Original subtitles

Centralna filmska distribucija u Pragu predstavlja

S V E T S K I LJ U D I

Ideja i scenario: Dramaturg:

Muzika:

Svira: Filmski simfonijski orkestar Diriguje:

Peva:

Montaža:

Zvuk:

Šminka: Scenografija:

Dizajn kostima: Kostimi:

Asistent režije: Izvršni producent:

Zamenik menadžera produkcije:

Od niti sivih kao miš

Ljudski je život satkan

Neko za to ne mari,

Al' ja takva ptičica nisam!

Moja vrela krv me svrbi

I na velika dela mami

Pa vi živite u senci,

A ja neću baš!

Kada se Prag noću

Zažari od neona

Pomoći mi nema

Čujem: "Pođi, hajde!"

Uskočim u sako

I belu košulju

I s apetitom bumbara

Pođem da kušam svet!

I kao nevesti svojoj

Ugađam noćnom Pragu

A na šta sve naletim

To ni Parižanin doživeo nije!

Prag je veliki grad

Ali ja imam snagu

Noćnih sam ruta poznavalac

I bonvivan!

Kada se Prag noću

Zažari od neona

Pomoći mi nema

Čujem: "Pođi, hajde!"

Uskočim u sako

I belu košulju

I s apetitom bumbara

Pođem da kušam svet!

Scenograf

Do petka od ponedeljka

Čovek je samo to telo

Kao vredna pčela

Tegli da ispuni plan!

Subotom imam i dušu

Pucam iz svih topova!

Od peta do ušiju

Ja sam bonvivan!

Kada se Prag noću

Zažari od neona

Pomoći mi nema

Čujem: "Pođi, hajde!"

Uskočim u sako i belu košulju

I s apetitom bumbara pođem da kušam svet!

Dođite kod nas na rum, već je sedam i četvrt,

Dođite kod nas na vino u svako doba

Dođite nam svaki dan, ne samo jednom u nedelji

Devojački osmeh dočekuje vas!

Nad glavom Mlečni put,

A u glavi litar pića,

Idem da ugađam noćnom Pragu,

Subotom sam svoj gospodar!

Prag je veliki grad,

Ali ja imam snagu.

Noćnih sam ruta poznavalac

I bonvivan!

Ostavi to ovde negde, lepo te molim.

Nisam idiot!

Gospodo, hoćete li da odložite...? - Da, naravno, majko.

Ne govori garderoberki "majko", ne ovde. - 'Ajde...

Kada se Prag noću

Zažari od neona,

Pomoći mi nema,

Čujem: "Pođi, hajde!"

Prokletstvo!

Ne govori mi "prokletstvo" u ovakvoj ustanovi.

Idite obojica u dupe. Ja sam došao da se zabavim.

Sto za troje, gospodo?

Da, zasada za troje, kasnije možda za šestoro.

Izvolite.

Ja ću pozadi.

Kafu! - Eh... ne kafu... kafu ne...

Uzećemo kiselu vodu. Dve.

I flašu? - Da.

Za sada.

Uskočim u sako

I belu košulju

I s apetitom bumbara

Pođem da kušam svet!

Ostavi to!

Kažem ti, ostavi to! - Šta je?

Kažem ti, prestani.

Ako te vidi onaj crni gavran tamo, izbaciće nas da nećemo stići glavu da okrenemo.

Idi, idi... Ne plaši nas, čoveče!

Nisam znao da si tako uskogrud, šta ti je?

Kako možeš da dovučeš među ovakav svet

svoju flašu šljivovice?! - Mogu, mogu, lako.

Čudim ti se, čoveče, vidiš par stranaca

i patriotizam ti odmah popušta. Imaj malo ponosa.

Misliće da je to kisela voda! - Morao bi da ima polensku kijavicu

da pomisli da je to kisela voda!

Mora da se oseća gore do ulice!

Do đavola, pokrij to makar rukom!

Dobro, pokriću rukom, moj zlatni dečko.

Dođi ovamo. Hoćeš da ostaviš ovde celu platu?

Znaš koliko je skupo ovde?

Morao bi 360 puta da prsneš malter da bi ovde mogao da platiš jedno piće!

Ne budali. Da bi se ovde napio morao bi da imaš više ruku kao hobotnica.

Isuse... vidiš li ga?

Vidiš tog đilkoša. Isuse Hriste...!

Prijatelju, to kod nas kažu "cug kô goveče"!

Šta je? - Zašto ja vas vučem sa sobom?

Zašto se muvam s takvim... šta je to bilo?

Ništa. Upoznavali smo se.

A zašto su se smejali?

Taj ćelavi ima neko smešno ime. Salvador Dali.

Imam utisak da nas ismevaju.

Toni, nemoj da se brukaš! - Kakvo brukanje?

Daću mu preko gubice i sasuti mu zube!

Šta?

Podvuci se dole i ispravi je.

Mračno je...

Do đavola!

Idemo! Idemo pre nego što postane vruće!

Za mnom! Za mnom!

Gospodo, šeširi!

Ostavi taj šešir, idiote!

Kada se Prag noću

Zažari od neona, pomoći mi nema,

Čujem: "Pođi, hajde!"

Uskočim u sako i belu košulju

A ja mu kažem: "G. Doležal,"

"šta bismo radili za Uskrs na Krkonošama!"

I s apetitom bumbara pođem da kušam svet!

Na Petšine! - Zašto na Petšine?

Molim te, ćuti!

Rekao si Krkonoše?

Noći nam postaju sve toplije?

Zašto su noći toplije?

Zbog pečuraka.

Hovorko!

Šta se muvaš kô avet?

Spavaš? Ja ne mogu.

Pola jedan, a ja oka nisam sklopio.

Stalno mislim na staru, kako li joj je kod kuće bez mene.

Rane Hristove... probudiš me u pola jedan da mi kažeš kako te hvata čežnja?

Vole!

Ide.

Koliko je sati?

Dva. - Tačno!

Ja ću ti reći tačno, Gusti... Za minut dva sata.

Hvala bogu, bar je to u redu.

Pripremio sam drva, Gusti, za sutra ujutru.

Pa, nisam morao da nosim tamo tu šljivovicu, to priznajem.

Ne, dobro je bilo što si poneo flašu,

ali glupo je bilo zavlačiti se sa svećom pod sto kad znaš

da se tamo prosula 80-postotna šljivovica!

Ne bih se ni zavlačio da je ti nisi šutnuo!

Nisam je ja šutnuo!

Ne lupaj! Ni ne vidiš noge od stomačine!

Do đavola, to mi ne pričaj! Kako sam mogao da je šutnem kad ti je bila uz nogu?

Flašu sam šutnuo ja. - Eto ti.

Kad se u prvoklasnom lokalu ispod stola krije flaša šljivovice,

ne može se očekivati ništa drugo do da je neko šutne.

Ma nemoj, sad ste mi odjednom obojica mnogo fini!

Ovde jedete iz šerpe kao vučjaci

a od mene očekujete da se posipam pepelom zato što sam izazvao požar!

Ne krivim te za požar. To je bio logičan ishod.

Šta to pišeš?

Greške. Sve naše greške. Za mene je to bilo veoma poučno veče.

Šljivovicu sam poneo najviše zbog njega!

Pogledaj ga! Znaš li koliko bi nas koštalo da njega napijemo?

Da ne pominjemo što se s tim složio. - Da, i to je bila prva greška!

Kad je među trojicom ljudi samo jedan pametan,

onda ne sme, ne sme doći do glasanja.

To je tačno. S tom flašom smo izgledali sumnjivo.

Bili smo sumnjivi od onog momenta kad je garderoberki rekao "majko".

Garderoberka u takvom lokalu ne može biti ništa manje

nego udovica nekog bankara iz Prve republike jer mora da zna da govori.

Ko takvoj dami kaže "majko" odmah pokazuje da je prostak iz neke selendre.

Slušaj, Gusto, ja sam slučajno ponosan na to što sam iz Velhartica!

Znam, znam... Ti si... dobar čovek. Znam. U redu je.

Šta imaš još? - Treća greška: Do đavola!

Šta do đavola? - "Do đavola"! Kad si video oko sebe

svu tu eleganciju, rekao si "do đavola"!

I svakome je bilo jasno da je tvoje jedino iskustvo noćnog života

restoran na železničkoj stanici u Sušicama!

Ima pravo. U takvoj situaciji ne treba reći "do đavola"!

Ali najgore, najgore je bilo kad si hteo da igraš.

Jesi li primetio... jesi li primetio da je to bila dama?

Pa, kako si je pozvao na ples?

Pa, normalno... rekao sam: "Hoćete li da cupkate malo sa mnom?"

Cupkate. - Da, cupkate. A kako je skočila!

No, momenat, momenat, Gustiku, ovde bih ga podržao.

Želeo bih da znam zašto u OVOJ republici čist, umiven i obrijan fasader

ne bi mogao da pozove intelektualku na ples. Pazi se sad, Gustave!

Mogao bi. Mogao bi, ali bi morao da se ponaša tako...

da ona ne mora da doživljava ples sa njim kao svoju socijalističku obavezu.

Čoveče, kad si... kad si je vitlao kao muzikant kontrabas.

Znači, kad tako gledam, volovi smo samo nas dvojica?

Da, uglavnom.

Ali i ja sam takođe zato što sam napravio najveću grešku,

Ja sam se tamo plašio. - Zašto?

Plašio sam se.

Ako hoćeš da provedeš veče u baru u kome čašica košta kao u bakalnici flaša

moraš da se osećaš tamo kao kod svoje kuće,...

a da bi se tamo osećao kao kod kuće moraš biti prvorazredno skockan!

Ma, čekaj,...

znači, moje odelo sa venčanja nije dovoljno dobro?

Kad si se oženio?

Kad je to bilo?

1952.

Ne dâ se ništa učiniti, to je vo.

Kakav vo? - Veliki!

Nastavi.

Prvorazredno obučen

znači košulja sa modernim okovratnikom i cipele!

