Original subtitles

BAR

Marta, prestani da zoveš, slaba mi je baterija.

Nešto jednostavno, ona suknja i rozikasti džemper

koji sam nosila pre neki dan na večeri, sećaš se?

Ne sećaš se? Jesi li bila pijana?

Čuj, imam neke super stvari, top klasa.

Ma ne, samo za tebe.

Ali moraš odmah reći, već mi duvaju za vrat.

Ne sutra, danas.

I mene pali, a nisam ja kupac.

Hajde... -Miči se. Ne dirajte me...

Ne možete me dirati! -Halo.

Kilo paradajza i dve kile kivija.

Malo luka? -Da!

Ne tog, ne...

Čang, stavi na moj račun, vidimo se.

Dešava se, nađemo se, a kad ono, to nije tip s fotografije.

Šteta što nisi bila tamo da vidiš kako se tip sa strašnom profil slikom,

pretvara u ružnoga debeloga pedera?

Stalno se dešava.

Tražim hotel, ali ne mogu da ga nađem. Mislim da sam se izgubila.

Fora je naći se u tim butik hotelima,

koji prodaju nameštaj, stolove... -Hej, lutko...

To je sreća! -Oh, hvala.

Nije prodavnica nameštaja, Marta. Hotel je... -Dabogda dobila boginje!

Neka te zaskoči zlo i zubi ti poispadaju!

Dabogda ti đavo pretvorio kafu u govno!

Ne, neka gospođa beči na mene, a ne znam zašto.

Neću s njim da spavam na prvom sudaru. Ne.

Mada, ako je to stvarno on na slici, pa...

Izluđuješ me, Marta! Prekida me!

Zašto ne bi sela za sto do nas

i preko Votsapa mi rekla da li je zgodan. Marta?

Sranje, prekinulo se.

Halo. Belu kafu, molim.

Šećer? -Saharin.

Ljudi stalno ulaze da pišaju!

Ako nešto ne naruči, ovaj tanjir mu leti u lice.

Kafa, malčice mleka i zaslađivač.

Gladna? Može li neki čuros? Vrući su. -Ne, hvala.

"Vrući su... možeš dobiti vruće"! -Skloni se s roštilja,

ja ću poslužiti devojku. -Da nemate punjač za ovo? -Oh ne,

ne razumem se u te džidže-midže. -Ček', možda imam ja.

Amparo, kafa s mlekom, dušo.

Šta ti je s kosom? -Što me zadirkuješ, odjebi!

Sendvič s mesom?

Omlet? Sveže napravljen. -Ne, hvala, ne mogu.

Jebem im mater!

Sve drkadžije! Sveto govno!

Hej, tiše malo!

Dođi ovamo, hoćeš li da te izbacim? -Imam novaca.

Skloni to, Izrael.

Znaš da ti ovde ne treba novac.

Budi pristojan, eh? Hajde dušo.

Ništa. -Piće i krofnu, molim vas.

Satur, naručio sam hleb i paradajz, pre sat i po.

Evo stiže!

Je li bi ovaj išao? -To je za printer ili za kompjuter...

Oh! Ljudi svašta tu ostavljaju.

Pre neki dan je neko ostavio rendgenski snimak.

Imam 20 minuta za doručak, a uvek je isto!

Evo. stiže. -Ja imam čitavo jutro.

Kante su već pune. -Ljudi su svinje.

Lenje skitnice. -Moram da razmenim.

Želiš po 10? -Ne, po 20.

A ja? Šta ja dobijem?

Šaku u lice, ako ne začepiš. -Sendvič? -Evo, dušo!

Ispušiće svih 50 evra. Da se kladimo? Sve su iste.

Muž joj radi na železnici, ceo dan je sama u kući...

Ovaj je sigurno.

Šta sam dužan? -Kafa i omlet, 2.50! Samo malo!

Svi ćemo umreti. Ti hoćeš, svaki dan ločeš za doručak...

Ne svaki dan. Nekad ga popravimo sendvičem.

Kako ga uopšte puštaš? -Puštam svakoga ko hoće da uđe.

Ako ti se ne sviđa, tu su vrata. -Neće pomoći što mu povlađujete.

Trebao bi da bude u državnoj ustanovi.

Pa da, sva govna na državno staranje.

Izrael, srediću te!

Ja plaćam rate, ali...

Trebaju mi papiri, savetnik mi je rekao, vidi!

Moram da idem. Lova je na šanku, u redu?

A hleb i paradajz? -Daj ga njemu. -Vidimo se sutra.

Pusti devojku na miru. -Izvini.

Samo tu pritisni... -Nisam sigurna.

Da... -Može kafa s mlekom?

Šta je to bilo?

Šta se desilo? -Tip je pogođen!

Onaj lik "hleb i paradajz"? -Pravo u glavu!

Bio je tu pre sekund! -Pomeri se, ne vidim!

Čekaj, stani. -Zašto?

Ne znam, nešto nije u redu.

Bože! Nigde nikoga na ulici.

Stvarno, zašto je tako?

Da mu nije crep pao na glavu? -Crep?

Sa zida na krovu. -Niko nije video.

Zvučalo je više kao pucanj. -Blagi Bože!

Pomerio se! -Ne možemo ga ostaviti. Moramo mu nekako pomoći.

Neka to radi policija, bolje da ne idemo napolje.

Nemam signal. -Probaj malo dalje.

Bože moj, on krvari!

Bože mi pomozi!

"Mrtvi su blaženi,

jer su u naručju Gospoda.

A anđeo s plamenim mačem reče..."

Začepi pičku, debilčino! -Niko ne dolazi.

Šta se desilo? -Jebeš ovo.

Šta to radiš? -Ne, ne idi napolje!

Ne možemo ga ostaviti! -Za Boga miloga.

Jesi li dobro? Kako si?

Ne! -Lezi dole! Na pod!

Na pod! -Svi na pod!

Ne mičite se!

Možda ne zna da smo tu. -Sigurno nas jasno vidi s krova.

Kako znaš da je odande pucano?

Takvi ljudi uvek pucaju s krova.

Koji ljudi? -Ne znam.

Ludak ili terorista. -Neko ko je odlepio. -Šta ako siđe dole?

Šta ako počne da nas ubija? -Kao u Parizu.

Zato moramo ostati na podu, dok ne dođu po nas.

Da, ali ko će doći? -Policija, bolničari, neko će već doći.

Nemam signala. -Ti. -Zovem se Naćo.

Odlično, Naćo. Imaš li mobilni?

Zovi i kaži da požure. Neko mora nešto da uradi.

Čiju mrežu imaš, Naćo?

Je li to važno? -Neke ovde nemaju domet.

Svi su one sranje. -Mora da ih blokiraju.

Šta? -Mi smo odmah pored turističke table, što bi nas blokirali?

Možete li da začepite? Jebem ti, mogu nas ubiti!

Niko meni neće govoriti šta da radim!

Ako hoću da govorim, govoriću! Ako hoću da vrištim, vrištaću!

Isus plače... -Jebem ti! -Šta sad radiš?

Jebem ti!

