -Zar...

Što je s tobom, Sally?

Slušaj!

To je

kornjaš smrtne straže.

Bože moj, kako dugo...

Kako dugo?

Kucka po kući već nekih tjedan dana.

Što?

Tjedan dana?

Večeras?

O, dušo, jako mi je žao.

Bože moj!

Kako si nam mogla ne reći?

Kako si mogla?

Žao mi je.

Zašto nam nisi rekla?

To mi je bilo na popisu namjera.

U redu.

-Jet. -U redu, objed je.

-Jetty. -Dođi. Dođi.

Dođi.

-Sal. -Nisam ga čula. Nisam ga čula.

Odlučila si ga ne čuti.

Da si slušala, da si slušala ovo,

čula bi ga i mogle bismo ovo izmijeniti.

Promijeniti što? Promijeniti nepromjenjivo?

Da! Tako bude kada skrivaš magiju.

-Kada lažeš kćerima. -Gilly.

-Čuj. -Magija mi nije dio života.

Sudim li tvoj način življenja?

-Da, sudiš. Sudiš, da. -Okej, možda. Možda.

-Ali bila sam tu! Svakoga dana, baš tu. -Bože.

-Zašto mi nije rekla? -Tako bude kada tajiš.

Zašto mi nije rekla?

Prestanite, vas dvije! Bilo bi dosta!

Bože!

Ovo mi je posljednja večer na zemlji.

Stvarno hoćete da je provedem u slušanju vaše svađe?

Zaklele ste se na odanost.

Ne bih vas trebala podsjećati na značenje toga.

Imate početak, imate kraj.

I imate cijeli onaj sjajan nered između.

Nema magije snažnije od sestrinstva.

Baca je sudbina, iskušava je vrijeme, a nikada se ne slama.

Zagrli sestru.

Smjesta. Samo daj.

Samo...

Moja krv. Tvoja krv.

Naša krv.

Ne spominjite kornjaša.

Jetty, ne možeš...

Ne možeš...

Ne spominjite.

Ne. Ništa, ništa.

Ovo je proslava.

Cure ne smiju doznati.

I jako je volim,

ali baš sam išla leći nakon 36-satne smjene

kad mama nazove da me podsjeti da se naspavam.

O, mama.

O, ne. Ako to mama opet pita za Cool Whip, samo se pretvaraj da sam umrla.

Jesi li ga nabavila?

Definiraj “nabavila”.

Dala ti je jednu dužnost.

-Znam. -Meni šest.

Da, kad si ti u biti mama sa stetoskopom, pa...

-Hej! -Bok.

Hej.

Bok, doktorice!

Gotovo doktorica. Što je novo, Gideone?

Znaš. Godina dana od prvog spoja, pa sam nam složio plejlistu.

I jako mi nedostaješ.

Emocionalno dostupan i još DJ?

Ovo malo nije fer za nas ostale.

Trebaš pripaziti. Stvaraš velika očekivanja.

Dobro! Neka takva i ostanu.

Okej, ne mogu ostati u autu ako počnete tako sladunjavo.

Okej, okej. Pobogu.

Poštedjet ćemo te ovog puta, Antonia.

Uživajte na proslavi. Jako mi nedostajete. Obje.

Bok.

Kylie.

Dobar je on.

Da, to sam i mislila.

Okej, da mi prestaneš čitati misli?

Sestra sam ti. Uvijek skužim.

-Okej. U redu. -O, Bože. Jako kasnimo.

-Već se ljuti jer kasnimo. -Ne reci da zvučim kao mama.

-Ne volim kad kasnimo. To je kao... -Pobogu.

Dovoljno smo točne. Tetka Gilly je sigurno tek stigla.

Zdravo!

-Zdravo! -Juhu!

-Bok! -Bok!

Sretan rođendan. Izgledaš prelijepo.

Nipošto. Uzmi ovo.

-Bok, šećeru. Izgledaš nebeski. -Tetka Franny!

-Nebeski. -Kao i ti.

-Bok. -Bok, bebice!

-Bok! -Bok. Što je bilo?

Ništa. Samo hoću zagrljaj. Samo hoću grljenje.

Čekaj, što? Zabavljaš se?

-Da. -Dobro si?

-Da. -Da?

Imamo jednu sitnicu.

-Baloni! -Baloni.

-Da. -Baloni! Baloni!

A donijele smo i naša krilca.

-Krilca. -O, ne. Pobogu, to su ona.

-Našle smo ih. -Da prijeđemo u vrt?

Što se to čuje?

-Idemo van. -Što se to čuje? Čuješ?

-Što se čuje? -Neko kuckanje. Što je to?

-Ne znam. -Čudno je.

Da, znam. Zvuči kao da mali miš stepa, tako nekako.

-Da. -Što je vjerojatno točno.

Sat, bit će. Sat, bit će.

Vrijeme je za crnu čokoladnu tortu Jet. Da.

-I margaritu. -Kvrapcu.

-Margaritu. -Dođite, dođite.

-Mama. Mama. -Da, bebice?

-Oprosti, zaboravila sam Cool Whip. -Što?

-Što? -Zaboravila sam Cool Whip.

-Bebice, petnaest sam te puta zvala. -Znam. Znam, znam.

-Žao mi je. Žao mi je. -Daj.

Nema veze.

-Više nego prelijepa. -Iako si bila ružna beba, voljela sam te.

-Na svoju štetu, da. -To je bilo tad, ovo je sad.

-Da, da. -Okej.

-Okej. -Da.

Imam darove za vas.

Za nas? Ali tebi je rođendan.

Baš tako, pa smijem što ja hoću.

-Hvala ti. -Nema na čemu, dušo.

-Emily Dickinson. -A ova je knjiga za tebe, dušo.

Hvala ti, Jet.

O, pobogu.

Fran.

Imam knjigu baš za tebe.

Na mom pisaćem stolu.

Dakle, Jetty. Te su knjige iz moje knjižnice?

-Ne. -Jer znaš da ne smiješ darovati ukradene.

-Znam to. Ne bih ja nikad. -Samo provjeravam.

-Nema ukradenog za Sal i mene? -Duhovito.

-Ne. Ne. -Tako ne ide s knjižnicama. Dobro?

-Ne. -Znaš to, zar ne?

Nije li ovo prekrasan dan?

-Da. Baš prekrasan. -Da.

Da.

Za Jetty.

-Sretan rođendan. -Hvala ti.

-Jetty. -Ljubljene moje.

-Uzdravlje. -Uzdravlje.

Moja Franny.

-Sretan rođendan, Jetty. -Za tetku Jetty.

Hvala vam, drage. Hvala vam.

Volim te.

Volim te.

Hvala ti, dušo.

Jesmo li prestare za spavanac?

-Bit će baš lijepo. -Velika ti hvala.

-Hvala što nas primaš. -Kakvo blaženstvo.

Nebesa.

-Hvala što ne spominješ Gideona, usput. -Naravno.

Mama bi smjesta izgubila sposobnost sastavljanja rečenica.

Makar nije bitno, nisam zaljubljena u njega, usput.

-Nisam zato to spomenula. -Da.

-Samo kažem. -Svakako.

Nisam!

Samo se smijem jer se...

Smješkaš mi se kao čudakinja.

Sjećaš se kad nam je mama pričala priče u kojima

svi koji se zaljube samo umru.

A kad smo je pitale, odmahivala je na to.

Da. Drugi dobivaju sretne bajke.

A naša je bila u stilu: “Poljubio je Uspavanu Ljepoticu.”

-“Umro.” -Umro.

“Našao je stopalo koje odgovara cipelici.”

-“Umro.” -Umro.

”Izbavio je Matovilku iz kule.”

-“Umro.” -Umro.

A kad god se Paula previše napila, pričala je da je obitelj ureknuta.

Da.

Ne samo ona, doduše.

Bilo je, znaš, svega onoga u školi.

Govorili su da smo proklete.

Što...

Ne znam. To je...

Ne vjeruješ u to, zar ne?

-Ne. -Ne. Ne.

Ma daj. Bila je nemoguća.

-Je li? Bila si? -Da. O, da.

-Ispričaj nam. -Da, i zurili su u nas.

Grozno nešto.

Pa, zašto da ne? I dalje zure u nas.

-Vrijedne smo zurenja. -Zašto tek sad saznajemo?

Zašto sad?

-Bile smo bajoslovne. -Da.

Kad smo se doselile, rekle smo da ne bismo tu živjele.

-Sjećam se. -I stavile smo ti želatinu u cipele.

-Da. -Stavile smo ti sol u kavu!

I još otada pijem kavu sa solju.

Ispostavlja se da smo bile točno tamo gdje smo trebale biti.

Da, jeste.

Da, jeste.

Vidjet ćemo se, Franny.

Imaš li posljednje riječi?

Manguparije.

-Što? Manguparije. -Ma to je blesava riječ.

Ma to je blesava riječ.

Manguparije.

