Original subtitles

Ako je tvoje uverenje da treba da ideš u dobrovoljce poluslep, ti onda iđi.

Sestri li vam jebem da vam jebem?

Ajde!

Brze, brze, brze!

Ćoro, tvoj podvijeg je klasično i racionalan.

Ja sam gospodina potporučnika Krvopiju gađao teglom u glavu.

Razoružala i socijalističku budalu!

Šta ti je rekao Pašić?

Kaže da je Srbija pred velikim slomom.

Jedno samo čudo može spasiti.

Dobar dan.

Na sastanak vrhovne komande.

Valjevo ne možemo da branimo.

I Beograd.

Tražim trojicu živih sinova. A on traže sina jedinca.

Brat Vukašina Katića. Ja sam Milena.

Čjerka Vukašina Katića.

Vaše mišljenje je izdanjičko.

Šta predlažete generale Bujoviću?

Predlažem da gospodin Pašić i vlada podnesu ostavke. Na sreću Srbije,

njen narod o svojoj državi ne misli da je ona najgora na svetu. Naš

narod pokazuje da je neuniština. Sve džake odmah na front.

U cilju odbrane i spasa naše otačbine.

Imate dozvolu, dinastije.

Ustaj!

Šta hoćeš ti od mene, jeli?

Ja ništa.

Ali potpukovni Glišić ne bi zvao da časkate.

Ako nam ne ubiju otačbinu, šta si ti naumio da postaneš?

Naumio sam da se borim protiv naše nesreće.

Zemlju oremo ralicama, a imamo najmoderniju haubicu. I to je naša

nesreća? Da, gospodine potpukovniče.

Srbija je zbog vlastodržaca i buržuazije postala siromašna i prezadužena zemlja

sa suludim političkim ciljevima.

Hoćemo ujedinjenje Srbstva, a sve to na seljačkim i radničkim leđima.

Ko je to u Srbiji buržuazija?

Oni koji žive na narodnoj grbači. Oni što nas... Zvoni!

Oni što nas iz turskog robstva vode u Švapsko, Englesko, Francusko, Rusko.

Šta je narod dobio posle rata s Turcima? S Bugarima?

Mene pitaš, a? Ne vas lično.

Vi ste častan čovek.

Ali ste u zablodi.

A ja?

Stani.

Mirno.

Izvinite.

Možete da pozovete Milenu Katić, molim vas.

To mi je čerka.

Mogu, mogu. Evo, evo, odmah.

Hvala.

Ajde, sklanjajte se s puta. Prostite.

Izvinjam se.

Tata!

Idi reci da ćeš večerati sa mnom. Ne mogu večeras tata.

Samo sam večeras još uvanjao.

U bolnici će onako biti do sutra evakuacija. Kako je mama?

A kako je?

Piši joj češće.

Posladati paketiće.

Tata, ne mogu večera sa tobom.

A što ćemo?

Cijelu noć će biti operacija, samo smo nas dvije asistenkinje.

Ti si asistenkinja?

Gledaš operaciju? Da.

Do juče nisi smjela lepci rad uhvatiš.

To je bila pre rata.

A sad je rata.

Tražite.

Dođi sutra u asamu.

Čekaj. Moram da idem, tata. Čekaj. U asam!

Šta se smeješ?

Razmišljam o tome da li bih vas streljao da vas

zarobim.

Kako? Da me zarobiš u revoluciji?

I? Šta si odlučio?

Kolebam se.

Zašto?

Zato što ste nesrećni.

Zato što se patite.

Da se više ne kolebaš!

Da se više ne kolebaš!

Da se više ne koljebaš!

Nikad više da se ne koljebaš! Da se ne koljebaš!

Prijetelj. Hej.

Imljaš cigaru?

Ima.

Joć. Daj ti je sin.

Tražim ga.

Ovdje u valju? To niko ne zna.

Izgleda da je njegov eskadron satrven, načisto.

Možda su ga pripojili četvrtom puku.

Vidao sam ti čerku.

Ste pričali?

Valjda će se naći Adamu, ako ga dovezu.

