All language subtitles for 6 Nevada Mountains Sierra Nevada

Ja sam Bear Grylls.

Slu�io sam u specijalnim
jedinicama Britanije,

penjao se na Everest,

i pro�ao kroz zale�en Arktik.

Sada, �u se spustiti u planine Siera Nevada.

5 miliona raftera, planinara i penja�a

do�e ovde svake godine

i, svake godine dvesta njih
zapadne u ozbiljan problem.

Pokaza�u vam ve�tine koje su
vam potrebne da bi ste pre�iveli.

Letim iznad planinskog lanca
koje �ine Sieru u Kaliforniji.

645 km kr�evite i neprobojne �ume.

Stavi�u sebe u poziciju
kao nekog ko se tamo izgubi.

Pokaza�u vam kako da pre�ivite te�i deo.

Sami i bez opreme.

Sve �to nosim sa sobom je
�uturica, �olja i kremen.

Filmska ekipa �e me pratiti na putovanju.

Da bi se spustio dole

padobranom �u sko�iti na najvi�u planinu.

Ali skok sa tako velike visine

zna�i da je vazduh redak

samim tim cu padati mnogo br�e.

Kako bi smanjio rizik

proba�u da se do�ekam na vodi.

Odavde mogu da vidim neka jezera na planini

a to je moj cilj.

Mogu da vidim jezero ovde.

Tamo ja idem.

Bi�e te�ko sko�iti izme�u dve planine

i ima dosta turbulencije.

Spustio sam se u ovom malom jezeru.

Voda je hladna.

Samo nekoliko stepeni iznad nule.

Sa ove visine, ovo je jedno od
najbr�ih sletanja koje sam ikad imao.

I znam koliko je opasno do�ekati se u vodi.

Ovo sam radio samo jednom.

Sletanje na strmoj planini

pove�ava rizik od ozbiljne povrede.

Ali sletanje na vodi donosi novi problem.

Na ovoj visini, sa mokrom ode�om

postoji veliki rizik od hipotermije.

Moram da je osu�im �to pre.

�im ovo skinem i osu�im

moram da si�em dole.

Ali koji je najbolji
na�in da se spustim dole?

Padine na planini su
okrenute na istok i zapad.

Mora�u da izaberem jedan od ova dva pravca.

Ne �elim da idem na istok

To �e me odvesti u vrelinu Nevada pustinje.

Dakle, idem na zapad.

Dokle me sunce su�i mogu
da iskoristim priliku

da me navodi.

Kada je ovako sun�an dan

to je dobar na�in da se odredi
gde je sever, jug, istok i zapad

koristi�u metodu sa senkom i �tapom.

Ovde imam samo jedan...

Ovo bi trebalo da poslu�i.

Treba da ga pobodem u zemlju

kako bi stvorio senku

i onda treba obele�iti gde je kraj senke.

Onda �ekamo 15 minuta.

Dok se ode�a su�i �eka�u da se senka pomeri

Obele�i�u novo mesto

i ovo �e mi dati pravac istok zapad.

Ovo je veoma jednostavno.

Imam jo� samo �est sati sun�eve svetlosti.

A na ovoj visini, no� mo�e biti fatalna.

Vreme je za polazak.

Ali prvo moram da sakupim malo vode.

Iako je voda kristalna,
to ne zna�i da je �ista.

Staja�a voda je idealna za razvoj bakterija.

Se�am se jednog mog prijatelja iz vojske

koji je popio vodu iz jednog ovakvog jezera

dobio je dijareju i povra�anje

i to ga je dr�alo skoro nedelju
dana. Ne �elim da rizikujem.

Napunio sam �uturu ali ne�u da pijem

dok ne budem imao priliku da je prokuvam.

Do sada bi trebalo da mi
moj... pokaziva� pravca"

ka�e kuda treba da se uputim.

Vidim da se senka pomerila.

Ovde je bilo markirano.
Sada �u staviti kamen ovde.

Dotle se je pomerila za 20min.
Dakle prili�no je oslanjaju�a

ali gruba linija, istok-zapad.

To je zapad, Nevada pustinja na istok.

Tamo ne �elim da idem, dakle na zapad.

Prvo, �elim da vidim koji deo ovih planina

je lak�i za spu�tanje.

Topli sun�evi zraci �ine sneg nestabilnim.