Nijedan od onih buržuja tamo nije imao cipele na šnir!

Moramo da promenimo i gaće!

Pogledaj se u čemu spavaš!

Šta bi trebalo? Pa to je ispod!

I toplo je! - To je ono što nam vezuje ruke!

A glavno je da moraš da smršaš.

Da ne bismo stalno izgledali kao Dugi, Široki i Bistrooki!

Slušajte, gospodo kolege, mene baš briga.

Ja sa ovima nikada nisam imao problema.

Ako bi neka digla nos, zatvorio bih joj vrata

jer mi takve nikada nisu želele dobro...

Kako bilo, ja sam od prošle godine majstor i idem da spavam.

On je od prošle godine majstor...

I ja se serem na to! Misliš li da sam ja ikada morao da nosim najlon gaće?

Ne ja! - No, onda se i ja serem na to jer nisam zbog sebe to ni radio.

Dobar dan. - Dobar dan.

Dobar dan. - Dobar dan, zdravo!

Izvolite, gospodo?

No... - Mi bismo hteli...

Neku odeću, no. - Odeću...

Odela? - Odela.

Po meri? - Da, po meri...

Ali mi šijemo samo po porudžbini. - Znam.

Mi smo prvoklasna radnja, znate.

Ma, ovo je totalna glupost, idemo negde drugde.

Znam! Ima li neka skuplja radnja?

U Pragu? Teško.

Onda u redu. Molio bih tri večernja odela.

Zašto tri? Da uzmemo jedno za probu pa da vidimo?

Meni nešto komotnije.

Tri večernja odela, za momke i mene. Ali nešto kvalitetno.

Molim lepo.

420,

530, i 680.

To je jasno, od ovoga... i tri puta.

Ne, svakome drugačije, da ne ispadnemo kô sestre Alen!

Nemate ništa bolje?

Nažalost, to je za sada sve.

Onda to uzmi ti. - Naravno...

Jesi li lud? Znaš koliko će to za njega da košta? Kao da oblačiš ceo cirkus!

Četiri metra. - Onda... - No... - Ovo ćeš ti, a ja ću ovo.

Za tebe je i veličina kô za peškir dovoljna.

2,80 metara. - Je l' vidiš?

Ja ću ovo. - Moram da vas upozorim, gospodo,

materijal se plaća unapred.

E, pa oni nama ne veruju, idemo mi odavde.

Ne, naravno, to je ovde običaj, zar ne?

Hoće li 2.500 biti dovoljno?

Odsecite malo više, da bismo imali i za prsluke.

Prsluci ove godine nisu u modi.

Prokletstvo!

Svaka budala zna da se prsluci ne nose ove godine!

Tako je, bez prsluka.

Do vraga, ne zovi me budalom u ovakvoj radnji!

Molim da g. Vašut odmah siđe dole. Treba da uzme mere.

Gde idemo?

Gore.

To vidim. Da nas samo nekako ne prevare.

Ja ću sve proveriti. - Momci, hoće li oni to da seku

direktno na nama? - Ne, samo na tebi.

Budite ljubazni i skinite odeću, gospodo.

Hajde, onda, skini se.

Zašto ja prvi? - Zato što si član partije.

Hajde, hajde... Tamo idi!

Hej, hej, hej, dođi, dođi, dođi ovamo!

To ti više ne može pomoći. Već smo platili tako da nema smisla.

To su bile sve pare koji sam uštedeo za Prag. - Molim te.

Ne pravi mi scenu u ovakvoj radnji!

Oh!

Blažena Marijo!

Niste morali i pantalone, gospodine.

Zar nikada nisi bio kod krojača?

Bože, zar nikad nije videla muško? Mislio sam da mora sve!

Pa...? Ti se i ne pitaš koliko će da košta šivenje!

- 112. - Kruna?

To i nije tako loše. - Ne, molim, to je dužina pantalona.

Šivenje je kod nas 1.400.

Šta? Kruna? - Da.

Ne. Obim grudi.

A onda su mi krojili sako

I počeli da oštre igle

I ja sad čekam, samo čekam

Samo čekam na taj dan

Kad će mi ga ispeglati.

Kad taj sako obučem

Odmah ću biti neko drugi

I sve fine dame vikaće mi "Belle Amie"

I za sve to ja ću biti kriv!

Nemoj mnogo da zamastiš, majko...

Hovorko, gospoda su se pojavila!

Već je deset i petnaest!

Boleli su nas zubi!

Svu trojicu?

Ne, po jedan zub svakog, ti, vole!

Ne brini, nadoknadićemo mi to.

Imaće povod za zanos

Imaće povod za neverstvo,

Podleći će burnim snovima

O intimnoj večeri sa mnom

A onda su mi krojili prsluk

Od najređeg, dragocenog štofa

U tom prsluku, samo iz protesta, sutra ću krenuti na put,

Korakom napred, a povratka nema.

Gospodo, brišimo!

Kakav nivo, gospodo!

Razbiju prozor i pobegnu kao uličari!

Ko će to da mi popravi? - Pa, staklorezac.

Da, da! - Ne vičite, gospođo, naše preduzeće će to srediti.

Preduzeće? Ah, preduzeće, to bih se lepo načekala! Hoću odmah, sad,...

i vi da mi to obezbedite. Ne, onaj tamo da mi obezbedi.

Možda bi baba htela da joj sagradimo kuću!

Ko je vama baba?

Znate ko sam ja? Ja sam udovica... - Nekog propalog bankarskog službenika,...

madam, je l' tako! Poznate su nam takve iz garderoba nekih noćnih klubova...

Jao, gospodo,...

mi se odnekud poznajemo!

Sveta Marijo... - Gospođo...

Za mnom! - Madam!

Madam, nisam tako misl...! - Ti i tvoje brbljanje.

Prozor će do večeri biti zastakljen, ali morate nam dati priliku da objasnimo.

Šta da mi objasnite...?

Lično ćemo doći da tu, tu... štetu u vašem noćnom klubu popravimo.

Taj požar je bio posledica nekih okolnosti.

Gospođo, nećete nas valjda na sud zbog par stotina kruna.

Mi ćemo doći u klub, potrošićemo dvostruko više kao pravi džentlmeni.

Znate, mi smo svi porodični ljudi.

Znači, vi ste oženjeni, gospodo. Sva trojica...

Šta se ovde dešava?

Samo sam pozvala gospodu na kafu.

Moramo se brinuti o ljudima koji su došli da nam urede Prag.

Samo momenat.

Odmah dolazim.

Kuda ode? - No, kuda... Valjda po štrudlu.

Ne govori štrudla, zaboga, kaži pita!

Zašto da kaže pita kad je to štrudla?

Možda je otišla i da telefonira.

Koga bi zvala?

Možda policiju.

Ali ona je dama, to ti ništa ne govori?

Da, dama. I dama može da bude lepa svinja, znaš.

Za ime boga, barem govori tiho!

Ja sam ovde kao na iglama!

Trebalo bi da stavim ispod sebe neke novine...

Pazi... vraća se!

Dakle, gospodo... kao kod kuće!

Sedite, molim...

To što ste rekli... gospodine...

Prouza. Gustav Prouza.

Drago mi je. To što ste rekli je veoma simpatično,...

ali ja... mislim da vas razumem.

Moj pokojni muž...

To je on?

To je Bedžih Smetana.

Nešto kao Dvoržak.

Moj pokojni muž je govorio:

"Umesto svake godine na Mahovo jezero bolje jednom u životu u Monte Karlo."

Tako je. - Izvrsno, milostiva. Mi smo sad bili kod Adama

i naručili da nam šiju neka odela.

Pokaži joj materijal, pokaži uzorak...

Izvolite. Račun... uzorak...

To je izvrsno...

Izvrsno, gospodo, ali to je najskuplji salon u Pragu!

Ma, svakako. Ali znate, madam, kad čovek ide celu nedelj...

šta pričam... ceo život u radnom odelu...

hoće povremeno i lepo da izgleda.

A još živite u prikolici kao pustinjak, pijete samo pivo "desetku"

a sa sadašnjim nadnicama kvalifikovanih fasadera,

milostiva, koliko mislite da nas trojica zarađujemo zajedno?

Kako... pa...

Hiljadu?

Tri! Ali, ne...

Pet hiljada, milostiva!

Ali morate sami da kupujete materijal?

Ne, ne, ne, to možemo lako da potrošimo za jedno veče.

To, to je neka naša slabost, gospođo.

Ostrige za predjelo, a ako za glavno jelo poželimo pauna s makom

onda mora da bude paun s makom,

makar po pauna morali da idemo u zoološki vrt!

Ne možete pojmiti koliko vas razumem. A ako još zamislim i prisustvo...

prisustvo nekih inteligentnih dama...

Ne! Ženske? Ne, to ne.

Mislim, u našoj situaciji sa porodicama to ne bi išlo, zar ne?

Ma, na šta ti to odmah misliš?

Meni bi lično bilo vrlo drago ako bismo privukli pažnju...

tako nekih intelektualnih... inteligentnih dama... - To da.

Da, da, da... Ne biste verovali koliko...

doktorki, naučnica, o umetnicama da i ne govorim,

svake večeri kod nas traži malo zabave.

Sve što traže je samo malo nevinog druženja...

Nevinog! To je prava reč. - Eto.

Imate li nameru nešto da radite, intelektualci?

Gnjavator!

No, zbogom i za sve vam mnogo hvala.

Ne govorite zbogom, mi smo praktično susedi.

Dođite na kafu kad god zaželite.

Vidiš? A ti si rekao svinja!

Šta je bilo?

Trebaće nam sijalica od 500W sa širmom.

Da bismo mogli da radimo uveče, razumeš?

Pokazaćemo ti šta je to fasader!

Gđo Trčkova, trebaju mi ključevi uveče, imam odličnog blentu iz Jaromira.

Hm, čekaj, nigde ne gori.