Živite malo.

Da.

Živite puno.

Žao mi je.

“Latica mekih i korijenja što duboko seže,”

“blagoslovljen ti put dok san ti se čvrsto veže.”

“Ruža za uspomenu”

“u milosti se drži.”

“Lavanda”

“da korak ne bude brži.”

“Majčina dušica za snagu diljem zraka.”

“Mak.”

Manjka nam žlica.

“Počinak bez tlaka.”

Kako mi manjka žlica?

-Mama. -Da, bebice.

-Mama. -Da. Da?

-Pogledaj me. -Da. Da.

Bit će u redu.

Da, samo mi manjka žlica. Ne znam zašto. Suludo.

“Budi slobodna, budi laka”

“poput mirisa diljem zraka.”

“I dalje blizu, ali lišena znaka.”

Jesi dobro?

Ne. Ti?

Ne.

Da vidim što mogu.

Tipično za Jet da umre na rođendan.

Da, tipično za Jet.

Hej, narode. Biste li mi pomogle? Molim vas.

Amy Abbot me zatražila sendvič od jezika.

A nisam zatražila da pojasni.

Strahota, kako god.

-Da. Okej. -Okej.

Gledaj ti samo njih.

Samo lutaju unaokolo.

Živi.

-Živi. Baš neobzirno, da? -Da.

Da, većini je Jet pomogla u ovom ili onom trenutku.

-Da. Polovica ne bi priznala da je došla. -Točno. A kad im zatrebamo, vratit će se.

-Uvijek. O, dolijeće, bok. -Bok.

-Moja najdublja sućut. -Hvala vam. Hvala vam.

Hvala vam. Najljepša vam hvala.

Dođi, dođi, dođi.

Ne znam odakle ti pristojnost za ovo.

Ja bih samo sve udarila u lice.

Pokušala sam. Ne pali.

Nikada.

Gledaj ovo.

Tombola!

-Baš si zločesta. -To ti je trebalo.

-Da, nama je. -Tebi je.

-Bok. -Bože moj!

I ti bježiš?

Ne znam. Samo sam htjela trenutak ovdje.

Uz Jet.

Da.

Znam da je pokojna.

-Ali doima se kao da je posvuda, a? -Da.

Da.

-Smijem li te nešto pitati? -Aha.

Da. Bilo što.

Jesi li ikada imala nekoga? Kao mama? Znaš?

Hoćeš reći, jesam li ikada voljela?

Da.

Da, naravno. Volim tebe i tvoju sestru

i vašu majku.

-Hoću reći, jesi li ikada... -Da, znam što hoćeš reći.

Ljubav nije za našu obitelj. Ne.

Jednostavno nije.

Dakle, možeš se provoditi i... Ali ne možeš. Jednostavno moraš...

Jer uzima... Uzima više no što daje.

Okej.

Valjda ni izravni odgovori nisu za našu obitelj.

Pokazat ću ti nešto.

Dođi ovamo.

Okej.

Vidiš ovo?

-Da. -To je tvoja linija ljubavi.

Pa, prekinuta je.

To je moja linija ljubavi.

Prekinuta.

Tako da smo jednake.

Mi smo Owensice.

Ljubav nas raščinjava.

Što ako...

Što ako samo malo previše dramatizirate?

Što ako? Što ako?

Da, što ako?

Naravno da dramatiziramo.

Da.

-Što je to? -Ne znam.

Čini se kao neko ekscentrično noćno štivo Jet.

Knjiga s gavranom na sebi.

Gavrani.

Glasnici između svjetova. Život i smrt.

Znano i neznano.

Ništa ne nosi slatke snove kao mrvica egzistencijalne strepnje.

Samo kažem.

“Kako okončati kletvu”.

Kylie!

Kylie, imaš iznenađenje.

Volim iznenađenja.

Bože moj.

-Kylie! -Kakvo je to iznenađenje?

-Bok. -Bok.

Tetka Gilly, ovo je Gideon. Gideone, tetka Gilly.

-Bok. Visok, taman i moguće uklet. -Bok. Bok.

Drago mi je. Moja sućut.

-Oprostite. -Hvala ti.

-Ma samo, Sal? Sal. -Da. Ne, naravno.

Tko je to?

Bok. Opa.

Mama.

Evo limunovih kolača.

-U redu ste? -Oprostite.

Da, pa...

Ne mogu vjerovati.

Oprostite, oprostite.

-Ma... Gideone, ovo je Franny. -Bok. Bok.

-Bok, tetka Franny, drago mi je. -Bok, da. Molim.

-Ovo je Kylien... -Da.

-Mama. -Da.

-Mama? -Ovo je naša mama.

Kylien dečko.

-Gideon. -Da.

Bok!

Bok, bok! Drago mi je, Kylien dečko.

-Drago je i meni, Kyliena mama. -Drago mi je.

Rekla si to.

Da. Jesam, jesam, jesam.

Donio si nam neke stvari?

-Ispekao sam limunove kolače. -Pobogu, limunovi kolači.

Imamo kolače. Ja imam meso.

-Puni obrok, zar ne? -Da.

Bok. Ja sam Paula.

Paula nije baš pozvana, ali svejedno dođe sa šampanjcem i teorijama zavjere.

-Vještice. Sve zajedno. -Dakle.

-Dobrodošao u obitelj. -Idem po sendvič od jezika.

Umre se samo jednom, zar ne?

-Okej. -Ide po jezik.

Ne u usta, ali stavit će ga u usta.

-Da ga pojede. -Antonia.

-U hladnjak! -Da!

-Stavi to, a vjerojatno i meso, zar ne? -Okej. Okej!

-Bilo mi je drago. -Bilo mi je drago.

Pravo zadovoljstvo.

Što je to?

Bit će u redu.

-Bok. -Bok. Ne treba, hvala vam.

-Okej, da. Okej. -Hvala vam.

Žao mi je, usput. Znam da moje mogu biti naporne.

Ne treba ti biti žao.

Mama ti je prošla puno toga.

Kao što si i ti.

A moji roditelji bi te zavoljeli.

Da sam ih bar mogla upoznati.

Imam bratića u Meksiku, mislim.

Pa, imaš mene, tako da...

Da, imam.

Bože moj!

U redu, idemo unutra.

Hvala ti.

Stvarno. Zbog...

Zbog današnjeg dolaska.

Naravno.

Daj, hoću biti uz tebe kroza sve dane. Ne samo one sretne.

Svakako kroz one u kojima plačeš usred trgovine.

Kroz sve.

Volim te.

Stvarno...

Stvarno te volim.

A što da sam rekla nešto drugo?

-Što da sam... samo malo. -Hej!

Što da sam rekla da hoću da ostarimo zajedno?

Da. Da, da. Što bi drugo rekla?

Što da sam rekla

da...

Da hoću proživjeti život s tobom i samo s tobom?

Volim te.

Da.

Volim i ja tebe.

U redu.

Pobogu.

Volim te.

Volim i ja tebe.

Ne. Ne.

Gideone. Gideone!

Ne. Bože moj.

Čuje li me?

Hoće li... Molim vas, hoće li preživjeti?

Bože moj.

-Oprostite, ne smijete ovamo. -Ne, ne, molim vas!

Bože moj.

Na kojoj čestitki piše: “Ovo nećeš preboljeti”?

Srce će ti biti slomljeno za vijeke i vijeke vjekova.

“Dobrodošle u ostatak bijednog i bolnog života, drage prijateljice.”

“U srcu ste nam.”

Da.

Bok, bebice. Bok, bok, bok, bok.

-Bebice, što je? Što je? -Kylie?

Ky?

Gideon je u komi.

Što?

Što? Okej, bebice, udahni.

-Udahni i... -Ne. Nemoj...

Što je sad ovo? Je li ovo ta...

Je li ovo ta kletva? Je li ona stvarna?

-Hoće li umrijeti? -Voliš li ga?

-Hoće li umrijeti? -Gilly, čekaj.

Bebice, učini mi uslugu. Stani i reci mi što se dogodilo.

-Možeš li? -Rekla si mu da ga voliš?

-Gilly, stani malo. -Rekla si mu?

Gillian, stani.

Da. Da, a i on voli mene.

Rekla sam mu da ga volim.

Okej, Sal, reci joj, molim te. Molim te, odmah. Zaslužuje znati.

O, Bože.

Znati što? Molim te.

Okej.

Stvarna je. Kletva je stvarna.

-Da, stvarna je. -Gilly...

-I... -Gilly, dopusti, molim te.

-Bože moj. -Dopusti.

Jako mi je žao.

Jesu li zato tata i Gary umrli?

-Da. -Ne.

-Dođi, bebice. -Kako si mi mogla ne reći?

Znači, svi točno kažu da smo vještice?

-Da, da, to je točno! -Ne, moram to čuti od tebe!

-Kylie, točno je. -Ti mi moraš reći.

-Ti mi moraš reći. -Da, okej. Okej, bebice.

