Original subtitles

www.титлови.ком

СПОКОЈНИ РАТНИК

ЗАСНОВАН НА ИСТИНИТОЈ ПРИЧИ

Дишеш веома тешко.

Лоше сам сањао.

Јеси ли сигуран да си добро?

Да ли желиш да одем?

Остани, ја морам мало на ваздух.

Знате ли да имате две различите ципеле?

Једна је мало теснија од друге.

Желиш ли још нешто?

Хвала вам на посети.

Шта сте то урадили?

Како сте доспели горе?

Један од нас би требао да направи потез.

Неко од нас већ јесте. Ћао, Дори.

Хеј, Томи, Ден.

- Добро изгледаш. - Хвала ти, Трев.

Обраћао сам се рибама, кретену.

- Како то да се све ложе на мене?

Управу си. Како могу?

Ево их иду господо. Моја слатка Барбара...

- Видиш како нам се осмехнула?

- Као на реклами за пасту за зубе.

Најбељи зуби које сам икад упознао.

То је добро, Џенсен. Ако пуно тренирате,

постижете резултате, тако то иде.

Добро је, Кајле.

Одлично.

Ко још има да ми покаже нешто?

Добро је, Милман. Добро је.

Чврсто. Спусти рамена. Добро.

Држи их чврсто.

Добро је, добро.

- Хоћу да вам покажем нешто, тренеру.

- Не троши енергију. Зачепи.

Милман.

Извините тренеру.

- Извињење ми не значи ништа.

Могу то да урадим, радим на томе.

Дођи овамо.

Нико на овој планети не може да

уради то што ти покушаваш.

Био си одличан, Дени,

један од најбољих које сам видео.

Котираћеш се чак и боље него прошле године.

И можда прођеш кроз све квалификације,

ако се пре тога не убијеш.

Томи, ти си следећи.

Шта покушава да изведе?

- Три узастопна окрета пре одбацивања.

Јели неко некада то урадио?

Не, зато се и труди да изведе.

Мисли да ће га то учинити Господаром Прстенова,

Само што Милман покушава да сјебе и Фродоа.

У реду, следећи квалификациони час је

за 6 недеља. И знате шта вам говорим.

Немој мислити да ћеш успети јер

си сладак и умеш да стојиш на рукама.

Мислите да се шалим? Имам снимке

конкуренције које морате опет погледати.

Могу ли ти помоћи око нечега?

Реците ми како сте извели оно.

Ти волиш да ти се све објасни. Зар не?

Како смо вечерас?

Тај кров мора бити висок бар 3-4 метара.

Нико не може урадити

вертикални успон преко 1,5 м.

Знам то, ја сам гимнастичар.

Спорт за најтврђе Људе на свету,

многи људи то не знају.

Спартанци и Стари Грци, су такође

били гимнастичари, вежбали су над биковима.

И тако су тренирали најелитније ратнике.

Да ли си знао то?

- Знам више него што мислите.

- А мислиш више него што знаш.

- Знање није исто што и мудрост.

У чему је разлика?

- Знаш како да очистиш шофершајбну?

Да.

Мудрост је када то примениш.

Тренирам 7 дана у недељи, 50 недеља годишње.

- Зашто толико много? - Ви сте озбиљни.

Ја сам на корак далеко од кавалификација.

Квалификација за шта?

- Гледате ли олимпијаду? - Не.

Хвала вам што сте свратили.

И ако сам добар као што и јесам,

морам све да урадим да бих се квалификовао.

Треба много тога да научиш, пре него

што можеш да разумеш то што си видео.

Хајде, питајте ме. Питајте ме шта год желите.

Да ли си срећан?

Рекао си да могу да те питам шта год желим.

- Како то да "бити срећан", има везе

са било чиме? - Има са везе са свачим.

Ћале ми је пун лове,

Школа је лака, имам најбоље оцене,

у одличној сам форми,

и спавам сам само када ја то хоћу.

Па зашто онда не можеш да спаваш ноћу?

Јуче си био овде око 3 ујутро, сада опет,

то су две ноћи за редом.

- Шта си ти, неки Ц- Маркет филозоф?

- Потребна ти је филозофија?

Не, хвала ти Сократе, доста ме смарају у школи.

Последње питање: ако не уђеш у тим

за олимпијаду, шта ћеш онда?

Ако не, шта?

- Сигурно си размишљао о томе.

- О чему говориш? - У чему је проблем?

Незнам ни шта тражим овде.