Ali goreće uveče. Sve prema vašim uputstvima.

On voli svoju ženu, šta je loše ako se dvoje ljudi...

Prođi pored prozora!

Zašto? - Idi.

Kakva je sad to glupost?

Slušaj, mini suknju prava dama ne nosi.

A ja sam kao prava dama?

No, videćemo, videćemo.

"Videćemo, videćemo..." A šta je s tim ključevima?

Kasno, devojko, Boška ih je već uzela.

I, šta je Boženkin Jaroušek?

Tigar!

Ne, ne, ne... ne, lepo reci!

Žirafa što papa!

Ne, drmni još jednu, moram to da čujem!

Ti si moj medvedić!

Medvedić...

Pašću. A kakav je Boženkin medvedić?

Kakav je? - Jaroušek? Umiljat...

Boženkin medvedić nije umiljat?

Pijan! - I to. Ali najviše dlakav!

Ali, dlakav... A kad je dlakav pijani medvedić, šta će raditi Boženki?

- Bu, bu, bu... - Đavolak, đavolak...

Sav si umazan!

Nije to ništa, dođi ovamo. - Ali, Jaroušku, ne možeš da ideš takav.

Boženka će to lepo da ti očisti da budeš uredan dečko...

Šta imamo ovde? Ha, pakao!

Fotografišem! Pazi, ptičica!

Čija je ovo nežna guza?

To je moja guza! - Moja slatka... mala... guza...

Čekaj, dođi! Ako sam umiljati, dlakavi medvedić, šta ćemo da radimo zajedno?

Šta ćemo da radimo? - Dođi ovamo!

Bože... moj muž! - Šta ćemo da radimo?

Muž! - Kakav muž, dođi ovamo.

Pusti me! Muž!

To mi nisi rekla! Ja sam mislio... pomozi mi!

Sveta Marijo...

Boženko!

Poludeću sad! Ubiću se! Učini nešto!

Da nemate možda špajz?

Ma, molim te, nemamo. Jaroušku! Kroz prozor!

Šta? - Kroz prozor! - Jesi li poludela! Neću da se ubijem!

Ima skele! - Skele? Hajde, brže!

Hej, čekaj malo... - Šta?

Boška, je li ono tamo muzej? - Ma, da...!

Iz Hodonjina.

Oženjen? - Da, dvoje dece.

Dokumenti? - Ostavila sam mu u džepu.

Glavno da je oženjen jer se onda neće usuditi da se vrati.

To bi već bilo...

Obuci se da mi ne ozebeš.

Skuvaću kafu. - Da, fino!

E, pa ja sam mu odigrala takvu naivku da je bio potpuno van sebe.

Zaslužila sam da bude bar tri prema dva.

Fifti-fifti, devojko, jer se ideja plaća.

U redu, samo sam pokušala.

Ideja je bila moja.

Evo ti.

Dobro je.

Šefe!

To je zlatan rudnik, te skele.

Da ne ureknem...

Slušaj, ja bih...

...imala nešto za tebe.

Šta? - Ali bi bilo potrebno...

da malkice zagaziš u kulturu.

Pa, to sam čitala... tu i tamo.

Ako dozvoljavaš? - Molim te, ne guraj me.

Prava si napast. - Vidi, umesto te stavi Alojza Jiraseka.

Pa je l' ne možemo da okačimo barem Boženu Nemcovu?

Boženu Nemcovu, da, to je dobro.

Umesto koje? - Umesto ove.

Čekaj, čekaj, to mi je najlepše parče.

Ali za takve mi ne marimo.

Prag je prepun emancipovanih intelektualki koje muževi zanemaruju

a mi ćemo ovde da se ponižavamo...

U pravu je, znamo mi kako žensko izgleda, ali šta joj reći, to je pitanje.

U tome je stvar. Neću dozvoliti da posle svih finansijskih žrtava

stvar propadne zato što ne znamo o čemu da razgovaramo sa načitanom ženskom.

Sutra počinjemo sa čitanjem literature,

a ti ćeš da kupiš knjigu! - Šta? Šta da kupim?

Vi ste... on je lud, opet da bacamo pare?!

Da kupujem knjigu, zašto. Pozajmićemo od nekog školskog deteta.

Ne, ne, moramo da kupimo jer će nam biti stalno potrebna.

A moramo i da se učlanimo u Univerzitetsku biblioteku.

Blažena Marijo, kakva biblioteka? Zašto biblioteka kad ćemo imati knjigu?

Ti si potpuno pohisterisao.

U očima ljudi cena pada onoga koji se samo provlači

I samo brzo ponavlja, baba, bik, kobila

U stoleću u kome granice ne zna nuklearna fizika

Bezvezne reči ne govore ništa.

Učiti, učiti, učiti, učiti!

U očima ljudi cena pada onoga koji se samo provlači

I samo brzo ponavlja, baba, bik, kobila

U stoleću u kome granice ne zna nuklearna fizika

Bezvezne reči ne govore ništa.

Bezvezne reči ne govore ništa.

Sigmund Frojd, Hanzelka, Šopen,

Goldštiker i Karajan

Moraju se utuviti, la-la-la, la-la-la,

Uči dok ne pođeš na spavanje!

Ne valja ko bez cilja znanje usvaja

Naše ode učenju neka s nama zapeva

Zapeva, zapeva.

Nek' ti nisu prazne reči Bernard, Kami, Pikaso,

Beket, Adam, Retigova nek' ti ukras duha budu.

Ne prestaj da učiš, ne propusti ni sekundu,

U razgovoru malo vredi prazno blebetanje...

Salvador Dali! To je onaj sa smešnim brkovima.

Je l' tako, a?

Molim, drugovi, tiše. Ovde se uči.

Molim? - Ovde se stvarno uči.

A šta mislite da mi radimo!?

Vi galamite. Trebalo bi da vas izbacim iz čitaonice.

Bez teških reči, druže. Mi smo obojica načitani, inteligentni ljudi.

Dogovorićemo se valjda... Mislim da mi se, u svoj ovoj tišini,...

...penjete na grbaču!

To je prostakluk, druže! - Vi, dedekanjo! Vi, naduvenko!

Bez seljaka ova bi vam se biblioteka srušila na glavu!

Razumeš? A vi ćete da uskraćujete obrazovanje ljudima sa trinaestoro dece?!

Tondo, molim te...

Privedeni u svom izvinjenju navode

da su tek u glavnom gradu, okruženi blagom narodne kulture

shvatili da je njihov dosadašnji život bio, u stvari, veoma plitak,

pa su odlučili da se u slobodno vreme obrazuju. Je li to tačno?

Da, ali ovaj drug nije dozvolio da mu to objasnimo...

...pa ste mu vi udarili šamar?

Ja sam ga udario u njegovom sopstvenom interesu.

Kako to, u njegovom interesu?

Zato što sam primetio da se ovaj drug Skopec sprema da ga udari.

Zato sam morao brzo da reagujem jer bi to bilo strašno. Tondo, pokaži mu ruku.

Neću uopšte da imam posla s njim. Vi samo govorite o revoluciji,

a kad padne šamar, pohisterišete!

Čekajte, čekajte...

To nije bio šamar u afektu.

Vi ste napadnutom pocepali radno odelo

i bacili ga na knjige. Je li tako?

Mi smo spremni da mu damo nadoknadu za to radno odelo.

Ne ponižavaj se! Da ti ja nešto kažem, druže.

Da bi ti mogao da nosiš ovakvu odeću, ja sam za vreme revolucije zamalo dvaput poginuo!

Ti si ovde da štitiš moju bezbednost, a ne da me proganjaš kao zabludelu kozu!

Ti nisi naš, druže, ti si austrijski!

Treba da nosiš sablju i perje na šlemu!

Hoće li mi neko reći o čemu se radi?

Da. Da. - Pa?

Pa, o tome da su vaši ljudi u ovoj socijalističkoj republici

uhapsili tri premorena fasadera samo zato što su hteli da prošire svoje vidike!

Šta sam ja imao od života, šta?

Mladost praktično nisam ni imao jer sam od četrnaeste godine morao...

da pomažem svoje onemoćale roditelje.

Ni detinjstvo nisam imao jer nas je u kući bilo jedanaestoro.

Zimi u školu nisam ni mogao da idem!

Zato što ste morali jedni drugima da pozajmljujete jedini par cipela, je l' tako?

Uglavnom drvene.

Razumem.

Ja se prezivam Kraus.

I sedeo sam u prvom redu do prozora, dve klupe iza tebe.

Majko Božja, na moju dušu! - Da.

Ti si u petnaestoj bio jedinac

a tvoj otac je mogao da podigne natovarene taljige.

A sad mi reci gde si iskopao priču o cipelama?

Iz knjige Jindžiha Šimona Bara "Zbog kravice".

Gusto...

A sad ispljuni i to ostalo ili ću te zatvoriti zbog obmane vlasti.

Ali, Jarouš..., mislim druže kapetane...

O čemu se radi?

O jednoj jedinoj velikoj noći u noćnom klubu...

gde kelneri idu u frakovima i donose posluženje na srebrnim poslužavnicima, eto.

Čekaj, to ne piši.

Mi tamo sedimo i niko ne zna...

Niko ne shvata da tu sede tri obična fasadera.

Da, a još to popodne smo bili u malteru do ušiju.

Do đavola, samo kroz moje ruke je tokom godina prošlo čitavo more maltera

da bi time mogao da okrečiš tamnu stranu Meseca.

I imam pravo makar jednom u životu da pokupim žensku

koja zna sve padeže?

Razumem.

Noć na pet santimetara debelom plišu,

šuštanje šampanjca,

sveće gore u pozlaćenim svećnjacima

a Gustav Prouza iz seoske škole

lepo klizi po uglancanom parketu

sa prekrasnom umetnicom koja mu nešto prijatno šapuće na uvo, divi mu se!

Zaboga, zar ste to toliko ozbiljno shvatili da ste se zbog toga potukli

u Univerzitetskoj biblioteci?