Točno je. Točno je.

Vještice smo i kletva je stvarna.

Onda poduzmite nešto!

Ispravite to!

-Molim te, mama. Ispravite to. -Bebice, ne možemo.

Onda ti poduzmi nešto! Ti poduzmi nešto!

Ne mogu. Sve smo pokušale. Ne možemo je prekinuti.

-Ne znamo. -On je u bolnici zbog mene.

Zbog vas!

-Gillian, pusti me. -Kylie.

-Da razgovaram s djetetom. -Ne! Hoću joj reći istinu.

-Da razgovaram s kćeri! -Da, s tim živimo.

Vještice smo. Vrlo si moćna.

-Vrlo si snažna. -Daj da razgovaram s kćeri!

-Hoću da joj kažeš istinu! -Gillian!

-Hoću da joj... -Začepi!

Što je sad ovo? Što je sad ovo?

To je ova emocija. To je samo ova emocija.

-U redu je, u redu je. -Takve smo.

-Bebice, u redu je. U redu je. -Ti si...

Ne mogu vjerovati da si nam lagala.

Žao mi je. Jako mi je žao.

-Ne mogu vjerovati. -Bebice, žao mi je.

Nikada ti više neću pokloniti povjerenje.

Nikada ti više neću pokloniti povjerenje.

Bože moj. Ne, Sal.

Bit će u redu, Sal. Morale smo joj reći.

Trebala je saznati. Hoću reći, bilo je vrijeme.

Prekršila si jedino bitno obećanje.

Imala sam pravo reći svojoj kćeri na svoj način.

Naša je krv. Naša je krv.

Dođi.

Dođi mi.

Ne.

Gideone.

Ne.

KAKO OKONČATI KLETVU

Ono za čim tragaš u zemlji je tvojih predaka.

Dođi.

Dođi mi kroz krv i vrijeme.

Vidi mojim očima.

Slijedi nit do početka.

Preko oceana čeka te prošlost.

Dođi kući.

Engleska.

Kylie.

Hej.

Rekla sam mu da ga volim. Ja sam kriva.

Što? Hej.

Kletva je stvarna. Kletva je stvarna.

Okej, Kylie, strašiš me.

Nazovi tetku Gilly, sve će ti objasniti.

Samo bih sada zatražila nešto od tebe.

-Pa, naravno. Samo reci. -Nužno mi je da ostaneš uz njega.

Okej? Nužno mi je da ostaneš tu, uz njega, a ja ću se vratiti.

Okej, ali kamo ideš?

-Ispravit ću ovo. Okej? -Što? Čekaj, ispraviti što?

Čekaj, Kylie.

MAMA

Javi se, javi se, javi se, javi se.

Ti da ništa nisi rekla.

Antonia, a...

Što? Što? Što je s Antonijom?

Uz Gideona je. Kylie ju je zamolila da ostane uz njega u bolnici.

-Što? -Kaže da ide ispraviti kletvu.

Gillian, kamo je otišla?

-Samo je to rekla. -Kamo je otišla?

-Nema je! -Ne znam...

Čega to nema?

Knjige. Gavranove knjige. Jet mi ju je ostavila i sad je nema.

-Okej, nestala knjiga. -Ne.

-Okej, možete... -Ne, bila je na katu. Kod Kylie.

-Nema je. -Narode, možemo...

-Možemo li se usredotočiti? -Bila je na stolu.

Što je ovo? Narode. Zašto sad razgovaramo o knjizi?

Bože moj. Uzela ju je.

Jet mi je ostavila ovu poruku. Traži da završim što sama nije mogla.

-Oprosti, Franny. Nemam vremena za to. -Bila je tu.

-Što? Ne, slušaj. -Da, slušam.

To je ljevoruka knjiga sjena.

Ta će je knjiga odvesti na tamni put.

A nije naučila štititi vlastitu moć.

Bože moj.

Ne samo da zna da je vještica,

nego drži ukletu knjigu, a pojma nemamo gdje je.

Daj, Kylie.

Javi se na prokleti mobitel.

Bok, ovdje Kylie. Ostavite poruku.

A da je pokušaš osjetiti? Oduvijek ti to ide od ruke.

-Samo sklopi oči. Predoči si je. -Ne mogu.

Ne mogu je osjetiti.

Otišla je u London?

-Uspjelo je! -Ne, upotrijebila je moju karticu. Tako...

Okej, prvi let je ujutro. Okej.

-Okej, okej. -U Londonu je.

-U Londonu? Spakirat ću se. -Ne. Ti?

-Ne, ne, ne. Obećala si mi. -Spakirat ću se. Da, idem s tobom.

Obećala si mi.

Volim je. Nećakinja mi je. I...

-Reci joj. -Molim te, slušaj!

Ne možeš sve sama, Sal.

-Ona ti treba. -Ja ti trebam!

Ima pravo.

Zakopala si magiju tako duboko u sebi da više ne možeš do nje.

Da.

Ali, Franny!

-Ima pravo. -Ima pravo.

-Ne, ali... -Vas dvije ste snažnije zajedno.

-Zajedno. -Ali... Što ona...

Zajedno.

Za...

-Sally. -Bože moj. Da, da.

Kada dođete u London, nađite ovog čovjeka.

Jet i ja smo mu bile vrlo naklonjene. Zaista je darovit, istinski vidjelac.

Profesor... Profesor Ian...

Profesor Ian Wright?

O, da. Čula sam za njega. Stručnjak je za ovu vještinu.

-Kako će ishlapjeli akademik pomoći Kylie? -Pomoći će vama.

Ako hoćete naći Kylie, morate se sjetiti tko ste.

Da. Ima pravo.

-’Đenja, dušo. Pa-pa. -’Đenja.

Ozbiljno?

Dođi!

Dođi!

Hej! Sal!

Znaš što? Sredila sam bolja sjedala.

Poboljšana.

Zapravo, Dave nam je sredio poboljšana.

Sjećaš se Davea, zar ne? Dlakavog Davea?

Znaš, onoga s cipelama i smijehom.

Sjećaš se?

-Ne... -Dave.

Nemam tablicu kod sebe,

pa ne znam u koji odsječak spada.

To je baš zlobno.

Jako si se promijenila. Sal! Molim te, odgovaraj mi.

Ne, nedostupna. Apsolutno nedostupna.

-Hej! Čekajte. -Hej, što...

Komad si mesa u odjeći iz devedesetih.

-Oprostite. Oprostite. -Ti si...

Ti si 80 % bijesa i 20 % vode.

-Svjestan si, drzak krastavac! -Bok.

Bih li mogla ne sjediti s njom?

-Apsolutno. Potpuno shvaćam. -Hvala.

Au! Bože!

Okej.

Okej.

Predajem se

crnom koncu, noževima i pepelu.

Molim te, pokaži mi što da radim.

Molim te, pokaži mi kako da spasim Gideona.

U redu. Dođi.

Idemo hodati.

Oko fotografije.

Gloga mi i plamena, stijene i kamena,

štiti našu krv...

Oprosti.

Štiti našu rođenu. Krv krvi i kost kosti.

Dovedi je kući.

-Oprosti. -I čuvaj od krajnosti.

Custodi hunc puerum mihi carum,

sanguinem sanguinis mei.

Uvijek preko lijevog.

-Okej. -Uvijek preko lijevog ramena.

Sol preko lijevog ramena? Što to...

Okej. Okej, okej, okej, okej.

To je opasnost, da i ne spominjem da krši bolničke sigurnosne propise.

Gotovo.

Baš si kao tvoja mama.

Ne mislim vući ove skroz gore

na treći kat.

Ne mislim. Previše...

Što to radiš?

Daj, Sal.

Iscrpljena sam.

Pobijedila si.

Okej.

Profesore Wright.

Profesore Wright.

U redu.

-Halo! -Bože moj, prestani.

Možda slabije čuje.

Onda govori glasnije. Halo!

Profesore Wright!

Premda me sad mrziš, podržavam te.

Podržavam te, uvijek.

Nisu ni zaključana.

-Ma... -Čekaj.

Halo.

Izgovori mu ime. Izgovori mu ime.

Profesore Wright. Dođi.

Čudno je. Nešto je čudno.

Čudno je jer provaljujemo.

-Ne, ne. Ne. -Da ponesem...

Okej. Idemo...

Gill. Gill.

Predani neženja.

Da.

Gilly, nije mi ugodno biti nekome u stanu dok ga nema. To mi nije u redu.

-Bože. Ne, ne. -Gilly, Gilly, Gilly.

Daj, Gilly, prestani. Prestani.

-Tamna magija. Piše, tamna... -Gilly, Gilly.

On spava u krevetu. Spava.

Pijan. Samo je...

Profesore Wright.

Profesore Wright, jako mi je žao...

Okej. Okej.

-Okej, okej, okej. -Što je?

On je... Otkriven je.

-Gilly, stani. Stani, Gill. -Opa. Hoću reći...