Imam posla. -Na čemu si ti?

U crkvi, moram da stavim tanjir. -Kuda ide?

Izrael, ne sada.

Daću ti nešto posle.

Budi sada miran, vidiš da razmišljamo?

Manuel će biti ljut. -Sutra ću pričati s njim.

Dobro.

Nešto razmišljam, šta ako smo na TV-u?

Da, hajde sad da gledamo TV... Jesu ovde svi glupi?

Stavi na vesti. -Devojka je u pravu, biće na vestima.

Neka se niko ne diže!

Još neko sranje i počeću da šamaram!

Imaj malo poštovanja. Ovde smo svi ljudi.

Zaglavili smo zajedno i moramo ostati smireni.

Imam ja papire, savetnik mi je dao.

Je li neko video daljinski? -Je li to?

Zeleni, da.

Nema slike? -Nema!

Nemoj da me zajebavaš! -Mora da se ugreje.

Onda bude dobro. -... na primer, teniski lakat.

...berza je pala... -Ništa?

Dvoje ljudi pogođeno u centru Madrida i ništa?

Možda u sledećem terminu. -Još nije bilo izveštaja.

Ne smeju ništa da kažu. -Ako kažu da je terorista,

ljudi će pohrliti da gledaju kao da se gradi podzemna.

Misliš? -Naravno.

Za dobru salsu... -Možda je pljačka,

gledao sam juče na strimu, baš u ovom području. -Gospode Bože!

Što je sad? -Ovaj se upišao! Smrdljivko!

Šta radiš? Kakva svinja!

Odvratan si, kako možeš?

Ne smeš to, ne smeš!

Nema ga ih više. -Koga? -Koga?

Mrtvi ljudi, nisu tu.

Frenk i Dženifer su zabrinuti,

procurila je slavina u podrumu.

Gledajte, tavanica se može urušiti!

Slavine koje kaplju mogu da namoče grede,

koje podupiru celu konstrukciju.

Uplašena sam! Ništa u ovoj kući nije sigurno! Sve izgleda normalno,

a sledećeg trenutka svi bismo mogli biti mrtvi!

Prevario nas je, nikome ne možeš verovati.

Sve je jedna velika laž! -Popravi slavine!

Zašto niko ne dolazi? Ako su uzeli tela, trebalo je da nam kažu.

Zašto bi tebi rekli? -Zar nisu mogli bar da pitaju kako smo?

Bilo šta...

Izvinite, na ivici sam.

Samo sam htela da napunim bateriju, ne zalazim na ovakva mesta.

Na kakva si "mesta" to mislila?

Ovakve rupe. -Ma nemoj!

Ovo mesto ti je ispod časti?

Čak su i krv obrisali. Cela krvava fleka je nestala.

Lutko, moj kafić je čistiji od mesta na koja ti zalaziš.

Jer ga ribam svaki dan. Svaki dan!

Više izgleda kao da su samo nestali.

Ona samo misli da je ovo loša sreća, samo to.

Začepi, ne pričam tebi. -Možda ovo

nije ono što mislimo. -To sigurno.

Mislim, možda je nešto sasvim drugo u pitanju...

Nešto što ne možemo ni zamisliti. -Kao na primer?

Nešto što se nikada nije ni desilo?

Šta ako sanjamo?

Ovo nije normalno. -Ko sanja, ti ili mi?

Da, i jesam li ja deo tvoga sna?

Zašto da ne? Znam te, svaki dan dolaziš na automat.

Ne, samo ponekad.

Četiri puta nedeljno, tačna kao sat. -Ti me špijuniraš?

Primećujem detalje. -Ako budemo laprdali gluposti,

ja bih radije da ti budeš deo moga sna. -Stvarno? -Da!

Moglo bi da bude još nešto, nisam hteo da kažem.

Možda smo oteti. -Šta?

Idiot. To nije san, to je noćna mora.

Neko je oteo sve ljude. Gde su mrtvi tipovi?

Neko, kao ko? -Vanzemaljci!

Ili vlada vrši eksperimente na nama

da vide kako reagujemo u stresnim situacijama.

Sada znaju kako reagujemo pod stresom.

Prestani da sereš, plašiš ljude!

Imaš gadan udarac, Amparo. -Možda si spavao,

pa te ona sad probudila! -On ne priča gluposti.

Vlada? -Ne, razmislimo.

Pretpostavljamo da je ludilo, ali možda je nešto drugo.

Dobro, pređimo na stvar...

Dvoje ljudi je ubijeno kad su izlazili iz kafića.

Mi to ne znamo. -Nisu ubijeni?

Mislim, možda nije slučajno.

Možda su povezani, a mi to ne znamo.

Ne seri! Đubretar i trgovac povezani?

Onaj radi u banci na ćošku. -Pa šta? -Ništa, samo to.

Ubijen je kad je izlazio iz kafića. Koga boli zašto?

Mora da je ubica napolju.

Ili nije. -Ako počnemo da nagađamo... -Pusti da kaže.

Možda je ubica ovde.

Šta? -Ne razumem.

Možda je policija pucala.

Oni ne pucaju na nevine ljude. -Zašto bi to radili?

Jer žele da srede nekoga ko je ovde unutra.

Ubica je među nama? -Ubica ili terorista,

neko previše opasan da bi ga pustili.

Dovoljno opasan da ubiju svakoga ko bi izašao napolje?

Recimo da je terorista

koji misli da aktivira bombu čim izađe.

Zato i jesu ulice prazne. -Sve su evakuisali.

A oni kao ne znaju ko je? -Ne.

Možda su dobili dojavu da je ovde negde kesa s bombom.

Mogla bi biti. -Bomba? Kakva bomba?

Nema bombe u mom kafiću! -Zašto policija ne provali,

poređa nas uza zid i ubije teroristu?

Znaju da će ako to učine bomba eksplodirati.

Ne pričaj to, ja sve poverujem!

Koliko god da mućnem glavom, ništa se ne slaže. -Jer je nemoguće.

Ne mogu ubiti osam ljudi jer ne znaju ko je terorista.

Ne znam da li me razumete, ali to je ludilo.

Razmišljajte ovako, osam u zamenu za ko zna koliko?

Dvesta? Petsto? -To se desilo u Rusiji.

Jebem ti. Jednom je i on u pravu.

Rusija? Ničega se ne sećam u vezi s Rusijom.

Čečenski komandosi su zauzeli pozorište.

Policija je upala unutra i pobila sve živo.

Teroriste? -I taoce.

Ako je opasnost velika, neće se uzdržavati.

Jebeš mi sve.

To je samo laprdanje.

Pričaš gluposti. Kako bi stavili bombu u moj kafić?

I ako terorista zna da ne može napolje,

svi smo onda mrtvi, jer će i sebe dići u vazduh.

Misli da nas može prevariti.

Šta nije u redu? Ne, ne.

Ne! Jesmo li poludeli? -Molim vas!

Ne! -Ne diraj to! -Šta da radim? -Ne diraj!

Nemoj to da ispustiš! Ne, ne!

Polako spusti na pod.

Jeste li ludi? To nije bomba! Kaži im. -Da li ga znaš? -Da.