Ako morate i�i ovakvom padinom

va�no je da budete sigurni u
rupe za stopala koje pravite.

Veoma je klizavo, ali moram
da nastavim da se spu�tam

�to je br�e mogu�e.

Mislim da napredujem.

Sve dok se nisam suo�io
sa ovom ogromnom liticom.

Visoka je oko 100 metara.

Trebali bi mi sati da idem okolo.

To je vreme koje ja nemam.

Najbezbedniji na�in bi bio da se na�e

drugi put okolo.

Ali sad se tako�e brinem

zbog ovih oblaka koji se formiraju.

Ovo su oblaci oluje.

Mnogo smo vi�e ranjivi i izlo�eni oluji

i grmljavini kada smo ovde gore

Zato moram da se spustim dole brzo.

Ja sam iskusan penja�.

Dakle, proba�u da uradim ovo

bez u�adi ili opreme koja mi mo�e pomo�i.

I evo kako mo�e to da se uradi.

Klju�na stvar kod
spu�tanja na ovakvim stenama

da stalno odr�avate frikciju na steni

nogama, i obema rukama ako mo�ete.

Ne �elite da klizite.

Poenta je da se pa�ljivo iste�ete

nadole.

Kada postane strmije, onda
se treba okrenuti na stomak

Vidite kako se odvaja. Ivice stena.

Veoma je opasno kada se uhvatite
na povr�nu na kojoj je pesak

to postaje veoma klizavo.

Druga stvar je voda.

Voda u granitu ga �ini tro�ljivim.

Ako po�ne ki�a, mora�u
da si�em s ovoga �to pre.

Pre nekoliko godina,
tinejd�er penja� iz Mi�igena

se oklinuo na mokroj
steni, na obli�njoj planini

pao je i slomio �lanak.

Sam i bez mogu�nosti da se
pomeri, proveo je 11 dana u agoniji

dok nije bio spa�en helikoterom.

Mnogi penja�i nemaju takvu sre�u

i ljudi umiru na ovim
planinama, svake godine.

Jedna od velikih opasnosti
na ovakvim stenama

je �to su puno njih vertikalni

i veoma je te�ko videti �ta sledi dalje.

I veoma lako mo�ete dovesti sebe u poziciju

da ne mo�ete ni gore ni dole.

Postoji veliki rizik od ovakvog penjanja

i veoma je lako povrediti
se ili izvrnuti �lanak

pogotovo ako se klizate
na ovako ravnim stenama.

Ali uspeo sam da se spustim
i do�em do linije drve�a.

Znam da moram da na�em
vodu, hranu i skloni�te

pre mraka.

Jedino pitanje je kako.

Nalazim se u planinama
Siera Navada u Kaliforniji.

645 km najkr�evitijeg dela

severne Amerike.

Svake godine, stotine turista
se izgubi ili povredi ovde.

Neki od njih umru.

Poku�a�u da se izbavim
samo sa ode�om kojom nosim.

Verovatno sam se spustio oko 600 metara.

Jedan od najbr�ih na�ina za
spustanje sa bilo koje planine je

da pratite potok.

Ali moram da pazim.

Mnoge reke u Sieri su poznate po vodopadima

i strmim kanjonima.

Struja me je dovela do ove ve�e reke

a to su dobre vesti za mene.

Reke su �esto klju� za izbavljenje.

Uvek �e vas odvesti do
nekog naselja ili puta.

Poku�a�u da je iskoristim
kako bi i�ao nizvodno.

Ovo mesto je nekada bila
postojbina starosedeoca Amerike.

Poku�a�u da iskoristim neke
njihove tehnike pre�ivljavanja

kako bi napravio od ovof drveta splav.

Uskoro �e no�

a ovo je najbr�i na�in za spustanje dole.

Kad se napije vode posta�e te�i

ali �e barem neko vreme
da me odr�i na povr�inu.

Ali glavna stvar kod pravljenja
splava, iz mog iskustva

je da bude �to prostiji.

Uvek kada poku�am da
napravim ne�to komplikovanije

on se raspadne u delove.

Ali ovaj �e biti bezbedan i jednostavan.

Imam 5 ili 6 ovih. Veliki i jaki

i nekoliko popre�nih.

Ideja je da se ve�u �vrsto

ali prvo mi treba ne�to �ime �u da ih ve�em.

