Original subtitles

Da li je ovo novi recept? - Ne znam.

Da li je jači? - Sve je to isto.

Šta su ti rekli? - Ništa. Normalan sam.

Pa zašto su onda promenili?

Zašto mi ne kažeš istinu?

Zar ti nisam upravo rekla?

Da li nešto nije u redu s tobom?

Ne.

Deset?

Mama, tebi je sve novac. Daj mi dvadeset.

Ne.

Ne uzimaj moj auto.

Operi ga i parkiraj.

Pogledaj.

Ovo pismo je iz Dojče banke, najveće nemačke banke.

Potpisao ga je njen direktor Paul Ašrajner.

Piše da će ove nedelje predsednik SAD-a

potpisati dekret kojim će biti oslobođena sredstva.

Vrati mi moj novac. - Veruj mi, stiže uskoro.

To govoriš već godinu dana.

To je dugoročna investicija.

Šta mi treba od tebe?

Potvrda o bankovnom računu i kopija tvoje lične karte,

da bi mogli da ti prebace novac.

Nemam bankovni račun. - Pa kako ćeš dobiti novac?

Havijere, samo mi vrati moju investiciju.

Pesniče, jesi li glup?

Ovo je poslovna prilika.

Moraš da osetiš posao kad ti je pred nosom.

Ono što si uložio je ništa

u poređenju s onim što ćeš dobiti.

Pogledaj.

Moj izvor kaže da se obveznice otkupljuju.

Sve ima odobrenje vlade Zimbabvea.

Uložio si u valutne obveznice vredne deset miliona dolara.

Napraviću od tebe milionera, kopile jedno.

Kažem ti.

Možeš da se posvetiš pisanju pesama

na prelepom imanju kraj reke.

To je poslovna prilika, mama. Samo dozvoli da koristim tvoj račun.

Ne dam ti više ni pesos. - Ko traži novac?

Meni prebacuju novac.

Rekla sam ne.

Zašto mi ovo radiš, mama? Zašto?

Mama?

Mama?

Mama?

Mama.

Šta ti je?

Moram da sednem.

Šta je?

Nešto ti je, je l' da?

Proći će.

Reci mi istinu.

Nerviraš me.

Ja?

Stara sam. To je ono što imam.

Neću zauvek biti s tobom.

Želiš li da umreš?

Pomogao bih ti.

Išao bih s tobom ako želiš.

Molim?

Da ideš sa mnom?

Jesi li pio?

Oskar Restrepo, pesnik rođen u Santuariju 1968.

Istoričar sa Univerziteta u Antiohiji.

Veliki poštovalac i proučavalac Hozea Asunsiona Silve

kome je posvetio neke od svojih pesama.

Godine 1992. njegova knjiga „Los Desusos“

osvojila je Prvu nagradu na 5. Nacionalnom takmičenju u poeziji

u organizaciji Kulturnog centra Pepe Sisto Aginaga.

Hvala vam puno.

Dobro veče.

Pre svega

hvala ti puno, Alonso

što si me pozvao da podelim svoju poeziju

u ovom prelepom svetilištu reči

gde je svaki pesnik mali bog

a svako od vas, dok tumačite pesnika,

takođe je mali bog.

Oskar Restrepo bi sebe definisao kao večitog...

kao večnog sanjara.

Tragaoca za himerama kroz reči.

Počeo sam da čitam kad mi je bilo dvanaest

i tada sam počeo da pišem stihove.

Kad mi je bilo petnaest već sam osećao, mislio sam da sam pesnik.

Nisam imao drugih pretenzija u srcu.

Da budem sujetan i nesrećan pesnik.

Kažem nesrećan jer je patnja

sirovina moje poezije.

Oni koji su čitali moje knjige mogu da posvedoče.

Identifikujem se s Vajldom kad kaže:

„Gde ima patnje, ima i svete zemlje.“

Iako moram da priznam da smo mi pesnici skloni preterivanju.

I to preterivanje koje koristimo...

To stalno preuveličavanje naše patnje,

odvodimo ga na treći ili četvrti nivo.

Jedan od mojih čitalaca jednom mi je rekao:

„Pesniče...

Kako je moguće da napišeš

tako lepu pesmu, a tako tužnu?“

i ja sam citirao reči Ernesta Sabata iz njegove knjige...

Oskare!

Koju pesmu čitaš?

Nijedan pesnik još nije dostigao umeće Hozea Asunsiona Silve

u ovoj jebenoj zemlji.

Njegove akcentuacije, ritam, muzikalnost.

Ni za sto godina. Nijedan.

Nemoj mi reći da je bio bolji od ovog tipa...

Kog?

Onog što je dobio nagradu, s brkovima.

Garsija Markes? - Da, Garsija Markes.

On je napisao „Alhemičara“.

„Alhemičar“ je od Paula Koelja.

Ne, ne, ne.

Garsija Markes je napisao „Sto godina samoće“.

Da. Garsija Markes je najbolji, druže.

Garsija Markes je bio gladan priznanja.

Hoze Asunsion Silva nikad...

nije pisao radi priznanja.

Zato je samo njegova majka znala za njega.

Samo njegova majka?

Ma daj, čoveče.

Pogledaj ovo.

Mislio si da nije važan?

Garsija Markes je na pedesetici. - Precejenjen je!

Idi kupi pivo s tim.

Sam život Hozea Asunsiona bio je prava pesma.

Trideset godina je imao kad je sebi pucao u srce.

Plivajući u dugovima... - Svi mi imamo dugove.

...i skrhan smrću svoje voljene sestre Elvire.

Jedne noći

Noći pune mirisa,

šapata i muzike krila

Jedne noći

u kojoj su goreli

u vlažnoj bračnoj senci

fantastični svici.

PRVI DEO – NEUSPEH

Spakuj stvari i idi.

Ja plaćam ovaj stan i ne želim te ovde.

Ko će se brinuti o mami? Ja sam jedini uz nju.

Zato planiraš da je ubiješ? - Pusti me da pričam s njim.

Možeš ti da se ubiješ, ali je nećeš povesti sa sobom.

Karlos, izađi, molim te.

Imaš petnaest minuta da se spakuješ.

Zašto si to rekao mami?

Ona umire.

Ne umire.

Dobro je za svoje godine.

Ima nešto. - Nije ti dobro, je l’ da?

Kako ide problem s alkoholom?

Problem s alkoholom ide relativno loše.

Ako mama umre, šta ćeš ti?

Njena penzija prestaje a Karlos te izbaci odavde.

Snaći ću se.

Završićeš na ulici.

Šta se desilo s tobom, Oskare?

Bio si tako pametan, profesionalan, a pogledaj se.

Koliko je prošlo otkad si radio?

Ja sam pesnik. - Nezaposlen si.

Pesnik sam ako to znači biti pesnik...

Dosta više!

Očekujem neki novac od posla.

Kakvog posla? - Vrlo velikog posla.

Jesi li mislio na Danielu?

Ne, ne, Jolanda. Ne zezaj me.

Šta si uradio za tu devojku? - Ne, Jolanda. Molim te.

Nemoj to da potežeš. - Zoveš li je bar?

Dosta je. Ne poteži to, molim te. Ne zezaj me.

Zašto ne prihvatiš posao?

Neću da budem učitelj, a još manje da podučavam filozofiju.

Neću to da predajem.

Moraš, nisi u poziciji da biraš.

To nije moj fazon.

A šta jeste tvoj fazon?

Pišem knjigu.

Knjigu...

Oskare, zaboga!

Ajde ovako.

Pričaću s Karlosom i reći mu

da smo ti i ja napravili dogovor, pa te neće izbaciti.

Pozvaću Vilijama i reći mu da

ćeš u ponedeljak ujutro biti u školi.

Ali moraš da mi obećaš.

Odlazim iz ove kuće. - Oskare.

Odlazim iz ove kuće.

Nemoj da uzmeš moj auto.

Zdravo.

Šta je bilo? - Ništa.

Samo sam hteo da se javim. Kako si?

Dobro. Ti?

Dobro.

Ručam.

Stvarno?

Izvini. Doći ću kasnije.

Jesi li ručao?

Hoćeš li da uđeš?

Da li ti je mama tu?

Još ne zna, gleda opcije.

Ali mora brzo da odluči

jer prijemni uskoro dolazi.

Šta ti se sviđa?

Nisam još sigurna.

Audiovizuelne komunikacije.

Filologija.

Jezici.

To je super.

Gde želiš da studiraš?

Idealno, na Univerzitetu Antiohia.

Meni se stvarno ne sviđa Univerzitet Antiohia.

Možda završi bacajući kamenje s onim buntovnicima.

Zar nije tako?