Pa, jesmo.

A to je budalaština!

Momci, pogledajte se!

Slama vam viri iz cipela!

Šijemo odela kod "Adama". Za nedelju dana imamo prvu probu.

Ruke su vam kô lopate! - Ići ćemo kod manikira.

U sve smo upućeni, Jaroušku.

Sutra idemo da kupimo kupaće gaće.

Hodate kao mornari! - O, a vi ste pravi šmeker!

Neće to proći!

S dopuštenjem, druže. Ja sam bivši učitelj plesa i bontona.

Za pomenute stvari bih se pobrinuo ja. - Dogovoreno!

Naravno, svoju pritužbu bih povukao, ako je moguće.

Mislite da će vam to uspeti, gospodine profesore?

Druže, ova gospoda znaju šta hoće.

Zato se usuđujem tvrditi da ću od njih za tri meseca napraviti džentlmene...

koji će moći biti ukras, ukras...

svakog prijema Ministarstva spoljnih poslova!

Molim, gospodo, ovo je bio moj prvi jesenji kurs...

1924-te godine u velikoj sali palate Žofin.

A ovde, gospodo,...

je prolećni kurs Više ekonomske škole

1926-te godine, slikano tamo.

Nisu svi bili uspešni,

ali sam od stotina mladih nevaljalaca napravio džentlmene

a hiljade nervoznih prostakuša pretvorio u dame koje su mogle da se pojave bilo gde.

Nažalost, 1948. godina je donela kraj ovim mojim naporima.

Bila je to radost, ali začudo, u to vreme ples nije bio mnogo tražen.

A najteže mi je bilo što sam nekoliko svojih najboljih studenata,

apsolvenata, kasnije video kako...

ceo obed jedu kašikom.

Nas zanima, gospodine profesore,...

hoće li vam to uspeti sa nama.

Ja nešto mislim da sâmo kretanje ne bi trebalo da nam zadaje muke.

Mislim, kako bih rekao, prosto...

Glupi nismo... lagao bih ako kažem drugačije,

ali imamo nekako osetljivu pamet jer se celog života oslanjamo više na ruke

nego na glavu, prosto nismo navikli...

da rastežemo vijuge.

I ne morate.

Iskrenost za iskrenost, gospodo. Pogledajte, ovo je moja biblioteka.

Ja odatle skoro ništa nisam pročitao... skoro ništa.

Ja, recimo, znam o Pikasu da je naturalizovani Francuz, inače Španac,

da ga zovu ocem kubizma i to je sve.

I to mi je bilo dovoljno ceo život.

Uostalom, mislim da ljudi koji su preterano informisani o kulturi nisu previše omiljeni

u finom društvu zato što svaki čas dovode nekoga u neprijatnu situaciju.

Ali ima ljudi zaista obrazovanih, ima.

Na primer profesor V.V. Šteh koga ste možda videli na televiziji.

Štukal, znam. - Profesor Vaclav Vilem Šteh...

pročitao je možda deset ovakvih biblioteka,

ali njega u Diplomat Grillu nećete sresti, znate. To je to.

Momci, četvrt je do pet.

Glupi ste kô točkovi.

Beuf á la mode, omelette surprise,

chateaubriand,

Postojanje vanzemaljskih civilizacija je naučna hipoteza

koja se ne može ni dokazati ni isključiti.

Na primer, Balbečke terase,

astečki kalendar zvani venerijanski itd, itd.

Salvador Dali je genijalni ekscentrik

čije dadaističke ideje šokiraju snobove, buržoaske snobove...

Salvador Dali je genijalni ekscentrik...

Tako vam je to, milostiva, kad padne šupa, može i kozu da ubije.

Mi smo našli profesora i uzimamo časove. - A šta studirate?

Sve, literaturu, slikarstvo, astrofiziku...

Da vam se ne pobrka kad toga toliko ima?

Mi smo to podelili. - Podelili?

Naravno, profesor je sâm rekao da mu je ceo život bio dovoljan Pinkas.

Ko? - Ha, misli na Pisaka!

Ali opet, ako na to pogledate s druge strane, gospođo,

kad je čovek obrazovaniji, postaje i opasniji.

Neki su bili i u zatvoru. - Neki još jesu.

Da, ali nešto se ipak mora znati.

Da, ali samo nešto i onda to stalno ponavlja.

A glavno je da niko ništa ne razume. To je glavno.

Ima to svojih prednosti, znate.

Ljudi vas uvažavaju i niko se ne usuđuje da vam protivreči.

Tako, na primer, ja studiram NLO-e, (Neidentifikovani Leteći Objekti), Tona teatar apsurda...

...a ja Salvadora Dalija. - Šta?

Salvadora Dalija.

Izvanredno! - Da, a i profesor je pametna glavica.

Milostiva gospođo, mi nažalost moramo da krenemo. Uskoro nam počinje čas.

Ako imate čas, onda vas ne smem zadržavati.

Do viđenja, gospodo. - Do viđenja!

Kad nisam pogledao šta piše na vratima.

Tražite nekoga? - Molim? Naravno da tražim.

Čujte...

Da nemate slučajno kćerku Bošku? - Ja? Ne. Zašto?

Stvarno, gospođo? Šta? Ne? No, onda u redu.

Eto, draga gospođice, ja hoću... pardon! Dobar dan.

Dobar dan.

Vi ste gospođa mama ili svekrva?

Ja sam udovica bez dece, gospodine. Nešto ste želeli?

Kako to bez dece? Ja sam neki... dobar dan,

Novak iz Hodonjina, gospođo, ja sam u ovom stanu sinoć...

Sinoć? - Da.

To mora da je neka graška. Kod mene već dugo niko noću ne dolazi.

Čekajte, gospođo, ne kod vas, možda ne na ovom spratu,

ne znam sigurno, ali mislim u ovom stanu, vidite...

uskoro mi polazi voz, a ja nemam para ni za kartu...

Onda ćete morati auto-stopom.

Ali, kako... kad ništa ne ide, gospođo!

Gospodo, dobar odgoj se najbolje pokazuje za stolom.

Izvolite. Ruke ostaju iznad stola.

Ne toliko visoko, niže...

Neće to moći, gospodine profesore... ne ruke u vis...

kao da je neko uperio pištolj! - Ali rekao je...

Momenat. Laktovi uz telo, molim, laktovi uz telo!

Uz svoje telo! Je li ovako?

Tako, malo manje stegnuto.

Je l' se ne osećate kao budale?

Znao sam. To su ti koji od svega naprave kantinu!

Kaže se kantina.

Gospodo, znam, nije lako, ali uspećete.

Dakle, čekanje na aperitiv prekraćujemo...

neusiljenom konverzacijom.

Znači, neusiljena konverzacija. Čekam, gospodo. Slušam.

Čuo sam, ali... šta je to?

Ma, to je razgovor. Sad nam dođe kao usiljeno,

ali neusiljeno... razgovaramo među sobom.

Ajd' ne brbljaj, molim te! Valjda znam šta je to taj... razgovor.

Onaj momak dole mi je juče mešao tako redak malter

da mi je stalno padao nazad u kofu.

Zaista! Baš sam skoro pomislio,

ako čovek sâm nešto ne uradi

to vredi... ne vredi ništa.

Morali bi da ga izgrde, koliko puta sam mu govorio:

"Manje vode, momče, manje vode!"

Loše, gospodo, loše. Ne forma, ali sadržaj.

Tema razgovora uvek treba da bude potpuno beznačajna.

No, to je moja greška. Dobro, konverzaciju ćemo danas da preskočimo

i preći ćemo na... - Kako da preskočimo?

Već smo preskočili naručivanje jela...

Kad naučiš da izgovaraš "Tournedos á la reine" kao ja,

nećemo morati ništa da preskačemo. Ja se slažem, gospodine emerituse.

U redu onda. Gospodo, počećemo aperitivom. Samo trenutak.

Dakle, gospodo, dolazi konobar i donosi aperitiv.

Izvolite. Cinzano bitter ili Campari?

Svejedno. - Greška. Druga greška.

Molim te, šutni ga, tvoje noge su manje.

Treća! - Vole, njega!

Šta se dereš, budalo? - Četvrta... peta...

Od svih nas ti treba da se najpristojnije ponašaš kad već izgledaš kao idiot.

Gospodo, greška do greške! Sitna ogrešenja o bonton

po pravilu treba ignorisati. A tek udariti nekoga ili šutnuti...

Obično podizanje obrva, gospodine Prouza,

predstavlja veliki prekršaj bontona.

Vidiš, ti se sâm zezneš, a onda drugima sereš!

No, ovo je vrhunac svega. Bez teških reči, gospodo.

Zezneš...

Nema većeg prekršaja, gospodo,

od razmene vulgarnosti među džentlmenima. Zato, molim vas, zapamtite...

da džentlmen izbegava sve što bi moglo biti neprijatno njegovoj okolini

ili što bi moglo ostaviti nepovoljan utisak.

Drugo, džentlmen se ponaša tako

da nikada ni pod kakvim okolnostima ne povredi osećanja drugih, gospodo.

To je pakao, živeti sa čovekom koji te ne razume,

to je pakao! Nas dvoje je trebalo da se sretnemo ranije!

Znam te pola dana, a čini mi se kao da te znam oduvek.

Sudbina je bila okrutna prema nama, prijatelju.

Prelepa. Iznutra i spolja.

Pardon.

Nadam se da vam ne smeta moja sans souci (bezbrižnost)?

To je velika čast. Ja bih tog tvog muža ubio!

Ubio! Nema pravo da odlazi na teren, a ti da trpiš samoću!

Zar nećete i vi da se malo raskomotite?

Da...

Ne!

Bolja je za to sofa.

Svakako razumete taj kontinuitet...

Negde ste se očešali o zid. Dozvolite da vam to očistim.

Četka je prokletstvo domaćice.

A ona moja kokoška misli samo na to koliko jaja nose kokoške!