Ove ogromne divlje puzavice rastu du� obale

i one �e biti idealne

po�to su veoma jake i veoma fleksibilne.

I sve ove... penja�ice" su jestive.

�ak i li��e.

Veoma su hranjive.

Na�in da uradite ovo je

da ove puzavice u�inite fleksibilnim

obmotate okolo,

i uvrnete nekoliko puta.

Ovo je stara tehnika Indijanaca

u su�tini to je prepletanje

uze� puzavicu i onda

provu�e� jednom, uvrne�

i onda prelazi� na slede�e drvo

i onda ponovi�.

Dobra stvar kod ovoga je

kada se namokri

svi ovi �vorovi �e se sami stisnuti

�ine�i ga jo� vi�e ja�im i fleksibilnijim

ali tako�e dovoljno �vrstim
da dr�i drva zajedno.

Ok, vreme je za prvi probni test na zemlji.

Manje vi�e su spojeni.

Sada �u sve ovo da uradim i dole

stavi�u ovo preko,

i onda bi trebao da
budem spreman za polazak.

Ove vode se koriste za rafting

ali mogu biti fatalne.

Samo jedna reka, u ovim planinama

je uzela 234 �ivota, u
poslednjih tridesetak godina.

Reka se kre�e dobrom brzinom.

Mogu pre�i mnogo ve�u razdraljinu

neko kad bi i�ao pe�ice.

Da bi ste bili bezbedni, treba uvek

da budete blizu obale.

To je lak�e re�i nego uraditi.

Moj najve�i problem je �to
ne mogu da upravljam splavom.

Jedino mogu da se odbijam
nogama od ve�ih kamena

i bez upravljanja, jedino
�to mogu da uradim je

da se dr�im.

Ovi pli�aci su uvek najgori

jer stalno udaram o neko kamenje

i kolena me ve� bole.

Moram i�i u dublje vode.

Nalazim se u ovoj vodi ve� jednu milju.

Za samo pola sata pre�ao sam oko 2 milje.

Ali sada ve� po�injem da se mu�im.

Po�inje da biva... mnogo
hladnije u ovim kanjonima

sada kad je sunce za�lo.

Prvih dvadesetak minuta je
bilo zabavno i manje vise toplo

ali sada je mnogo manje
zabavnije i mnogo vi�e hladnije.

Dok sam ugledao brzake nije
bilo �anse da izbegnem struju.

Sada me vu�u nizvodno.

Reka polako ubrzava

i na svaki korak, mogu
da vidim kako ide na mene

i samo se nadam da ne�u potonuti.

Ovi brzaci izgledaju beskrajno.

�im pro�em kroz jedan sledi drugi

i onda jo� jedan. I postaju sve gori.

Evo slede jo� brzaka,
proba�emo da pro�emo kroz ovaj.

Ne znam jo� koliko �u mo�i da izdr�im.

Poku�avam da ostanem na splavu.

Zba�en sam sa splava

i voda je toliko brza da
ne mogu da se popnem ponovo.

Voda je smrzavaju�a i moram
da iza�em odavde �to pre.

Zba�en sam sa moga improvizovanog splava

dok sam poku�avao da na�em najbr�i put

kroz planine Siera Nevada.

I voda u ovim brzacima je smrzavaju�a.

Izgubio sam moj splav

usisala ga je zadnja struja.

Mo�da to i nije lo�a stvar.

Skoro �e no�.

Malo sam se upla�io

...na zadnjem delu.

I sad sam poprili�no umoran

i veoma mi je hladno.

Mogu da iskoristim ovaj zaklon

kao skloni�te.

I onda stvarno moram da zalo�im vatru

i da se ugrejem �to pre.

Hajde. Po�ni...

Kresanjem mog kremena o kamen

kona�no sam uspeo da zalo�im vatru.

Za deset minuta, svetlost potpuno nestane

i onda se oseti sva hladno�a

kada sunce za�e

a ova vatra je

moj spas.

Ovaj zaklon ovde je sve �to imam

to je skloni�te za no�as

...nije ba� prijatno.

Ali sa vatrom se mogu barem osu�iti.

i zagrejati ponovo.

Mozda sada mogu da dremnem nekoliko sata.

osim li��a puzavica
nemam ni�ta drugo za jelo.

Sutra, �eli da na�em neku hranu.