Šta ste još pričali?

O čemu da pričam?

Mrcve iznose kao drva, a ranjene unose kao snoplje.

Ona mi je rekla da si ovdje.

Za sebe te nisam molio nikad. Ni zašto.

Molim te, spasi mi ga.

Znam da možeš.

Neka bude telefonista.

Kakav?

Zašto je telefonista?

Pismen je, ima razgovetan glas.

Čuješ li me Vukašine?

Leto sam mu udesio da bude posilnik kod komandanta puka.

Neće ni da čuje.

Za inat napravio štetu, pa ga ovaj najurio u eskadron.

Neće da služi nikoga.

Dao sam 30 dukata da ga prevedem u boličare.

Neće silnik.

Spasi ga.

Ovo gođođe kako da ga spasim?

Svog sina ne mogu da spasim. Vidiš da je Milena?

Moraš. Nema zašto da pogine. Znaš da ne vidiš da Švabe više ništa ne može da

zaustavi? Moramo da se borimo. Moramo da živimo, a ne da izginemo.

Šta će mi država?

Meni treba sin.

Ne mogu.

Ne tražiš to od mene.

Ivan sutra ide na front.

Nemoguće hoće.

Možeš.

Ali nećeš, aći me.

Isti ste.

Stranka, država, otačbina preči vam od života.

Najviše od svega volite vlast.

Ne traži to od mene. Samo sebe volite.

Obojica.

Znao sam da si pas.

Gjorđe.

Gjorđe!

Ko ti kaže da sam ja... nesrećan?

Postupate kao nesrećan čovek.

Svirepost potiče iz nesreće.

Neću vas streljati u revoluciji.

Treba ti šta, sinko?

Spremi mi hleb za dva dana.

Ti ideš u rat?

Idem da pitem da li idem u rat.

Kad se to pita?

Znam šta sam ja.

Mi moramo da pitemo.

Ne znam ja, sine, šta je taj vaš socijalizam. Ja samo znam kako je meni

kada drugi pričaju tebi kao da si Valjevo zapalio.

Šta je tata bio?

I tata je bio socijalist.

Pelagićevac.

Nije dobro, mamo.

Oči si izgubila s ovim razbojem. U staricu si se pretvorila. Meni ovo nije

teško. Radiš preko svake mere.

Radim zato što te volim.

Neću više samo ti da me voliš, majko.

Hoću ljudi da me vole.

Radnici. Hoću narod da me vole.

Lako je biti ministar. Ništa lakše nego biti bogat. Teško je... Šta?

Bogdane.

Oprosti, molim te.

Oprosti. Bio sam u bolnici kod Milene i onda sred tog... ...neke svoje zemljake

zadržaše me.

Dragi moj, dragi moj.

Sin, sidi, sidi. Kako su Luiza i djeca, a?

Imali vesti od sinova na frontu? Oni valjda misle da ja preko njihovih

komandanata mogu da... ...saznam sve što me o njima zanima pa svi ne javljaju.

Ali dobro su, dobro su.

Ako neko danas uopšte može da bude dobro, daj ću. Da.

Slušaj, hoću da ti kažem nešto u vezi današnje sednice.

Pametno si i pošteno govorio.

I potpuno si bio u pravu.

Spredaš se sa mnom, general.

Popak, kažeš iskreno ti govorim. Ni u čemu se nisi složio sam. Nisam, ali ne

zato što nisi pametno govorio. Mi ne smemo.

Da postupim od danas tako kao što ti predlažeš. Zašto?

Zašto, živojnik, kad je to jedino izbavljenje iz ovog bezista? Ne smemo i

ne možemo.

Odkazao sam Luizi večeru.

Hoću da ti i ja sami večeramo ovdje.

Znam se.

Lukasine, ima tako nekih vremena kad

narod ne postupa najpametnije nego kako mora.

I ti i moj šef putnik ste smetnuli narod

sa uma.

Valjda oni koji ga vode treba da nađu najbolji put.

Ne more.

Ali moraju i samo da znaju šta je to što narod najviše neće.

A to onaj bradati lisac Pašić odlično zna.