To je njen milje! Gde bih sad bio...

da sam te sreo ranije.

Gde bih sad bio...

da sam te sreo ranije. Sad bih radio u opštini!

Pa, bar bi prihodi bili veći.

Bože, pa ono se rasplakalo?!

No, jesmo li muško?

Mogao sam da uradim toliko toga

da sam imao ženu...

Zaboga! - ...kao što si ti!

To je moj muž! - Mogao sam da budem državni funkcioner!

Da, ali došao mi je muž! Šta da radimo?

Šta da radimo?

Plašim se, prijatelju, da ćete morati da pobegnete kroz prozor!

Kroz prozor? Tamo? - Da.

O, bože. Ne, ne, ne! Tamo!

Ovuda? Na kom smo spratu?

Tu su sasvim slučajno skele, ne može ništa da vam se desi.

Gde da uhvatim Četrnaesticu?

Levo, prijatelju. - Levo?

Ne! Tamo!

Pa-pa!

Je li sve u redu? - Strčao je dole kô vatrogasac.

Gospođa Trčkova ima nešto za nas.

I?! - Iz Bilovica, opština Podboržani.

Došli autobusom da gledaju "Mam'zelle Nitouche"! Žena ostala kod kuće s decom.

I, dalje? - To je uglavnom sve!

Stotka i etiketa od hemijskog čišćenja. Eno u kupatilu ispod bojlera.

Ne može uvek da bude bogat. Nekad je više, nekad manje, kako bog dâ.

Ja sam zadovoljna. - I ja. Meni je to zabavno.

Ja te seljake ne mogu više da podnesem!

Ubija me ta njihova uniformnost.

Odrasla sam među umetnicima.

Znam, pozirala za sedam kruna na sat na Likovnoj akademiji. Gola.

Marcela, da te vidim kako hodaš.

Tu ti je izgužvano. - Šta?

"Šta"? Stavi brushalter!

Pa radim, zar ne? Tebi to ne bi pomoglo, ne bi mnogo zaradila.

Bože, kako je prosta!

Devojke, Zuzanka je u pravu. Imam nešto za vas.

Ovoga puta su to tri gospodina na visokom položaju.

Onda bih mogla da obučem onu... onu bluzu od lureksa sa dekolteom.

Ali, molim te, to je isključeno! Tri gospodina na visokom položaju...

...i lureks... i dekolte?! - O tome bismo još porazgovarale.

Ali to su gospoda koja ne smeju znati da je ovo vaš...

kako da kažem..? - Hobi.

Šta? - Razonoda.

Kao da nikada niste bile u društvu...

Ja imam tremu. Ja sam bila u Diplomat Grillu kad im je trebalo usisavanje prašine.

To si bila u Luxoru, ti... - Dobro je što imaš tremu.

Dakle, prvo: stavi fini miris...

To imam... pozajmiću ti.

Ne pozajmljuj joj i baci ga. Taj ne dolazi u obzir.

Pravite frku, gospođo Trčkova, kao da se radi o diplomatama.

Što frku? - Pa, ako jesu diplomati...

Kaže se diplomate... - A ponekad i diplomati.

To ide posle, "koga, čega, čiji".

Kako to čiji? - To ne znamo, zna gospođa Trčkova.

Šta se dereš na mene!

Čekaj, u svakom slučaju to su džentlmeni

koji su izuzetno svestrani.

Baš me zanima. - Pošto se kaže "ljudi", onda i "diplomati".

Ćuti! Ćuti kad gospođa Trčkova...

Kad ne znam šta kaže! - Vi ste nepodnošljive!

Idi s tim "nepodnošljive..."! Ti si pozirala za sedam kruna na Likovnoj.

Isuse i Marijo, gospođo Trčkova, je l' vidite šta mi rade?

Dakle, gospodo, sedmi i, nadam se, poslednji put.

Aperitiv. Šta biste želeli? Cinzano bitter ili Campari?

Ja bih dao prednost ovom prvom.

Na usluzi, na usluzi.

Pa, prijatelji, šta kažete?

Slažem se, i ja dajem prednost Cinzanu.

I ja takođe. Kao long drinku.

Ali molio bih više leda.

Pa...

U vaše zdravlje, dragi prijatelji!

E, u dupe! Ovo je pravo piće! - Baš je dobro!

Pa, šta? - Mislio sam da je malina!

Vi, pijanice! Alkoholičari! Hoćete da me dovedete do prosjačkog štapa?!

Ne dozvoljavam da se pare troše na probe!

Vrati mi to, vrati mi...

Do đavola!

Zar mora da plane požar gde god mi sednemo?

Požuri!

Šta se tu glupirate? - Veliko spremanje.

Neki provode noći po kafanama,

a neki unapređuju svoj životni prostor.

Ako nekad ne izađete sa društvom, razbiće vam zube.

Do đavola.

Upotrebi malo i drugu ruku! U poređenju sa mnom si grmalj!

Jedva gledam na oči, a za koji minut počeće ptice da pevaju!

Gospodo, da nije bilo mene kao dobro..., dobrovoljnog vatrogasca

svi bismo izgoreli! Leteli bismo kao rakete po dvorištu.

Glupo ti je bilo što si gasio papir sakoom!

Samo si raspirivao vatru!

Do đavola... radi nešto i nemoj da me nerviraš, kad ti kažem!

Poštovani volovi, ako će nam se ovo dešavati svaki put kad imamo čas...

onda vas upozoravan da je ovo koštalo 550 kruna!

Mogli smo da se upišemo na Roksford, akademici!

U M E T N O S T

Jeste li nešto izabrali, druže kapetane?

To je samo izgovor. - Je li?

Došao sam da pitam kako napreduju. Jesu li odustali?

Ne, sigurno vas neće osramotiti.

To je sve što vam mogu reći, druže kapetane.

Takve đake nikada nisam imao.

Nikada.

To su uglavnom ta modna preterivanja, zar ne?

Svako preterivanje je samo pojačavanje nečega što je već postojalo.

Da, naravno.

Na primer, problem NLO-a su neki naučnici interpretirali...

kao rezultat neozbiljnih hipoteza

jer se postojanje vanzemaljskih civilizacija ne može dokazati.

Bojim se da nisam baš sasvim razumeo.

Ali to je sasvim jednostavno:

Seriozan naučnik je dužan da prouči hipotezu koju ne može isključiti, zar ne?

Da. - Da.

Martice,... gospođice Marta?

Te kravate, može?

Ja nemam ništa protiv teatra apsurda, ali nemam utisak...

da taj teatar može da obuhvati savremenog čoveka u njegovoj punoj dubini i širini.

Slažem se, ali rukicu, molim vas, držite podignutu.

Ti momci se uzalud pretvaraju da su otkrili nešto novo.

Ako izuzmemo Kafku, Beketa, Joneska

vidi se da je praizvor svega toga još kod Šekspira!

Jeste, jeste.

Uzeću ovu. Ovu ovde.

Bojom podseća na izvestan predmetni kontrapunkt

poznate paranoidne kompozicije

čuvenog Salvadora Dalija.

Nemate li takav utisak, madam? - Da, imam.

Gospoda rade u kulturi?

No, prijatelju, ja se pored ostalog bavim astronomskom fizikom i parapsihologijom.

Sledeći put ćemo svakako o tome da proćaskamo.

Nego, nemojte propustiti tog Beketa.

Nikako to ne bih želeo... - Hoćemo li poći?

Vidimo se, moje dame.

Do viđenja, gospodo! Klanjam se.

Do viđenja!

Ljubim ruke!

Pitam se na čemu bismo se uopšte mogli zaplesti...

Tačno.

Stvari koje će vas usrećiti

Pročitala sam u mudroj knjizi,

A mudar čovek ne greši

Kad crpi iz mudrih knjiga.

Kao pupoljak što nikne,

Kao što Sunce dobije pege,

Prirodno je u prirodi,

Pored vrline greh!

Grešim, grešiš,

Greši,

I čega tu ima za osudu

Kad muškarci to vole

I hoće da imaju?

Udata je srećno godinama i on srećno oženjen

Za damu i gospodina život lep kao cvet.

Dok ga laka žena lukava ne zgrabi u kandže svoje

Ali samo do jutra, madam, onda evo vam ga nazad!

Grešim, grešiš,

Greši, i čega tu ima za osudu

Kad muškarci to vole

I hoće da imaju?

Taj čovek se vrati porodici

Ženici i deci

Nevinom životu i voli ih još više.

Pa zašto onda govoriti o krivici

Već bi umesto kritike

Lakim ženama trebalo

Država da dâ orden! - Da!

Grešim, grešiš,

Greši, i čega tu ima za osudu

Kad muškarci to vole

I hoće da imaju?

Zuzano, ne gutaj tako!

Neće ti niko pojesti.

Kad strašno volim piletinu. A vi, cure, ne?

Ne govori "cure".

To zvuči vulgarno...

Prostački.

Ne govori ,, cure" čak ni kad su u pitanju tvoje drugarice.

Boška!

Vidi, Zuzanko,

Ako ne znaš šta je red...

Ovo je dozvoljeno.

Kad je živina u pitanju.

Uključujući pačetinu.

U redu je, shvatila sam...

Ali moraš elegantno!

I kao niko mi neće pojesti.

Boška, ne liži te ruke!

Imaš salvetu za to.

Ali čista je! - Za to služi.

Zuzanko, ne smeš toliko otvoreno pokazivati da ti se to sviđa.

To ostavlja loš utisak.

Kad ima oči kao Karel Got! - Ko?

Kad vas tako gledam, gospođo Trčkova, imam utisak da postaje gusto, ne?

"Gusto, ne?"

Boška! Konobar! - To je ona rekla!

Tri kafe i tri kupa Malakoff! - Da, gospođo.

Dobro, devojke, želela sam da vas vidim za stolom.

I sad mislim da ćemo uspeti.

Hajde, poludi sad zbog tri budžovana!

Boška, ne kopaj po tim zubima!