Ви сте наказа, и не требате ми

да ме плашите.

Ти бар најмање дижеш.

Ћао лепотице...

- Значи, овако се ви забављате...

17, 18.

Јесте ли се ти и Дори смували

пре неко вече?

- То ти је она рекла? - Јели истина?

Мислио сам да смо пријатељи.

Шта то значи?

Знаћи да не треба да третираш

пријатеље као што третираш киту.

Нека ми неко склони пиво.

Склоните моје!

Који ти је курац, човече?

Са пријетељим као што си ти,

коме треба чмар.

Смири се.

- Хоћеш да се побијеш са Томијем?

Шта он мисли да је?

Надркан је на тебе. Да ли је истина?

Мислио сам да је Дори за њега

прошлост.

- А ти извини зато што ме мува.

Зашто, зашто Ден?!

Чујеш ли ти себе! Дори је била Томијева риба!

Мислио сам да је са тиме готово.

Врати се својој журци.

Добро.

Хоћеш ли ово?

Стварно си сладак.

Исусе!

Јеси ли добро?

- Да. - Извини.

Шта је било? Поново не можеш да заспиш?

Шта би сте рекли ако бих вам рекао

да виђам те ципеле у својим сновима?

Рекао бих да још увек спаваш.

Можеш да проведеш цео живот а да се ни не пробудиш.

Сократе, ако си толико паметан,

како то да радиш не бензинској пумпи?

Ово је услужна станица. Ми нудимо услуге.

Не постоји више значење.

- Од точења бензина? - Услуга другима.

Како смо вечерас?

Јапански стил, а?

Познајеш Сократа?

Тако га зовеш? Кладим се да то обожава.

- Са њим си овде сваке ноћи?

То важи за тебе.

- Видим да си упознао Џоија. - Ћао, Велики Будо.

Ћао, Мали Будо.

- Џои, ово је Дан. - Упознали смо се. Сократе.

Делујеш као да си гладан.

Џои то спрема?

Живи ли негде у близини?

- Јели вам род, или тако нешто?

- Требаш почети да постављаш боља питања.

Шта?

- Успори. Можда нешто и окусиш.

Имате пуно правила о свему, зар не?

То нису правила, то су ствари

које сам научио из животног искуства.

Зато ти и говорим да једеш аљкаво.

- Кога брига? - Тебе.

По томе се разликујемо: ти тренираш гимнастику,

а ја тренирам све.

Да сам ти ја тренер, не би јео

месо.

- Озбиљно? - Ни грама.

То бих вероватно могао поднети.

Без ТВ-а, алкохола, дроге и секса.

Драго ми је што ми нисте тренер.

Та дијета, и тај тренинг... чине ли те

најјачим што можеш?

Наравно.

- Колико дуго можеш стајати овако?

- Ви реците. - 5 минута, на столу.

Договорено.

Помери само један мишић, и зваћу те

Џек до краја вечери.

Џек? - Скраћено од Џек ес.

Колико је прошло?

Колико је прошло?

Колико је прошло?!

Колико је прошло!

То ми је син, Џек.

Хвала на посети.

Сви ти говоре шта треба да радиш

и шта је најбоље за тебе.

Не желе да пронађеш свопствене одговоре,

већ да поверујеш у њихове.

Да погодим, ви желите да поверујем у ваше.

Не, ја желим да престанеш да скупљаш

информације од споља, и потражиш их у себи.

- Јесте ли ви део неке секте?

- Људи се боје од онога што је у њима,

а то је једино место које им може испунити потребе.

Зашто не можеш спавати. Јели можда зато што,

касно ноћу, када све заспи, а ти си у кревету

а нема никога другог осим тебе,

можда постајеш уплашен.

Уплашен јер све постаје тако празно.

Реци ми да желиш да постанеш више

него неко ко се пење на оне прстенове

и изводи добро увежбане каскадерске

трикове..

Реци ми да желиш бити неко ко користи ум и тело,

на начин на који многи људи не би имали храбрости.

А онда ћу те обучити. Да постанеш прави ратник.

- Шта се дешава? - Кајл, лоше је пао.

- Можда је сломљена. - Не.

- Треба нам рендген. - Не треба.

- Сигуран сам, тренеру. - Знам.

- Не делује као прелом. - Само ће је прегледати.

Нема потребе.

Ја кажем да има.

Идемо.

Лоше човече, лош пад.

- Ти то не знаш, можда је истеглио.