A naš narod sada upravo neće to što je najbolje za njegovu budućnost.

Znaš, bilo je u istoriji genijalnih vojskovođa koji su

pred raznim iskušenjima...

donosili odluke koje ne bi ni njihov posilniji doneo.

Nekad bi pobeđili, nekad su doživljavali poraze, ali danas kad pogledamo te

njihove bitke, vidimo da su tako morali.

Hoću da ti kažem da je ovo možda baš takav trenutak, da mi ne radimo ono što

je najpametnije.

Ajde, dobro, ajde da pojedemo nešto. Ajde, ustane, sedi tamo.

Sedi.

Dobro večer.

Imate li slobodu sobu?

Izgledamo li tako? Nije će, valjda preko reda.

Bilo šta, samo za večeras.

Zlatit ću kako treba.

Imaš tamo klupu.

Nemam ništa za pokrivanje.

Znatit ću se.

Evo, žvrti.

Para u ovoj noći neće nikom dobro da donese.

Idi, lezi.

u pola noći.

Čita, gospođa, čita.

Ili možda skače s onim svojim dobrodvornim sestramama. Čuti, možda

žena spava.

Spava?

Slušaj, o djeci uopšte ne godišće. Joj, ne lupaj. Djece su joj dobra. Mala je

bolničarka, a mali je dobrovoljac. Znaš, i Milošan je učetni.

Jel se pomera?

Jutro se ritnuo. Do kolena me zabolava.

Ritnula?

Iskreno da te pitam.

Hoće li ti biti žao ako ti ne rodim sina?

Više bih volio da mi rodiš čjerku.

Ih, seljački sin, srbin, pa da više voli čjerku. Ne verujem.

Strah me da mi ne rodiš još jednog Bukašina.

Nećeš da liči na tebe. Samo ti meni rodi čjerku, volit ću to još više.

Ima moje čelo.

Šta li se sve može zamisliti i pomisliti pod tim čelom?

Biće nemilosrdan i nesrećan.

Se stvarno sve ovo desilo zato što ti je Krvopij obsavao sestru.

Nisi ti loš momak.

Samo si se uplašio.

Čega?

Kazne valjda, otko znam.

Sve je urađeno da čovjek čoveka ne razume.

Sve je sazdano da se čoveku čini nepravda.

Zar ne? Ne.

Ne, slažem se.

Ako ćemo svi da vršimo svoju dužnost, onda neće biti napravde.

A šta je po tvom mišljenju moja dužnost?

Idi kod komandanta.

Kaži mu istinu.

Ajde, uzbor!

Ajde, ajde, ajde, brže to!

Ljubo, samo ti možeš da kažeš da je dobro.

Vrhovna komanda i vlada napuštaju Valjevo.

Sjele se u Kragujevac i mi ćemo sa njima.

Kako to, a Boga mu? Svi nas nisu rekli tako.

Švabama se izgleda žuri.

Bolnica?

Se evakuiše bolnica? Nemamo čine da prevezemo teške ranjenike. Hajde, hajde!

Saba, je li me zvao Pašić?

Zapeo matori da podhitno obrazimo koalicijnu vladu.

Vjerovatno stari majstri imaju neku novu kombinaciju nacionalne sloge. E, meni

nudi ministarstvo prosvete, a tebi privrede.

Meni? Jesi vidio, ništa mu ne smeta ono od juče.

Odlučio Baja da te malo učutka i stavi pod skut.

Ima on srce za vas nepokorno.

Na što misliš?

Sad, pošto si za Aleksandra izdajnik, iskoristio je to što ste stari

protivnici. Zato te hoće za ministra. Ajde. Pričat ćemo vozu.

Voz nam polazi tačno u devet.

Nisi spavala celu noć, jel?

Neprestano dolaze ranjenici.

Doći, Jud.

Vrime je za tebe, djeca.

Kada odlaziš?

Krenuo sam na voć.

Šta je s Vladimirom?

Piše li ti?

Čula sam da je ranjen.

Zaboravila sam da ti kažem.

Bio je tvoj brat iz sela.