Ne, ali ne znam ni vas ostale.

Mi smo obični ljudi, ali on... -Primetio sam ga, čim sam ušao.

Jedini on nije išao da gleda odakle se puca.

Imao sam slušalice na ušima. -Mogu li sad da spustim?

Tu mi je oprema za teretanu. -Teško je za odeću.

Odeća, knjige... -Kuran, prokletnik!

Ne možeš znati, neki su Španci.

Nisu svi Arapi. -Da vam pokažem.

Budi miran. Satur, otvori polako.

Zašto bih ja?

Miči se, ja ću!

Nije tako teško. Da vidimo šta tu ima.

Nema ništa.

Ovo smrdi!

Šta je to? -Ne!

Šta je ovo? -Ne diraj to, Amparo.

To je hard-disk. -Vidite! Hard-disk!

Samo odeća, a? -To je za kompjuter.

Pravim reklame za kompanije poput Kampofrija, Neskvika...

Tu je sav moj rad. -Pazi da ti ne poverujem.

Ne verujem ti...

To je to. -To je skupa stvar! -Jeste li sad zadovoljni?

Jebite se! Nema bombe! Vi ste gomila baba!

Babetine, svi vi!

Sva ova gužva jer nosim bradu? -U pravu si, Naćo, izvini.

Nema izvinjavanja! Bio si tih, imao si ruksak... -Šta je sa tom aktovkom?

I tu bi stala bomba. -Ostavi je tu.

Čija je ovo aktovka? -Moja.

Ne, nemojte sad sve ispočetka, molim vas!

Najbolji način da ne budeš sumnjiv je da posereš drugoga.

Hej, stani! -Prijaviću te. -Nije teška, samo je otvori.

Ova aktovka ostaje zatvorena. -Zašto?

Jer ja tako kažem. Samo hoće da nas zbuni.

Popizdeo je, pa sad prebacuje na mene.

Otvori je, da vidimo, pa te nećemo sumnjičiti.

Jednostavna stvar. -Svi srećni.

Amparo, ostavi aktovku. -Ne...

Skloni se od nje! -Smiri se.

Pusti Amparo na miru, majmune!

Šta ćeš sad, a? Hoćeš li i mene udariti?

Koji je to kurac?

Odakle ti pištolj?

Šta to radi? -Sada smo najebali. -Opičeni, pusti aktovku! -Izrael!

Hajde dušo, uradi kako kaže.

Daj mi aktovku.

Hajde, daj mi je. -Šta to radi?

Kakva sreća kada su mi rekli, idemo u kuću Gospodu.

Sada naše noge stupaju...

Hoćeš li otvoriti? Ako otvoriš, svi smo najebali. -Začepi!

Ne slušaj ga, Izrael. -Zajebi sve ove ljude.

...nađeno je...

Izrael, poslušaj me.

Narodi se dižu... -Daj mi aktovku.

...Narodi...

Ne. Ne!

Koji je ovo đavo? -Da, koji đavo? -Srećni?

Sada objasni pištolj. -Šta je to?

Neko je u klozetu. -Onaj što je ušao da piša.

Otključaj! Ne možemo unutra! -Pomeri se.

Skloni se, pusti mene.

Skloni se, pucaću!

Jebena droga.

Šta je uzeo kad ovako izgleda? -Nekakvo sranje.

Ne znam što je došao ovamo, što nije otišao kući?

Čudo da nije mrtav posle onolike pucnjave.

Znam šta radim, nisam ga ni okrznuo.

Bio je policajac, najurili su ga zbog pijančenja.

Žena ga je ostavila, uzela decu. Haos.

Treba da ga iznesemo. -Da.

Hoćeš li da mi pomogneš? -Da, naravno.

Neko dolazi. -To je kamion!

Hvala ti, Bože! -Krajnje je vreme!

Da smo još malo ostali postalo bi čupavo.

Odvešće nas kamionom? -Ti bi radije limuzinu, meni je svejedno.

Šta koji kurac rade?

Idemo li napolje? -Ne dok ne vidimo o čemu se radi.

Hvala za ono malopre, što si se zauzela za mene.

Videla si šta se događa, hvala! -Dobro. -Evo ih, idu!

Ne razumem. -Mora da nas vide!

Zar nas ne vide? -Šta je to?

Mi smo u kafiću!

Možda možemo da izađemo, neće valjda pucati.

Ne!

Eno na TV-u. -Šta je? -Crni dim, na TV-u.

...ovo su slike iz... -Gde je daljinski?

Pojačaj! -Odlaze!

Odoše.

Još se ne zna uzrok vatre,

koja besni u centru Madrida već nekoliko sati.

To je laž, nema vatre! Jebeno lažu!

Policija i vatrogasci su izolovali područje

i evakuisali stanovnike.

Pokušavaju da lokalizuju vatru. -Koriste vatru?

TV može sve da snimi iz vazduha. -Ovo je sprdačina.

Oni su podmetnuli vatru, pičke prevarantske!

Ne mogu da verujem.

Zataškavaju ubistva.

Zašto? Zašto ljudi ne smeju da znaju?

Bože!

Gospodine... Gospodine...

Gospodine... -Ne diraj me!

Šta je rekao? -Mislim: "Ne diraj me".

Zajebavaš me.

Jebote.

Ne diše. -Mrtav je, jebem ti

"I tada se sedmi pečat slomi,

zavlada tišina na nebesima."

Da ga vratimo u klozet?

On je vojnik! -Šta? -Evo ga ovde, u uniformi.

On je kapetan. -Kako znaš? -Po činovima.

A ljudi oko njega? -Svi su crni.

To je Afrika. -Sigurno nije Španija. -Najebali smo.

"Sunce se zamrači,

a mesec oboji krvlju" -Ne može biti.

Očigledno je, totalno smo sjebani.

To je zaraza, virus. -Jebi se, nije zaraza!

To je prokleti neizlečivi smrtonosni virus! -Ebola!

Zato su raščistili ulicu i ubijaju svakoga ko promoli nos napolje.

Njima nije važno ko izađe, za njih smo svi zaraženi.

To je grozno! -Ne žele da nekoga zarazimo.

Zašto nema na TV-u? -Zataškavanje. Zato su upalili vatru!

Doneli su u Španiju i proširili.

Pratili su ga do kafića. -Ali to se desilo ranije,

i nisu krili. Bilo je na vestima.

Bilo je kontrolisano, tip je izolovan.

Sad nije u našim rukama. -A ima nas osam.

Ako izađemo, ko će to zaustaviti.

Zašto nas sve ne srede i tako reše problem?

Opusti se, hoće ako pre toga ne umremo.

Je li prošao sat pre no što je umro? -Manje-više, ali došao je bolestan.

Kako ste svi tako smireni?

Kažete da ćemo svi umreti? -Ne.

Kažemo da već jesmo svi mrtvi.

Koliko ovo vredi? -Trideset evra.

Prokletstvo, i gaće. -Ja imam 5 evra.

Važi, a dodaću ti i podvezice.

Ne bismo smeli ovo da dozvolimo.

