Original subtitles

Moj je grijeh ponos, a ne ubojstvo.

Nisam ubojica.

DOSJE

Sestre Elena, Cristina i Paula Arbizu uhićene su i odvedene u pritvor.

Samo sam htjela pomoći. Elena nije trebala roditi to dijete.

Ovo mi je prvi razgovor s policijom.

Obećavam da ću vam reći istinu.

Voljela bih da to učine i moje sestre.

One možda neće biti iskrene, ali trebale bi biti.

Zbog Ane.

DOMINIKANSKA REPUBLIKA

Otac nam je stalno govorio:

„Ne sudi psa po izgledu.”

Najagresivniji su katkad najveće maze.

I najhrabriji se katkad boje.

A one koji stalno mašu repom nikad ne treba ispuštati iz vida.

Ipak, sve životinje zaslužuju ljubav.

Bar sam tako mislila do te noći.

Fine su ti poslastice, ha?

-Sve je zatvoreno. -Super.

-Treba li još što? -Ne.

To je sve. Laku noć. Namaste.

Je li to baskijski?

Ne, to na sanskrtu znači „hvala”.

Aha. Onda namaste i tebi.

-Bok. -Namaste.

Malena.

Cristina…

-Hej, diši. -Možeš li…

-Smiri se. Što se zbiva? -Možeš li doći?

Smiri se, dobro? Sve će biti u redu.

-Što se zbiva? -Nije te trebala zvati. Idi kući.

Uplašile ste me.

-Ja imam sve pod kontrolom. -Odlično.

-Onda idi kući. -Paula, što radiš?

-Ništa. -Gdje mi je sestra?

Malena.

Što se dogodilo? Izgubila si se? Što je?

Zašto plače?

-Sve je u redu. Idi kući, Cris. -Malena.

-Stvarno. Idi kući. -Što to izvodiš?

-Čudno se ponašaš. -Ma ne.

-Da. -Ne.

-Što radiš? -Ništa.

-Paula! -Što je?

Što to skrivaš?

Cure, što se dogodilo?

Cris, smiri se.

Tko je to, Paula?

Malena je bila na tulumu.

GPS ju je na povratku naveo na ovaj grozni put.

Nisam ni htjela ići na tulum. Ti si me natjerala.

Znam. Dakle, GPS ju je vodio ovuda i odjednom se pojavio tip s pištoljem…

Daj mi novac!

Gad me je tražio lovu.

Naravno, uznemirila se. To bi se svima dogodilo, zar ne?

Dok je bježala, skočio joj je na haubu

i otkrio da se ne valja petljati sa sestrama Arbizu.

Bože mili.

-Što se događa? Hej. -Ništa.

-Ne možemo ga ostaviti tu. -Elena, daj. Nećemo ga ostaviti. Pazi.

-Molim te… -Ne razumijem.

Smiri se. Za Boga miloga, Elena!

-Cristina! -Što je?

Što radiš?

-Zovem policiju. -Ne.

-Zašto ne? -Zato.

-Paula. -Da mi mobitel.

-Pusti ga. -Daj mi mobitel!

Mrtav je.

Imao je pištolj. Nemamo što razmišljati!

-Nemamo? -Tako je!

Dođi malo.

Gle.

Pogledaj ovo. Hajde.

-Što. -Pogledaj u džep.

-Što? -Cristina, što ovdje piše?

-Dominikanska policija? -Tako je.

-Nećemo zvati policiju. On je policajac. -Wilfredo Gómez Abreu.

Pa, svejedno ih trebamo zvati, Paula.

Dobro.

Hajde, zovi policiju.

Doći će njegovi kolege. I što će ona biti s Malenom?

Ništa. Nije ništa skrivila.

To znamo ti i ja, Cris. Oni ne znaju.

Dok istražuju, ona će trunuti u zatvoru.

Neće ići u zatvor!

U ovoj zemlji vlada bezakonje, Cristina.

-Prestani. -Što?

Ovo je zemlja u razvoju puna divnih ljudi.

-Opet se ponašaš kao hipi. -Puna si predrasuda!

Nisam, čovječe!

Samo kažem da dominikanski zatvor nije baš najbolje mjesto za tvoju sestru.

Daj, Cristina. Zar je ne poznaješ?

Žao mi je, Ane.

-Elena doji, zaboga. -Žao mi je.

Ima bebu od šest mjeseci.

Šest mjeseci, čovječe!

Netko dolazi!

Da.

-Što ćemo sad? -Na biciklu je.

Cure, približava nam se!

Možda nam može pomoći, Paula. Stvarno.