5 je ujutru i svi�e u Sieri.

400 milja planina koje oduzimaju dah

prote�u se kroz Kaliforniju.

Idem ka zapadnoj strani planina.

Da sam krenuo na istok
oti�ao bi u Nevada pustinju.

Ali prvo, doru�ak.

I kao svaki pravi Englez,
volim �olju toplog �aja.

Napravio sam ovaj �aj od borovih iglica.

Na ovoj visini, telu
treba mnogo vi�e te�nosti

nego na nivou mora

Moram da pijem �to vi�e.

Ako ste izgubljeni, i nemate �olju
ili ne�to iz �ega bi ste pili vodu,

mo�ete iskoristiti borove iglice
kako bi ste sakupili vlagu.

Obi�no je ima na li��u.

Sunce je iza�lo pre samo sat vremena

ali je ve� sve kompletno suvo.

Uze�u nekoliko ovih

i pokupi�u ne�to vlage.

Borove iglice su odli�an izvor vlage

i sadr�e veliku koli�inu vode.

Tako�e imaju i visok nivo vitamina C.

Iznena�uju�e ali osam puta
vi�e nego sok od pomorand�e.

Sada mi treba ne�to za jelo.

Otvoren sam za sve opcije.

Mo�da na�em neke larve ovde

ili neku bubu.

Ali vidite. Sve je trulo i suvo.

Ovde nema znaka...

Ovde nema znaka bilo �ega.

Bez ikakve dostupne hrane, moram
�to pre da napustim ove planine.

Ali moram biti pa�ljiv da
li idem u pravom pravcu.

Moram da nastavim da idem nadole

ka zapadu. To je pravac u kojem ja idem.

Veoma je va�no i�i u pravom smeru.

�tavi�e, jedna tinejd�erka
izvi�a� se igubila,

izgubila je pravac i
ostala izgubljena dva dana.

Devoj�ica izvi�a�, od samo 15 godina

je na�ena u ovoj blizini.

Hodala je skoro 16km na
smrzavaju�oj temperaturi

dok je nije opazio spasilac.

Znam da sunce izlazi tamo

video sam jutros, to je istok.

Ja idem na zapad. Ali prvo
moram da se spustim dole

gde postoje ve�e �anse
da na�em hranu i vodu.

Ali moje opcije �e biti ograni�ene.

Siguran sam da hranu koju �u na�i

nije kao ona na meniu u restoranu.

Ja sam u planinama Siera
Nevada u Kaliforniji

i trazim izlaz.

I izgleda da imam sre�e.

Transportno sredstvo koji
su nekada koristili domordci

je do�lo pravo k meni.

Tamo su konji koji pa�u.

Ovo je �ak privilegija videti.

Ovo je jedno od retkih mesta
u Americi gde se mogu videti

divlji konji.

Verovatno su neki konji
pobegli sa nekog ran�a.

Pitam se samo da li bi
mogao da pri�em do jednog.

Mo�da ako se jedan odvoji od grupe.

I mo�da bi eventualno moga da uzja�em jednog

i pro�em kroz ove planine,
to bi bilo tako cool.

Ovo �e biti te�ko ali �u poku�ati.

Starosedeoci su uzde pravili

od grana vrbe.

Ovde ih ima puno, pa �u po�eti da ih pravim.

Kada do�em do kraja, onda prelazim na drugu

onda protnem izme�u i sjedinim ih

onda jo� jedna.

Evo ga.

I kada do�em do kraja, sve �to treba je

uzmem jednu gran�icu,
obmotam okolo i stegnem.

Sada, veliki test.

Tehnika Indijanaca smirivanja konja

zahteva senzitivnost i strpljenje.

Evo ga.

Vidite. Gleda pravo u mene.

Sada me ispituje.

Na�in na koji mu prilazite...

treba i�i polako, smireno, ne�no

I ako uzmem malo trave, lepe i sve�e...

mo�i �u da ostvarim
prijateljski odnos sa njim.

Ono �to �elim je, da se okrene

polako pri�e i omiri�e me.

Definitivno je radoznao.

To �e biti klju�na stvar za prilazak.

Hajde.

Tako je.

Tako je. Tako je.

Dobar de�ko.

Dobar de�ko.

Ovo je veoma va�na stvar. Prvi kontakt.