Ne mogu da gledam, muka mi je. -Hoćeš da mu nešto kažem? Hoću.

Ako hoćeš. -Nema veze, ode on.

Oženjen? -Razveden.

Moja žena je mrzela što po ceo dan teglim donji veš.

Posao kao svaki drugi.

Da ne poveruješ. Dao sam joj uzorke iz kataloga.

U krevetu joj kažem: "Nemoj sve da svučeš."

Shvatila je da više volim kada ima nešto na sebi,

nego ono što ima ispod. -To što pričaš je malo...

Bolesno, zar ne? -Svako ima svoje "prljavštine".

Dalje! 1, 2, 3, 4.

Moramo sačuvati bateriju. Koliko je ostalo?

Deset posto. A nema signala. Oprosti...

Ne znam ti ime. -Elena. Elena.

Naćo, je li tako? -Naćo, Naćo.

Drago mi je, Naćo. -Šta je s tobom?

Nisam kresao godinama. Osim toga, u penziji sam.

Je l' ti fali? -Šta? -Posao.

Nemaš pojma koliko.

Nekad sam čak i spavao u stanici jer mi se nije išlo kući.

Moji partneri, život na ulici, ovo...

Pomaganje ljudima.

Nevolje su počele kad se pojavilo previše mišljenja.

Na kraju, ovako je najbolje.

To što govoriš je pomalo... Fašistički, zar ne?

Svi imamo svoje "prljavštine"?

Dopadaju mi se tvoje reklame.

Tvoja je? Za Kampofrio?

Imao sam ideju, ali onda... Režiser, znaš već. -Da.

Ali osnovni koncept je moj.

Sećaš se? Deca, šunka, ovca...

Ovca! Tako je, je li sprava?

Ne, bila je 3D, nacrtana. -Jako dobro napravljeno.

Hvala. -Mora da je zabavno to raditi...

...Pravljenje... -Nemoj tako misliti. Bilo kako bilo,

oglašavanje nije posao za stalno.

Imam ja planove, znaš?

Stvarno? Koje planove?

Glupo je reći, planove...

Smemo li uopšte nešto da planiramo.

Ima još stvari koje treba da uradim.

Ne predajem se unapred. -Ne, sigurno ne, ni ja.

Na primer zaljubljivanje. To je nekako... Nisam nikada...

Stvarno? Nikada se nisi zaljubila?

Devojka koja izgleda kao ti...

Mislim, nisam hteo da kažem ništa...

Nisam. -Ne poznaješ me uopšte.

Satur, naspi mi Balentajn. -Ne sipaj! Neće da plati!

Imamo 5 evra. Ja bih džin s tonikom.

Kod kuće ispružim ovako ruku na balkonu da bih dobila signal.

Da probam. -Pomoći ću ti.

Šta kažeš na omlet?

Nećemo umreti. -Zašto? Jer ribaš pod izbeljivačem?

Ne. Sećate li se njegovih poslednjih reči?

Rekao je: "Ne diraj me."

A ja ga nisam dodirnula.

Evo! Ima signal! Šta da radim? Koga da zovem?

Zovi policiju. -Ne policiju. -Oni pucaju po nama!

Moramo obavestiti štampu i radio.

Ne znam broj radio stanice. Čekaj!

Devojka s deska zna sve i svakoga. -To neće ići, to je sranje.

Sesilija, slušaj, nemam mnogo vremena.

Daj meni. -Ja sam Naćo iz kampanje za Kampofrio!

Ona s ovcom, zanemari! Nešto nemoguće se događa.

Znaš za vatru? Da? Nema vatre.

Neće ništa razumeti ako tako pričaš.

Zarobljeni smo u kafiću! Ljudi su ubijeni!

Policija, bilo ko da nam pomogne! -Idiote.

Sesilija. Sesilija? Sesilija?

Prekinula je vezu. Misli je da vrišti neki moron...

Ne vređaj me! Nije te ni prepoznala.

Daj da zovem ženu. -Satur, silazi dole!

Ljudi nju oduvek slušaju. Daj mi ga.

Baterija samo što nije otišla. -Ti si probao, daj meni!

Daj mi mobilni! -Molim te!

Daj ga! -Ne!

Daj ga meni! -Baterija! -Daj!

Pobednik!

Što baš sad, kada nema svrhe?

Daj mi mobilni, znam koga treba zvati.

Ne diraj ga! -Zašto? -To je mobilni onoga mrtvaca.

Znači da smo onda zaraženi? -Verovatno.

Ako sada tebe dotaknem? -Razbiću ti nos!

Ne zezaj se sa mnom, nabošću te. -Ti si ludača!

Nismo sigurni, ali možda da kažemo

da je Amparo možda u pravu. Moramo preduzeti mere.

Sigurno ga nisam dotakao. -Ni ja.

Ti jesi, lažove! -Kada?

Maločas! -Ne, to je bilo nakratko.

Svojim nespretnim rukama, telo, mobilni sve!

Ne mislite valjda ozbiljno.

Činjenica je da sam ja čist. -I ja.

Hajde, zovite, samo ovaj mobilni ima signal.

Recite da ga niste dirali možda će vam poverovati. -S maramicom.

Hands-fri, da bude dalje od usta. -To će ih uveriti.

Smirite se molim vas, sigurna sam...

Dobro, ostani tamo!

On te je sigurno dodirnuo.

Ti si sada ista kao on.

Ja sam dobro, nisam bolesna. -Da, da pošaljite dva taksija.

Jedan za bolesne, drugi za nas!

Sada je dosta! Svi u ugao! Brzom brzinom!

Džihadista, stavi mobilni na šank.

Bolje da ga slušajte. -Ako zvuči loše, to j samo zbog predostrožnosti.

Bili smo satima zajedno,

jedni druge dirali. Ovo je glupost. -Ne otežavaj.

I ovako mi je dovoljno teško.

Molim vas... -Nikada nisam čula nešto tako odvratno.

Sad ću te poljubiti francuski, gurnuću ti jezičinu.

Srediću te pre toga. -Pred svima, dragi? -Pazi!

Ti, Trini. S ostalima.

Uživaš u ovome, kurvo?

Ove su kovanice za nas, pune su virusa.

Šta sad? -Otvori vrata skladišta.

Petnaest godina ovde radim, a ti mi ovo činiš?

Ko ti je rekao da diraš telo?

Kako sam znao da će umreti?

Brinula sam za tebe kao za sina.

Nisam te mogla voleti više, ti to znaš.

Sada idi dole. -Amparo... Amparo, buba-maro,

ti si dirao mrtvaca, nema izuzetaka.

Moraš me shvatiti! -"I videh ženu, pijanu od krvi svetaca,

krvi mučenika.

Kada je videh, zaprepastih se." -Izvini, ne znam

koji se đavo događa. -Spustiće nas dole.

Da i mrtvaca odvučemo? -Nemoj im davati ideje!

Ako Amparo kaže da idemo dole, da ne zarazimo njih...

Pravo kažeš, Satur. Vidiš?

Besan je, ali razume. -Samo sam razuman.