Tražio je Adama. Jel te pronašao?

Jeste, jeste, našao.

Što se mrštiš?

Ne mrštim se.

Adam je tvoj brat.

Šta ti je još Đorđe pričao?

Rekao mi je...

Da bi se dadaćem podvladio kad ima upustu.

Ići ću tamo. Kad dobijem odsutstvo.

Jesi čula da je vrhovna komanda napušta Baljo?

Da. Počela je evakuacija.

Ti?

Ostajem.

Dobro, mora li tako? Zbog Ladimira tata.

Znam, postala sam sebična, vidim i ja to.

Zamisli da njega dovedu, a mene nema.

Od tog sebičnuka svijet da nas živi.

Od ljubavi.

Razumijem ja to, djeru.

Prdeve su mi ruke.

Idem.

Pozdravi mamu.

Hoću.

U tešiju.

Vukašine!

Vukašine!

Ja sam Tola.

Zdravo, Tola.

Šta je, brineš za cjerku, jeli?

Njoj onako gledno je.

Jedino vatra i voda mogu nešto.

Ljudi i zveri, ništa.

Kad budem macimo rekao kakva mu je unuka.

Ovi leneći.

Kako je on sa zdravljem?

Sazreo.

Saceđuje se polako u zemlju.

I jeste, i mijaci.

Recimo, recimo da mu je unuka bolničarka, da mu je unuka

dobrovoljac i da uskora ide na front.

Recimo to.

I čekaj, čekaj, Bukašene.

A možemo li mi s ovim švabama?

Pobjedili smo na ceru.

Pobjedit ćemo opet.

Da li možemo sami?

S ovom tolom.

Dođi u preravu.

Svako zlo je lakše kad si na svome.

Zatim, od tamo se vipeš.

Pa su čovjeku sve surba.

Žena mu je sve.

Kakvu žensku?

Moja će.

Da si mlađa, rodila bi ti meni do prve kopnje u kurzu.

Treba da se radimo.

Živimo.

Trajimo.

Jel' vidiš kako se kusuje što je srpsko?

Šta se onda ulača, ljudi?

Šta se onda dešava, gospodine Pašiću?

Pritrpite se, braćo, švala, pritrpite. Uskoro ćemo mi je vratiti, šobaci.

Idem ako išu neku školu.

I želja ti čora nema, ne shvatim. Šta se odograđa, ljudi?

Djeco!

Djeco, vam ututit!

E, dobro ste stigli u Vukaršivu.

To je ti veće ime sinu.

Ivan, zašto pitite? Dobro, potrebio sam.

Hoćeš dati sinu kad pođe na front.

Od koga je to, zašto? Nek predato u komandantu punka ili divizije, čim ga

rasporedi. Ko vam je to traži? Daj, daj, daj, daj. Nek se skloni nekoliko dana

dok ne prođe ova lauđa, pustit će lakše. Ajde, dođi ovaj. Dođi ovaj.

Gospodine komadante, regrut Ivan Katić došao sam na raport.

A ti si Katić?

Reci. Neophodno je da saznate istinu o događajima u spavolnici prvog voda šeste

čete.

Da?

Ja sam, a ne Bogdan Dragović gađao potporučnika Dragišu Ilića teglom.

Da?

Pa smatram da ja treba da snosim odgovorom za taj postupak.

Njega treba da oslobodite.

Pustite ga.

On se žrtvao zbog mene.

Ajde u kasarnu.

Molim?

Idi u kasarnu.

Razumijem, gospodin mi je potpukao niče.

Vasiću! Čerti gologlavu, šta napravio Srbije?

Udaćemo sada kada si nas ovdje doveo.

S čijim u slobodu?

Živeo! Svi ste izdajice! Izdajice!

Kakav tvoj šabac? Zdranite vi valjevo!

Bežite u salon!

Nek si ti nama živ i zdrav!

Živeo!

Izdajniče!

Za to pričaš ko za jedna? O, lude žene!

U takvih smo i došli dovde.

Povorio sam odlazak djaka na front za neki dan.