Мислим, повредио се, најбољи на коњу,

где то онда нас ставља.

Треворе, престани.

А ти као не желиш?

Једино што немаш појма на коњу.

Не концентришем се на то.

Јер ти имаш велики шоу, и ти један једини:

Господар Прстенова.

- Хоћеш ли да видиш шта умем?

Не бламирај се.

Иди и играј се у песку.

Исусе, зар нисте мало пре видели

како одводе Кајла?

Шта ако је готов?

Немој мени пребацивати,

иди, држи га за руку ако желиш.

Понекад баш и не волим себе.

Моја прва мисао је била, како Кајлов

пад може олакшати мени.

Људи нису исто што и мисле. Мисле да јесу

и то им доноси мноштво туге. Баци ми тај кључ.

Сада, да ли ја мислим?

Наравно да не.

Петицу.

Мозак је као рефлексни орган,

реагује на све.

Пуни ти главу милионима неповезаних

мисли током дана,

а ниједна од тих мисли не говори толико

о теби, више од боре на носу.

- Удари ме. - Шта?

Шта то радите?

Хајде, 10 долара ако успеш да

ме ошамариш.

Хајде, пробај.

- Прекини, не желим да те ударим.

Не желиш?

Не желим да те повредим.

Онда морати да наставим да те шамарам.

Да ли си приметио да десни

ослонац може бити веома ефикасан?

Шта ако бих ти рекао, да се твој тренинг,

па и твој живот своди на то?

Развити мудрост тако да научиш применити десни

ослонац, на правом месту, у право време?

- Избаци ђубре. - Ви га избаците.

Ђубре је овде.

То је први део твог тренинга: научити да

избациш све што ти није потребно, овде.

Како?

Састанимо се сутра, на академији.

На мосту Строубери Крик.

- Где си ти кренуо? - Напоље, а ти?

- Имамо пробу на коњу. - Заборавио сам.

- За мање од сат времена. - Чекај!

- Причувај ми ово, у реду. - Шта?

Потпуно сам заборавио. Имамо важан састанак

у теретани. Можемо ли да убрзамо?

Наравно.

Теби се обраћам!

- Који је твој проблем?! - Рекао си да журиш.

- Па сте ме бацили са моста! - Празним ти ум.

- Не, нисте, бацили сте ме у реку!

- Реци ми, док си падао, о чему си размишљао?

- Не знам. - О школи?

- Не. - Куповини?

- Не! - Видиш и мислима се журило.

Садашњост. Потпуно посвећена

искуству које си имао.

Чак си имао назив за њу. Ааа!

Ви сте скренули с ума, знате ли то?

Требао ми је цео живот да то увежбам.

И ти треба да скренеш с ума, Ден.

Чиме се ви бавите, неким борилачким вештинама?

Ово ме је ухватило на препад.

Ниси обраћао пажњу, ни сада не обраћаш.

Ум ти се поново распада, пропушташ оучити

све што се догађа око тебе.

Ништа се не догађа.

Увек се нешто догађа.

Избаци ђубре.

Ђубре је све оно што те одваја, од

једине ствари која је битна - а то је

овај тренутак.

Овде. Сада.

Када будеш постао потпуно присутан,

бићеш задивљен шта све можеш да урадиш.

И колико добро то можеш урадити.

Док не сазнамо више о Кајловом стању,

неко мора покривати коња.

Дакле, хоће ли неко да проба?

Ево је прилика.

Где је Милман?

Добро, следећи. Трев?

Знате да сам сујеверан, морам да идем задњи.

Ја ћу покушати.

Миллман, одакле је то дошло?

Сок! Волео бих да сте били ту,

одушевили би сте се!

Применио сам ваш трик! И успело је!

Био сам одличан.

То није трик.

- Шта год да је, употребио сам га.

Избацио сам смеће, а Трев, он је

један момак који ми је увек конкуренција.

Требали сте видети, уништио сам га.

Нисам размишљао о томе шта се десило,

шта је могло бити или је трбало да буде.

Попео сам се, очистио ум, и било је беспрекорно.

Сада сам потпуно ваш.

Шта год требам да радим, урадићу.

Без пива, без меса, девојака - без проблема.

Колико си остао такав, чист и беспрекоран?

...Уништио сам момка, требали сте ме видети"

То је прошлост.

Хваљење. А не живот у садашњости.

Ништа ниси научио.

Иди кући, тренинг је завршен за вечерас.

Чекајте...

Јели то све?

Иди кући, рекао сам ти.