U svakom slučaju je teško upasti.

Ako ne upadneš, upisaćeš se na Univerzitet u Medeljinu.

Ne znam.

Kako misliš ne znaš? Znaš!

Sramota je jer taj je baš skup.

Morala bih da uzmem kredit, ali dobro, moraću.

Koliko košta? - Devet miliona po semestru.

Mogu da pomognem.

Imaš li pet ili deset dolara? Vratiću ti.

Ovo je bila moja prva knjiga koja je objavljena.

A ovo je moja druga knjiga.

Nacionalna nagrada za poeziju? - Da, gospodine.

Prelepo.

Ovde si bio baš mlad.

Imao sam oko dvadeset četiri...

Dvadeset pet godina.

Jesi li predavao u srednjoj školi?

Ne, gospodine, već na fakultetu. Bio sam univerzitetski profesor.

I šta se desilo?

U toj ličnoj potrazi, tražeći svoj glas,

posvetio sam se u potpunosti pisanju.

Znam kakav si čovek.

Tvoja sestra je bila iskrena sa mnom.

Neću donositi sud o tebi.

Pretpostaviću da želiš da doprineseš ovoj instituciji

da bi učenici mogli da postanu bolji ljudi.

Nije se osećao dobro.

Kaže da to nije za njega.

Da se ne oseća kao školski učitelj.

Da je on pesnik.

Oskare, pričaj s Jolandom.

Neće da priča.

Oskare, čuješ li me? - Sluša te.

Oskare, baš sam ljuta. Šta smo se dogovorili?

Zbog tebe ispadam loša pred Vilijamom.

Ako se ne vratiš, zaboravi na mene, Oskare.

Kao derište je.

Oskare!

Neće da priča.

Neće da priča. Ne znam šta ćemo sad.

Baš je hirovit.

Više ne znam šta da radim.

Zdravo, Oskare.

Zašto si ovde tako rano?

Šta se desilo?

Ne, ništa.

Nije se ništa desilo.

Samo...

Pitao sam se da li možda postoji način

da se moje knjige više prodaju.

Da budu vidljivije, ili da se nude ljudima.

Tvoje knjige su tamo, izložene.

Znaš da ovo jedva može da se zove posao.

Ili...

Da uradimo neku promociju da ih ljudi kupuju.

Mogli bismo da organizujemo čitanje posvećeno tvom radu.

Zar nisi pisao novu knjigu?

Ili možda ima neki posao koji mogu da radim ovde?

Kakav posao?

Ne znam...

Kancelarijski rad...

ili koordinaciju nečega.

Stvar je u tome da mi ćerka uskoro upisuje fakultet.

Treba mi novac.

Mi smo mala kuća.

Skoro svi ovde rade volonterski.

Jedva uspevamo da obezbedimo sredstva za Festival poezije.

Možda bi mogao da predaješ u školi poezije.

Ali morao bih da pričam s Efraínom, jer je on zadužen za to.

Dolazi kasnije, čitaće zajedno s tobom.

Mogli bismo da pričamo s njim i vidimo.

Tri puta dobitnik Nacionalne nagrade za poeziju,

nagrada Vorágine za svoj prvi roman,

Nagrada grada Buenos Airesa za svoj drugi roman,

Nagrada Hulio Estrada za esej,

među mnogim drugim priznanjima.

Njegovo delo, posvećeno latinoameričkoj stvarnosti,

istražuje njene korene

i razotkriva njene društvene i političke mehanizme.

Efraín Mendoza

jedan je od najrevolucionarnijih glasova kolumbijske književnosti.

Dobro veče.

Hvala vam mnogo što ste ovde.

Pre nekih trideset godina,

Alonso i ja, s još nekoliko prijatelja,

osnovali smo ovu kuću.

Nije bilo lako.

U mom slučaju, moje brojne obaveze mi ne dopuštaju

da joj posvetim sve vreme koje bih želeo, ali...

videti je večeras kako puca od ljubavi prema poeziji

zaista je zadivljujuće.

Takođe sam presrećan što vidim ovde

ove izuzetno talentovane mlade pesnike

iz naše škole poezije.

Velika mi je čast da budem njihov mentor ove godine.

Želim ovu pesmu da posvetim njima.

Umetnost je slojevita, pripada elitama.

Pravi umetnici žive samo za zadovoljstvo stvaranja.

Naravno, čovek mora da jede,

ali samo da bi nastavio da stvara.

Reci to detetu iz siromašnog kvarta, bez obrazovanja,

bez ikakve šanse za umetničko obrazovanje.

Da, slažem se.

Ti, na primer, imala si obrazovanje, privilegije.

Devojka koja odrasta u ekstremnom siromaštvu,

sa petnaest godina već ima dvoje ili troje dece.

Misliš li da će razmišljati o pisanju poezije?

Ne.

Trebalo bi nešto da učine da spreče tinejdžerske trudnoće,

ali to se sad ne dešava.

Vidi, umetnost neće zaustaviti bombe. Poezija neće zaustaviti rat.

Možda...

Ali umetnost, poezija, može da se zalaže za bolje društvo.

Ne znam, Oskare, nemoj pogrešno da me shvatiš,

ali ne mislim da imaš uslove

da predaješ u školi poezije.

Kakve uslove?

Znamo te.

Kako me znate?

Hajde da samo organizujemo čitanje posvećeno tvom radu.

Zar ne bi voleo da budeš na televiziji?

Možemo ti srediti TV intervju da promovišeš knjige.

Naravno, možemo ti srediti intervju.

Mogao bi da dođeš do šire publike.

Zar to ne bi voleo?

Dobro jutro vama i svim našim gledaocima.

Tako smo srećni što smo ovde s vama.

Danas ćemo imati muziku, ples, poeziju.

Dobro došli u "Ova jutra".

Počnimo s našim prvim gostom.

Don Arnulfo Velez, koji je ovde veoma srećan.

On je gradonačelnik gradića Sopetrán.

Došao je da govori o njihovom

lepom i ukusnom Festivalu voća

koji se održava od 20. do 24. januara.

Gospodine gradonačelniče, dobro jutro i dobrodošli.

Dobro jutro. Dobro došli svi na Festival voća.

Imamo i jednog posebnog gosta.

To je Oskar Restrepo, nagrađivani pesnik.

Dobitnik Nacionalne nagrade za poeziju

u organizaciji Kulturnog centra Pepe Sisto Aginaga.

Došao je da s nama podeli svoju prelepu poeziju.

Zašto ne bismo počeli s jednom prelepom ljubavnom pesmom

za sve naše gledaoce?

Ljubavnom pesmom? - Da, onom koja dira u srce.

Dok Oskar traži savršenu pesmu,

hajde da dočekamo jednog vrlo važnog pevača urbane muzike.

Zove se JB.

U stvari, pesma koju slušamo od početka naše emisije

njegova je nova numera, "Pokvasi mi đakuzi"

već ima 80 hiljada pregleda na njegovom YouTube kanalu.

Tako je, znate,

uvek se iznova pronalazim zbog svojih fanova.

Da sam znao da je trač emisija, ne bih ni išao.

Misliš da ovde postoje TV emisije o poeziji?

Ismejali ste me. - Oskare, to je sve što postoji.

Pogledaj me, misliš li da pripadam tamo?

Tražio si pomoć, to je sve što ima.

Ne znam.

Mislim...

Šta je to što želiš?

Kako ti to uspevaš?

Kako uspevam šta?

Misliš da sam dobar pesnik?

Misliš da nemam talenta, zar ne?

Imao si nešto.

Bio si tako strastven, nemiran.

I uspeo si da napišeš dve-tri divne stvari.

Mislio sam da ću u ovim godinama biti bolji.

Bolji kako, sa više priznanja?

Propao sam.

Nije stvar u priznanju.

Stvar je u tebi.

Ti si pesma. Prilično tužna, rekao bih.

Hoćeš da budem iskren s tobom?

Nećeš se promeniti, ne možeš da se promeniš.

Takav si.

I nosiš u sebi vrlo velike demone.

Pa možda si kao Kafka,

ili Hose Asunsion Silva,

jedno od onih bića koje su priznali tek posle smrti.

Ali za to,

trebalo je da napišeš neku jebeno neverovatnu pesmu,

a to još uvek nisi uradio, da budem iskren.

Mogao bi da prodaš mnogo više knjiga da sam ti ja menadžer.

Povezao bih te sa pravim ljudima.

Trebao sam da se ubijem sa trideset.

Trebao bi da pišeš pesme o ratu, nasilju, siromaštvu,

o domorocima, Amazoniji, pederima...

O svemu onome što Evropljani vole kod nas.

Ovaj čovek je tako pametan.