"Bacio ga je u bezdan,

zaključao i zapečatio,

na hiljadu godina."

Ja dole ne idem! -Dobro.

Hoćeš da te upucam? -Nema potrebe.

Odmah da si krenuo!

"Napolju su psi, magovi,

bludnici i ubice..."

Začepi! Kada počneš s Biblijom...

idolopoklonici i oni što se lažima služe... -Ubij ga.

"Đavo, zver i lažni prorok,

biće okovani i bačeni u vatreno jezero."

Ubij ga, da to završimo.

"Ko treba da ide u ropstvo, neka ide.

Ko treba da bude ubijen mačem, neka bude ubijen."

Samo mirno. Ovo je jedna, a ono sasvim druga stvar.

Izrael, dođi.

Uzmi flašu.

Uzmi, samo pij. Idi dole. -Daj mi onu bolju.

Sve ispij! Idi!

"I prokle ih Bog s nebesa čirevima i bolovima..."

Da, Izrael, da. -"...ali odbiše da se pokaju zbog onoga što činiše".

Da... idi samo...

Nije baš zdravo udisati vazduh u blizini leša.

Ali tako je kako je, nemamo mnogo izbora.

Jesi ikada išao na "partneri.com"?

Izgledao je lepo. Bar njegova fotka iz profila s majicom Ramonsa.

Hvata me!

Ne podnosim liftove.

Uvek idem stepenicama,

a ovo je tako usko.

Sranje! Ostao mi ajpod gore.

Koga sad briga? -Nemam sreće s momcima.

Ili samo jedna noć ili ludaci...

Ili mi se ne jave.

Nikad nemam sreće.

Muž mi je žaba, a ne princ.

Video sam svoje klince pre neki dan.

U crkvi, na početku. Prošli su pored mene.

Kopilad se pravila da me ne poznaje.

Išli smo da se nađemo u malom "butik" hotelu,

da popijemo piće. Mislim da...

Ne bismo se videli, znate?

Baterija mi se ispraznila... Ostalo znate.

Ljudi seru po mašinama,

ali one vas ne varaju.

Samo moraš da istraješ.

Ako probaš svaki dan, isplatiće ti se.

Od ljudi imam samo glavobolju.

Izgledalo je veće na početku? -Da bar nismo dirali mobilni...

Jadnik, šta misli o meni?

Valjda me ne čeka još? Ne?

Sada je gotovo, misli da sam ga videla i odmaglila.

Sada živim u bankomatu, ali nisam uvek.

Imao sam dve kuće,

jednu letnju, a drugu za zimu. Mislim.

Ili sam sanjao, više ni sam ne znam.

Jebe me što će ono troje gore zvati policiju.

Reći će da je sve u redu i sve će ih izvesti napolje. -Tako bih i ja.

Šta je? Zašto me tako gledate. Da nisam pokupio onaj mobilni...

Nisam dirao onog tipa.

Mislim, jesam sad, ali nisam pre.

Naćo, tip je kašljao,

pljuvao krv, dirao zidove, pod, mobilni...

Ako smo mi zaraženi, i oni gore su.

Hoću da mislim da ti to ne bi uradio,

inače bi bio đubre.

Ja ne volim đubrad.

Nemam vazduha, ne mogu da dišem.

Ne mogu, ne mogu.

Moram odavde!

Opusti se, Trini. Opusti. Ne diši kao luda.

Diši duboko, ali kontrolisano. Duboko udahni... Tako je, strpi se.

Diši u kesu.

Želiš da me inhaliraš s kukuruznim pahuljicama?

Sranje, istresi ih i diši u kesu.

Molim te, pusti me!

Otvorite, mamu vam jebem!

Gušimo se!

Otvaraj!

Izvinite! Evo silazim. Žao mi je.

Pazi na staklo. -Za Boga miloga!

Samo bi nam to trebalo, da se posečemo.

Kako da nema tečnosti? -Šta?

Trebalo bi da sve bude mokro. -Odlazi niz odvod. -Šta?

Kuda to ide? -Kanalizacija.

Kada bude mnogo kiše, voda se skroz podigne.

Bože, što smrdi!

Nije nešto duboko.

Ne možemo tu ići. -Zašto?

Odvratno je, puno govana.

Ja ne mogu da prođem. -Ni ja. -Ja mogu.

To je tačno. -Ne, stvarno je usko.

"Lakše prođe kamila kroz iglene uši,

nego bogataš u kraljevstvo nebesko."

Šta on radi? -Neće valjda do gola?

Smrdiš gore od kanalizacije.

Neka mu neko kaže da stane, ne može da ide dole.

Da, može. -Ne može da prođe, nemoguće je.

Tip je uži nego što izgleda.

Kopile stvarno smrdi. -Ali čvrst je, a?

Da, to bi moglo pomoći.

Pomozi mi, Satur. Hajde! -Dobro.

Po čitavom telu. -Da, sipaj!

Idemo. -Napred, šampione, idi!

Jebem ti... Nemoj me jebati.

Hajde, guraj ramena i kukove... Hajde! Idi!

Nema šanse, ne može. -Guraj ga nogom!

Pusti sad mene! Ovako?

Ovako? -Jače, jebote!

Hoćeš jače? -Da!

Kurvin sine! -Da!

Zaglavio se. Daj još ulja.

Evo ga. Sipaj po glavi.

Malo tu, na kukove! -Na kukove?

Naćo! Zadavićeš ga, dosta je.

Ovde, bradonja! Brže! -Stani, stani, guraj!

Guraj pederu, imaš li muda!

Ne, ne! Stanite!

Ne ide kroz to. Šta da radimo?

Dobro, vuci. Vuci!

Ništa, ni gore, ni dole.

Zaglavljen ja kao čep u boci.

Začepi! Sada začepi!

"Božji gnev se spustio".

Ubijaju se među sobom.

Ne.

Neki ljudi dolaze. -Šta? -Sranje...

Samo polako.

Ubili su ih.

Polako, polako.

Sranje...

Začepi više!

Šta sad rade?

Ništa se ne čuje. -Ima nekoga.

Mislim da su otišli. -Što je sad to?

Šta se događa?

Koji kurac...

Jebemu! Osećaš to? Jebemu!

Sve su spalili. -Šta?

Da dezinfikuju.

Ispeći ćemo se kao jagnjad! Moramo se izvući odavde!

Moramo napolje, molim vas!

Treba nam vazduha ili ćemo se ugušiti za dva minuta.

Moramo izaći odavde! -Ima vazduha u kanalizaciji.

Moramo ga odmah izvući! -Hajde, pomozi mi!

Zaglavio se!

Gušite me! Otkinućete mi glavu!

Napet si, opusti mišiće.

Treba mi vazduha. -Smiri se. -Ne mogu. -Smiri se.

Gledaj u mene. Ti si u redu.

Moja odeća gori! -Onda je skini!

Nemoj pred njima! -Elena, Elena...

Pomoć! Zgrabi ga! -Pomozi!

Imaš male ruke, uhvati ga ispod pazuha.

Ne, ne. -Prokletstvo!

Sada idemo! Jedan... Dva...