Зашто морамо бити овде, одакле

можемо погинути?

Надао сам се да ми ти можеш то рећи.

Тата је био у праву, морам наћи начин да успем.

Дођавола где је Милман?

Сувише је добар да долази на тренинг?

Незнам како ћу са овом децом,

шта да им говорим?

Причају, али им се уста не померају.

Нисам им ја мајка, ја сам тренер.

- Тренер мисли да сам бескористан.

Јесам бескористан. Ја сам бескорисно

говно, и Милман ће увек бити бољи од мене.

Да ли ја то њима читам мисли?

Можда их раније ниси добро слушао.

Остала су ми четири кандидата.

Морам добро да размислим.

Морам нешто да смислим, живот ми зависи од овога.

Ово мора да ви некако радите,

иначе сам изгубио разум.

Понекад прво мораш изгубити разум,

да би дошао к себи.

Милман.

Било је време да се појавиш. Хвала што си дошао.

Рекао сам иди кући.

Шта сте ми то урадили?

Мораш бити јак ако желиш ово да урадиш.

Шта сте то урадили?

Тамо где ћу те одвести, и за неке ствари

које ћу ти показати, потребна ти је снага.

Мораћеш ми веровати.

Врућина је, пингвин гура

покварена кола и пролази поред сладоледа

И тако му глава заврши у ванили.

Када види механичара.

Механичар отвори хаубу и каже

...Изглада као да сте попушили фоки"

а пингвин обрише уста и каже:

...Еј јеби се, ово је сладолед. "

Шта има, Томи.

Шта има ново у зечијој рупи?

Хоћете још један? Човек, патка,

и сисата калуђерица улазе у кафану...

Виђам се са једним човеком. Извео је висок скок.

Стварно висок скок.

И?

Радим оно што ми говори.

Хоћу да сазнам како је то успео.

- Чекај, пушташ неког другог да те тренира? - Не.

Шта ти то ради? Јер изгледаш усрано.

Не знам.

Не знам шта ми ради.

Боље је да прекинеш са тим,

имамо квалификације за 4 недеље,

а ти изгледаш као безвредно говно.

Џои, је ли тако?

Нисам стигао да попричам са тобом

о нашем заједничком пријатељу.

О Сократу?

Ако ти није рекао како се зове,

нећу ти ни ја рећи.

Зашто ми није рекао? Не знам ништа о њему.

Озбиљан сам. Требао би ме ојачати, учинити

мој живот бољим, а изгледа да је обрнуто.

Шта он то ради?

Зашто се бринеш?

Хоћу да знам ским имам посла.

Хајде! Чврсто, Дени! Не, тресеш се.

Шта то радиш?!

Готов сам за данас.

- Готов? Готов си ти већ дуго!

Прво ми заспиш на коњу,

а сада једва стојиш усправно!

Следећи пут када си уморан, иди и одспавај,

уместо да дођеш на тренинг!

Ратниче, како смо вечерас?

Како сам? Уморан сам, гладан и напаљен. Како сте ви?

Требају ми неки одговори, вечерас.

Морам знати, да ово, води нечему.

И то одмах.

Какав то ратник тренира тако што седи и брише тоалете?

Када постајеш ратник, мораш научити

да медитираш на свакоме послу.

Бришући тоалете?!

Ослободи се таквих мисли:

као што је твој понос, одступи од зависти...

- Наведите једну ствар од које сам завистан.

- Од причања, посебно од упадања у реч.

Од мисли да све знаш, а уствари не знаш ништа.

А ви мислите да ће ово, да прошири моју

свест о било чему?

Слабим у игри, тренер мисли да

сам на дрогама, а ја мислим...

Немам више времена за вас.

Све што имаш је овај тренутак.

Јесте ли ви то мене опет назвали Џек есом.

Јер стварно се чудим,

како неко ко живи као ви, може

да ме научи било чему.

Да ли сте ви стварно срећни?

Можда сте један од оних који нису много остварили,

па мисле да је свет изгубљен, а да све ове

ствари не значе ништа. Биди срећан са

оним што имаш..

Шта ја то имам? Да се задовољим ничему?

Називам те Џек есом када се понашаш

као Џек ес. Као на пример сад.

Када пушташ да те контролишу емоције.

Ово нису емоције, ово је здрав разум!

Знате, шта, да вам кажем нешто,

како год да се зовете:

Када остварим оно што желим, бићу срећан.