Slušajte ovu pesmu, moj autorski rad.

Kako mesec sija

Okrugao kao balon

Ako se sruči dole

Zgaziće te, jebeni...

Oskare, zašto mi ovo radiš?

Nemoj da dolaziš, molim te.

Žao mi je.

Šta radiš?

Žao mi je.

Nemoj da ti bude žao, samo nemoj to da radiš.

Žao mi je što sam ovakav.

Žao mi je što moraš da trpiš ovakvog oca.

Trudim se.

Ne moraš da se trudiš.

Dobro sam.

Hoću da ti pomognem.

Ne moraš, ne brini.

Dobro, vrlo sam osetljiv ovih dana.

Vidi, moram da idem.

Možeš li ti prvo? - Dobro.

Nećeš me osramotiti pred Vilijamom.

Sramota me pred njim, bio je tako ljubazan prema tebi.

Rekla sam mu da si bio bolestan.

I da se vraćaš u ponedeljak da držiš čas.

A ako ne odeš, spakovaću ti stvari sama.

Oskare! Otvori!

Patnja.

Sumrak.

Šta se može reći o sumraku?

Zar nije to sutonski kraj dana

na treperavom pragu zore sunčevog dana?

Crne rupe gde se sve zaboravlja

u proždrljivosti močvarnih čeljusti.

Planete pokorene hladnoćom.

Tišina se širi...

po zatvorenim mesecima.

Imate li pitanja?

A poezija?

Poezija.

Poezija je...

Znate li pesme?

Da li ste pisali ili čitali pesme?

Učitelju, vidite. Ona piše pesme.

Pišeš li pesme?

Ljubavne, za svog momka, o čemu?

Jurladi, pokaži mu.

Jesu li sve ove pesme tvoje?

Da, neke su pesme, a ostalo su stvari koje pišem.

I crteži su tvoji?

Da.

Da li i ti živiš u dubokoj tuzi?

Jesi li melanholična?

Ne, samo volim da pišem kad se tako osećam.

Čitaš li?

Onako.

Ponekad.

Šta čitaš?

Ne znam.

Sviđa mi se Pisarnih.

Alehandra Pisarnih?

"Alehandra, Alehandra

Ispod tebe sam

Alehandra"

Jedna nastavnica nas je naterala da je čitamo i baš su mi se svidele pesme.

Je l’ te ta nastavnica učila?

Otprilike.

Hoćeš li da budeš pesnikinja?

Šta bi volela da budeš?

Ne znam.

Volim da šminkam,

da radim frizure,

učim da radim nokte.

Takve stvari.

Možeš li da mi pozajmiš ovu svesku?

Može.

Moja soba je uredna

Moja soba je čista

Moja soba ima boje

Bebi roze

Ljubičaste i zelene

Boje mnogih snova

Snovi zarobljeni u ovoj sobi

Zidovi su hladni kao beton

Pod snažno izriban

Ipak, mrlja ukalja jedno mesto

Nikad neće izbledeti

Uvek će ostati

Dom, a opet zatvor

Sklonište, a opet zamka

Jedno smo isto

Moja soba i ja

Poslali su mi još neke testove.

Oskare!

Kakve testove?

Tokom Renesanse

odbačen je Aristotelov autoritet.

I o njemu se raspravljalo u kasnom srednjem veku.

Taj...

Humanizam tog perioda imao je uglavnom neoplatonsku orijentaciju.

Zar ne bi volela da ideš na fakultet?

Ne znam. Možda.

Zašto možda?

Ima drugih prioriteta u mojoj kući.

Kojih prioriteta?

S kim živiš?

Sa bakom, ujakom,

bratom,

dve sestre i sestrićima.

Velika porodica.

Znači, sva tvoja braća i sestre imaju decu?

Da.

Jesu li mnogo stariji?

Otprilike.

Majkol je najstariji.

Ima dvadeset dve.

Dvadest dve i već ima sina?

A tvoje sestre?

Šta s njima?

Jesu li i one majke?

Da.

Veronika ima dvoje.

Koliko godina ima Veronika?

Mislim da ima dvadeset.

A Karen ima sina. - Koliko godina ima Karen?

Sedamnaest. - Sedamnaest?

Glupa je zbog tog dečka s kojim je.

I brzo joj je napravio dete.

I moja mama živi s nama,

ali dolazi samo nedeljom jer radi u jednoj kući.

Radi kao sobarica?

Ti nemaš decu?

Nemam.

DRUGI DEO – MAGNUM OPUS

Dobre su.

Vrlo su lepe, a ima ih mnogo.

Šta želiš da uradiš?

Ne znam.

Imam osećaj da ima nešto posebno.

Treba da uradim nešto, zar ne?

Šta, na primer?

Ne znam.

Zar nemaš onu nagradu?

Stipendiju za mlade pesnike?

A otkud znaš da ih nije negde prepisala?

Ne, sve su njene.

Pa dovedi je. Da je upoznamo.

Hoćeš li da se uključi u školu poezije?

Moram prvo da je upoznam.

Ne, ja je već učim.

Mislio sam više na...

nagradu ili stipendiju ili neki drugi vid pomoći.

Jedina podrška koju imamo je nagrada koju dodeljujemo

tokom Festivala poezije mladom talentovanom pesniku

koja uključuje novac i objavljivanje pesama.

Može li da se takmiči za to?

Samo oni koji su deo škole poezije mogu da se takmiče.

Dovedi je pa ćemo videti. - Nisam siguran, Efraime.

Pa ako je devojka talentovana, ne vidim zašto joj ne pomoći.

Ali ti si odgovoran da je dovedeš i vratiš kući.

Sad ne možemo da priuštimo. Nemamo ni jedan jedini pezos.

Ne znam.

Morala bih da pitam baku.

Hoćeš da ja razgovaram s njom?

Jesi li rekla svojoj majci? - Nisam.

Morala bih da pitam njenu majku.

Dolazi nedeljom.

Vi ste njen učitelj, je l’ da?

Jesam, gospođo.

I dobiće nagradu?

Moguće, ako učestvuje.

A nagrada je novac?

Novac je. Da, gospođo. - Koliko?

Nisam siguran.

Ne jedeš? - Neću se zadržavati.

Pa, ne mogu da je vodim zbog kolena,

a i moram da pazim na decu.

Mogu ja da je povedem.

Ako ne moramo da plaćamo... jer je kod nas situacija teška

i nemamo dovoljno da kupimo ni jedno jaje.

Hoćeš li da ideš?

Dušo, ne budi luda, daju ti novac.

Ne propuštaj prilike koje nam Gospod šalje.

Hvala.

Karen, beba plače.

Veronika, stišaj to.

Baš je ružan.

Jurladi!

Profesore, izvinite na krpama.

Edilson, ja sam devojčin ujak. - Drago mi je.

Izvinite, da uzmem stvari. - Slobodno.

Zdravo, Džine.

Divim ti se, Džine.

Tako si visok, ti si prijatelj meseca.

Čak i ptice žive u tvojoj kosi.

Možeš li da vidiš moju kuću odozgo?

Jesi li ikada uhvatio zvezdu padalicu?

Osećaš li moje udarce svojom grubom kožom?

Kako si proslavio svoj 900. rođendan?

Je l’ zato imaš toliko prstenova?

Nikad ne odgovaraš na moja pitanja.

Ali smo i dalje prijatelji.

Ako devojčica...

može da bude prijatelj sa drvetom.

Oskare, ona je fantastična.

Ozbiljno?

Želeo bih da čita na otvaranju Festivala poezije.

A može li da se takmiči za nagradu? - Naravno.

Čak razmišljam da uradimo TV intervju s njom

da promovišemo sam festival.

To je jako lepa priča koju vredi podeliti

i ono što ti radiš za nju je prelepo.

Ne znam, čudne su.

Znači, nije ti se dopalo?

Ne znam.

Oni su bili oduševljeni tobom.

Jesi li ti pesnik?

Trudim se da budem.

Zašto ovo radiš?

Što te dovodim ovde?

Zato što imaš mnogo talenta.

Ali kako mi to može pomoći?

Može ti mnogo pomoći.

Ovde možeš da razvijaš svoj talenat.

Mogu da ti pomognu, možeš da osvojiš nagradu.

Kroz umetnost možeš pronaći...

drugačiji put od...

od ljudi poput tebe.

Ljudi poput mene?

Da, neko...

sa malo prilika u životu,

ko lako može da napusti školu

zbog stvari kao što je...

imati decu.

Šta ima loše u tome da imaš decu?

Hoćeš li ti da imaš decu? - Hoću.

Sad odmah? - Pa...

Sad odmah, ne znam...

Možda.