Hoće, uspeće, gospođo Trčkova.

E, baš si gluperda! Ma, molim te,...

da ti nije gospođe Trčkove sad bi trčala u grafičku školu gola...

...za sedam kruna na sat! I dan danas!

Trčala bi!

Ne viči! Ne moraju svi da čuju...

...čak i ako je istina. - Hoćete li nam reći bar kako izgledaju?

Fantastično! Jedan kao Valdemar Matuška,

drugi kao Vaclav Nekarž, a treći kao Helena Vondračkova.

Umreću od vas!

Da, sigurno kao Vondračkova!

Da platim.

Mala proba...

Omelette surprise, Boeuf a la mode,

shwei zhoo shou... ili beše shwei shou zhee?

To su jela, znate. Toni će da naručuje.

Profesor kaže da on ima najbolji izgovor.

Pa, baš toliko savršeno nije bilo, razume se.

Ali imam utisak da nije zvučalo loše.

Ne, ne, ne, ne! Ali, sačekaćete jednu kaficu?

Ne, milostiva, mi smo došli da se pozdravimo.

Završili smo s vašom zgradom i ubrzo se selimo.

Već ste gotovi?

Da, da. Ostajte nam zdravo i ne pamtite po zlu ljude koji su vam razbili prozor.

Naravno da ne. Ali još ćete svratiti pre proslave?

E, to svakako, - Naravno, milostiva, sigurno.

Do viđenja!

Do viđenja... i mnogo sreće!

Hvala!

Dobro veče. Vidite, gospođo...

Gospodine, već sam vam tri puta rekla da ovde više ne dolazite!

Gospođo, slušajte, tri puta, ne tri puta... dozvolite da objasnim!

Prošao sam celu zgradu, od vrata do vrata,

i ispada da je to ipak bio vaš stan.

No, dozvolite... - Čekajte!

Mogao bih mirne duše da pozovem policiju, razumete?

Ali neću jer mi se to gadi i zato što nemam nikakve dokaze, razumete.

Aha! - Čekajte! Pustite me da završim!

Do đavola s parama, ali neću da neko od mene pravi budalu.

Gospođo, vidite, budite dobri, otvorite da pogledam kako izgleda soba i odlazim.

Čekaj, čekaj!

Jao, noga! Nemojte, gospođo. Odgovaraćete!

Doći ću ponovo i napraviću vam takav haos...

Pusti!

Gospođo, ja se razvodim, ja sam ionako čabar!

Tako, razvodi se. Ko je mogao znati?

Ovde je bila greška! Ovde je napravljena greška.

Izvolite. - Prouza Gustav.

2.800 kruna i 500 premije.

Bolje nego džarnuti prstom u oko.

Prebroj pare!

Skopec. - Izvolite...

Hvala.

S kim to Hovorka razgovara?

Ako pomoći nema, onda nema pomoći.

Ali upozoravam vas da ćete platiti strašne kazne.

Dečaci, ovo je naša poslednja isplata u Pragu.

Prekosutra se pakujemo. - Zašto?

Zato što je prvi blok gotov, a za drugi nam nisu trebovali skele. Prokleti posao...

Ja sam ubeđen da izgled i lepota prestonice

nikoga ne može ostaviti ravnodušnim,

posebno ako se radi o gradu kao što je Prag!

Nezainteresovanost i nemar nekih ljudi

koji su se u Pragu rodili, ali nemaju za njega ni toliko ljubavi

da pomognu da se obezbede skele za one koji su došli

čak iz južne Češke da mu vrate nekadašnju lepotu

tera me da se zapitam: gde bi bilo Narodno pozorište da nema ljudi iz unutrašnjosti?!

Zar ćete se obrukati? Zar zaista nećete naći načina

da ispravite nesposobnost nekolicine aljkavih birokrata...?

Oprostite, oprostite...

...nekolicine aljkavih birokrata koji se danas izgovaraju time

da nisu mogli da predvide kojom brzinom će raditi

fasaderi iz Velhartica?! Ovde!

Ovo je lepa fotografija. Ovde smo svi lepo ispali.

Divno. Čak i Petar Tilek, pogledaj.

Jeste to lepo, ali mi moramo ostati skromni.

Hinais Vojteh, češki slikar,

urađen u siromašnoj češkoj... - Rođen!

Gospodo, takođe je zanimljivo... - ...rođen u Beču od siromašnih čeških...

...što je Marija Sklodovska Kiri... - Molim te, Boška,...

kad vidiš da učim, a ti to znaš, ne možeš li imati malo obzira?

Mogla si to odavno da naučiš kad si išla gola na Likovnu akademiju...

Zanimali su me impresionisti, ali ti ne znaš šta je to...

Nije bila moja ideja da se izdajem za slikarku.

Baš je zanimljivo što se ja razumem u tu ženu Kuri!

Kiri! - Kiri, znam!

Devojke, sve je jasno. Zuzanka čisti u bolnici,

tako da je doktorka medicine.

Leukemija, apendiks...

Boška radi sa lakovima i acetonom... tako da će biti profesorka hemije.

Madam Kiri... - Eto,...

A ti si dugo bila model, pa ćeš biti akademski slikar,

a kao akademski slikar moraš znati bar ko je bio Hinais

i da je oslikao zavesu na sceni Narodnog pozorišta.

Morala bi.

Naravno, a ako me pitaju nešto drugo, a ja ne znam, šta onda da kažem?

Onda se odmah vratiš na tog Hinaisa.

Šta misliš da će Boška i Zuzanka da rade?

Na Kuri... mislim na Kiri.

Ko prvi ulazi u lokal?

Muškarac.

Šta radiš ako neko prospe supu?

Ne obazirem se.

Zašto muškarac prvi ulazi u lokal?

Da bi odvratio pažnju od dame.

Šta radiš kad neko na tebe prospe sos?

Primetiću, ali ću se praviti da nisam primetio.

Spremni smo.

Tako, devojke, ništa loše se ne može desiti. Zuzanka mnogo lepo priča...

o malignoj leukemiji... - Marija Sklodovska Kuri...

Kiri! - Znam, Kiri.

Ali čekaj, to je moje! Ti imaš Likovnu akademiju, zar ne?

Hinais. Imaš Hinaisa.

Ma, znam, zaboga...

No, dobro. - Onda ponavljaj.

Devojke, u garderobi se ne obazirite na mene.

Prosto, ako se vidimo, kao da se nikada nismo videle.

Vondraček će vas uputiti gde da sednete.

Sto te gospode će biti do vašeg, to sam već sredila.

I pazite! Kad se vratite ovamo,

budite i dalje dame, nemojte da im prevrćete džepove

pre nego što budete sigurne da spavaju kao anđelčići.

A sad! Važna izmena: - Čekaj!

Kad zazvonim, kroz prozor skačete vi, ne ta gospoda!

S parama? - Pa, nećeš ih valjda ostaviti?

Ja ne, ali...

No, je li jasno? Kroz prozor skačete vi! Onda, puj, puj, puj...

U redu je...

Moram da vam priznam, gospodine profesore, imam...

Imam tremu. Nije to mala stvar, tako nešto...

Prvi izlazak u društvo uvek uzaziva izvesno uzbuđenje.

Ali, ponavljam vam, ništa se ne može desiti, gospodine Prouza, ništa.

Jedino bih zamolio gospodina Petrtila

ako slučajno naručite salatu od krastavaca.

Na generalnoj probi se malo zaboravio

i popio tečnost salate direktno iz činije. To ne bi išlo, gospodine.

To je bila proba. - Zapamti, i mali, najmanji gutljaj...

iz kible za hlađenje može da pokvari sve.

Ne zaboravi da ćeš sedeti sa damom

koju bi tako nešto zabolelo više nego da je ubodeš viljuškom u oko.

Odlično izgledaš, Gusti. Gledam te, da poblesaviš.

Šteta što nisi veći, da se ima više videti.

A ja? - Ti si dobar, tebe ima dosta.

Gospodo...

Gospodo, uspeh današnje večeri predstavlja krunu

mog silom prekinutog dela.

Oprostite mi na uzbuđenju.

Nisam sujeveran, ali, gospodo, pu, pu, pu.

A najlepše u svemu tome je što to nije forma bez sadržaja.

Mi smo spremni ne samo da se pretvaramo, već i da govorimo.

Hvala vam.

Još nešto, gospodo. Sitnica.

Nije prekršaj bontona zapaliti cigaretu dami

koju ne poznajemo. Ko će se toga prihvatiti?

Ovi volovi bi to izgubili...

Tako, gospodo, samo mirno i trezveno...

Pamtite sve što smo rekli, biće sve dobro. Pa, desnom nogom napred!

Dripci seljački, to su lepo sredili,

da za njih skidamo skele.

Oni žderu na recepciji, a mi kô goveda ovde noću rintamo!

Dobro veče! - Dobro veče!

Dobro došli! - Kad bih na Trnavu stavio umesto dvojke nulu,

a na Bohemians umesto nule jedinicu...

Dobro veče, gospodo! - Dobro veče!

- Dobro veče! - Dobro veče!

Dobro veče do jutra, gospođo, do jutra!

Nije li ovde pre tri meseca izbio požar?

Samo jedan stolnjak, nije vredno pomena...

Prvo ćemo malo da se osvežimo.

Poznajete ih?

Nisam ni sama više sigurna, ali sigurno su to oni

za koje je rezervisan jedan od ona dva stola.

Diplomat Grill je otvoren

I u čast Vaše posete nudi

Gospodi viski

A damama Henessy...

Onda, tri viskija s ledom, a damama Henessy,

Da se zagrejemo malo, blizu je naš cilj!

Dobro došli nam!

Po preporuci upravnika

I šefa kuhinje

Za predjelo predlažem...

Ostrige u vinu

Šest porcija bisernih školjki

Da dame budu zadovoljne

I opet viski s ledom

A damama Henessy!

Da se zagrejemo malo, blizu je naš cilj!