Koji se kurac se smeješ? -Golica me noktima.

Jesi li ga uhvatila? Idemo na tri!

Jedan, dva... -I tri!

Jadnica. -Na šta je mislila?

Čuo sam da je zubna pasta dobra za opekotine.

Internet je sranje. -Ulje je najbolje.

Ako se ovo zalepi za rane, nikada se neće odvojiti.

Imaš li bolju ideju? Ovo je jedino čisto ovde.

Ako niste primetili, buka je prestala.

Da, više nije ni vruće. -Mora da se vatra ugasila.

Ja ne diram vrata. -Idem gore. Dobro...

Vidiš li nešto? -Ništa nije ostalo. Nema ni tela.

Sve su oblepili spolja, ništa se ne vidi.

Eno ih.

Petnaest godina radim u ovom kafiću, a vidi na šta sada liči.

Začepi. -Šta su to uradili?

Amparin privezak. -Hoćeš li da ućutiš?

Jadnica...

Bila je prava kučka. -Molim te, začepi.

Nikada nije rekla hvala.

Danas to nije normalno. Ne znam šta sam video u njoj.

Strah menja ljude. -Ne, strah nas razotkriva kakvi smo.

Mi smo pacovi. Sve drugo je laž.

Što ne pocepate plastiku? Šta još ovde radimo?

Šta čekamo?

Tišina. Napolju su, ne možemo izaći.

To ne možeš to da znaš. -Sad sam ih video.

Reskiraću! -Ja neću.

Ako izađeš, pa te ubiju, ja ću biti sledeći...

Mislim, svi mi. Dobro.

U redu? -U redu.

Šta ćemo? -Čekaćemo.

Šta ćemo čekati? -Dok nešto ne smislimo.

Ne mogu da razmišljam, niti ću još dugo moći.

Bože! Molim vas...

Moramo se sakriti na par dana, to je sve.

Dole imamo kese s maslinama, čips i koka-kolu.

Možemo izdržati dok ne zaborave na nas.

Ili dok sporo ne crknemo.

Oseća li se neko bolesnim? -Sve me boli.

Mislio sam na temperaturu.

Mora da imam bar 40°C, ali s ovom vrelinom ovde...

Da popričamo o ovome.

Tišina.

Šta je to?

Čujete li? -Da.

Ovde, mislim baš tu.

Da!

To su poruke. -Šta kaže?

Kaže: "Jesi li dobro?" Neko pita za njega.

Pročitaj one pre.

"Kunem se, deluje. Sve mi je bolje".

Jebem ti! Deluje! Šta deluje?

A pre toga? -"Jednu sam ubrizgao,

ali ništa." -Jednu je ubrizgao?

Ko to? -Tip s mobilnim, mrtvac.

Dobro, nastavi. -Kaže:

"Ne dolazi. Krijem se u klozetu." Nastavi da čitaš! -Evo dalje:

"Čuo sam hice, jesi li u redu?"

To je kada su upucali đubretara.

Dok smo bili gore,

on je iz klozeta slao poruke. -Brže čitaj, dalje.

"Nisi imao groznicu kao ja poslednja dva dana?"

"Sranje. ne. Veruj mi." -"Dobro."

"Prate me." "Ne seri!"

"Moram brzo odavde". "Skoro sam tamo". -Ne shvatam.

Otišao je u klozet da sebi da injekciju. -Tamo je vakcina.

Ili serum, tako nešto. -Bože.

Bože, ipak ima rešenja! Da!

Napokon! -Da!

Ne. Ako postoji vakcina, ne bi ubijali ljude.

Ali ovaj tip je imao, zar ne? -Moramo da pročitamo sve ispočetka.

Evo, ovde.

"Kako si?" -"Jebemu, ne prestajem da kašljem."

"Biće u redu, proći će još danas."

"Šta ako nisu u pravu, pa ne deluje?"

"Časna sestra je uspela". Čekaj malo...

"Možda to i nije serum". "Šta bi bilo? Gde si sada?"

"U kafiću u Mostensesu."

"Evo stižem. Imam još četiri."

Sranje, ipak je serum.

Delovao je na časnoj sestri.

Koja časna sestra? Je li to ona pisala?

Ne, tamo je sve počelo! U Africi, idiote.

Jadna časna sestra je tamo pomagala i to zaradila.

Ne znam šta kažu da ne treba rizikovati.

Možda nije testirano, nisu jasni,

ali ne kapiram onda zašto mrtvi lik i ovaj drugi to imaju.

Bolje išta nego ništa. -Ali ovaj je uzeo, pa umro.

Već je imao groznicu par dana. -A mi nemamo. -Ne.

Mi smo dobro. -Jasno. -Naravno.

Da vidim jesam li shvatio. Neki tip spolja

kaže da nas može izlečiti.

Šta to radiš? -Uplašilo me je!

Dolaze poruke!

SKRIVENI BROJ -Odgovori! -Čekaj!

Šta ako je zamka? -Zamka? Odgovori!

Šta ako su uhvatili ko je pisao i dolaze po ovog tipa?

On je jebeno mrtav! -Nisu ga videli gore.

Jebe me se! Javi se! -Sigurno? -Jebeno odgovori!

Da? Halo?

Šta nije u redu? -Sranje!

Šta je? -Baterija. -Ne!

Nema šanse! -Ne! -Jebi se, kučkin sine!

Zajebao sam, jesam vala! -Ne! -Samo malo.

Koji punjač imamo? -Mora da postoji neki način.

Možda kada bismo ga otvorili i direktno spojili žice...

Šta? Pa ne ide to tako. -Idemo dole pre nego što nas vide.

Šta kad bi karticu stavili u neki drugi mobilni?

Ovoj jedini ima signal.

Kartice su drugačije, a mi nemamo adapter. A ne znamo ni PIN.

Prestani da budeš kreten!

Ne želim ni masline, ni čips, ni koka-kolu!

Samo hoću odavde! -A šta kažeš na viski?

Idemo odmah dole, preklinjem vas.

Nešto sam mislila... -Šta?

Poruke. -Na koje tačno misliš?

Časna sestra? -Ne, čekaj. -Na poslednju.

Misliš u stvari na prvu. Čitali smo unazad. -Kako god.

Ostalo je samo četiri. -Četiri minuta?

Ili četiri doze.

Hajde, nema veze.

Dobro gledaj. -Sranje, nema ničega.

Morao ih je imati. -Osim ako...

Vrlo dobro, Izrael. -Tako je, super.

Dobro si to uradio. -Da! -Daj mi to. -Ne, vala.

Nemoj srati, Izrael, ionako smo već sjebani.

Da ubrizgamo to, pa da vidimo šta će se desiti.

Samo ih je četiri. A nas je pet.

Rekoh ti. -Prokletstvo.

Osećam veselje u duši svojoj.

Kako ćemo sad? -Šta ćemo? -Da izvlačimo?

Izvlačimo slamke? Ja... ja...

Ne shvatam. -Jedan od nas je najebao.

"Velika radost u duši mojoj!"

Pa, ako nema drugoga načina.

Tako je najpoštenije. -Pošteno?