Ovo je vrhovna komanda Vršica.

Djevoška, djevoška.

Milena? Molim.

Daj ti princet.

Idite na spavanje, sjećaz.

Dobro sam, doktor.

Idite.

Poznajte vas sestra Dušanka kasnije.

Kako vi kažete.

Čuvaj se, Milena.

Idemo.

Zašto si slagovao da si ti gađao dežurnog oficira?

Odgovori mi pošteno, vojnički!

Čuješ li šta te pitam?! Odvežite mi ruke.

A val ti vera Dragoviću?

Ličiš na Srbina, a?

Za laž i obmanu komandanta si kažnjen sa mjesec dana zatvora. Ne daju pravila

više.

Kako bi ti, oficir, bio da te nisu zadojili stranim knjigama i

idejama.

Jadna Srbijo, šta si dočekala od najbolje dece?

Sinko, shvatim.

Skršena nam je prva armija pašće Valjevo.

Ako se to desi, gotovo je sa Beogradom.

Jel možeš da budeš nečiji rob?

Nikad. E, moja zabludela ovco.

Zašto misliš?

Onda sam nesrećan.

Ha?

Ili ostali tako misle?

Mislite da tugujem zato što su mi braća poginulo za otačbinu? Ej,

balavci!

Ne znate vi da se junaci ne žale.

Za njima se ne pati.

Ja im zavidim.

Zavidim svakom Srbinu koji je danas na bojištu.

A ja sam kažen da tebi budem komandant.

Da učim vojništvu mamine Dronje, tatine

Svonje, babine Seronje, geogradske Ruzmarine. Ne znate bre

da se razvijete u dvojne redove, a sutra zemlji treba da budete predvodnica.

Straža! Odveži mu ruke.

Otvaraj ta vrata.

Ne kvari stroj.

Kako se zove drvo na koje sletje čvorak?

Bagram valjda.

Ili neka vrsta bagrama, ne znam.

A otkad se ti čoro interesuješ za ptice?

Čvorak mi je omiljena ptica.

Ajde, dosta!

Junaci!

Vrhovna komanda vas zove u ime otačbine.

Šta priča ove?

Otačbini su potrebni vaši životi.

Odužite svoj dug, sinovi.

Sutra krećete na bojište.

U podne za Kragujevac.

Vas 1300.

Sutra šaljem vrhovnoj komandi kao kaplare.

Ura! Ura!

Ura!

Bogdane. Šta hoćeš?

Rekao sam komadantu da sam ja gađao krvopiju.

Bićeš pušten sigurno.

Sutra idemo na fronte.

Zato je buka.

Da.

Bataljon ide u Kragujevac u vrhovnu komandu na raspored.

Kad stižemo u Kragujevac?

A preko sutra valjda.

Hoćeš da mi učinješ nešto?

Govori. Hoćeš da zovem istoriju da razvalimo ta vrata?

To ću ja sam, ako me Glišić do večeras ne oslobodi.

A šta je onda?

Trči u Skoplje i pošalje Depešu.

Piši. Pametim.

Natar je Dumović, selo Prerovo, pošta Palanka.

Prerovo?

To je rodno selo mog otca.

Jesi bio tamo? Nisam. Ona studira filozofiju, njen otac je učitelj u

Prerovu. Slušaj, stižemo preko sutra u Kragujevac.

Čekaj me na stanici.

Bogdan.

Je li te Glišić tukao?

Jeste. I srati u apoteku, uzmi mi joj nešto za uboje.

Hoću.

Ajde, što ne ideš?

U ovim jezivim danima za mene postoje samo dva biće.

Vi ste mi kao otačbina.

Njoj sam pisao tebi o tome šta si mi ti ovdje.

Komu?

Izvini, nisam ti rekao. Imam sestru.

Ona je bolničarka u Aljevu. Zove se Milena.

Savršeno stvorenje.

Ja je obožavam.

A ili imaš ti devojku?

Bio sam zaljubljen, ali ona otišla za Bugarina.

Mada, nije važno.

Meni je Milena nešto veći od svake ljubavi.

Idem ja.