To možeš da ostaviš za kasnije.

Moraš da razmišljaš, da se fokusiraš na svoju budućnost.

Možeš da budeš veliki pesnik.

Zašto da budem pesnik?

Može li od toga da se živi?

Nije ti se dopala pita?

Hoću da je odnesem svojim sestrićima.

Sa sirom?

Da, ili havajsku.

Mogu li da dobijem četiri?

Dve sa sirom i dve havajske, molim vas.

Prodajete li mleko? - Da.

Učitelju, je l’ istina za pesmu? - Šta?

Da možeš da napišeš pesmu zbog koje bi me neka devojka zavolela.

Da. - Kako?

Moraš da mi kažeš koja je. - Karolina.

Ne, ne sviđa mi se. - Ko ti se sviđa?

Nije iz škole.

Učitelju, mora li to da bude ljubavna pesma?

Mogu li da pišem o drugim stvarima?

Naravno, o čemu bi voleo? - O mojoj mami ili sestri.

Tebi se sviđa Anđela. - Ma kakvi.

Vidi, ona s pletenicama. - Ne sviđa mi se.

Neka se ona zaljubi u njega.

Mene ta riba ne zanima.

Dobar dan.

Učitelju, kako si?

Odlično, ti? - Dobro, hvala Bogu.

Učitelju, hteo sam da ti kažem nešto.

Imam neke enciklopedije koje stoje besposlene.

Imaju sve informacije koje su ti potrebne.

Nisam završio srednju školu, ali sam oduvek mnogo čitao.

Mogu da navedem glavni grad bilo koje zemlje.

Samo pitaj.

Da li je Jurladi ovde? - Mislim da je izašla.

Ali učitelju, te enciklopedije samo skupljaju prašinu,

ali su u savršenom stanju.

Mogu te zanimati. Hoćete da ih vidiš?

Edilsone, nem gnjavi ga. - Donеću ih.

Učitelju, htela sam da ti zahvalim za namirnice.

Neka te Bog blagoslovi.

Ne možeš da zamisliš kako ovde živimo.

Možeš li da veruješ da je Edilson kupio

ogromni TV na rate, a mi smo vrlo siromašni.

Nije ni prvu ratu platio.

Da li je Jurladi tu?

Možda je sa prijateljicom Nataliom.

Znalа je da dolaziš?

Rekao sam joj da dolazim po nju.

Biću iskrena s tobom.

Devojka je vrlo talentovana, ali lenja.

Za sve moraš da je guraš.

Te devojke treba pažljivo voditi.

Bako, prestani da tračaš. - Istina je.

Učitelju, pogledaj.

Daješ li ih besplatno?

Šta god da možeš da mi daš.

Šta se desilo, nećeš da dođeš?

Sada?

Da, kasnimo.

Ne znam da li mogu.

Zašto ne?

Moram da pazim na svoje sestriće.

Tvoja baka ništa nije spomenula.

Možeš li na trenutak da dođeš?

Doći ću sutra.

Sutra?

Ne.

Moraš da se potrudiš, da se žrtvuješ.

Misli na svoju budućnost.

Gde želiš da budeš za deset, dvadeset godina?

Da li želiš da ti bude bolje ili želiš da radiš

nokte s tvojom prijateljicom?

Hajde da probamo još nekoliko dana.

Ako ti se ne dopadne, neću da insistiram.

Ali ako pokušamo,

hajde da pokušamo kako treba. Šta kažeš?

Imate li deset dolara?

Za šta?

Za ljubičasti lak sa šljokicama.

Zdravo, Jurladi, kako si? - Dobro.

Želim da ti predstavim Fridu.

Ona je kulturni ataše u holandskoj ambasadi,

Puno nam pomažu u finansiranju festivala.

I super je uzbuđena jer sam joj rekao

da ćeš čitati svoje pesme na otvaranju festivala.

Zdravo... Jur-lej

Čula sam mnogo o tebi.

Jurladi.

Veoma povezani.

Ti i ja.

Hvala ti.

Volim poeziju jer mi dozvoljava da izrazim svoja osećanja.

Volim da pišem pesme o stvarima koje mi se dešavaju ili ih vidim.

Veoma je talentovana od malih nogu.

Zato mislimo da je važno da ima podršku.

Pomažući joj resursima,

može uspeti u svojim umetničkim izrazima

kako se ne bi upetljala u nasilje.

Videli smo da u našem gradu ima dečaka i devojčica iz svih krajeva

čak i najsiromašnijih, sa mnogo talenta i malo prilika.

Kroz našu školu poezije želimo da umetnost

učinimo alatom koji pokreće društvene promene.

Kako je to lepo, kako uzbudljivo!

Tako lep posao radite sa školom poezije.

A sada kad ste tu,

promovišući festival poezije, želim da pitam Jurladi.

Kako se osećaš kad imaš priliku

da čitaš svoje pesme pred tako velikom publikom?

Dobro, veoma sam srećna.

Kako lepo, kako divno.

Šta ti se najviše dopada?

Prilika koju mi daju i što mnogo učim.

Jurladi, a šta je tvoj san?

Možeš pročitati bilo koju od svojih pesama.

Sve su lepe. Ali znaš šta?

Nema nijedna dovoljno snažna

za otvaranje festivala.

Mogla bi napisati jednu o ozbiljnijim temama.

Na primer, problemima u kraju,

nedostatku prilika koje imaš, tvojoj boji kože.

Razumeš šta mislim? - Ne, mislim da su njene pesme veoma dobre.

Lepo su napisane, ali moraš misliti

na publiku kojoj se obraćaš.

Kako da dopreš do šire publike i dirneš je.

To bi moglo članove žirija

više da poveže sa tvojom poezijom i da osvojiš nagradu.

Radi se o pisanju pesme

koja govori o tebi, o tome šta predstavljaš društveno.

Ne mislim tako. Ona voli da piše jednostavne stvari.

Oskare, ti si pesnik, dobro znaš o poeziji,

ali nemaš pojma kako umetnost funkcioniše pred publikom.

I mislim da je upravo zato što tvoj rad, kako da kažem,

nije prepoznat.

Ne radi se o pisanju političkog pamfleta, daleko od toga,

već o tome da u podtekstu svoje poezije, koja je lepa,

ubaciš suptilni sloj važnih tema koje će dirnuti ljude,

govoreći im ono što žele da čuju.

Garantujem da ćeš tako

postati mnogo neverovatnija pesnikinja nego što već jesi.

Da li ćeš nekoga pozvati na čitanje?

Ne znam.

Moja mama mora da radi, a baka mora

da pazi na moje sestriće.

A moje sestre to baš i ne vole.

Možda moj brat,

ali on je stalno zauzet.

A tvoj tata?

Nemaš tatu?

Ne, on ne živi sa nama.

Ali razgovaraš s njim?

Ne, otišao je kad sam bila mala.

Gde je? - Ne znam.

Zar ne bi volela da pričaš sa njim?

Ne.

Nekad me je to rastuživalo.

Ali sada ništa ne osećam.

Ne očekujem ništa.

I ne ljuti me ni najmanje.

Zar ga ne voliš?

Ne.

Imam ćerku.

Gotovo je tvog uzrasta.

Zove se Daniela.

Živi li sa tobom?

Ne, živi sa majkom.

Ali posećuješ je?

Ponekad.

Istina je...

da me ne voli mnogo.

I razumem je.

Zašto te ne voli?

Nisam bio najbolji tata.

Volis li je?

Mnogo.

Ali bio sam...

prilično...

problematična osoba.

Trudim se.

Zašto problematična?

Ne znam ni sam.

Nisam baš bio...

Kako da kažem?

Normalna osoba.

Mislim da nije baš zabavno...

imati tatu poput mene.

Ni ja nisam normalna.

Ako tvoj tata opet dođe da te traži,

misliš li da bi mogla ponovo da ga voliš?

Mislim da ne.

Ne.

Tvoj tata je napolju.

Izlaziš ili da mu kažem da uđe?

Pare koje si mi pozajmila.

Kada je ispit?

Sledeće nedelje.

Kako se osećaš?

Ne znam.

Učiš li?

Da.

Mogu da ti pomognem.

Ne brini, hvala.

Želeo sam da se izvinim za ono što se desilo prošli put.

Ne brini zbog toga.

Veoma sam ponosan na tebe.

Hvala ti.

Ako ne položiš ispit,

platiću ti fakultet.

Oskare, molim te, nemoj.

Znam da me ne voliš mnogo.

Nije tačno da te uopšte ne volim.

Ne osećaš ništa?

Šta da osećam?

Menjam se.

Ovaj put je drugačije.

Dobro.

Nije ti stalo.

Zar ne?