Nikada ništa nisam dobio, Ni na Božićnoj lutriji, nikad.

Ja ne mogu da izvlačim. -Dobro.

Dobro, možemo od četiri napraviti pet manjih doza.

Da. Vidiš? Tako je ipak bolje. -Tako je! -Ne, ne možemo tako.

Onda sve dovodimo u opasnost. Doza mora biti tačna.

Tačna? Možeš uzeti dvaput ovoliko.

Ali ne možeš smanjiti dozu. Šta je s tobom?

Ali moramo ih podeliti. -To su pojedinačne doze.

Kučkin sine! Pusti to odmah! -Spusti ili ću pucati!

Odakle ti sad pištolj?

Našao sam ga na podu. -I ništa nisi rekao.

Zašto? -Da, zašto? -Samo sam ga pokupio.

On ubrizgava sebi! Učini nešto!

Ako pucaš, čuće nas napolju.

Pa, onda tako. -Ne...

Đubre jedno. -Gori sam od đubreta. -Bože!

Šta sad?

Pusti ga! -Stani, Izraele, molim te!

Kurvin sine!

Ubiću prvoga ko se pomakne!

Imaš kompjuter, imaš bradu,

ali ne znaš da se tučeš!

Mislite da nisam znao šta vam je na umu?

Nema za sve, pa onda jebeš ovog bednika. -Uobičajeno!

Molim te... -Ne ovoga puta, kurvetine.

Ovoga puta mislim na sebe!

Svako za sebe!

Injekcije, zgrabi injekcije!

Ne mrdaj, majku ti jebem!

To je zato što si čmar.

O, Gospode! -Miči se odatle!

Rekoh da ga ne diraš! -Kurvin sine!

Kada me je tukao, ništa nisi rekla.

Mora biti neko tanji. Tanji i manji.

Ne.

"Velika kurva,

zbog koje su zemaljski kraljevi počinili brakolomstvo,

a njihovi građani bili pijani od vina njihovog brakolomstva..."

Hoćeš li prestati više da citiraš Bibliju?

Ti, okreni se.

Okreni se, Neću te povrediti!

Okreni se, pijan je.

Lepe sise, ali malo dupe.

Ne znam zašto devojke ne vole da jedu.

Pogledaj te modele... -Anoreksičarke.

Tako je. I tebi se dopada, zar ne?

Hajde, ne stidi se. Video sam kao je gledaš.

Hoćeš li više začepiti? -Priznaj da te pali.

Evo, pij. Pij, majku ti jebem!

Bradonja, jesi probao ostrige?

Imaju ukus na pičku.

Gadiš mi se.

Opusti se ženo, ne pričamo o tebi.

Ti si više kao...

Makaroni s paradajzom. -Izvini.

Hajde, ti to možeš.

Biće sve u redu.

Dobro, dobro...

Šta je bilo?

Moja koža! Boli me! -Stani! -Možeš?

Odraću sebi kožu. -Opusti se. To je samo na početku.

Ostaćeš bez perja, kao pilići.

Ali ne zaboravi,

išla dole ili ne, ostale su samo tri injekcije.

Vidi šta ćeš, jer on već ima ideja. Jesam u pravu, bradonja?

Moramo mu uzeti pištolj. -Videćemo šta možemo.

Moramo. -Mirno.

Gurnuću te. -Boli!

Opusti se, dušo. Možeš ti to.

Jebem ti!

Hajde, je l' možeš? Ide, sada ćeš proći.

Ide, ide...

Pogledajte je. I ona nikad ne svraća u ovakve barove.

Jedan, dva i tri!

Jesi li dobro? Elena!

Ne vidim je. Možda ju je povukla struja.

Evo je.

Ima ih!

Elena, uhvati se za kabl! -Ne.

Jesi li me čula? Stavi injekcije na kabl od struje!

Čula sam ja tebe, ali neću to uraditi.

Šta reče?

Elena, jesi li me čula?

Jebeš ovo. Elena, stavi ih na kabl!

Ne! Kad uspem da izađem neće više biti nijedne!

Kako možeš to i da pomisliš?

Nismo mi takvi. Pomogli smo ti da siđeš!

To ste uradili zbog sebe! -Sve ću ih pobiti.

Ne, ne želim to, ali ne dam im ovo.

Stvarno bi te sjebali.

Nisam ja kao vi, ne. -Pa onda šta hoćeš?

Morate sići dole. -Šta?

Ja ne mogu, zaglaviću se!

Imate li upaljač? -Šibice! -Dobro.

Ko ide prvi? Da glasamo?

Radićemo kako ja kažem. -Ili šta ćeš uraditi?

Pobićeš nas! -Ova je kao moja bivša.

Prava kučka. -Pazi se sa mnom.

Ne znam za tvoju ženu, ali ja umem jako da udarim..

Hajde da se smirimo.

Drži.

Pusti mene.

Kurac! -Nastavi, još je premalo.

Ne može se više. -Neću proći!

Idem ja, pa ću te vući odozdo.

Hajde, bradonja. Skači! -Idemo.

"...Gospod je s tobom, blažena si..."

Smiri se, Trini, opusti se. Veruj mi, skupi ruke!

Uvuci trbuh i digni ruke!

Ne tuci me, molim te!

Ne udaraj me stalno!

Držite! Trini, padam!

Trini, prokleta da si! -Ne!

Trini, molim te, pašću!

Hajde, Trini!

Dosta je!

Stani! Ubiću te, bradonja!

Ubiću te, čuješ li me?

Stani! Stani!

Gde su? -Ne znam.

Ne vidim ih. Ne vidim ih.

Gde su nestali? -Šta ćemo?

Šta buljite?

Hteo je da me ubije. -Zašto ti imaš pištolj?

Kako to misliš? On... Pucao je na mene,

a ja sam mu ga uzeo. Tada je nestao u vodi.

Mislite da sam ga ubio? -Ništa ja ne verujem.

Ali on je pijani manijak s pištoljem! Mater mu jebem!

Gledajte, nije ni važno. Da ne idemo sve ispočetka.

Da mi to lepo ubrizgamo.

Daj mi to. Injekcije, molim te, Elena.

Još nas je četvoro, a njih je tri. -Boli me ona stvar!

Daj ih ovamo. -Ne. -Šta?

Baci taj pištolj, Naćo.

Poludećemo. Poludećemo.

Da, postajemo ludi.

Zato baci taj pištolj, molim te. -Elena...

Znam da ti se sviđam.

Video sam ti to u očima kad si ušla u kafić.

Jutros si mi spasla život.

Kad su ovi gadovi pokušali da me sjebu, branila si me.

Koji ti je sad kurac?

Ne volim kad mi neko preti. -Ma ko ti preti, jebote?

Dobro, znam šta misliš.

Sad sam ja loš momak, je li?

Jebeš ga. Kad bi bacio pištolj... -Vala neću!

Sad sam ja taj koga ćete slušati i tačka!

Isti si kao on. -Kao ko?

Pijanac koga si upravo ubio.

Da, kao on, kao ti, kao svi vi.

Samo zato što ja imam pištolj. Daj mi injekcije.