O, kvrapcu.

-Što se tu zbiva? Nešto nije u redu. -On je...

Oduzet je. Neće izdržati do bolnice, Sal.

-Gilly. Gilly, Gilly... -U redu. U redu je, da.

To je ptičje srce. Pod čarolijom je.

Da. To je Mortis vincula.

-Sjetila si se, dobro! Sal... -Ne. Ne, ne, ne.

-Libere hunc incantatione. -Ne.

Ne, ne, ne. Ne opirite se, jer opiranje samo pojačava stisak čarolije.

Dopustite. Libere hunc incantatione. Daj, Sal.

-Što? -Opustila sam je, ti moraš ostalo.

-Što, što? -Pamtiš? Dlan na neobilježenu kožu, kreni.

-Kreni! -Lakše reći nego učiniti, Gilly.

Okej, uvijek ti preostaje...

Bože moj. Što je...

-Što je s tobom? Znaš li? -Daj.

Moraš poništiti urok. Pomozi mi!

Daj.

-Libere hunc incantatione. -Samo, ovamo. Dođi ovamo.

O, Bože. Da.

-Koga briga za to? -Prestani.

-Pomozi mu, brzo. -Okej.

-Okej. Pomozi, da. -Okej, okej.

Okej, okej. Ne znam mogu li.

-Ne znam mogu li. -Da. Možeš ti to.

Uspjela sam? Uspjela sam?

-Uspjela sam? -Ne, ne. Nisi ni blizu.

Okej.

-Evo. Što radiš? -S puta.

Jesi li sišla s uma?

Što ti je?

-Eto. Okej. -Što... Oprostite.

-Znaš što trebaš. -Sišla si s uma.

Eto srca, otvorenog, bez tinte.

-Magiji treba želja, Sal. Kreni. -Okej.

-Libere hunc incantatione. -Okej! Što, što?

-Libere hunc incantatione. -Incantatione.

-Solve quod factum est. -Quod factum est.

Libere hunc incantatione. Solve quod factum est.

Libere hunc incantatione. Solve quod factum est.

Libere hunc incantatione. Solve quod factum est.

Libere hunc incantatione. Solve quod factum est.

Libere hunc incantatione.

-Ne mogu, ne mogu. -Sally, daj!

-Ne mogu. -Nastavi sad, Sally!

-Ne, Gillian, ne mogu! -Sad! Sad!

Ne mogu!

Žao mi je. Žao mi je.

Bože. Okej.

Doći ćeš do toga. Doći ćeš do toga.

To je početak.

Hvala vam.

Halo. Nema na čemu.

Hej.

Okej.

Skuhat ću nam ukusan čaj.

Nikad više neću tako govoriti.

Može da...

Može da se odjenete?

Pa ćemo razgovarati. Okej?

Ne.

Okej.

Okej.

„Da mihi potestatem quam postulo

ostende mihi viam quam oportet.”

Vještica po krvi.

DVORAC LOCKLAND

Dvorac Lockland.

Gilly.

-Bok. -Bok.

Dobra večer. Ja sam Ian Wright.

Da, to je stara vijest.

Kako ste?

Kao da sam proživio istodobno utapanje i egzorcizam.

Kad je traljava s čarolijama, pa...

Uglavnom, jeste li...

Jeste li za ukusan čaj?

-Što? -O, Bože.

Prisiljava me. Prekini me, može? Prekini me.

-Ne mogu, očito. -Ovo je moja sestra.

-Bok. -Sally Owens.

Ja sam Gillian Owens.

Ali možete me...

Možete me zvati Gilly, ako hoćete.

-Bok. -Bok.

Donijela sam vam dar.

Okej.

-Da. -To je zmajevac.

-Od kore zmajeva drveta. -Navodno izniklog iz prolivene krvi zmaja.

Ne pitajte kako je prošao carinu.

Ovo će pomoći u čišćenju ostatka čarolije sapinjanja.

Hvala vam.

Nema na čemu.

Izvoli.

Arde in igne unde venisti.

Što je?

Dvadeset prvo je stoljeće. Muškarci mogu sve što i žene.

Hoću reći...

Dobro. I, dobro.

Dakle, čini se da nekome stvarno niste dragi, profesore.

Pisanjem sam uzrujao određene ljude.

Opa, sigurno jako loše pišete.

Oprostite, ne znam zašto sam to rekla.

-Vješto, Sal. Da. -Ne znam zašto...

Moje dame, mogu li vam kako pomoći?

Da, ispričavam se. Moja kći. Moja kći Kylie.

-Otišla je uz Gavranovu knjigu. -Otišla je. Uzela je Gavranovu knjigu.

I smatra da njome može prekinuti obiteljsku kletvu zbog koje...

Zbog koje svi koje volimo umru.

-Dobro. -Umru stvarno užasnom smrću.

Hoću reći, baš...

-Nije sjajno za biografiju na Tinderu. -Nije.

Vi ste sestre Owens.

Proučavao sam tu kletvu.

-Vaša pra-pra... -Deseta.

Deseta prabaka. Da. Maria Owens.

Sigurno je bila vrlo moćna kad je bacila tako trajnu čaroliju.

Da. Cura iz Bostona se iskazala, da.

Dobro. Umrla je u Massachusettsu, ali se rodila u...

-Znamo. Tu, tu. -U Engleskoj.

U mjestu gdje sam odrastao.

Thornfieldu.

Opa.

Da. Opa.

Lijepo za vas. Da, volim povijest.

Ali sad bih se rado posvetila nestaloj kćeri, ako može.

Točno, točno.

Ako to što kažete stoji i Gavranova knjiga je stvarna,

a Kylie je ima, onda je ona u vrlo ozbiljnoj opasnosti.

Okej, ovo je...

Treba nam pomoć. Zbog toga smo došle.

-Vratite se sutra da počnemo. -Oprostite, sutra? Zar ne možemo...

Ovdje smo. Možemo li samo...

-Znate li gdje je? -Ne.

Zar niste slušali?

Slušao sam.

Čini se da vi niste. Već vrlo dugo.

Svakako nije. Okej.

Okej, pa, idemo. Ovaj mi ide na živce.

Dakle, hvala vam.

Mlada damo.

Malo mi je simpatičniji. Da.

Vratite se ujutro i budite spremni za povratak sebi.

Jer jedino je vi možete naći.

Pomoći ću vam.

Spasili ste mi život.

Ja sam, zapravo, ali...

Laku noć.

Moram reći, “ishlapjeli akademik”. Hoću reći, bilo je dosta napeto.

On je...

On je pisao radnju o tvom tijelu.

Pa, meni je stalo samo do nalaženja Kylie, okej?

Profesor Tetovaža me najmanje zanima.

Što je s tobom?

-Šest godina ti je? Prestani. -Da. Šest.

-Gilly, prestani. Prestani. -Šest, točno. Što je?

-Dođi. Dođi. -Bože.

Kao da nisi napredovala od vrtića.

Kada te posljednji put netko skinuo, Sal?

-Gilly, molim te. -Ne. Kada te posljednji put netko dirao?

Ono, stvarno dirao?

Jučer.

-Ne, tko? Gdje? -Da. Jučer.

-Zrakoplovno osiguranje. -Što?

Vrlo temeljito prepipavanje. Čvrsto, ali namjerno.

Pa, to je tužno.

Da, eto. Tužno, ali osjećaj je bio dobar.

Samo da mogu osjećati kćer.

Sada nemam ni pojam da postoji.

Što ako sam je izgubila, Gilly?

Ovdje smo i naći ćemo je.

Zato se makni.

Ne, nema mjesta.

Imam čarobnu lozinku.

Daj.

Evo. Za tebe.

Ulovi.

Možeš li se još malo maknuti?

-Hvala. -Ne, Gilly!

-Polovica ti je tu... -Samo malo.

-Duga sam. -Ali nisi široka!

-Evo, gle gdje si. Ravna crta. -Okej, nema veze.

Nedostaješ mi.

Ovdje sam.

Ne, nisi. Nisi zaista. Nema te već godinama.

Podigla si sve te zidove.

Zaključala si se, a...

Znam da i cure to vide.

Da.

Kao i sve mi. Htjele bismo da se vratiš.

Jako ih volim.

One jako vole tebe.

Daješ im sve što ja ne mogu.

Znaš, sigurnost je iluzija. Možeš staviti sve te...

Sve te zaštite i štitove oko sebe,

a svejedno izgubiti sve tek tako.

A Jet kaže: “Samo živite. Živite malo.”

Obje to kažu.

A ti to odbijaš. Jako si tvrdoglava.

Sjećaš li gdje sam ti stavila hrčkicu?

-Bože moj. -U aviončić na daljinski?

-Bože, da, da. -Sjećaš se toga?

-Pa izgubila signal daljinskoga. -Da.

Naša sićušna, krznata Amelia Earhart.

Da.

Pitam se gdje je sletjela.