Onda chateubriand sa šparglom

I rostbif na žaru

Pa kolač od finog testa

Zadovoljstvo će doneti.

Svakako da!

Pa, donesite, konobari,

Samo ono najbolje

Tri viskija s ledom

A damama Henessy!

Šest porcija ostriga

Da zadovoljimo dame

I zagrejemo se malo, blizu je naš cilj!

Onda bi išla kafa

I slani bademi

Od viskija boli glava,

A s kafom to prolazi.

Šest porcija ostriga

Da zadovoljimo dame

Šest chateubrianda

I muzika na šest klavira

Šest rostbifa sa šparglom

Konobari, pobogu, gde ste?

Dvanaest crnih kafa za one koji gube glavu,

Bezbroj slanih badema

I bure viskija s ledom i bure Henessyja!

Da se zagrejemo malo,

Blizu je naš cilj!

...je naš cilj... ...je naš cilj...

Žele li gospoda da večeraju?

Kasnije. Prvo nešto za poboljšanje apetita...

Kao aperitiv mogu da vam ponudim Dubonnet, Martini dry, Campari bitter,

a ako biste želeli nešto jače,

onda imamo Long John, Black and White, Vat 69...

Onda Campari. Tri Camparija.

Za sada. - Tri Campari Bittera, molim.

Sedi! - Sedim.

Ona sedi. - Sediš?

I mi sedimo...

Vidi, pogledajte, ali neupadljivo i oprezno tamo.

Jesu li one tri tamo same?

To su oni.

Znam. I gledaju u nas.

Pa, muškarci to često rade kad žene negde uđu.

Ne gledaj ih!

Ne gledam.

Šta da radimo?

Onda gledajte, devojčice!

Ljubim ruke. Želite li nešto, molim?

Jednu ra... - Tri kafe.

Da, molim.

Daj šibice!

Zaglavila se brava.

Je l' imaš nož?

Šta to radiš, molim te?

Pa, hoćeš da pušiš, ne? Znam šta radim, sedi i gledaj!

Idem da pokušam. - Nemoj, ti si nespretan.

Dozvoljavate? - Hvala.

Smem li?

Zaista vam hvala, gospodine...

Antonjin arhitekta Skopec.

Milo nam je, gospodine arhitekto.

Vidim da galantni muškarci još nisu izumrli!

Ne plašite se da ću vam pobeći sa ovako dragocenom stvarčicom?

Kad bih znao da dame to neće pogrešno razumeti,

predložio bih način da taj upaljač lično držim na oku.

Smem li znati kako?

Jednostavno, pripojimo naš sto vašem.

Plan dostojan jednog arhitekte! Ne smeta vam da se posavetujem sa koleginicama?

Naravno. Nadam se da ćete zaključiti da je predlog zanimljiv.

Ti si glupa, je l' da?

Ovo je izgledalo dobro. Čestitam!

Nikada ne bih rekao...

Gospodine kapetane, kretanje i gestovi su moja specijalnost.

S dijalogom će već teže ići.

Nešto interesantno, gospođo?

Ništa.

Sve je u najboljem redu.

Ni mene, gospođo, ti snobovi više ne mogu da uznemire...

Šta mi, u stvari, jedemo, gospodine arhitekto?

Tournedos Rossini, gospođo profesor.

Iako muškarcima više priliči boeuf á la mode.

To je baš zanimljivo! Ja, na primer, zbog svog posla...

...uopšte ne stižem da kuvam. Jedva stignem da pregrizem nešto

u kantini na Akademiji.

I kod mene je slično.

S vizite u kantinu, iz kantine do pacijenata,

i dok stignem da se dezinfikujem, već je veče.

Nemojmo zamarati gospodu kuvanjem.

Ne, ne, gospođo doktore, ne zamarate nas!

Ništa strano nije nam ljudsko.

Naravno, a ja mislim da je zanimljivo što je Marija Sklodovska Kuri,

prva profesorka na profesorskom...

na pariskoj Sorboni...

...vodila i domaćinstvo. - Tako je!

Današnji život je prepun apsurda. Imam utisak, moje dame,

da to najbolje pokazuje pregnantnost savremenih drama.

Razume se.

Ne biste verovali koliko ljudi danas ima malignu leukemiju.

To je bolest krvnih zrnaca. - Gospoda to sigurno znaju.

Posle toga ne može nas čuditi što mnoge kolege smatraju...

da su susreti međuplanetarnih civilizacija mogući i realni.

Na tome se bazira teatar apsurda.

Rezonira logički besmisao, a time i razumsku nepojmljivost onoga u čemu živimo!

To je stvarno zapanjujuće, znate.

Mi lekari se stalno nadamo da će apendiks nestati kao grudna žlezda.

Gospođo doktore, grudna žlezda...? - U detinjstvu. Nije li to zanimljivo?

Daleko zanimljivije je što je Marija Sklodovska Kuri otkrila metod...

pomoću koga je 1910. godine u jakimovskom katranu...

...mislim, iz jakimovskog katrana da dobije radio...

...u potpuno kovnom stanju.

Draga, moraš malo da misliš... na sebe. Mi mislimo na toliko toga...

O, bože, "mislimo na toliko toga...". - I dalje imamo zadatak...

Ja gospođu profesorku razumem.

Onaj koji voli svoj posao ne može se posle radnog vremena tek tako,

odjednom, hop-cup, prešaltovati.

Naravno, ne može to tako, hop-cup...

Misliš li da bi Marija Sklodovska Kuri mogla postići takve uspehe

da se zamlaćivala s ovakvim budalaštinama?!

Imate li vi tegoba sa svojim apendiksom, gospodine arhitekto?

Ja se više bavim problemima NLO.

Na primer, monoliti Balbečke terase u Libanu teški su 1500 tona,

a ovde, na Zemlji, nije stvorena tehnička mogućnost da se takva težina podigne

to prosto ne postoji.

Vidite li ovo, gospođo? Mi koji volimo slikarstvo

ne možemo doći do reči.

Probajte da sa ovim zaljubljenicima u tehniku

porazgovarate, recimo, o Salvadoru Daliju.

Tu grešite, gospodine arhitekto.

Ja sam, na primer, malopre s Bobinom razgovarala o...

...tako je alegorističan, oslikao je zavesu Narodnog pozorišta.

Znači, znate Salvadora Dalija.

Ja ih sve lično poznajem,...

gospodine arhitekto... - Ahhh...!

Da, Hinais, Vojta.

Možda će vam se to činiti staromodim,

ali on ima takvu... figurijalnu kompoziciju...

Razumem, da, naravno...

ali mene više fascinira taj šokantni Španac

koji ima fantastičnu sposobnost da vidi stvari u iritirajućim odnosima.

Sigurno znate onaj njegov čuveni portret petrolejske supruge

kralja petroleja...

Naravno. Nekada sam svakoga dana odlazila da to gledam.

Ali takođe znam i za zavesu Narodnog pozorišta.

Da, a mene opet fascinira ta šot...kantna...

Marija Kuri.

Koja se cela žrtvuje! Za nauku!

U dijalogu je bilo, naravno, nekoliko sitnih grešaka,

najviše u izgovoru stranih reči, ali to je...

Imam utisak da te dame odnekud znam.

Da? Verovatno ipak ne. Još po jednu, molim.

Samo sipajte.

I neki biblijski događaji, na primer zapaljenje Sodome...

htedoh reći uništenje Sodome i Gomore može se

objasniti kao posledica termonuklearnih reakcija

izazvanih od strane vanzemaljskih civilizacija.

Ne, ne! Apendiks mora da je tada bio prava epidemija

mnogo više nego danas, iako je i danas dosta nezgodan.

S druge strane,

ljudi koji shvataju danas kao danas

su ljudi koji su shvatali juče kao juče.

Svakako, gospodo inženjeri, mene mnogo, na primer, zanima,

uopšte ne mogu da shvatim

kako je ta Marija Kuri uspela.

Uspela šta? - A bila je, pritom, samo žena.

Moramo joj to priznati. To je jasno.

Ma, haj'te, molim vas, milostiva, to je proces.

Oni koji znaju kako bumbar bode, nikada ne nose kratke pantalone!

To je rekao na svoj iritantni način Salvador Dali.

A i mnogi drugi. - Ja sam ih sve znala lično...

A pritom je to život i tiče se života...

I Hinaisa sam znala lično.

A kako je dohvatio vrh zavese?

Merdevinama. Dugačkim merdevinama.

Mora biti da je tako. Uspentrao se gore!

Konobar, flašu konjaka. - Odmah. Bocu Curvoisiera kao digestiv.

Čega, molim? - Možda madam daje prednost Henessyju?

Onda Henessy, ali svakako kao digestiv.

Da. To da!

E, dugo nisam ovako dobro večerao.

Kako dame zamišljaju ostatak večeri?

Ja mislim da ćemo malo popričati, zaplesati,

Sutra nas čeka dužnost, a dame, na kraju, njihovi muževi!

Muževi... - Da. Uistinu,

Ja sam to baš tako zamišljao. Jeste li za ples?

Majko božja!

Tango mi je oduvek bila jača strana, gospodine kapetane.

Kada se Prag noću

Zažari od neona

Pomoći mi nema

Čujem: "Pođi, hajde!"

Uskočim u sako

I belu košulju

I s apetitom bumbara

Pođem da kušam svet!

Ja u tome vidim simbol našeg problematičnog društva.

Fasader i dama.

Ja mislim da bi trebalo da pođemo, gospodine profesore.

Bojim se da bi moglo doći do nekih komplikacija

kojih bih vas želeo poštedeti.

Razumem. Gospodine kapetane, smem li nešto da vas zamolim?

Naravno. - Dakle, lično...

...lično vas molim, nemojte ih hapsiti.

Znam, odmah sam uočio...

da su to žene sumnjivog morala, čim su ušle.

Znate, to mi je profesija. Dame ulaze sasvim drugačije.

Ali, sa svojim poznavanjem psihologije skoro da mogu garantovati

da ovoga puta ova gospoda neće biti pokradena.