Стварно срећан заувак, и све што кажем

тако ће и бити. Јер ћу то остварити.

Добро је, Дени. Одлично.

Тако је, мирно.

Добро је. Хајде заврши како треба.

Таквог те се сећам. Добар си.

Требало ми је ово. Требало ми је да побегнем

Благо мени.

- Благо теби. У тако сте доброј кондицији.

А девојке као нису у доброј кондицији?

Да се не бавим гимнастиком?

Да ли би се онда ложила на мене?

Да ја немам овакво тело, да ли би се ложио на мене?

Где си човече.

Не знам шта да ти кажем.

Довео сам ти цео тим.

Прошао си кроз црвено, можеш ли да поверујеш?

Мораш оздравити човече, иначе,

кога ћу да разбијам на тренингу?

Не троши енергију, зачепи.

Ден?

Твоји родитељи чекају доле.

Не требају ми они, хоћу да знам

шта се догађа.

- Рећићу ти али, твоји родитељи би...

Не желим да ме лажете.

Да ли ми је нога у гипсу? И када га могу скинути?

Твоја нога се није само поломила,

кост ти се смрвила.

Преломила се на 17 различитих места.

Морали смо ти извадити кост из кука,

и причврстити ногу са металном шипком.

Колико треба проћи да је извадите?

Она се не вади.

За неколико месеци можеш започети терапију,

можеш разговарати са терапеутом.

И уз напоран тренинг, сигуран сам да ћеш

поново бити у стању да ходаш.

Знам да то сада не звучи баш најбоље...

али са обзиром на околности, имао си среће.

Ћао, странче.

Чула сам да си изашао из болнице.

Како се осећаш?

Добро.

Мислила сам на тебе.

Могу ли да пробам нешто?

Топле су ти руке.

Стварно топле.

Да ли си некада чуо за исцељитељску

моћ додира?

Не. Али можеш ме наговорити на било шта.

Не набацујем ти се, Дени.

Зар не би требала да ми лечиш ноге

уместо груди?

Можда мислим, да ти се нису само ноге поломиле.

Знам да је ово тежак тренутак за тебе.

Да ли обраћаш пажњу?

Како је стари?

Питај њега.

Распитује ли се о мени?

- Ово је било лоше, звучим као...

- Звучиш као да ти недостаје.

Долазио је да те посећује. Док си био у болници.

Видећемо се.

Тренеру.

Милман?

Драго ми је да те видим.

Делује као да си развио рамена.

Само то и могу: Склекове и пропадања.

Нешто сам размишљао, ускоро ће ми

доктори скинути ове ланце, онда се враћам..

- Мораш их слушати. - Имам неке идеје...

Имате слободно место у трећој?

Треба ли вам финалиста?

То је тек следеће јесени, што ми даје 8 месеци.

Шта можеш постићи за 8 месеци?

- Већ сам пријављен Олимпијском комитету.

Буди реалан.

Шта ако се вратим тамо где сам био?

Не би сте ме желели у тиму?

Наравно да би, али погледај се.

Забога, метална шипка ти спаја ногу!

- Не можете одустати од мене.

Не одустајем од тебе.

Молим вас само ме саслушајте!

Доктори су ми рекли да нема никаквих шанси.

Ти се више никада нећеш моћи такмичити.

Исусе, Милман, шта то радиш унутра?!

Дан, отвори! Одговори ми!

Шта хоћеш?

Нико ме не спречава, зато се не мешај.

- Нисам дошао да те зауставим.

Мислиш да нећу скочити?

Ничега се не плашим.

Чак ни овога..

А шта кажеш на ово?

Или на ово?

Погледај себе.

Држиш се драгоценог живота. У страху да ћеш пасти.

Ја кажем: падни.

Није као да одустајеш од нечега,

ничега што већ ниси изгубио.

Шта те то задржава?

То си ти зар не?.

Тебе морам да избацим.

Знаш ли шта радиш?

Не.

Знаш ли уопште ко си, без мене?!

- Не. - Шта то онда радиш?!

Хајде.

Пробај поново.

Не знам шта сада да радим.

Прво сазнање ратника.

- Шта је? - Незнање.

Шта ми се то дешава?

- Никада не плачем. - Наравно да плачеш.

То је понижавајуће.

Емоције су природне, као кад надолази киша.

Шта да радите, ако не можете радити

оно зашто сте рођени?

Све има своју корист. Чак и ово.

А на теби је да је пронађеш.

Крени.