Zato moraš preuzeti kontrolu.

Dakle, samo da provjerim shvaćam li točno ovu priču.

Jesam li ja hrčkica u poredbi?

Ne. Ti si daljinski upravljač.

Tko je onda hrčkica?

To nema veze. Uglavnom.

Ne znam. Možda je Kylie hrčkica, mislim.

Zar ne?

Znaš što hoću reći.

Znaš smisao svega toga.

Znam. Znam.

Ukrcavanje!

Bože. Ne mogu ni...

Profesore Wright.

Profesore Iane Wright.

Dobro jutro.

Ovo je zvono.

O, dobro, nosite odjeću.

Kladila sam se u pet dolara na ručnik.

Uđite.

Da.

Molim, dopustite. Da vam ponesem.

Hvala vam. Vrlo je teška.

-Što? Ovo je sjajno. -Uđite.

-Radio sam cijele noći. -Sjajno.

Je li?

Što je?

Raudskinna mi je ukradena.

Što je to?

Ne! To je starinski islandski svitak.

Moćne tamne čarolije koje prate ljevoruku magiju.

Kao Gavranova knjiga.

-Baš tako. -Da.

Svici je mogu probuditi,

ali samo vještica iz loze može pristupiti punoj moći.

Mislite li da je kradljivac nastoji upotrijebiti uz knjigu?

Mislim da je Raudskinna zove.

Priziva je sebi. Mislim da je ona dovela Kylie ovamo.

Naravno.

Kako da onda otkrijemo kamo je vodi?

-Ovo je... -Što je?

-Imam povjerenja u njega. -Što?

Primite mi ruku.

Smijem li?

Jasno.

Nezgodno.

Obožavam ovo.

Strah vas je.

-Ne. -Da.

-Strah ju je. -Bojite se svoje moći.

Pa, vidjela sam što moja moć može.

Zanemarivanjem baštine dovodite se u opasnost.

Bože moj. Da izbjegnemo govor o opasnosti?

-Blokirani ste. -Da. Jako blokirana.

Znaš što? Nisam odvod. Ljudsko sam biće.

Vrlo potisnuto ljudsko biće.

-Ta kletva. -Da.

Jeste li izgubili nekog?

Da. Da, ali nitko neće dobiti ljubavnu priču koja preživi smrt.

To je samo fantazija.

Pitanje je samo tko će prvi otići.

A velike ljubavne veze koje nadiđu vrijeme?

Psiha i Eros, Helgi i Svana...

Ross i Rachel.

Sam i Molly.

Okej.

Tko? Sam i Molly?

-To je bio Duh. Film. -Duh.

Sjećaš se? On je poginuo, ona je pravila grnčariju, svi smo plakali.

-Sjećaš se? -Da. Nisam plakala.

-Gilly, daj, baš jesi. -Nisam plakala. Nisam.

Molim te, usredotoči se. Samo ga slušaj.

-Okej. -Usredotoči se.

To je to.

Mislim da je uspjelo.

-Da. -Je li vam dobro?

-Da. -Da, Sal.

Evo nje. Evo tebe.

-Ma... -Sal.

-Sal. Evo tebe. -Ma...

Da.

-Okej. Nađimo Kylie. -Okej.

Naći ćemo je. Zadrži. Samo zadrži ovo.

Magija djeluje u oba smjera.

Sluša ako srce istinito zbori.

Osjeti je. Daj, Sal, možeš je osjetiti.

Osjeti je.

Osjeti je. Osjeti je.

Osjeti je.

Izvoli, pjevaj.

Mapira.

Je li to nešto?

Ona je u Thornfieldu.

Zašto bi bila u Thornfieldu?

Ne mislite valjda da sam umiješan.

Ne znam što mislim, profesore.

Obećavam vam...

Okej, ona ne voli obećanja, ali to je zbog mene.

Dajte da vas odvedem do nje.

Sal, Franny nas ne bi poslala ovamo da nema povjerenja u njega.

Ona zna što radi.

Sada ti pokušaj.

Tako, samo daj. Samo daj. Ne stidi se.

Pokloni povjerenje.

-Ant. -Čekaj.

Kylie! Gdje si?

Je li on...

Je li on...

Da, da.

Živ je. On je...

Gdje si?

Molim te, daj da ga vidim.

Bok, Gideone.

Molim te, drži se.

Molim te, vrati mi se.

Molim te, vrati se.

Molim te, samo mi reci gdje si.

Ja sam u Thornfie...

NEDOSTUPNA

Još ne odgovara.

Nema više od dana prednosti. Kad je stigla upasti u nevolju?

Pa, nisam prava za to pitanje.

-Nisam. -Ne pomaže. Ne pomaže.

Pa, žao mi je što nisam ponijela karte, da možemo igrati u novac.

-Jeste li... -Grb Catarana?

Išli ste ljevorukim putem.

Po mnogo lakih staza, ne uvijek lakih za vraćanje.

Da.

Znači, vjerojatno su vas zato otpustili u Harvardu i Oxfordu.

-Joj, ma daj. -Da?

Između drugih uspjeha.

Eto. Sal.

Zato moramo naći Kylie dok ne ode predaleko za povratak.

A vi ste se vratili.

-S vremenom. -Da.

Mami sam priredio pakao.

Da, znamo taj osjećaj.

Dakle, okej. Uglavnom, naći ćemo Kylie.

Tako da nema povoda za brigu.

-Da? -Okej?

-Misliš da će sve biti dobro? -Da.

Dobro kao kad smo morale zakopati truplo ispod ružina grma?

Tako dobro? Ili drugačije?

Drugačije ili isto?

Okej, dakle.

-Idem po mali džin u limenci. -Ostani tu. Ostani.

Je li još tko za?

Ne? Kako vam drago.

Čisto iz znatiželje.

Je li zakapanje ljudi u vrtu obiteljska tradicija ili...

Pa, tako sam upoznala muža.

Zakopali ste ga?

Ne. Hoću reći...

Hoću reći, da. Da, jesam.

Jesam, pokopala sam ga.

Na groblju.

Bivši mi je muž. Zato što je mrtav.

Hoću reći, formalno mi je i dalje muž.

Dakle...

Bivši je muž zato što je, znate...

Nazovite ga kako treba.

Nekoć voljenim.

Da.

Ispostavlja se da magija unosi složenost u odnose.

Da.

A nakon nekog vremena

djeluje lakše ne pozvati nekoga u ovaj svijet.

Ali uvijek postoji nada da ćete jednog dana upoznati nekoga tko

shvaća.

Pa, želim vam sreću s tim.

Vrlo ste dobri u tome.

U čemu?

U izbjegavanju.

Višegodišnja praksa.

Znam što radite.

Što?

Ne dijelim život sa savršenim neznancima.

Oh, daleko sam od savršenog.

A nekako baš i nismo neznanci.

Zar ne?

Pa, nagledala sam vas se.

Ispričavam se.

Bok, oprostite na smetnji. Tražim izvjesni dvorac Lockland.

Znate gdje je to?

Stari dvorac je sad ruševina.

Izgorjela je davnih stoljeća.

Radije ne idite onamo sami.

Nije sigurno.

Ali naš Tom živi u blizini. Može vam je opisati.

Može vam pomoći.

Dajte mi sat vremena da završim, okej?

Hvala vam, hvala vam.

Bok.

-Oprostite što ste čekali. -Bok.

Moji su nekoć održavali dvorac. Davnih godina.

Tom Bailey.

Kylie Owens.

-Kylie Owens. Bok. -Da.

Izvolite.

Idite prvi. Za vama ću.

Može. Da popijete čaj, pa ćemo do dvorca.

Jako sam vam zahvalna na pomoći.

Zašto vas zanima dvorac Lockland?

Moj dečko Gideon

sada je u komi.

Jako mi je žao.

Hvala vam.

Ovo će zvučati ludo, jer je.

Pokušajte.

Stvar je u jednoj kletvi.

Počela ju je žena, moj predak.

Zato što je bila...

Bila je vještica.

To je... To je suludo.

Ne, oprostite.

Thornfieldu vještice nisu strane.

Jednu su ženu tu spalili.

Baš tu. Kod dvorca. Davnih stoljeća.

Dvorca Lockland?

Da. Pa, bila je služavka lorda Locklanda.

Lord je rekao da ga je opčinila kad mu je rodila dijete.

Da.

Vaš dečko. Hoću reći, sigurno vam je jako teško.

Da. Da.

A najgore je to što potpuno krivim majku za to.

Nije nam rekla istinu.

Nije da se natječemo.

Ali, eto, mene je tata napustio kao malu bebu.

A onda je mama pila dok nije umrla.

Da se natječemo, pobijedio bih. Ali nije tako.

Ispričavam se. Oprostite.

Ne, ne. Molim vas.

Da. Pogledajte nas.

Da.

Imam i knjigu koju bih vam pokazala.

Ova me knjiga dovela ovamo.