Pomaziti ga po ramenu.

To je znak da niste pretnja za njega.

Glava je veoma osetljiva.

Ovo je bio dobar prvi kontakt.

Samo ne�an dodir, i evo
njegovi mi�i�i reaguju.

Nije osetio moju ruku na njegovom telu.

Vidite... ma�e repom.

I dalje sam mu malo sumnjiv.

Evo ga.

Tako je. Smireno.

Ok ovo je veliki korak za ovog konja.

Dobar de�ko. Evo ga.

Evo ga.

Propustio sam svoju �ansu.

Trebao bi provesti barem jedan dan
kako bi zadobio njegovo poverenje

pre no �to ga uzja�em.

Sada kada je posumnjao u mene

trebalo bi mi jo� vi�e.

Ne �elim da �ekam. Dakle mora�u da zavisim

od mojih nogu kako bi se izbavio odavde.

Ono �to moram da uradim je da na�em hranu.

Da vidimo da li mogu da
na�em neku vodenu zmiju.

Ljudi se uglavnom pla�e zmija.

Oni misle da su one gadni i agresivni

reptili. Ali u stvari nisu.

One su prili�no stidljive.

Evo ga.

Ove zmije ispu�taju sekret odre�enog mirisa

kako bi se za�titili od predatora.

Ali ovaj predator ovde je gladan.

Evo je. Njena usta.

Kada otkinem glavu, mo�i �u da je pojedem.

Njena glava je jo� uvek... �iva

Dobra hrana...

Posle doru�ka

vreme je za spu�tanje niz planinu.

Posle 4 sata hodanja

�ini mi se kao da nije bilo napredka.

Ovde je veoma lepo, ali
to vas mo�e obmanuti.

Ako neznate �ta radite

ovo mesto vas mo�e ubiti.

Prioritet mi je da na�em hranu

a to ne�e biti lako.

Sko�io sam padobranom u planine
Siera Nevada u Kaliforniji

kako bi stavio sebe u
poziciju izgubljenog planinara.

Ali kod pre�ivljavanja
klju�no je na�i skloni�te

i neku pravu hranu.

Mogu da iskoristim delove
ovog trulog drveta kao podr�ku.

Ovo �e biti jedno.

Sigurno ima oko 2.5 metra, mo�e da pro�e.

Mislim da je jedno kra�e od drugog

ali bi trebalo da poslu�i.

Ovo je dobro mesto za kamp.

Ovo �e poslu�iti, prili�no
je ravno, ima malo kosine

ali �ak i to �e me spre�iti
da se skotrljam na dole.

Uvek treba proveriti da
li ima tragova �ivotinja

na mestu na kojem �e te spavati,

i tako�e treba proveriti
da li ima crvenih mrava.

Zadnje �to �elim je da
imam malo otvorenog neba

u slu�aju da vas tra�e spasioci

da vas mogu primetiti.

Nare�a�u ih tako da bih imao malo otvora

to �e biti moja vrata. Bi�e okrenuta ka jugu

tako da kad sunce ujutru iza�e sa jugoistoka

bude toplije.

Sada ve�era.

Dosta mi je vi�e buba

i zmijurina

Vreme je za ne�to �to je na
ve�em nivou u lancu ishrane.

Obra�ujem ovo par�e kedra

kako bih napravio �tap za bacanje.

Domorodci su koristili kedar

zato �to je to jedno od najtvr�ih drveta

i na taj na�in postaje savr�eno oru�je.

Ovakvo gladak lak�e �e
leteti i bi�e smrtonosan.

Spreman sam za neki trening.

Ze�evi i veverice u ovom momentu

i nisu u nekoj opasnosti.

Spreman sam.

Ne znam da li mo�ete videti

ali tamo je zec.

On me ne vidi.

I ako mogu samo malo da se pribli�im

ima�u �anse da ga ga�am.

Sada �u spremiti ve�eru.

Ali prvo, pokaza�u vam
kako da zalo�ite vatru

samo sa nekoliko drveta.

Ako tra�ite gran�ice u ovakvom �bunu...

ovo je veoma duga�ko i tanko. I ovo mi pru�a

sasvim drugi na�in lo�enja vatre

koji �u mo�i da koristim kasnije.

Samo �u ovo malo da odeljam...

oguli�u malo drveta od kedra

Sjedini�u to sve kako bi bilo zapaljivo.