Oskare, šta želiš da kažem?

Kao dete si.

Žao mi je.

Mrziš li me?

Sažaljevam te...

Moram da nastavim da učim.

Dok se umetnost oslobađa od regulatorne sfere

svojeg estetskog predloga kroz društvenu i finansijsku kontrolu,

dok vraća supremaciju utvrđenih moći.

Umetnik je autonomno biće, a delo još više.

U tekstu, "vraća" je ekvivalentno:

A. boriti se, B. negirati,

C. dostići, D. suprotstaviti se.

A. boriti se.

Jesi li pogodila?

Bolja sam u čitanju s razumevanjem.

Logičko rezonovanje ostavljam za kraj, nemam vremena.

Biće sve u redu.

Ako ne položim, ubiću se.

Ne, nije tako strašno.

Ako ne položiš, pokušaćeš ponovo.

Je li baka sama kad te nema?

To mi je prirodno stanje.

Ponekad dođe Jolanda, ali često je sama.

Mogla bih da joj pravim društvo.

Ako joj praviš društvo,

pomoći ću ti sa učenjem.

Pitam je, kako si? Ni ne pogleda me,

ne znam šta da radim, jer me fascinira.

Da samo kaže "Zdravo, Elkin", bio bih srećan.

Dao bih joj ružu i odveo je na bazen.

Visoka je i lepa, zove se Karolina.

Hvala, Elkin.

Vrlo dobro.

Očigledno si inspirisan, ali ne znam

da li bi mogao ozbiljnije, nešto drugo da napišeš.

Nisam mogao da smislim ništa drugo. - Nešto ozbiljnije.

Ne znam da li je Karolina zadovoljna tvojom izjavom.

Sviđa ti se samo poezija Jurladi...

Izvini, šta si rekla? - Ništa.

Reci, čuo sam te.

Sviđa ti se samo Jurladina poezija...

To nije tačno. Samo ti dajem povratnu informaciju

da možeš da napreduješ.

Niste njoj dali povratnu informaciju.

Hoćeš da pročitaš? - Ne.

Kako da znam da li su dobre?

Neka čita Jurladi... - Pesnikinja.

Pesnikinja.

Jebote.

Šta si rekla? - Čuo si me.

Smirimo se. - Uvredila me je.

Da li je to vannastavna aktivnost van škole?

Zašto nisam obavešten?

Ima ogroman talenat. Pomažem joj.

To je osetljivo, moraš da pratiš protokol.

Napiši pismo u kom stoji koja je aktivnost,

kada, gde, i potpisano od roditelja.

I neće biti problema.

Što se tiče onoga što se desilo na času,

mislim da ne treba da širimo stvar dalje.

Razgovaraj s njima i pomirite se.

Vrlo dobro...

Neću više da idem.

Ne želiš da čitaš na Festivalu poezije?

Dobro.

Nemoguće.

Bila je srećna na TV emisiji.

Ne želi. Zapravo, nikad nije želela.

Ona je prva mlada pesnikinja koja će čitati.

Svi žele da je čuju.

Ljudi iz holandske ambasade su zadovoljni njom.

Reci joj koliko je ovo važno za nju i njenu budućnost.

A zašto ti ne ideš?

Zato što je ovde zahvaljujući tebi.

Pogledaj sve što si uradio za tu malu devojku.

Ona je tvoje remek-delo, tvoj Magnum Opus.

Najlepša pesma koju si ikad napisao.

Pogledaj...

kupi joj lepu haljinu i kupi namirnice za porodicu.

To je to!

Oh. Da?

Uradila sam to. - Varaš.

Ne.

Ne varam.

Pobedila sam.

Ćao tata.

Ćao.

Pesnici, kao tužni magacini,

imaju pun asortiman duhova...

Duhova?

Grad je tako veliki, a ja te tražim.

Zapamti, ženo,

za tvoju muzičku kutiju

ne dolaze da ti se dive, nego da se njima dive.

Ne zaboravi.

Ti muškarci su ništa do trgovci porazima.

Monarsi neuspeha.

A ti, njihov najpovoljniji scenario.

Šta bih bila da sam manje crna,

da sam manje gladna,

da imam sigurniju budućnost,

da u mom kraju vlada mir,

možda bih lakše kročila,

bez straha u duši,

bez gorućih pitanja,

bez sveta koji me posmatra,

bez zaslepljujućih granica.

Ali ja sam sve to.

I sve to me je ojačalo.

Svaka senka, svaka borba,

svaki san koji sledim,

pod ovim nebom bez obećanja.

Mogu li još malo piletine, molim?

I na ovom, molim.

Hvala.

Pogledaj, dve.

Mogu li uzeti jedan od tih cvetova?

Mislim da možeš.

Kad odemo, možeš ih uzeti.

Živeli, ko želi? - Ja.

Jurladi, ne, ne ti. - Samo jednu čašu.

Samo jednu.

Neka nazdravi za proslavu.

A tvoje piće? - Ne pijem.

Živeli. - Živeli.

Plaćaju nas manje.

Nemamo posao. Oduzeli su nam zemlju.

Sveli su nas na rađanje dece i domaćice.

Da li su vam uništili tradiciju?

Je li ti ikad neko dodirnuo zadnjicu?

Čuvaj muža i svoju decu.

Zar žene u vašoj zajednici služe za to?

Umesto da čitaš poeziju, trebalo bi da metlaš kuću.

Nazivaš sebe pesnikom. - Sa čašću.

Pesnik! - Ovde sam, predstavljam svoju zajednicu.

Živeli!

Šta radiš ovde? - Slušam poeziju.

Veoma lepo. Dopala mi se pesma crne devojke.

Upoznaj mog novog partnera, Baldomera Muñoza,

menadžera advokatske kancelarije.

Šampanjac!

Živeli!

Nije svako sposoban da prepozna dobru poeziju

ili dobrog pesnika.

Potrebna je osetljivost da otkriješ poeziju na neočekivanim mestima,

ispod kamenja, na ulici, u svakodnevici,

teže je nego napisati je.

Poezija je svuda, čak i u naizgled običnim rečima.

Ali ne vidi je svako.

Treba znati kako da da gledaš da je ne bi propustio.

Ne mislim na prelep zalazak sunca ili dugu.

Ne, gospodine.

Nije tako... - Šta uđe u crnu rupu

nestaje, sve usisava.

I ne govorim o stvarima koje se tamo bace.

Usisava vreme, upija ga, razvija kao blender.

Čitala sam o tome. Znaš li šta je crvotočina?

Ne znamo šta je iza crne rupe.

Možda Bog, paralelni univerzum, prošlost ili budućnost.

Mit je uteha neznalica.

Znaš li o čemu pričaš?

Kako idu časovi?

Dobro.

Ima li novih talenata?

Ne.

Ima li ih sa drugim kvalitetima?

Šta?

Guza, sise!

O, ne.

Hoćeš li?

Jebote.

Jako je pijana.

Trebalo bi da je odvedeš u bolnicu. - Ne, uvalili bismo se u probleme.

Da li da je odvedemo kući?

Bolje da sačekamo da joj bude bolje. Odmah se vraćam.

Hoćeš da povratiš?

Povrati, povrati.

Teška je.

Možeš li da mi pomogneš?

Efraín!!

Šta se desilo?

Dođavola.

Bože moj! Šta joj je?

Jurladi, čuješ li me?

Šta se desilo? - Pijana je.

Dali su joj nešto. - Šta se desilo?

Ne znamo, ležala je tamo...

Zašto nam se ovo dešava?

Živa je.

Bože moj.

Odvedimo je u bolnicu.

Da li Edilson spava?

Još nije došao. - A Maikol?

Auto mi je tu.

Ako želite,

možemo je odvesti u bolnicu.

Šta se desilo devojci?

Napila se. - Napila se?

Koliko ima godina? - Petnaest.

Petnaest? Toliko mlada a dozvoljavate joj da pije?

Ne, ovaj čovek ju je doveo kući pijanu.

Da li ste njen otac? - Ne, on je njen nastavnik.

Ja sam baka, a ona je sestra.

Nastavnik? Bili ste sa njom?

Bili smo na festivalu poezije.

Čitala je svoje pesme pa počela da pije.

Onda sam je odveo kući.

Onda sam je odveo kući.

Jeste li joj vi dali alkohol?

Ne, ne. Počela je da pije sa drugaricama.

Jeste li znali?

Trebala je da bude na školskom događaju,

ali nije došla celo veče.

Dok je on nije tu ostavio.

Pa...

bili smo za stolom

i jedan od njih je doneo flašu.

Pila si?

Da, mislim.

Sedi.

Šta još pamtiš?

Zašto imaš povrede po telu?