Neće.

Devojke,...

ja sam tako nekako srećna.

Ja bih najradije pobegla da nas nikada više ne vide.

Zašto? - No, zašto... Najviše zbog toga...

što su to zaista intelektualci, ali nekako drugačiji...

Baš si čudna! - Vi ste guske!

Život nije samo romantika.

Već kući, gospodine Prouza?

Ne, ne, ne, ne, ne...

Želeo bih...

Ne znam, u stvari, kako bih to rekao.

Razumete, gospođo... One, to jest te dame...

su udate. Nije da to ima neke veze,

ali one... one misle, pošto je ovo vrlo posećen lokal

da bi ih neko mogao videti sa nama...

Gospodine Prouza, vi hoćete ključ mog stana?

Ne. Milostiva gospođo, ne. Tako nešto se nikada ne bih usudio.

Ali kad ste već sami pomenuli...

No, znate,... rekoh, vi ionako odlazite odavde pred zoru...

Samo zbog vas... Druge bih brzo najurila.

Ali, gospodine Prouza, poznajete li dobro te dame?

Pa, to su vrlo inteligentne i obrazovane dame iz visokog društva.

U to sam siguran!

Dobro, ali samo ovaj put.

Ali, za ime Hrista, gospođo, znate dobro da sutra odlazimo.

Au, jao! - Zima, je l' da!

Ovakvo veče je zaslužilo da potraje do jutra.

Ne, ne, gospodine arhitekto, ne! - Moje dame, automobilsko vozilo...

je spremno! - Nećemo više piti!

Samo s dosta leda!

Da sednemo i pođemo.

Momenat!

Sačekajte malo! - Gde ćete?

Molim vas, pratite onu dvojicu!

Čekajte! Ostalo mi ovo u vratima!

Izvinite.

Gospodine arhitekto... - Ja ulazim prvi!

Ne gurajte se!

Sad u najbližu policijsku stanicu!

Rekao je da ima nešto za mene,

A to nešto biće da je ljubav.

Ja neću nikakvu ljubav u kući,

Donosi samo žalost i troškove.

Pogodili ste u centar! Košta strašno mnogo para

a ništa se ne dešava! A ovo ne umem.

Hajde da plešemo lepo... - Čekaj! Čekaj!

Gospođo doktore, ja sam počeo da poštujem lekare

od kada sam dobio difteriju!

Lekarka, to je za mene nedodirljiv čovek.

Ma, ipak dotaknite.

Lekar, to je... znate, to je kao svetac. Da.

Ma, molim vas, svaka doktorka kao što sam ja...

bila bi srećna kad bi mogla...

da provede veče sa čovekom kao što ste vi.

Sa mnom... se ne biste nešto posebno proveli.

Ali, bih!

Kod kuće imam jedanaest...

srebrnovratih japanskih kokošaka rase Feniks.

Poreklom ste sa sela?

Da. A imam i pevca.

a taj pevac skače, otprilike ovoliko.

Jeste videli?

Oprostite što smetam,

ali moram s tobom samo par reči da razmenim.

Gospodine inženjeru! - Gospođo, prijatelj me zove.

Ne, ne puštam vas!

Gospođo,... vrlo je hitno.

Vi ste tako simpatični.

Zašto se nismo sreli ranije? Sve je moglo biti drugačije.

Smetamo li? - Ne, ne.

Došli smo samo da popušimo po jednu. - Samo izvolite.

Ne, ne, ne,... ja ću tamo postaviti sto...

Pridružićemo vam se ubrzo.

Uvaženi docenti, moram vas upozoriti...

da nas je ovo veče do sada koštalo 3.780 kruna,

a još nismo ni dotakli... - Toni...

ne bi ti bilo žao tvoje stare?

Strašno, ali šta da se radi kad smo već tolike pare potrošili?

Nećemo valjda sad da pobegnemo? - U životu nikada nisam bio neveran.

Ćut'! - Nisam ni ja.

On je za sve kriv. - Ćut'!

On bi se okrenuo i za kozom kad bi obukla suknju.

Ćut'! - Kroz tačno dva sata...

moja stara ustaje.

Ja to mojoj zlatnoj Ruženjki ne mogu da učinim...

Imam utisak, gospodo, da bi u pogodnom trenutku...

trebalo da šmugnemo odavde preko skela.

Da, ali te dame će ostati ovde zaključane!

A kako da sredimo da one plate pola?

Kad se već ništa nije desilo...? - Tondo...

Eto vam! Ali nešto ću vam reći...

Slobodno to uzmite, ali meni je to ispod časti.

Je l' je čuješ? Njoj je ispod časti!

A ja, ja sam vratila svom arhitekti novčanik u sako još odavno!

No, molim, i ti si... onda... - Da, jesam.

Onda ćemo da vratimo. I izlazimo kroz prozor.

E, ja ni kroz kakav prozor ne izlazim!

A ti ćeš vratiti i tu pedeseticu. Tako!

Taj moj intelektualac je imao tako tužne oči.

Devojke, devojke, znate šta ću reći Trčkovoj?

Trčkova, idi do đavola!

Razumete, uz obećanje takvog, rekao bih, blaženstva...

namamljen sam u ovaj stan...

i na licu mesta pokraden!

Gospodine pozorniče, izvršite svoju dužnost!

Momenat, momenat! Dužnost mogu da izvršim ako neko otvori vrata!

Evo je!

Jao! - Ne!

Ja ću joj reći!

Ne! - Mora da je sused koji se žali na buku.

Pssst! - Pa, otvori!

Do vraga, gde sam spustio ključeve? - Pssst!

Konačno nekoga mogu da tresnem, izgubio ključeve!

Gospodo, gospodo, to će sigurno biti susetka.

Ako dozvolite, ja bih tu stvar izgladila kao dama.

Molim, gospođo profesor, ali ako zatreba,

udariću i susetku! - O, hvala, gospodine arhitekto,

ne bojte se, rastrgnuću je kao giricu. - Molim lepo.

E... čekajte!

Ah, Boška! Prepoznao sam te! Odmah otvori, sve je uzalud!

Moj muž! Pratio me je!

Baš si glupača! Danas je drugačije!

Ali, gospodo! Koleginica sigurno greši.

Onda ćemo muža po nosu. Šta ima veze?

Znate šta! Viknite "policija"!

Ne morate da se stidite.

Policija! - Ovde policija!

Koleginica nije pogrešila, tamo je moj muž!

To jest njen muž, ali i moj takođe. - Onda da pobegnemo kroz prozor!

Ne možemo kroz prozor, imamo ključeve!

Ma, kroz prozor idemo mi! Danas je to drugačije!

Ma, ne lupetaj...!

Mislim da moramo pobeći kroz prozor! - Da.

Gospođo profesore, mi umemo da hodamo po merdevinama, ne brinite.

Do vraga! Kaput! Kaput!

Mi ćemo vas, gospođo doktore, ispratiti kroz prozor, a vratićemo se kroz vrata.

Imamo ključeve! Sako!

Daću vam ruku napolju!

Imam poverenja u vas.

Nema izbora, gospođo doktore,... - Hopla!

...do da se prepustite mojoj brizi.

O, bože!

Skele danas izgledaju nešto niže... - Nema veze, gospodine arhitekto!

Pogledajte! Gospodine pozorniče, to je ona!

Šta se dešava, šta je to u mom stanu? Šta hoćete?

Odmah ću vam reći, gospođo. Vi ste udovica bez dece, je l' te?...

Nemate posetilaca... ali ustupate stan, gospođo!

Dozvolite...! - Još ćete nam reći...

da tamo nikoga nema?

Molim vas, gospodine kapetane, je li kažnjivo

ako ustupim stan trojici svojih prijatelja,

radnika,... - Jeste, i ja sam radio kad su

me smotale te... - Momenat!

...odlikovanih danas za izgradnju Praga,...

kako bi se u miru zabavili umesto da lutaju negde napolju?

Dirljiva priča, gospođo. Ali, budite ljubazni, dajte ključeve, otključajte...

da se gospodin sâm uveri. - Tu su samo oni.

Neka sâm pogleda. - Najbolje da se sami uverite.

On je lud! - Prava veštica, znate?!

Izvolite, molim.

Takvo šikaniranje... Kako me je to snašlo...

Ovde, gospodine pozorniče.

Čekajte!

Čekajte, gospođo, nemojte nikome davati znakove.

Ormani! Dođite, dođite... Pa? Šta?

Nema nikoga. - Nema nikoga.

Nema nikoga? Gospodine, kako bi i bilo?

Iz ovoga stana se ne izlazi kroz vrata. Odavde se izlazi kroz prozor...

Pokazaću vam... pogledajte... odavde se izlazi ovako!

Nazad, nazad! Odmah se vratite!

Nema skela! Madam, ovde nemate skela!

Dakle, nema! Nismo ovde radi glupiranja!

Nema skela!

Grešim, grešiš,

Greši, i čega tu ima za osudu

Kad muškarci to vole

I hoće da imaju?

Šta reče? - S intelektualcima se čovek lepo provede.

S intelektualcima se čovek najbolje provede.

Meni kažete...

Devojke, ja moram...

Kada se Prag noću

Zažari od neona

Pomoći mi nema

Čujem: "Pođi, hajde!"

Nije imao detinjstvo... zato što ih je bilo jedanaestoro dece.

Mladost takođe nije imao...

jer se od četrnaeste godine valja u malteru.

Pa, šta zaista ima? - Šta ima? Noge u gipsu.

Tupani, nije važno što se to nije desilo baš do kraja.

Važno je što je moglo da se desi!

Ipak je bilo lepo!

Hovorko,...

nećeš nas cinkariti?

Znam, kao uvek... Povreda na radu.

Neobezbeđene skele.

Ne mogu ostaviti na cedilu ljude

koji su u štampi opisani kao uzor socijalističkog morala.

K R A J

Preveo: - Svetofil -