-Ne. -Da!

Moramo pokriti tijelo.

Molim? Znaš što? Idem.

Super. Samo ti idi.

Ostavi nas same. Snaći ćemo se i bez tebe.

Navikle smo se na to. Hajde, idi.

Hoćemo reći što se dogodilo?

Ne. Ti samo šuti. Pretvaraj se da ti je pozlilo.

-Što? -Pozlilo ti je i povraćaš.

Hajde, povrati. Tako. Bravo.

To je dječak.

Zdravo, djevojke.

Vozila ovuda ne smiju prolaziti.

-Bok. -Da si nam rekao prije 20 minuta…

Znate da ovim dijelom plaže smiju prolaziti samo bicikli i motocikli.

-Da. -Auti su nam se zaglavili.

Moj ujak ima kamion za vuču u Verónu.

Nazvat ću ga ako želite.

Ma nema potrebe. Sad ćemo mi otići.

Zadržale smo se jer je prijateljici pozlilo.

Hajde, utroje je lakše.

Vi ste Španjolke?

Da, iz Pamplone. Mislim, ja živim ovdje.

Pitam zbog naglaska.

-Laka vam noć. -Laku noć.

-Namaste. -Sretno s prodajom, kompa.

Što je s tobom?

-Zašto? -Zašto si mu rekla odakle smo?

Elena, u redu je. Otišao je.

Ponašala sam se normalno, Paula.

Mogla si mu dati i naše rodne listove.

Pa on je dijete! Ovdje su svi dragi. Htio nam je pomoći.

Šteta što onda nije sudac.

-Sudac? Što to znači? -Ništa.

-Zahi. -Što?

-On će nam pomoći. Živi ovdje. -Ne. Nikako.

-Paula. -Ne dolazi u obzir.

Nisam ti ovo htjela govoriti, ali bezobrazna si prema njemu bez razloga.

Nisam ni ja tebi, ali tip je muška kurva.

Ma što? Uvijek misliš da sve znaš!

-Neću se svađati. -Idi kvragu.

Cure, molim vas. Koji nam je plan?

Jedan, dva, tri. Diži!

Odlično! Tako, super. Idemo.

Idemo.

Ja sam u štiklama.

TE NOĆI

Bravo, cure.

TJEDAN DANA PRIJE

Paula uvijek misli da sve zna, ali vara se u vezi sa Zahijem.

U Dominikanskoj Republici lokalci se katkad druže s turistima

u zamjenu za pomoć.

Zovu se sankies ili sanky-pankies.

No nisam znala ništa o tome.

AZIL ZA ŽIVOTINJE

Naravno, ja sam plaćala naše izlete.

Pomogla sam mu i da kupi auto te mu platila ugostiteljsku školu.

Bilo mi je zadovoljstvo.

Kad bi me dotaknuo i zagrlio,

bila sam najsretnija na svijetu.

-Ovaj ima manje šećera. -Znam. Nije bilo običnih.

-To je rak u limenci. -Molim? Ali…

Nije otrov sve što nije voda, znaš?

Pa…

Što? Obični sok još je gori.

-Cris! -Eno je.

Ajme meni!

Ajme! Bok, ljubavi.

Trebaš pitati smiješ li je dirati.

Pa to mi je nećakinja i nisam je jako dugo vidjela.

-Koliko je otad pojela? -Ne znam. Jede svaka dva sata.

-Nisam znala da je Don Omar tu. -Ne budi zločesta. Drag je.

-Aha. -Bok. Ti si Zahi, zar ne?

Da. Dobro došli u Dominikansku Republiku.

-Jeste li se spremne udomaćiti? -Udomaćiti?

-A je li? Ti si se već udomaćila? -Naravno. Što je?

-Piški mi se. -Opet?

-Čekamo te ondje. -Dobro. Zahi, pomozi. Hvala.

Kako si, Elena?

-Dobro. -Moraš vidjeti moj kombi.

-Brzo ću. -Oduševit ćeš se.

-Tu te čekamo. -Može.

Bok. Ovo je Tito. Radi sa mnom u azilu.

Bok.

Hajde, pomozi nam.

-Kombi ti je presladak. -Da!

Svašta sam isplanirala za vas. Ali nikakve turističke atrakcije.

Htjela sam predložiti da se tetoviramo. ali preduhitrila si nas.

-Da? -Da! Fora, ha? Imamo iste.

-Ali njegova je manja. -I starija, zar ne?

Ja je imam otprije. Ali napokon je s nekim dijelim.

Dobro, priznajem. Bila sam malo naivna.