Imaš manje povrede

koje obično nastaju od udarca ili pritiska.

Pala si ili šta se desilo?

Možda zato što sam morao da je nosim

do auta, a onda do kuće.

Držaćemo je pod nadzorom do sutra,

jer je veoma dehidrirana.

Samo jedna osoba može da ostane s njom.

Oskar.

Oskar.

DEO TRI - UMETNOST ĆE NAS SPASITI

Dobro jutro.

Izvinite.

Ovo je Doris Rodrigez, ako je niste upoznali,

školski psiholog.

Zdravo. Dobro jutro.

Dobro jutro, gospodine.

Zdravo, devojke.

Zdravo.

Izvinite, jedemo.

Kako je Jurladi?

Veoma loše.

Dehidrirana. Ima trovanje.

Veoma slaba.

Znoji se, povraća. - Žao nam je.

Istina je, nismo znali za ovo.

Ovo je nešto što je nastavnik radio van škole.

Bez dozvole.

Nije bila školska aktivnost? - Nije.

Kako dozvoljavate nastavniku da vodi devojku van škole?

Pa, mi... - I vaša je odgovornost.

Gospođo, ovo nije smelo da se desi.

Tu smo da sprečimo ovakve stvari,

ali shvatate da je teško.

Ponekad stvari izmaknu kontroli.

Mogu li da razgovaram sa Jurladi

da je ukratko pregledam?

Upravo smo je doveli iz bolnice, spava.

Da ste videli kako ju je doveo i

ostavio ispred kuće i otišao.

Da nije bilo Karen i mene koje smo je videle, otišao bi.

Ostavio ju je? - Da.

U dva sata ujutru ju je ostavio i otišao.

Ali niste znali da ju je Oskar odveo?

Nisam znala ništa.

Došao je sav fin, doneo namirnice,

kupovao joj stvari, da je podrži

jer je bila talentovana,

čak su došli iz televizije da je intervjuišu.

Ali vi... zašto ste ga pustili unutra?

Radim ceo dan i ne mogu da je stalno nadgledam.

Rekla sam vam da je došao i pozvao je da čita pesme u školi.

Da joj se nije baš svidelo,

ali da se stidela da kaže ne.

Ovo nema veze sa školom.

Nemojmo da se lažemo ovde.

Bio je vrlo ljubazan.

I verovali smo mu jer je rekao da je školski nastavnik.

Ali istina je da ona ima čudne tragove na telu,

i neko bi mogao pomisliti, da li joj je nešto uradio?

Verovatno se napila i on ju je odveo.

Kako to znate? - Znajući Jurladi...

Ali kakvi tragovi? - Modrice na leđima.

Zdravo, Jurladi.

Kako si?

Želiš da sedneš?

Sećaš li se ičega što se sinoć desilo?

Misliš li da ti je Oskar možda nešto uradio?

Kako možeš biti tako sigurna?

Dovoljno ga poznaješ?

Da li ti je nešto rekao

ili se neprikladno ponašao?

Ili nije?

Morate mi dokazati da joj nije ništa uradio.

Jer meni izgleda da ju je zavodio.

Koji nastavnik ide kod učenice kući,

kupuje joj stvari,

pa je onda napije i ostavi tako tamo?

S kojim ciljem?

Ovo je veoma ozbiljno,

kao majka moraš biti sumnjičava.

Poznaješ li tog čoveka?

Možeš li garantovati da nije neki perverznjak?

Šta se desilo?

Upozorio sam te da postoje pravila kojih se moraš držati, zar ne?

Kako je ona?

Ne možemo ti dati te informacije.

Ali da li je dobro? - Uznemirena je.

Ne seća se ničega što se dogodilo.

Da li deca iz škole poezije

mogu da potvrde da su se napili s njom?

Da, naravno.

Njena majka je veoma ljuta,

na nas i na tebe.

Priča o tome da će preduzeti pravne korake.

Moraš jasno da staviš do znanja da si postupao bez saglasnosti

i bez znanja ove ustanove.

Sada ćemo te ukloniti sa mesta nastavnika.

Ne, gospodine Vilijame, molim vas. Treba mi posao.

Moja ćerka počinje fakultet i moram da platim školarinu.

O tome si trebao dobro da razmisliš

pre nego što si uradio ono što si uradio.

Ne, slušaj me. - Ostavio si me samog.

Rekao sam ti, 'Sačekaj dok joj ne bude bolje.'

I otišao si da tražiš sobu gde može da legne.

Zar nije? - Zašto mi to nisi rekao?

Ne znam, ali ti si je odneo.

Šta sam drugo mogao da uradim? - Da sačekaš da se otrezni.

Daš joj vode, supu.

Bilo šta, samo ne ono što si uradio.

Dozvolio si da piju. - Nisam.

Rekao sam da mogu da nazdrave šampanjcem, ništa više.

Trebao si da je nadgledaš.

Alonso.

Zašto ne razgovaramo sa decom

iz škole poezije da razjasnimo šta se desilo?

Ta deca su veoma ljuta na tebe.

Kažu da si im pokazao guzu. - Ja sam im pokazao guzu?

Svađao si se s njima o crnim rupama ili nečem sličnom.

Onda si spustio pantalone

i rekao: "Pogledajte ovu crnu rupu."

Ne! Jesam li?

Napravio si veliki haos.

Zašto si je tako izvukao iz hotela?

Sa svojom reputacijom?

Šta se desilo mojoj sestri?

Šta se desilo mojoj sestri?

Smiri se, momče.

Moram da znam šta se desilo mojoj sestri.

Ništa, sinoć je bila otvaranje našeg festivala.

Čitala je svoje pesme, a onda je počela da pije sa prijateljima.

Dao si joj alkohol?

Ima samo petnaest godina.

Ne, rekao sam joj da ne pije.

Zašto si je ostavio ispred kuće kao mrtvu?

Zar to ne izgleda loše?

Zar to nije sumnjivo?

A šta je sa modricama na njenom telu?

Ne, samo sam hteo da joj pomognem sa poezijom.

Je li to tvoja pomoć?

Šta hoćeš? - Istinu.

To je istina. Šta hoćeš, pare?

Pomoć.

Reci šta si joj uradio! - Pomoć!

Molim te, pomozi.

Reci šta ste joj uradili, kreteni.

Svi ćete u zatvor.

Kučkini sinovi!

Ostavio si tu devojku?

Šta si joj uradio? - Ništa.

Pričaćeš sa ovim tipom,

pregovaraćeš s njim, ponudićeš pare ako treba.

Doveo si devojku ovde i ona je tvoja odgovornost.

Hajde da razgovaramo sa decom da razjasnimo stvari.

Ovo nema veze sa nama.

Godinama gradim ovo mesto

i neću dozvoliti da mi sve uništiš.

Oskar! Oskar!

Efrain, pusti me da razgovaram sa njima.

Oskar, idi. - Moram da pričam sa njima.

Nećeš ni sa kim da pričaš.

Silovatelj. - Kad će ovo stati?

Smirimo se. - Nećemo se smiriti.

Ženomrscu, pokazao si nam guzu.

Ne sećam se toga. - Videla sam.

Imaš mladež na guzi. Dlakava je.

Igram, igram za Jurladi, za one koji su otišli.

Igram za sve nas, igram jer vi ništa ne radite.

Ubijate nas. Postoji nasilje.

Postoji nasilje!

Oskar, molim te, idi odavde.

Pusti me!

Ne, ne!

Šta se desilo?

Vilijam me je pozvao.

Šta se desilo sa tom devojkom?

Ne sada, Jolanda. Ne želim da pričam.

Devojka hoće pare.

Šta ćeš reći Danieli?

O čemu?

Daniela je bila ovde I čuvala moju majku.

Kad je Vilijam zvao. - Jesi li joj rekla?

Čula je. - Čula šta?

O, Oskar.

Žene su zle, znam ih.

Veoma je ljuta i tužna.

Dozvoli mi da objasnim šta se desilo.

Ona te poznaje, zna ko si.

Ti se nećeš promeniti. - Promenio sam se.

Došlo je do nesporazuma.

Koga briga? Uvek sve upropastiš.

Daniela ne voli što je prijatelji vide s tobom.

Sramota je što će te videti pijanog ili kako nešto glupo radiš.

Ona je moja ćerka. - Pa šta?

Želim je u svom životu. I da budem deo njenog.

Nikada nisi bio deo njenog života.

A ona ne želi da priča sa tobom.

Nemoj je mučiti, ostavi je na miru.

Nastavi sa svojim životom, Oskar, mi smo dobro ovde.

Idi odavde!

Daniela. - Idi!

Ne smetaj mi više!