I, ne znam, mislila sam da ću možda kada dođem ovamo osjetiti nešto,

ili spoznati nešto,

ali zapravo sam samo zapela.

A tu je i ovo.

Ovo ovdje poglavlje. “Kako okončati kletvu.”

Ali stranice su posve slijepljene.

Ne mogu se otvoriti.

A knjiga je pripadala Mariji Owens, tom pretku, od koje je valjda ovo počelo.

Žena koju sam spomenuo, ta ovdje spaljena.

-Da. -Zvala se Hannah Owens.

Bila je Marijina majka.

Mariji su valjda bile četiri godine kad je Hannah dobila dijete lorda Locklanda.

Maria je vidjela spaljivanje majke.

To je moja obitelj.

Da. Možda ste zbog toga tu.

Možda ste pozvani. Mjesta imaju moć.

Hoću reći, taj dvorac.

Suđeno vam je otići onamo.

-Da. -Popijte još čaja.

Ovdje je stvarno vruće.

O, Bože.

Sigurno ne mogu pomoći?

Ne, mogu sama.

Pripazite. Mračno je.

Dobro onda. Mislila sam da gubim vid.

Opa, baš slatko! Gledaj ovo. I crvene ruže.

Divota.

-Okej. -Okej.

-Zatvoreni su. Psst. -Da.

Psst.

Reci sebi “psst”.

Zar su svi tu visoki metar i pol?

U 17. stoljeću, da.

Imamo samo dvije sobe. Vi uzimate 7, ja 11.

-Sjajno. -Razdvojimo se.

Počnimo lupati na vrata da doznamo tko je vidio Kylie.

-Psst! -Daj ti “psst”.

Ako ćete sad kucati na vrata u Thornfieldu

-završit ćete u nečijem prtljažniku. -Ovo je!

Ovdje većina ima velikog psa i sačmaricu.

Ovo je moja mama.

Bok.

Dobro. Bok.

Moja kći je nestala.

Ian mi je rekao. Jako mi je žao.

Ova pivnica je središte mjesnih glasina.

Ako ju je netko vidio, znat ćemo ujutro.

-Zašto uvijek ujutro? -Pa...

U kuhinji je svježa pita. Pojedite je.

Ne bih mogla.

-Zašto? -Ostavit ću je vama dvoma. U redu?

Jer sam pojela pet vrećica čipsa u vlaku i iscrpljena sam.

A i malo pijana.

-Idite gore. -Okej.

Stube su iza ugla.

Je li?

Laku noć.

Jako tijesno.

-Laku noć. -Noć!

Gotovo kao minijaturna kuća, a? Sićušni, sićušni ljudi.

Pa, čuli ste je.

Pita?

Pita.

Patka.

Izgleda jako dobro.

Stavimo kremu.

Hvala vam.

Jako sam uzbuđena.

Bože moj.

Nevjerojatna je.

Obožavam kremu.

Oprostite zbog vlaka.

Bila sam neljubazna.

Jako se bojim za kćeri.

Mislila sam da ih štitim, ali samo sam ih jače ugrozila.

Ako su snažne poput vas, snaći će se.

-Vrlo ste moćni. -Molim vas, stanite!

Molim vas, stanite. Stanite.

Razmetljivice.

Ja znam koliko sam moćna.

Ali pojam da one možda imaju jednaku moć

užasava me.

Voljela bih da možemo živjeti bez magije.

Bez kletvi. Bez slamanja srca. Bez...

Izostanak magije ne znači izostanak srcobolje.

Svaka obitelj ima svoju traumu.

To nam je u DNK-u, u RNK-u.

Svi smo nosači lijesa s bolovima naših predaka.

Baš je teško.

Tolike sam ih godine podržavala i izdržavala.

A onda ih samo moram pustiti.

Ne.

Svaki nagon u tijelu protivi mi se tome.

Krema.

Sviđa mi se ovo.

Moje molekule blizu vaših molekula.

Vrlo je, vrlo zanimljivo kazati takvo što.

Što da kažem?

Kemija.

Pa, kemija mi nikad nije išla od ruke.

Idem ja sad leći.

Dobro.

Hvala vam na ovome.

Bilo mi je zadovoljstvo.

Laku noć.

Mislite li da bih...

Hvala vam.

-Laku noć. -Laku noć.

Hvala vam.

Daj mi moje.

Da mihi corvum.

Revela librum.

Audi vocem meam, Maria.

Daj mi gavrana.

Kylie. To je Kylie.

-To je Kylie. To je Kylie. -Znam, znam. Evo me.

Nešto nije u redu. Kylie je u nevolji.

Jučer popodne je naišla djevojka. Pitala je za dvorac Lockland.

-Idi do Toma Baileyja. -Trebate čizme.

Tko je Tom Bailey?

Živi u kolibi Ivy. On brine za stari dvorac.

-Nekoć sam mu predavao, ali... -Ali što?

-Moramo ići. Dođi, dođi. -Evo me. U redu.

-Ali što? Kylie. -Kamo?

-Čekajte! -Ali što s njim?

-Brzo, ovuda. -Okej.

Što, kuda... Ovuda. Ovuda.

Ovuda.

Kroz glavninu sam noći izučavao čarolije otpečaćivanja.

Oprostite što nisam pomogla. Smoždila me vremenska razlika.

-Dobrodošli. -Bože moj.

Pregledat ću. Hvala vam.

Moždane su mu funkcije temeljne, ali srce iskazuje tahikardiju.

Običnim riječima, molim.

Mozak mu je stabilan, ali srce je nepravilno.

Ima povišenja kao od napora.

Čini se da medicina ima ograničenja.

Pa, ti si sve posula solju, a ništa od toga.

Mislim da treba nadići udžbenike.

Bio je stabilan.

Nešto se promijenilo.

Kylie je u opasnosti.

On to zna.

Koliko ima otkako je,

znate, netko ovdje živio, valjda?

-Živio ovdje? -Da. Da.

Dugo. Vrlo, vrlo dugo.

Moj prapraprapradjed podigao je ovu građevinu.

Nas dvoje imamo zajedničkog pretka.

Je li?

Hannu Owens.

Moja je obitelj pripadala nezakonitom ogranku.

Ispričavam se. Ispričavam se, što?

Vi ste Owens?

Formalno. Da.

Ali lišen magije.

Lišen ostavštine.

Rođen iz vatre, uskraćen za plamen.

Ovo raslinje je neprirodno.

Gle kako je lišće izobličeno.

Zato što je to tamna magija.

Tome.

Tome!

Kylie.

-Kylie! -Okej.

-Što osjećaš? Što osjećaš? -Bila je tu. Svakako.

Ne mogu... Daj da...

Kylie!

Amanita muscaria.

-Što je unutra? -Ne znam.

-Kylie! -Nije na katu.

-Bože. -Kylie!

Kylie!

Kylie! Kylie!

Kylie!

Sal.

Kylie!

Sal.

Sal!

Ajoj. Bože moj.

SUĐENJA VJEŠTICAMA U THORNFIELDU

Što je ovo?

Ne može biti točno. Hannah Owens spaljena na lomači tu, u Thornfieldu?

To je majka Marije Owens.

Da.

Govorkalo se da Maria nije jedino dijete.

Rodilo se još jedno.

Lord John Lockland vjerojatno je silovao Hannu Owens.

Dijete je ostalo živo, ali o njenoj sudbini nema zapisao.

Ovo je njegov dnevnik.

Tom je potomak tog djeteta. Ima krv Owensa i Locklanda.

To nije uvršteno u Knjigu magije.

-Gill. Gill. -Sranje.

To znači da je on Owens bez magije.

Ide tamnim putem.

Što je?

Ovo su čarolije za osvetu. Upravo zato sam mu okončao studij.

Bože. Što je sad ovo?

-Što je? Što gledaš? -Vidi.

“Dugujem život Ianu. Slijedit ću ga.”

Što to držiš? Što je to?

Njih dvojica šuruju.

Bože moj. Ian laže.

-Što će im Kylie? -Nemam povjerenja u njega.

-Laže. Laže. -Nastavio je tamnim putem.

-Opa. Opa. -Okej.

Je li? Okej, okej. Opa. U redu.

Niste znali da je potomak Owensa, znači?

Ne. Pojma nisam imao.

Opa, okej. Niste znali.

Dakle, živio je tu.

-Da. -Bio vam je student, a niste znali?

Nije znao. Nije znao.

Mislim da nitko nije znao.

Sjajno, Sal. Ulovi ga! Drži ga!

-Drži ga. Drži ga. -Daj velebilje.

Padam. Daj velebilje, Gilly.

Da, da, gdje je velebilje? Imam velebilje.

-Držim. -Drži ga.

Držim! Držim.

-Drži ga. -Držim!

-Kadulja! Ne, ne, ne. -Dolaziš?

-Gilly! Ne mogu disati. -Velebilje...

-Evo ga. -Stavi mu u usta!