I ja se moram olakšati.

Ali to ne znači da novine govore istinu o meni.

-Drag je. -Aha.

Što je, Cris?

-Ma ništa. -Ništa?

Aha.

Strance možeš zavarati, ali sestre ne možeš. Što se zbiva?

Ma ništa, blesavo je.

Samo…

Znala sam da g. Javier neće doći.

Jer misli da ovdje tratim svoja znanja i vještine, ali…

Nadala sam se da će tata doći s vama.

Tvoj je tata ponosan na tebe.

Naravno. Ali znaš kakav je on. Brine se. Pusti, proći će ga.

Ne treba se toliko brinuti. Upravo ovdje želim biti.

PSEĆA SREĆA JE ZARAZNA

Paula!

Bok.

Ane spava?

Gle.

-Bok. -'Jutro, šefice.

-Bok, Zahi. -Za tebe samo veganska hrana.

Paula.

Mobitel pokraj Ane? To je previše zračenja za bebu.

Pa nisam je stavila u mikrovalnu.

Tata zove.

-Da, bez prestanka. -Molim?

Mrzi biti sâm u ambulanti.

Ljubavi, zar nije bilo kaše ili nečeg sličnog? Ne, ja ću.

-Idem s tobom. -Pričuvaj Ane.

Aha.

-Bome puno jede. -Cris.

Tata je bespomoćan bez nas.

Sve je stariji, Cristina.

Hoćemo ponijeti hranu za Malenu i Luisu?

Može, ali samo za Malenu.

-Luisa ide na masažu. Elena je odustala. -Naravno.

Dobit će pun tanjur. To je dobro za Ane.

-Idem naručiti omlet. -Cristina.

Nazvala sam ga Bohike. To znači „šaman”.

On je prvi… Ne, sjedni. Bravo.

On je prvi pas kojeg sam upoznala kad sam lani bila ovdje sa sestrama.

I baš poput šamana,

on mi je na svoj način poručio da ostanem na ovom predivnom otoku

i otvorim azil za životinje u Punta Cani.

I eto, uspjela sam.

Hvala vam svima što ste došli.

Hvala najljepša.

Hvala.

Napokon sam se našla u toplom zagrljaju Majke Prirode.

Ali nisam znala da će sve otići kvragu.

-Stanite. Ne mogu više. -Klizi mi.

Dobro, pustite ga.

Tu ćemo ga zakopati.

Molim?

Što radiš, Paula?

Uzimam mu sve osobne stvari.

Cure, ovo nije dobra ideja. Stvarno.

-Tu ćemo ga zakopati. -Može.

-Ne. -Zakopat ćemo ga i otići. Hajde.

-Ali kamo, Paula? -U Španjolsku, Elena. Kući.

A i ti ideš s nama. Nećemo te ostaviti ovdje samu.

idem naći nekakvu lopatu.

-A zašto ga samo ne pokopamo ovdje? -Ne.

Gle.

Uzmi ovo.

-Što je to? -Uzmi ove motike.

-Jebemu. -Radi li?

-Radi! Idemo. -Hajde.

Ne možemo ga samo zakopati jer ga životinje mogu iskopati.

Pas, vuk… Tko zna.

Ovdje nema vukova. Cure, ne želim ići kući.

Ne želim kući.

A što ako te policija otkrije? Završit ćeš u zatvoru zbog Elene.

Hej, nisam ništa skrivila.

Zato ćemo ga zakopati i vratiti se u Pamplonu. Kraj priče.

Dobro. A kako ćemo ga zakopati?

Evo, ovdje.

-Tamo? -Da.

Odmaknut ćemo korito, namočiti zemlju i zakopati tijelo.

-A onda ćemo sve vratiti na mjesto. -Dobro.

-Dođi. -Evo.

Guraj.

Ajme, kvragu! Ubola sam se na nešto oštro!

Stanite, molim vas.

Možda je ovo znak s neba da odustanemo.

Dosta, ozbiljno ti kažem. Prestani s tim hipijevskim sranjima.

Zbilja trebamo tvoju pomoć. Molim te.

Znala sam da ćeš iskoristiti svaku priliku da mi nabiješ ono na nos.

-Znala sam. -Pa, žao ti je što nisi više pomogla?

Paula zna što treba reći kako bi dobila što želi.

Cris!

Što je?

-Mama se zaključala u kupaonicu! -Dobro!

Ali te noći nije znala.

Stvarno?

Paula.

Paula.

Sad si stvarno pretjerala.

Ispričaj se.

Ispričaj se.

Oprosti, Cris.

Aha.