Твој тренинг се сада може пребацити на нови терен,

Терен на коме ћеш одговоре, пронаћи у себи.

Видиш ли ову крнтију, седи на њој док не будеш

имао нешто вредно да ми саопштиш.

То је све?

Не желим да те видим док не будеш имао рећи

нешто што је вредно поделити самном.

То је све?

Бес, мржња и насиље, то су уствари само страхови.

Страх од тога да није новац, извор свог зла на свету.

Теорија хаоса је тачна,

осим што хаос уопште није хаотичан,

већ савршено изконтролисан.

Ако позајмите некоме 20 долара и

више га не видите, онда је вредело.

Када правите сендвич од путера и џема,

прво ставите путер а не џем.

Људи које је најтеже волети,

су најчешће они којима је љубав најпотребнија.

Увек се нешто догађа.

Не постоје обични тренуци.

Добродошао назад.

Мора да се шалите.

Ово није још једна од визија, зар не?

Јер не видим како би се ово могло дешавати?

Шта то радите?

Нешто није у реду?

Ви сте престали са овим, сећате ли се.

Знате боље.

Боље од свакога ко не зна оно што ми знамо

или живи као што ми живимо?

Да ли си на то мислио?

- Мжда не бољи... само паметнији.

Не постоји нико... Бољи".

Никада нећеш бити... бољи".

Исто тако никада нећеш бити гори.

Навика је проблем.

Све што треба да урадиш је да постанеш свестан

својих избора, и одговоран за своје поступке.

Да ли сте зато од свих људи које

сте могли подучавати, изабрали мене?

Престани да ласкаш себи.

То си мене изабрао.

Зашто би вам веровао? Научили сте ме

да увек слушам сопствену интуицију.

Како знаш да ја нисам твоја сопствена

интуиција која ти се управо обраћа?

Мислите да сам вас умислио?

Немојте ме зезати тако.

Свако има шта?

Сваки поступак носи са собом цену и задовољство.

Препознај обе стране, и постаћеш...

Реалистичан и одговоран за своје поступке.

Лоше звучиш, човече.

Мора да се шалиш.

Дајте лову, момци.

- Изабрали сте погрешне момке за ово.

Ослонац у правом тренутку и на правом месту.

Твој.

Можемо и да убрзамо трансакцију.

Хвала и пријатна ноћ.

Зар нисте заборавили наше сатове?

Овде их имате, јел да?

Можда сам требао рећи ... његов сат",

ја не носим сат.

Дај ми.

- Хвала стари. - Који број јакне носиш?

Шта?

- Не треба ми твоја јакна.

- То је добра јакна, топла постава.

Ја ћу је узети. Добра је јакна.

Ти си негде Даннове величине.

- Коју величину кошуље носиш?

- Шалиш се? Докле ћемо овако?

Могли су нас убити! Стварно!

Могао си их све пребити,

а уместо тога ће нас привести

због непристојног

понашања, теби је то смешно?

Могао си испребијати сваког од њих.

На шта си мислио?

Људи које је најтеже волети,

су најчешће они којима је љубав најпотребнија.

Знање није исто што и мудрост...

- Могли су нас убити. - То је трансформација.

Смрт?

Јеста да је мало радикалнија од пубертета,

али не толико да се посебно треба узбуђивати.

Шта то причате?

Смрт није тужна. Тужно је то,

што многи људи уопште ни не живе.

Јели то двоструки дупли?

Не, то је пуни дупли окрет. Али трудим се

да урадим двоструки дупли...

Први дан без помоћних справа,

без ланаца и штака.

Дошао сам само да...

Знам да нисам увек био добар пријатељ.

Уствари, не могу се сетити када

сам последњи пут био нечији добар пријатељ.

Ствари су такве. Шта да радимо када

се стално такмичимо међусобно?

Оно због чега сам дошао је да вам кажем да...

Чекај, Трев... да ли се он то извињава?

Изгледа.

О Боже! Готов је! Пада! Сестро, дефибрилатор! Брзо!

О, не! Боже, боље ме узми!

Узимао сам здраво за готово за све

што радим, био сам аљкав.

Бојим се, али...

Осећам се као да сам се отарасио

старих ствари, и то је добро.

Када осетиш страх...

послужи се мачем.

замахни њим и одсеци ум на комаде,

одстрани сва покајања и страхове

и све остало што живи у прошлости

и будућности.

Хоћу да будем способан да то урадим?

Мислим да сам спреман.

Спреман на шта?

- Да посветим живот вишем циљу.