-Tu sam! -Gillian! Bože moj.

-Okej. -Moraš biti na meni?

-Da vidim da nije mrtav. -U usta.

-Stavi. -Ne, diše. Diše.

-Stavi. -Evo ga. Evo ga.

-Samo malo. -Gilly, ne mogu disati.

-Da. Okej, dobro! -Gilly, teška si.

-Spava, okej. Dođi, ustaj. -Što ti je? Bože moj.

Ustaj, brzo.

Bože moj!

-Dođi. -Bože moj, koliki je.

-Idemo. -Čekaj, da...

-Idemo. -Ruka mi je...

Idemo. Dođi!

Brzo! Brzo!

-Ustaj! -Samo čas.

Moramo trkom.

Brzo!

Au. Bože.

Pobogu.

Ovo je postalo vrlo jezovito.

Tu je skončala Hannah Owens.

Spaljena u zoru prije tristo četrdeset pet godina.

Možda da tu stavimo knjigu?

-Pozvat ćemo krvnu lozu. -Da, može.

Možda vrate magiju koju vam je majka izbrisala iz sjećanja.

Što bi moglo poći po krivu, je li?

Što bi moglo poći po krivu?

Našao sam ovo

dok sam raščišćavao ruševine.

U zahrđaloj škrinjici pod ostacima kapele.

Napola zakopano, ali ovo odgovara crtežu na knjizi.

-Što je ovo? -Zove se Raudskinna.

Guglao sam.

Navodno treba otvoriti ono što se ne smije otvoriti.

Nelagodno.

Izbor je vaš.

Stvarno vjerujem da to možete.

Za Gideona.

Prizovite moć Owensa u sebi.

„Protestameam, meam...”

Ne, zapravo, mislim da je

potestatem meam mihi.

Da. Da.

„Potestatem meam mihi revela

et statim eam tibi dabo.

Meam mihi revela et statim eam tibi dabo.

Potestatem meam mihi revela et statim eam tibi dabo.”

S osjećajem.

„Potestatem meam mihi revela et statim eam tibi dabo.”

-Djeluje. -Sjeća se. Nastavite, nastavite.

„Potestatem meam mihi revela et statim eam tibi dabo.”

Imao sam pravo.

„Potestatem meam mihi revela et statim eam tibi dabo.

Potestatem meam mihi revela et statim eam tibi dabo.

Potestatem meam mihi revela et statim eam tibi dabo.”

Ne smijem ovo sada držati. Ne smijem ovo držati.

-Onesvijestit ću se. Kao... -Kylie.

Nešto je jako čudno.

U redu je. Ma u redu je!

Ne. Ne! Ne, nešto je... Ne!

-U redu je. -Pustite me na miru.

-Mičite se od mene! -Kylie, stanite.

Sal. Čekaj.

Ne, nije upalilo.

Kylie, gdje si? Gdje si?

Misliš da smo možda malčice prenaglile s Ianom?

Misliš?

Znaš kako se kaže. Napad je najbolja obrana.

Ne kaže se tako.

Tako ja kažem.

Ne! Ne!

Ne, ne, ne, stani! Ne, stani!

Ne! Sal!

-Sal, okej, Sal! -Ima je. Ima je.

Ima je. Drži se, bebice. Drži se, bebice, stižemo.

-Drži se, drži se. Kylie! -Kylie!

Crven biljeg, crno krilo. Njeno neka moje bude bilo.

Bože moj.

Ne, ne, ne. Tome.

Što to radiš?

Kylie.

Daj mi moć koja mi po pravu pripada.

Što?

Što ti to... Što ti hoćeš? Što ti hoćeš?

Majka je to možda prikrila od tebe, ali ništa nikad ne ostane pokopano.

Naš predak Hannah presjekla je lozu Lockland.

I sad ću je preuzeti.

Bože moj.

Bože moj. Sišao si s uma.

Sišao si s uma.

Ništa nećeš dobiti od mene.

Svi u selu zvali su moju majku ludom

jer je vjerovala da nosi magiju s kojom si se ti jednostavno rodila.

Uronili su te u nju kao da to nije ništa.

Dok sam ja krvario.

Preklinjao.

Morao sam preklinjati za sve što sam u životu htio.

Sve što sam u životu želio. Sve!

S ovom moći nikad više neću morati preklinjati.

Bože moj.

U redu, idemo, idemo, idemo.

-Gilly, oprosti. Bila sam đubre. -Brzo. Brzo!

-Jer me bilo strah. -Đubre? Što?

Ali više me nije strah.

I znaj da ako me išta snađe, Gilly, ti ostaješ moja osoba.

-Okej? Moja osoba. -Ništa te neće snaći.

U redu? Rekla si da ćemo umrijeti istog dana.

-Danas nije taj dan. -Okej, potrudit ću se.

-Nisi zato poseban. -Bebice. Bebice.

-Samo si kukavica. -Što sam učinila?

Predat ćeš ono što nikad nisi shvaćala,

a ja ću postati ono što sam oduvijek trebao biti.

On ima Raudskinnu.

Ian je bio u pravu.

-Ne moraš žaliti, Tome. U redu je. -Drek.

Sad ću uzeti ono što mi po pravu pripada.

Tome. Mogu ti pomoći.

Okej, ti lijevo, ja desno.

Je’n, dva, tri. Idemo.

Ne moraš žaliti, Tome.

Ne moraš žaliti ako me odvežeš.

Spona s tvojim srcem sad je presječena.

-U moje ime, mojom voljom. -Ne, čekaj.

Možeš me samo odvezati.

-Tvoja je moć sad moja. -Čekaj, ne!

Ne, ne, ne!

Ne, ne, ne.

Ne, ne, ne!

Miči se od moje kćeri! Kylie!

Kylie, Kylie!

Ovo si ti odbacila?

Sally Owens.

Znao sam da ćeš doći za kćeri.

I sad možete patiti zajedno.

Misliš da je moć

tjeranje drugih ljudi da pate?

Ne govori mi o moći.

Potratila si svoju.

Lagala si djeci o njihovoj.

Ali nisi rođen da nosiš ovo.

Bijedna si.

Tome.

Tome, znam kakvu bol nosiš. Znam kakvu bol nosiš.

Ne poznaješ me!

Ne poznaješ me. Ne drži mi lekcije o uništenju.

Pustila si da ti kćeri uđu u kletvu dok si samo šutjela.

Pustila si da im očevi umru i nazvala to sudbinom.

-Jesi li stvarno tu? -Da. To sam ja.

Kao da sam čula mamu.

-Jesi. Tu je. -Imala si moć i odbacila je.

-Gle. -Ali našu sramotu

ti ne shvaćaš.

Svi u tom selu su me bacali na muke.

Svojim glasinama.

I sažalnim pogledima. Rekli su da sam ništavan!

Čak i Ian Wright.

Jedina osoba koja mi je mogla pomoći, poučiti me.

-Odbacio me jer sam htio više. -Bježi.

Ta sramota.

Bježi.

-Zbog uskraćivanja dara. -Nikada.

Nikada te neću ostaviti.

Odbile ste pouke plamena.

-Volim te. -Odbačen.

Zadužen za brigu

o ostacima minule slave.

Moje ime.

Lockland.

-Tvoja krv. -Okaljano.

Moja krv.

Ti.

Ti ne zaslužuješ moć.

Znači, to je tvoj odgovor?

Gilly.

-Uništavanje? -Pa, sad će osjetiti

bol koju sam osjećao godinama,

dok tvojom moći kidam njihove živote.

Pa, osveta je grob koji se dvaput kopa.

Jednom za njih.

I jednom za sebe.

U tome se varaš. Taj drugi grob je tvoj.

Odmah do kćerinog.

Uzet ću moć koju si potratila.

Nitko nije meni pritekao u pomoć, pa nitko neće niti tebi.

Mama.

Pusti moju sestru!

Sal, treba mu igla.

Neće prestati dok ne dobije što hoće.

Onda ćemo ga zaustaviti. Mi ćemo.

Gdje je?

Držim te.

Tvoja krv.

Moja krv.

Naša krv.

-Naša krv. -Naša krv.

Kylie. Kylie.

Kylie, evo što smo mi. Evo što smo mi.

Ostani uz mene. Ostani uz mene.

Ova moć nije namijenjena tebi.

Ne možete me zaustaviti!

Napao si pogrešnu obitelj.

Di te

perdant,

te maledico.

Di te perdant,

te maledico.

Di te perdant,

te maledico.

Di te perdant, te maledico.

Di te perdant, te maledico.

-Di te perdant, te maledico. -Te maledico.

Di te perdant, te maledico.

Di te perdant, te maledico.

-Di te perdant, te maledico. -Ne!

Di te perdant, te maledico.

Di te perdant, te maledico.

Di te perdant, te maledico.

Di te perdant, te maledico.

Di te perdant, te maledico.

Di te perdant, te maledico.