Nemam ih. -Šta? Izgubila si ih?

Ne, sakrila sam ih. -Dođavola! Molim te!

Sranje, to je sranje.

Rekoh da vam ne verujem, a bila sam u pravu.

Dođi ovamo! -Ne, ne!

Hoćeš da ubijem Satura? -Ne bih to mogao. -Ne, ne!

Razmisli, ako ga sada ubijem,

to je to, tri za tri.

Trini, možda ti to hoćeš.

U redu, Elena? Poštedeću te nevolja. -Nije istina.

Znaš zašto nisam bacio pištolj? Jer se bojim vas.

I strah me je od ovog kretena! Molim vas, idemo.

Hajde, hajde.

Sad je gotovo.

Sigurno se ide ovuda? -Da, mislim.

"Misliš?" -Mislim, ne znam baš.

Bio je mrak, nisam sigurna.

Ko je pokvasio šibice? -Kakva je to buka?

Ja, bacam novčiće ako budemo morali nazad.

Samo nastavi. -U redu. -Idemo.

Ovuda, držite se za ruke, ništa se ne vidi.

Prvo si uperio pištolj u mene, a sada bi da se držimo za ruke?

Kuda idemo? -Daj mi ruku. -Ne guraj me.

Daj ruku, daj ruku. -Ništa ne vidim.

Ne puštaj!

Šta? -Ti si pustila! -Stalno me gurkaš!

Prestani! Ko me je gurnuo? -Nisam te gurnuo!

Ko je pao? -Satur... ili Trini.

Ne, ja sam tu. -Satur, gde si?

Kaži nešto, da znamo gde si!

Satur! -Davi se!

Naćo, pucaj! Tako ćemo videti! Pucaj!

Ti, kurvo! Puštaj ga!

Pusti ga, ludačo!

Jesi li poludela?

Dolazi ovamo. Tu!

Kockala sam se, nije se isplatilo,

ali imala sam najbolje namere. Preuzela bih odgovornost,

a vi biste mislili da je bio nesrećan slučaj.

Htela sam da vam olakšam. Da li je važno, ovaj ili onaj?

Ne, Izrael je bio opasan, ne Satur. Mala razlika.

Prestanite da pričate o meni kao da nisam tu!

Jedan nas je previše. I tačka!

Zašto onda to nisi ti, jebena luda kurvetino?

Za šta ti to imaš da živiš?

Da kukaš nad svojim jadnim životom? Da ubacuješ novčić po novčić

da vidiš hoćeš li pobediti? Znate li šta svaki dan radi?

Okreće nam leđa. Povlači polugu, nas ignoriše...

Sranje, okrećeš se samo kada razmenjuješ siću!

Ja bar otvaram boce, pokušavam da razgovaram.

Kažem: "Šta ćete, omlet, ili kratku belu?"

Oni pričaju sa mnom, pa makar o fudbalu.

Pitam ih za ženu, decu, šta god.

Nekada mi se i ne priča!

Potrudim se i popričam jer smo ljudi,

a ne halapljivi krpelji!

Izvinite, ne znam šta mi je.

Nisam inače takav, ne znam šta se desilo.

Neće ti dati injekciju...

Dok se ovo ne reši, jer ti ne veruje.

Rekoh vam, najbolje da podelimo.

I dalje je tri za četiri.

Da završimo s ovim.

Odluka se mora doneti,

a izgleda da ste je doneli, zar ne?

Naćo, molim te. -Začepi.

Šta čekaš? Hajde, pucaj.

Hajde. Pucaj.

Da ti olakšam.

Ne mogu. Da možeš, možeš. -Ne mogu.

U redu je, dušo, gotovo je. Svi smo mi imali promašaje.

Ja sam ljudima okrenula leđa,

ali ne zato što me nije bilo briga,

bilo me je sramota... Da me vide kakva sam.

Svi smo to hteli da rešimo, sada je gotovo.

Sada je tri za tri. -Možeš li?

Već je dvoje mrtvo zbog ovoga,

a ne znamo ni da li deluje.

Čudno je to.

Recite da li umišljam, ali...

Koji kurac?

Zašto je takva?

Ne, ne!

Beži, brzo!

"I glas stiže s nebesa, pa reče: Gotovo je!".

Dođi ovamo, bradonja! Pokaži lice!

Ovamo dođi, da te razbijem!

Hajde, gore.

Znaš li gde smo? -Ne.

Trči! Nastavi!

Nemate vi muda!

Kukavice! Kurvini sinovi! Ne možete mi pobeći!

Beži!

Požuri! Trči! Gde si ti?

Ovuda, tim putem! Pokaži se, bradonja!

Bežiš kao pacov. Dođi ovamo! Mislio sam da smo prijatelji.

Ne izdaješ prijatelja,

niti pucaš na njega, kopile.

Samo hoću da razgovaramo, bradonja.

Hajde da pričamo...

Oprostimo jedan drugome grehe.

Nema izlaska odavde. Dođi, bradonja.

Samo da malo proćaskamo. Sve ćemo oprostiti.

Sve ćemo zaboraviti.

Gde je? -Okupimo se,

na reci.

Prelepoj reci.

Hoćemo li se naći na reci,

koja teče do Božjega trona?

Hajde, bradonja, svi zajedno sad!

Hoćemo li se okupiti na reci,

koja teče do Božjeg trona? -Ostani dole. -Amin!

Gde se kriješ, bradonja? Ti i tvoja kučka!

Vidi ih, srećni par.

Ako bude muško, nazovite ga Izrael, po meni!

A ako bude devojčica, Trini, po matoroj patki!

Bam! Pravo u glavu!

Morala se ubiti jer ste pičkice.

Ja sam kao Bog, sve vidim! Čuješ li, bradonja!

Zašto si pucao u mene? Zašto? Bili smo prijatelji!

U stvari, pomagao sam ti!

Hajde, hajde pravo.

Idi!

Sad, sad! -Ubiću vas! -Trči!

Ne!

Kopilad, kurvini sinovi!

Kopile! Samo nastavi!

Trči!

Još ne, Gospode, još ne!

Ovuda! -Na poslednje putovanje idemo zajedno, bradonja!

Skelar nas čeka! -Trči!

Čamdžija nas čeka obojicu!

Bradonja... -Tu! Tu sam!

To je izlaz napolje! Idi!

Bradonja! -Ne mogu da se popnem!

Hajde, gore!

Samo nastavi.

Ja stižem, bradonja! -Požuri!

Pažljivo! -Ne! -Ne!

Brže, gore! Samo nastavi!

Naćo, Naćo!

Uhvati me za ruku! -Drži ovo!

Naćo!

Biću dobro. -Ti ideš sa mnom!

Kurvin sine, ti ćeš sa mnom!

Naćo!

Upomoć!

Pomozite!

Pusti da joj pomognem. -Ne, ko zna šta je s njom.

Saopšteno je da je juče u podne buknuo požar

na popularnom trgu Mostenses u blizini madridske Gran-vije.

Zabeležena su bar tri smrtna slučaja.

Elena?

preveo:robin12345