Стварно?

Служити другима, зар не?

Од сада ћу то бити ја, радићу све

што мислите да треба.

У реду.

Мислим да треба да наставиш са тренинзима.

Ратник не одустаје од онога што воли.

Он проналази љубав у ономе што ради.

Погледај ме! Погледај ме!

Имам металну шипку у нози!

Бити ратник не значи савршенство, ни победу,

или не рањивост,

он баш треба бити рањив, јер је то највећа храброст.

Како мислите да тренирам? Имао сам несрећу.

Несрећа и јесте тренинг. Живот је избор.

Можеш изабрати да будеш жртва,

или било шта друго што пожелиш.

- Да само игноришем то што ми се десило?

- Ратник поступа, само будала реагује.

- А шта ако не успем? - То је будућност, баци је.

Одакле да почнем?

Не постоји почињање или престајање, само чињење.

Хоћу да ти покажем нешто.

- Када сте ово урадили? - Док си лежао у болници.

Док сам шта?

Сада можемо прионути на посао.

- Уопште ти не верујем. - Озбиљен сам!

- Мислиш на ону црвенокосу?

- Не на ону црвенокосу, већ на твоју рибу.

- Од када је она моја риба?

- Причао си са њом целу ноћ.

- Пребацио сам је на тебе. - О којој причамо?

Хоћемо ли да правимо тројку?

Стварно ниси мој тип.

Шта би сте ми рекли када би вам рекао

да сам спреман да се опет попнем на прстење?

Рекао бих да си сјебао главу,

а не ногу.

Здраво, тренеру.

Јели ово твоје?

Сачекај.

Оставите нас насамо, момци.

Шта се дешава?

У реду је, не треба.

Ово ми се налази у канцеларији

већ пар дана.

Мислио сам да нећу ни имати потребу

да ти предам.

Олимпијски Комитет је гласао

о твом захтеву за одлагање учествовања

при учествовању у квалификацијама.

Жао ми је.

Поднео си захтев Олимпијском Комитету?

Консутовали су се са твојим докторима,

и сазнали да,

да не постоје докази да си

довољно способан да би се такмичио.

Јели тако пише...

Не.

Пише да можеш променити ту одлуку

ако докажеш да је обрнуто.

Рекао сам да ми је жао.

Само ме посматрајте.

И реците ми да не видите доказ.

Не желим да гледам момка који је био у гипсу

пре десет месеци

- како покушава да изведе троструки окрет.

- Прво ме погледајте па ми то реците.

Доктори су ми рекли да можеш

остатак живота провести у колицима!

- Мислите да ми је то битно! - Не, Ден.

Јер ја те познајем,

могао си се убити на то прстењу сто пута,

а ја нисам спреман да гледам када се то деси!

Већ сам се обратио Комитету, и затворили су случај.

Одустали сте од мене.

Хајде...

Одустали сте од мене.

Скоро цело човечанство реагује

исто као и ти.

Ако не добијеш оно што желиш,

патиш.

А и када добијеш тачно оно што желиш.

Опет патиш, јер не можеш то задржати вечно.

- Тренер мисли да не могу да наступам.

То није важно.

Зна да ћу бити тамо.

Не треба ти он или било ко други

да би се попео на прстење и радио оно што волиш!

Треба ми! Причам о томе да учествујем

и пробам да освојим злато.

Злато је споредно. ... када би га имао

био бих срећан".

- Зар се не чујеш? - То су моји снови.

- Не мислим да је лоше имати снове?

- Не треба да се предаш твојим сновима,

Треба да се предаш једној ствари коју

никада ниси имао нити ћеш је имати - контроли.

Прихвати да не можеш контролисати

оно што ти се дешава.

Да можда хоћеш или нећеш учествовати

на Олимпијади.

Да можеш или не можеш,

И да можеш бити нешто изузетно.

Био сам спреман да од свега одустанем.

Али ви сте ме убедили и рекли ми

да желите да тренирам.

Рекао сам ти да ратник ради оно што воли.

- И ја ово волим! - Да јуриш злато?

Живети у страху да нећеш успети,

да ли то волиш?

Не! Волим идеју да учествујем и победим!

Да радим оно зашта сам одувек

мислио да сам створен.

Био сам на трамболини пре него на бициклу

јер сам је заволео.

Јер је то била прва ствар...

За коју сам био сигуран да је волим.

Извините.

Мислио сам да сам довољно јак,

али нисам.