Nadam se da ćeš umreti i da te nikad više ne vidim!

Odlazi, Oskar, idi!

Šta si rekao Danieli?

Ali, Vilijame...

Mislim da Oskar nije takav.

Ne kažem da je Oskar nešto uradio.

To govori njena porodica.

Takvi ološi.

Neki učenici čak kažu da Oskar predaje pijan

i da vodi Jurladi kući.

To nije istina. Ko to priča?

Neki učenici. - Lažu.

Pitaj Jurladi, ona zna da to nije istina.

Čini se da i ona sumnja u tebe.

Jer su je deca iz Kuće poezije posetila

i rekli joj da si im pokazao svoje intimne delove.

Jolanda, poštujem te, znaš to,

ali bilo je greška primiti tvog brata ovde,

pogotovo znajući njegovu reputaciju.

Moram da idem. Zbogom.

Oskare, šta si uradio?

Možda imam najgoru reputaciju,

pijanac, ludak, bilo šta.

Ali sve što sam uradio bilo je za dobro Jurladi.

Nisam joj ništa učinio i Daniela to mora da zna.

Dozvolio si joj da pije alkohol

i da učestvuje bez pismene saglasnosti majke.

I ti si takođe odgovoran.

Možda smo bili popustljivi

po pitanju alkohola,

ali moraš da razumeš, oni su mladi,

i slavili su.

Međutim, kada je Oskar prvi put odveo Jurladi u Kuću poezije,

dogovorili smo se da je primimo uz uslov da on

bude odgovoran za nju.

Rekao si mi da je moram odvesti i vratiti, ništa više.

Rekao sam ti da sam saglasan da učestvuje

ako ti preuzmeš odgovornost.

I bilo je logično da pretpostavimo da Oskar

ima dozvolu porodice i škole.

Ti si mi više puta rekao da je dovedem

iako sam rekao da ona ne želi.

Zaboravljamo da je najdelikatniji deo situacije

način na koji si je izvukao iz hotela.

Bila je pijana, šta sam mogao? Video si.

Video sam dok si je izvlačio iz hotela.

Zašto si je ostavio?

Nije bilo u redu ostaviti je ispred kuće.

Priznajem da je bilo pogrešno. Uplašio sam se.

Zašto si se uplašio?

Ostavio si je iz krivice što si joj nešto uradio.

Moglo bi se tako pomisliti. - A modrice na njenoj koži?

Zbog načina na koji sam je nosio.

Medicinski izveštaj kaže „oznake na koži koje mogu biti

izazvane udarcem ili pritiskom.“

Ne piše da su zbog načina na koji si je nosio.

Pogledaj, nosio sam je ovako.

Nema potrebe... Šta radiš?

Da ti pokažem. - Molim te, sedi.

Istina je da nemaš svedoke ni dokaze

koji bi potvrdili tvoje tvrdnje.

Neka podnesu tužbu, nije me briga.

Meni treba da istina izađe na videlo.

Naša institucija je već preduzela disciplinsku meru

da te ukloni sa tvoje pozicije.

Sada moramo da pomognemo učenici i njenoj porodici u procesu

pred Tužilaštvom i Ministarstvom prosvete.

Ne bismo ni trebali da budemo ovde

jer je ovo tvoja sramota.

Ali ne možemo da se upetljamo u pravne probleme

usred festivala poezije.

Holanđani mogu povući svoju podršku

ako se ovo izmakne kontroli zbog toliko glasina.

Za ovo postoji vrlo jednostavno rešenje.

Razgovaraj sa porodicom. Reci im šta se dogodilo.

Izvini se.

Ubedi ih da povuku tužbu.

Zašto bih se izvinjavao, ako je to zato što sam nešto uradio.

Samo želim da moja ćerka zna da nisam ništa učinio.

Ako ih ubediš da se ništa nije dogodilo,

Jurladi bi čak mogla da razgovara sa tvojom ćerkom...

Izvinite...

I mogla bi tvojoj ćerki reći da se, zapravo, ništa nije dogodilo.

Niko ne želi da ovo završi na sudu.

Najviše bi ti stradao.

Neka tuže. Nije me briga.

Zašto se zamajavati nečim što nije vredno?

Oskare,

pomozi nam.

Učini to zbog Kuće poezije.

Ti si njen deo. Želiš li da se završi?

Pogledaj one devojke iz škole poezije

sa dlakavim pazuhom, sve ljute. Pravi problem.

Poezija nije ono što je nekad bila.

Poezija je nekad bila više...

Mislim da porodica te devojke ne želi da priča sa Oskarom.

Zdravo. - Zdravo.

Je li baka kod kuće?

Bako!

Jednostavno ne mogu da verujem

da je sve što je taj čovek želeo bilo da joj pomogne da piše pesme.

Gospodo, pogledajte.

Ne možemo sa sigurnošću znati da joj je nešto uradio.

Ali postoji nešto u kolumbijskom zakonu što se zove

„van razumne sumnje“.

Šta to znači?

Da na osnovu postojećih dokaza,

može postojati „sigurnost“ da joj je nešto učinio.

Razumete? - Hvala puno.

Gospođo, razumemo vas...

savršeno.

Razumemo da ste ljuti.

I ja bih bio ljut.

Ali mogu da vam garantujem jednu stvar.

Ono što uvek težimo jeste, kroz poeziju,

da promovišemo dobrobit talentovanih kao vaša ćerka.

To nam je poezija.

A ono što se dogodilo nije poezija.

To nije ta divna izražajnost

za koju je vaša ćerka vredan predstavnik.

Videli smo veliki talenat u njoj, zato smo

hteli da je podržimo.

Slušajte ga.

Neka vam Oskar objasni šta se dogodilo.

Oskar.

Ne. Ne vidim istinu u njegovim očima.

Oskar, reci im sve detaljno.

Daj svoj doprinos.

Gospođo.

To je istina.

Jurladi, znaš.

Ona ne zna.

Ona ne zna ko si. Nema dovoljno informacija o tebi.

I ti je ne poznaješ.

Istina, gospođo,

je da je moja ćerka jako ljuta na mene.

I želim da zna.

Ono što tvoja ćerka zna,

je da si perverzan.

Jer me nisi ubedio u drugačije.

Ali, mama... - Ćuti.

Zabranjen ti je izlazak.

Dobro poznajemo Oskara i znamo da je hodajuća nevolja.

Pomalo je glup, bez veze, loš pesnik.

Ali kao što je Raul Gomez Hatin rekao,

Ljudi poput Oskara štete samo sebi.

Tako da ništa od onoga što zamišljaš

da je mogao učiniti Jurladi, nikada se nije desilo.

Ne, ne vidim istinu u njegovim očima.

Oskar je spreman da vam da neki novac.

Kako to misliš?

Kao nadoknadu za neprijatnosti koje ste doživeli.

Nudiš mi novac? - Nemoj tako da gledaš na to.

Možemo biti siromašni, ali imamo dostojanstvo.

Čekaj, koliko? - Kako koliko?

Milion. - Milion?

Kakvo nepoštovanje.

Kao da me moliš da prodam ćerku za novac.

Ovo je veoma ozbiljno.

Ne, mama.

Žanet, hajde da porazgovaramo.

Žanet, dođi ovamo!

Šta radiš?

Ne znam kako ćeš doći do novca, ali platićeš mi svaki jebeni pezo.

Ima li bankomat ovde?

Da, gospodine, odmah iza ćoška.

Žanet, razmisli o tome. - Nemam o čemu da razmišljam.

Taj čovek je došao da objasni da joj nije učinio ništa.

Nemoj se time opterećivati.

Nama treba novac.

Idi, Jurladi. - On nije ništa uradio.

Gledaj, pravna akcija je spora i ništa ne rešava.

Razmisli šta je najbolje za devojku.

Već je mnogo patila. Nemoj je dodatno mučiti.

Da, mama, već sam dovoljno patila.

Taj novac nije za tebe, Edilson. - Za sve nas.

Polovina je moja. - Ne.

Ali ja sam žrtva!

Daj nam dva miliona i zatvorićemo ovo odmah.

Nemoguće. Oskar nema više.

Neke stvari treba uzeti u obzir.

To je sve što ima.

U redu, važi.

Ali još nešto.

Treba nam garancija da posle toga nećeš

preduzeti nikakve mere.

Potpisujemo dokument kojim se stvar rešava.

Mislim da bi bilo prikladnije da snimimo video.

Video? - Šta?

U kome Jurladi preuzima punu odgovornost za ono što se dogodilo,

da joj niko ništa nije učinio,

da se sama napila,

i izvinjava se zbog neprijatnosti.

Izvinjenje? - Ne, Efrain...