Trebao si poslušati moju sestru.

-Ne! -Di te perdant, te maledico.

Kad ukradeš od vještice, to te uvijek ugrize za dupe.

Di te perdant, te maledico.

Di te perdant, te maledico.

Di te perdant, te maledico.

-Jesi li dobro? Jesi li dobro? -Dobro sam, dobro sam.

-Dobro si? Dobro si? -Dobro sam.

Dobro sam.

Jako mi je žao, mama.

Ne. Ne.

Slušaj me.

Meni je žao.

Ti si vještica Owensica.

A to ti nikad nisam imala pravo oduzeti. Okej?

Znači, to je bila velika tajna, a?

Što je tu tako strašno?

“Kletvu neće okončati ni čini ni molitva same po sebi.”

“Život vještice mora se žrtvovati.”

O, Kylie.

Ne.

Franny.

Franny, probudi se.

Čuješ li to?

To je čudni zvuk iz večeri kad je Jet umrla.

Iane! Iane!

Gdje si? Iane! Ne.

Drek. Okej.

O, Bože. Molim te, ne budi mrtav negdje drugdje.

Sve je uzalud.

Nije uzalud.

Voljela si. To znači sve.

Dala si mu svoj najdublji, najiznimniji dio.

I on će sad umrijeti.

Hvala Bogu.

Jako mi je žao.

Jako mi je žao.

Nismo ti to trebale učiniti.

Znaš da nisam loš.

Znam.

I jako mi je žao. Još jednom.

Je li to moje?

Da.

Pa, hvala ti.

Letimo sutra rano ujutro.

Moramo vratiti Kylie Gideonu dok...

Kletva je još na nama, pa...

Nećete se vraćati.

Vjerojatno nećemo.

Okej.

Dugo sam čekao na tebe.

Pa, postoji mnogo ljudi boljih od mene.

Znam.

Hrpa.

-Itekako boljih. -Okej.

Ali oni nisu ti.

Hvala ti.

Na svemu.

Na

upoznavanju s kremom, na

razumijevanju.

Na tome što me vidiš.

Da bar.

Također.

Bok.

Bok.

Zašto da ne?

Koji dio kletve smrti ti nije jasan?

Može li me jedan poljubac zaista ubiti?

Može sve jako otežati.

Oboma.

Čekat ću.

Nazvat ćeš.

Bit ću dostupan.

-Što ako se sve proteklo i dalje zbiva? -Bože moj.

-Okej. -Pa ako ti primim ruku,

za sto godina ćemo se i dalje držati za ruke?

Pa, to je iznimno nepraktično.

Ali povjerovat ću ti na riječ.

Bok, bebice.

Da te odvedemo kući i Gideonu, okej?

Okej.

Okej. Odvest ćemo te kući i Gideonu.

Franny.

Samo uzimam ono što mi je bilo namijenjeno.

“Za prekidanje onoga iskovanog žalovanjem”

“pozorno valja pratiti cijenu.”

“Kletvu neće okončati ni čini ni molitva same po sebi.”

“Jedan se život mora dati.”

“Vještičji život.”

“Predan svojevoljno.”

“Krv za krv, ljubav za ljubav.”

“Kako se sačinilo,”

“tako se mora i raščiniti.”

Čujem te. Ne požuruj me.

Otpusti nam okove prošlosti

da život iznova može započeti.

Djevojke moje.

O, Franny.

Prekinite kletvu.

Okej.

Okej.

Hej. Hej.

Što je sad ovo?

Dobro je. U redu je, u redu je.

Udiši.

-Probudio se? -Da.

U redu je.

Franny?

Gideone.

Bok, Gideone.

Bok.

Kylie.

Što se dogodilo?

Čuo sam te.

Hvala ti.

Franny nikad nije otkrivala srce.

Ali davala ga je potiho, stalno i uzastopno.

Prekinula je kletvu onako kako je živjela.

Pomaganjem drugima.

-Sad cmokni. -Malo mi je taman.

-Cmokni. -Jesam.

-Lijepo. -Daj da vidim.

-A oči? -Baš ti stoji boja.

-Da? Da? -Jako je lijepa.

Da to vidim.

-Što? Što kažeš? -Što?

Mislim da nisam cura za jarke usnice.

Mislim da si moraš dopustiti da budeš, znaš,

ono, bum, za sutra.

Mama je izumila bum.

-Izumila sam ga. -Da.

-Da. -Izumila sam bum.

-“Bum”. -Unutarnji bum.

Puno opasniji.

Imaš i vanjski bum.

Ja nemam. Ali ti imaš.

Imam jednu ideju. Ispričavam se.

-Bože moj! -Oprosti. Oprosti.

Dođite ovamo.

Da, dođite ovamo.

-Antonia! -Kylie.

Okej.

Pa, to je novo.

Pokušajte.

Ne mogu vjerovati da Franny i Jet nema već godinu dana.

Da.

I one bi ovo obožavale.

-Sve nas na okupu. -Da.

-Da. -Da.

Znala sam da nećete ovo propustiti.

Bebice moje. Bebice moje.

Jako sam sretna što sad možete slobodno voljeti.

Slobodno voljeti baš onako kako hoćete.

Da.

I volim vas obje. Jako.

-Volim te, mama. -I ja tebe.

Okej. Volim vas. Laku noć.

-Laku noć, laku noć. -Noć, laku noć.

-Laku noć, laku noć. -Noć.

Dobro ću spavati.

-Noć. Volim te. -Volim. Volim. Volim.

Okej. Sutra je velik dan. Velik je dan. Velik dan.

-Golem. -Velik dan.

-Volim. Volim. -Volim te.

Jako te volim.

Jako vas volim.

Jako sam uzbuđena. Sutra će biti...

-Okej. Umorne smo, laku noć. -Laku noć. Laku noć.

Shvaćate me? Bit će, ono...

Volim vas. Jako vas volim. Volim vas.

-Svakako je još vani. -Još je vani, sigurno.

Volim vas.

-Volimo te, mama. -Volimo te. Idi leći.

Bože moj. Bože moj.

Htjela si mi skinuti gaće. Zar ne?

Očito.

Tko si ti? Gdje mi je sestra?

Smiri se. To su samo jarke usnice.

Tako to počne. Jarke usnice, pa odjednom

počneš plesati bosa

-po stolovima. -Pobogu, to si prije ti.

To si ti, nisam ja.

Zbog toga me voliš.

Tako je. Tako je.

-Dobre su. -Znam.

-Znaš to? Dođi. -Znam.

Nisu više malene.

Znam.

Znači da nam je odgovornost prošla.

Odgovornost nam nikad ne prođe.

-One sad žive svojim životom, Sal. -Znam.

Vrijeme je za nas, Sal.

Znam.

Možemo izvesti ono sutra.

Da. Baš ćemo to izvesti.

Možda čak i pripite.

Je li to zakonito?

Što, odjednom si postala policajka za zabavu?

Molim te, izvedimo to pripite.

Što Gilly hoće, Gilly i dobije.

Dobro. Obožavam to. Zapamti to.

Mi smo sada tetke.

Opa.

U glavnini života samo sam htjela biti normalna.

Ali istina glasi

da život bez magije

uopće nije život.

Dame i gospodo, dopustite da vam predstavim

mladence!

To, curo!

Kad imaš sestru,

osobu koja zna priču o tome tko si bila i tko ćeš zauvijek biti,

nema ni dublje magije,

ni čvršće spone.

Znaš li koliko je sati?

Što?

Udovolji mi.

Ponoćne margarite!

Moje dame!

Njam.

Znaš, limeta i kokos formalno su piña colada,

ali jebiga.

Za tebe. Za tebe.

I tebe.

Bok.

Bok.

-Uzdravlje. -Uzdravlje.

Imale smo velike sreće što su nas odgojile žene

koje su nas naučile izabrati hrabrost umjesto opreza.

Tražiti svjetlost u mraku.

Prebacivati sol preko lijevog ramena.

Uzgajati ružmarin uz vrtni ulaz.

I lavandu za sreću.

Gle ljepotu.

I znati da je ljubav najbitnija.

-Trebat će ti. -Ozbiljno.

-Što radimo? -Što radimo?

-Što radimo? -Zabavljamo se.

Da. Da. Ti si to već radila.

Čekaj. Što?

Ne sjećam se toga.

Sjetit ćeš se.

Baš sam se načekala na ovo.

Da, tako je.

Hej. Pogledajte dolje.

Okej.

Spremne ste?

Jedan.

Dva.

Tri.

-Bože moj. -Okej!

To!

I još jedna stvar.

-Ne sjećaš se? -Živite malo.

Baš čudesno. To, to! To!

Živite puno.

Zašto su samo...

Gledaj nam haljine.

Bože moj!

PRODUCENTICE POSVEĆUJU FILM SESTRAMA: ONE SU MICHELLE, GESINE I ANTONIA

MAGIJA 2

"F i l m s k i m a r a t o n"