Јер сам се стварно трудио да одустанем

од свега овога,

али не могу.

Сутра ујутро понеси ципеле за планинарење.

Постоји место, на које желим да

те одведем још од прве ноћи.

Велики је успон, али мислим да си

коначно спреман да га видиш.

- Постоје три правила? - И већ их знаш.

Парадокс, хумор и промена.

Парадокс.

Живот је мистерија, не губи време покушавајући

да откријеш суштину.

Хумор.

Задржати смисао за хумор, поготово према себи,

је снага сама по себи.

Промена.

Ништа не остаје исто.

Хоћете ли ми рећи када се приближимо.

- Сок, прошло је три сата. - Стигли смо.

Где то?

- На место које ти желим показати.

- Видик? - Не, поред твоје ноге.

- Цвет? - Не.

- Само да није... - Камен.

- Постоји ли нешто специјално у вези њега?

Нешто није у реду?

Дај молим те.

За ово сам коначно био спреман да видим?

Током целог пута био си узбуђен,

био си срећан.

Јер сам мислио да ћу видети нешто!

Био си као дете за време Божића.

Сам си рекао да ти је пријао овај пут.

Зато што сам претходна три сата

исчекивао да видим ту прелепу ствар!

Вероватно сам требао да ти кажем пре него што смо кренули.

Али предпостављам, да ни ја нисам

знао шта ћемо пронаћи.

Никада нисам био сигуран.

Извини што више ниси срећан.

Путовање...

Путовање нам доноси срећу, а не одредиште.

Милман.

Шта то радиш?

Извади руке из креде.

- Да ли си спреман за велики дан?

Да, вечерас се пакујем.

Где си кренуо?

- Само трчим. - Са књигом?

Заправо, кренуо сам да те пољубим.

Имаш ли шта рећи?

Са срећом сутра.

Замишљам нас заједно. Мене и тебе.

Сањам неке ствари! Понекад се неке испуне.

Само ти говорим да стварно мислим да се могу остварити!

Онда можда и хоће.

Јеси ли на ово мислио?

- Ко си ти? - Ко си ти?

Где је други човек који ради овде?

Данас сам почео.

Ако ти треба бензин, послужи се сам.

- Где ти је тајно оружије? - Не знам.

- Како то мислиш, испалио те је?

Идемо ли даље?

Да ли ти је икада рекао како се попео на кров?

То није битно.

Веома висока оцена. 9.3 за Дејвида Бладгуда

што га ставља међу 7 најбољих

које смо видели у досадашњем делу

такмичења.

Конкуранцуја је сурова ове године,

не сећам се да је некада било овако.

И то са добрим разлогом. За оне који сте

се сада укључили, ово ће одлучити која ће 6-торица

из целе земље представљати САД

на предстојећој Олимпијади.

Добро је, само ми покажи рутину.

Без троструких окрета, покажи им.

Попни се горе и буди то што јеси

Следећи учествују учесници универзитета Беркли.

Како је? Да ли си сконцентрисан?

Ти си урадио нешто што ми не можемо

ни да схватимо, знаш то?

То је као чудо, Дени.

Шта год да си научио, и шта год да ти је показао

мислиш ли да би могао да пребациш

мало те магије на мене?

То није магија,

Само треба да избациш сва та срања из главе

која ти говоре да ниси довољан.

Попни се тамо, и начини сваки потез

због њега самог.

Не због злата, или због тога шта твој

ћале мисли, ни због чега другог.

Већ због тог једног јединог тренутка.

Али ово је за злато!

Све што ми радимо, бар што се мене тиче

цео мој живот је да успем да 20 секунди издржим

испред судија, да би ми дали то злато.

Желиш ли да знаш шта би отац мислио о мени

ако би се то десило?

Желиш ли да знаш како би ми се

цео живот променио?

Како би ми сваки проблем који

имам сада постао безначајан?

Добио бих све што желим.

Постао бих срећан.

Постао бих срећан Дени.

Следећи је, Ден Милман из Берклија.

Ден је веома упоран спортиста,

јер је пре само 10 месеци

повредио ногу у мотоциклистичкој

несрећи.

- Где си, Ден? - Овде.

- У ком времену? - Сада.

- Шта си ти? - Овај тренутак.

Ден Милман и његов тим су касније отишли

и освојили прву националну титулу

Ден је постао аутор књига које

инспиришу милионе људи широм света.

Живи у Северној Калифорнији са својом женом, Џои.

Преузето са www.титлови.ком