Gde bi se to pokazalo?

Ne, neće se prikazivati nigde.

To je garancija koja nas štiti od eventualnih problema.

Mislim da to nije potrebno.

Javio sam se advokatu, i on je to predložio.

U tom slučaju, moramo malo povećati ponudu.

Ne, nemoguće. To je sve što imamo.

Ja, Jurladi Gerero,

preuzimam punu odgovornost za ono što se dogodilo.

Niko mi nije ništa učinio.

Niko mi ništa nije učinio

na otvaranju festivala poezije.

Niko mi ništa nije učinio.

na otvaranju festivala poezije.

Napila sam se sama i izvinjavam se zbog neprijatnosti.

Želim Poesiji Vivi i njenom festivalu sve najbolje.

I želim Poesiji Vivi i njenom festivalu sve najbolje.

Savršeno. Sećaš li se svega?

Efrain, mislim da to nije potrebno.

Samo im daj novac.

Šta kažeš da se pojaviš s njom u videu?

Molim te, približi se. Da.

Da, deca pozadi.

Izvoli.

Edilson, i ti, molim te.

Da. Molim vas, krenite.

Saberite se, dovoljno blizu da stanete u kadar.

Spremni?

Spremni. Snimanje. - Ne, Alonso, čekaj.

Šta nije u redu? - Oskar, zašto ne odeš?

Nije potrebno.

Pokušavamo da popravimo haos koji si napravio.

Ili vidiš neki drugi način? - Zašto ih teraš da ovo rade?

Svaka odluka koju doneseš gora je od prethodne.

Ostavi meni da popravim stvari.

Zar ne želiš da rešiš situaciju sa ćerkom?

Spremni?

Spremni.

Snimanje.

Ja, Jurladi Gerero

preuzimam punu odgovornost za ono što se dogodilo.

Oskar, šta radiš?

Skloni se odatle. - Daj mi telefon.

Šta hoćeš time?

Daj mi telefon.

Nećeš da snimaš ništa.

A novac? - Nema videa, nema para.

Daj im novac, ja ću ti platiti.

Odakle ćeš da nađeš pare? - Ja ću ti platiti.

Mogu ja to. - Vidiš? Ona hoće da snima.

Mene ovo uopšte ne dotiče.

Ti me ne zanimaš.

Nećeš snimati ništa.

Daj telefon. - Ne.

Vrati ga. - Ne.

Hajde. - Ne.

Daj ga, skoro smo gotovi.

Daj ga ovamo.

Ne.

Ne!

Skoro smo gotovi.

Izađite iz moje kuće odmah!

Idite, odmah!

Nema videa, nema para.

Ne zanima me tvoj novac.

Izađite, odmah!

Ti si najprosečniji pesnik

koga sam ikada upoznao u životu.

A ja se nadam da ćeš

ući u istoriju

kao najveći pesnik ove zemlje.

Žao mi je.

ČETVRTI DEO - SREĆNA PESMA

S obzirom na nesrećne događaje koji su se nedavno dogodili

tokom našeg festivala poezije.

Kulturni centar Poesia Viva

izjavljuje da nema nikakve veze

sa pesnikom Oskarom Restrepom.

Takođe, neće biti pozivan na bilo koje buduće događaje.

Oštro osuđujemo svako neprikladno ponašanje

koje krši vrednosti i principe Poesia Vive,

kao sigurnog mesta gde težimo dobrobiti naše zajednice.

Mesto gde prebivaju ljubav, nežnost

i poezija u svom najdubljem smislu.

Kreteni.

Ubiću se. - Ne, ne počinji s tim.

Više ne mogu. Gotovo je.

Sve sam zeznuo. Odustajem.

Odričem se poezije, odričem se života.

Odričem se svega.

Skočiću kroz onaj prozor.

Skoči, idi! Uradi to.

Nemaš muda da se ubiješ.

Ne razumeš. - Kao da te ne poznajem, Oskare.

Ti si najpredvidivija osoba na svetu.

Opet ćeš da se napiješ, zar ne?

Šta sam to uradio da zaslužim toliko nesreća?

Voliš da od sebe praviš žrtvu. Kao da u tome uživaš.

Ti si kukavica

kojoj nedostaje hrabrost da se suoči sa životom.

Teško je svima.

Niko nije kriv za ono što ti se dešava.

Ti si kriv što si upao u tu mračnu rupu,

uveren da si tužni pesnik koji nosi neku kletvu.

Probudi se, izađi iz te rupe!

Ne trebaju ti ti ljudi.

Oni nisu tvoji prijatelji.

Možda si pijanac,

ali si plemenit.

I imaš mene.

Da li bi hteo toplu čokoladu?

Hvala, mama!

Zdravo, Daniela.

Ne znaš me.

Bila sam učenica tvog tate.

Prvo, želim da se izvinim

što sam uzela tvoj svesku.

Mislila sam da je lepa.

Pošto je moja skoro puna, pomislila sam da je upotrebim.

Žao mi je zbog toga.

Tamo sam pronašla tvoju adresu.

Drugo, pišem jer sam čula da mrziš svog tatu

jer su ti rekli da mi je nešto učinio.

Nije mi ništa učinio.

Sve što je želeo bilo je da mi pomogne.

Hteo je da budem velika pesnikinja,

ali to je bio njegov san, ne moj.

Umesto toga, shvatila sam da ne volim poeziju,

ili bar ne onu poeziju kakvu mi je on pokazao.

Volim samo da pišem ono što osećam.

I da crtam.

Moji snovi su jednostavniji.

Da imam kuću, posao,

da pomažem mami,

baki, braći i sestrama.

Takve stvari.

Ne mislim da je potrebno mnogo da bi se lepo živelo.

Tvoj tata mi je pričao o tebi,

o vašem udaljenom odnosu.

Razumem te.

I ja imam takvog tatu.

I nije tvoja krivica.

Kao da smo primorani da nosimo teret

što imamo takve očeve ceo život.

Jedino što mogu da ti kažem

je da te on jako voli

i da pokušava da se promeni.

Stvarno se nadam da će uspeti

i da će ti ovo pismo pomoći da ga ne mrziš.

Pa,

to je sve.

Želim ti sve najbolje u životu.

Vidimo se.

Jurladi.

Zdravo.

Ćao.

Je li to od tvog tate?

Da. - Jeste?

Meni se više sviđa ona druga.

Ona žuta, mora biti tu negde.

Jesi li pročitala ovu?

Nisi?

Da vidimo.

Pročitaj ovu pesmu.

Napisao ju je dok sam tebe očekivala.

Moje lepo malo cveće

koje sam posadio u bašti

Želim da te zaštitim i volim

Ali bez vode i zemlje

Bojim se da ću te pokvariti

To malo cveće si ti.

Ćao.

Ćao.

Veoma je lepo ovde. Da li često dolaziš?

Ponekad.

Imaju Bukovskog.

Ne volim Bukovskog.

Ne mrzim te.

I ne želim da umreš.

Ali ne želim blizak odnos između nas.

Ne mislim da bi mi to koristilo.

Iskreno, želim da stvari budu kao i do sada.

Samo da povremeno pričamo

ili kad odem da posetim baku.

Samo kad je baš potrebno.

Znaš li šta mislim o tebi?

Ti si dobar pesnik.

Ali nije mi to važno.

Samo budi dobra osoba.

Stvarno sam pokušavao.

To nije dovoljno.

Šta želiš? Da te volim?

Ne možeš imati nešto za šta se nikad nisi borio.

Ja se borim, nije lako.

Nije dovoljno.

Potraži pomoć.

Dokaži stvarnu promenu.

Nemoj me vući dole sa sobom.

Javi mi se kad se stvarno promeniš.

U redu.

Razumem.

Volim te mnogo.

Ćao.

Jurladi

Nadam se da te ne uznemiravam ovim rečima.

Obećavam da će biti poslednje.

Želim da ti zahvalim na pismu koje si napisala mojoj ćerki.

Danas sam osetio potrebu da napišem pesmu.

Nisam to radio dugo vremena.

Želim da je podelim s tobom.

Hteo sam da bude manje tužna pesma.

Manje melanholična.

Baš kao tvoja.

Nisam siguran da li sam uspeo,

ali iznenadilo me je da mi se dopala.

Oskare!

Zovi hitnu. - Šta se dešava?

Zovi hitnu. - Šta nije u redu?

Pesma koju sam napisao ide ovako:

Evo me

Čovek

Zastareo dinosaur

Nosilac nezadovoljstva

Zaslužuje osudu

Krhki sanjar

Ali još ne gubi veru

u ovog tužnog pesnika

jer on pokušava da napiše

srećnu pesmu.

PESNIK