I ovo je klju�na stvar kod paljenja vatre.

Ho�u da ovo bude stvarno �upavo i zapaljivo

da bi kada padne tu varnica

po�elo odmah da gori.

Ali ovo je sada klju�na stvar

Poku�a�u da stvorim varnicu

koriste�i samo ovu malu gran�icu

koju sam uzeo iz �buna i ovo par�e drveta

ovo �e zahtevati poprili�nu dozu strpljenja.

Treba�e mnogo poku�aja.

I ako ispadne iz ose,
mora�ete sve ispo�etka.

Ruke mi ve� gore.

Hajde, po�ni da dimi�...

Da bi po�elo da gori
potrebno je posti�i trenje

koje �e izazvati temperaturu od 426 stepeni.

I kada po�ne da se pojavljuje dim

samo treba da nastavim ovako

onda �u mo�i... vidite li plamen ovde?

Evo ga. Dimi.

Stavi�u ga pravo u trud.

I evo ga. Stavi�u ga unutra.

Sada da pripremim zeca za pe�enje.

Sada sve �to treba da uradim je da...

po�to je vrat ve� slomljen,

ovo je iza�lo skoro sve u jednom delu.

Ovo �e biti moj prvi pravi
obrok posle nekoliko dana.

Ali zabrinut sam da se mogu
pojaviti ne�eljeni gosti

zbog mirisa pe�enja.

Ovo je po�elo da se pe�e i ve� miri�e dobro.

Ali ja ne�u biti jedini
koji ga mo�e omirisati.

Crni medvedi mogu osetiti miris

i do 40 km razdaljine.

U stvari, jedan moj
prijatelj je kampovao ovde

oti�ao je da spava i imao
je jabuku u zadnjem d�epu,

koristio je pantalone kao jastuk.

probudio ga je crni medved
usred no�i kada je poku�avao

da pocepa pantalone samo da bi uzeo jabuku.

Ali imao je sre�e. Ali to nam
ka�e samo koliko treba biti oprezan

kada se priprema hrana ili pe�e

i na kraju, treba se re�iti
svega �to ne�ete pojesti

pre nego �to odete na spavanje.

Ovo izgleda kao da je spremno.

Sedim ovde i balavim zbog ovog zeca

Vreme je za probu

Ima tako sve� ukus

i po�to je ispe�en na vatri

tako je ukusan. Kao pe�enje.

Sada kada mi je pun stomak

po prvi put posle nekoliko
dana, pogledao sam okolo

i shvatio veli�anstvenost
ovog neverovatnog mesta

i po�eo sam da planiram
slede�u fazu mog izlaska.

Ova no� je prosto prelepa.

Mo�ete videti zvezde tako jasno.

Mo�ete videti severnja�u.

Nije tako svetla ali
jedino se po njoj mo�ete.

navoditi, zato �to se ona ne pomera.

Ja �u je, �tavi�e, obele�iti

tako da kad ustanem ujutru

zna�u u kom pravcu treba da idem.

tamo je istok, jug, ja idem na...

...zapad.

A to �e me putovanje odvesti
na jedno od najopasnijih mesta

na ovim planinama.

Do�ao sam do dela planine
koje je poznato kao "�aparal".

�pansko ime za su�na
mesta i sa malo vegetacije

gde mogu pre�iveti samo nekoliko �ivotinja.

A to je lo�e mesto da se ostane bez vode.

Ovo je najekstremnije mesto
na zapadu Siera Nevade.

Ovo mesto je tako�e dom
smrtonosnim �korpijama

i mravima koji grizu.

Ali ti mravi mogu biti fina u�ina.

Evo za�to morate ih uvek dr�ati za glavu.

Ako ga pustim da me ugrize za jezik...

...on �e ugristi.

Zato se jede drugi kraj.

Najte�i deo je uhvatiti ih.

Ovde se vidi abdomen i to se mo�e jesti.

�tavi�e ovo je sladunjavo

ali i iznena�uju�e dobro.

Vreme je za polazak

Posle ukusne u�ine mravima

ja nastavljam.

Ho�u da pre�em �to vi�e dok
stvarno ne po�ne da pr�i.

Ali ovaj teren ima novu pretnju.

Zmije.

Ovo mesto tako�e buja od zmija.

Zve�arke, kraljevske zmije
i druge. Ali od zve�arke se

treba stvarno paziti.

Evo ba� ovakvo mesto je idealno za zmije.

Pogotovo kada je vrelina dana

kada je toplo, one �ele da na�u senku

i da se zavuku ispod. I zato je uvek va�no

kada preska�ete drvo, da uvek nagazite
preko njega, vidite �ta je na drugoj strani

i onda nastavite.

Izgleda kao da ima jo� mnogo za pe�a�enje.

Dan postaje vreliji, a ja ho�u vodu.

Pre samo pet godina, usamljeni planinar se

izgubio u ovoj blizini.

Devet dana je spasila�ki tim
bezuspe�no tragao za njim.

Kada su ga kona�no na�li

patio je od ozbiljne dehidratacije.

Ali postoji jedna biljka
koja mu je mogla pomo�i.

Ova vrsta �buna je idealna.

Ne mo�e se mnogo dobiti od ovoga

ali ovo je �bun poznat kao "mansonita"

�to doslovno zna�i "male jabuke".

Ovo se mo�e jesti, Indijanci
su ih koristili kao suvo vo�e

treba se samo pro�vakati

i onda ispljunuti ko�ticu.

Ovo ima mnogo vitamina C i odli�no je.

Tako�e se mo�e napraviti sok
od ovoga. Uberete dosta njih,

izgnje�ite ih, i sipate vodu u fla�icu

i to �e biti pravo osve�avaju�e pi�e.

Pone�u nekoliko sa sobom.

Ovaj �bun mo�e poslu�iti za jo� ne�to.

Sada bih stvarno mogao da o�istim zube.

�bun mansonite su koristili domorodci

kao �etkicu za zube.

A to �u i ja da uradim.

Ovaj �bun mo�e biti veoma koristan.

Ne mnogo ali...

...on je jedan od retkih u
ovoj oblasti koji mi mogu pomo�i

Sredina popodneva je, i
sunce je skoro nepodno�ljivo.

Usporava moj progres kroz ovaj u�asan teren.

Onda se moja sre�a promenila.

Vidi, vidi. Brzo.

Ovo je neverovatno.

Ogromno jezero.

A meni stvarno treba vode.

�uturica mi je prazna ve� neko vreme

a ovo je ba� ono �to sam tra�io

Sada mogu da pijem i da se osve�im.

Ovo je tako dobro.

I to nije sve.

Na drugoj strani jezera vidim put.

Ako uspem da pro�em preko jezera bilo kako

taj put �e biti moja
karta za izlazak odavde.

Jezero je �iroko oko kilometar

i ako morate da preplivate toliku razdaljinu

pokaza�u vam kako da iskoristite svoje
pantalone da vas odr�e na povr�inu.

Sve �to treba da uradite je
da ih uhvatite za nogavice

i napravite �vor. Ovo sam koristio

mnogo puta kao klinac
kada sam prelazio reke.

Ve�emo ove �vorove kako bi zadr�ali vazduh

i onda, voda �e se opona�ati
pojas za spasavanje.

Ali izgleda da je dalje nego �to sam mislio

i voda postaje hladnija.

Ubrzo zatim, usledio je novi problem.

Moj improvizovani pojas za
spasavanje nije tako pouzdan.

Postoji samo jedna stvar koju mogu uraditi.

Poku�a�u da ih napunim vazduhom
dok se odr�avam na vodi.

Ali nije tako lako.

Kona�no sam pro�ao.

Ovo putovanje je bilo
veoma neobi�no za mene.

Svi ti razli�iti tereni sa
kojima sam morao da se suo�im.

Od velikih visina, prekrivenih snegom

do dna, sa nepodno�ljivim temperaturama.

Konstantno sam morao da se adaptiram

i da koristim svakakve
tehnike kako bi pre�iveo.

I tehnike domorodaca
su mi bile veoma korisne

koje pokazuju kako mo�ete
biti sami sebi dovoljni

da bi pre�iveli ovakve terene.

Ali za mene...

...kranje je vreme da krenem kuci.

Bilo je te�ko.

Ali ostvaljam ovo mesto
sa ogromnim po�tovanjem

prema starosedeocima Amerike

i njihovim neobi�nim
tehnikama pre�ivljavanja.

Prevod: stefan_krang@yahoo.com