Samo želim riješiti problem. Vi ste mi najvažnije na svijetu.

Da vam se nešto dogodi, ne znam što bih…

Nemoj, Paula. Molim te.

Nemoj plakati. Pomažeš nam.

Uvijek nam puno pomažeš. Stvarno.

Vjeruj mi. Joj…

Puno nam pomaže. Zar ne, Cristina?

Molim te, reci joj. Uvijek puno pomaže, je li tako?

Je li tako? Paula…

Dođite da vas zagrlim. Sve tri.

Bože mili. Dođite da vas zagrlim. To nam sad stvarno treba.

Oprosti, Cris. Nisam ono trebala reći.

U redu je.

Ne, ja se trebam ispričati.

Ja sam došla ovamo i sve sjebala.

Volim vas.

I ja vas.

Još malo.

Kvragu!

Neće moći locirati njegov mobitel?

Ma daj, Elena.

Ajme, moj motor.

Ukrali su ti ga?

Ma sigurno im je trebao.

Zemlja u razvoju, ha?

-Baš si glupa. -Evo ti mobitel.

Elena ima pravo. Ovo mu ne smije biti zadnja lokacija.

Upotrijebit ćemo mobitel i karticu da ostane digitalni trag.

-Što sad? Da ja ovo uzmem? -Da.

-Mogu li voziti? -Ne.

Sjedni. Ti si dovoljno vozila.

-Prati nas. -Hoću. Hajde.

TRGOVINA

Dobro jutro.

Dobro jutro.

Dobro jutro.

Sranje.

UNESITE PIN

Paula.

-Paula! -Što je?

Koji je plan?

Kupit će vodu i hranu. Ubit ćemo dvije muhe jednim udarcem.

Pustila si je samu?

Cijelim mi putem govori da će sama riješiti svoj problem.

Oprosti, ali ovo je sad i naš problem.

NEISPRAVAN PIN

KARTICA JE BLOKIRANA

Je li sve u redu?

Odmah se vraćam.

Evo je.

Gdje su voda i hrana?

Elena.

Bankomat je progutao karticu.

-Što si radila na bankomatu? -Pa, podizala novac.

-Zašto nisi platila karticom? -Jer ne znam PIN.

Ma kakav PIN? Kad kupuješ ovdje, ne trebaš PIN!

Pa nisi mi ništa rekla! Odakle da ja to znam?

-Ne mogu vjerovati. -Što se zbiva?

-Reci joj. -Hej, oprosti. Nisam zločinački genij.

Recepcionarka sam i samohrana majka. A ni to mi ne ide!

-Molim te, ne drži mi prodike. -Dobro, ovako ćemo.

Vi se vratite u hotel.

Ja ću se voziti po otoku i baciti mobitel u more.

Nađemo se u hotelu, može?

Kad je idući let, Cris?

U deset do jedan.

Rezerviraj ga.

-Može. -Ne, ja ću.

-Ovo je moj problem. Ja ću. -Dobro, znam. Shvatila sam.

Rezerviraj ga i Luisi.

Dobro, a što ćemo joj reći?

Ne, cure. Luisa će skužiti loše vibre. Ovakve se stvari lako nanjuše.

Cristina, odjebi sa svojim lošim vibrama.

Ima pravo. Luisa će skužiti.

Slušajte, ovako ćemo. Ja ću uzeti mobitel jer poznajem otok.

I nekamo ću ga baciti. Paula, poslušaj me bar jednom!

A što ćemo reći tati?

Time ćemo se baviti poslije.

Recite mu da sam ja kriva. Ionako misli da sam glupa.

-Ne misli. -I eto, riješeno.

Reći ćemo mu da si imala problema s izvođačem.

Dugovala si mu novac. Uplašila si se i pobjegle smo.

-Evo. Idemo. -Čuvajte se.

I ti.

Čak i ja, najveći optimist, znala sam da nakon ovoga nema povratka.

-Idemo. -Obriši sve! I otiske prstiju.

-Elena! -I upravljačku ploču…

Elena, šuti, jebote!

Ali nismo imale izbora.

Čuvajte se!

Što je?

Jebote, Elena. Kvragu!

Hej, mala.

Mobiteli služe za javljanje.

Ma ne zovu mene.

Dobro.

A što je ovo?

Što?

Da vidimo.

Sad ćemo vidjeti.

Što se događa?

Joj, turisti pogode baš svaku rupu na cesti.

-Ja nisam turistkinja. Živim ovdje. -Aha.

Prošupljio ti se spremnik za gorivo.

Molim?

Imaš rupu u spremniku.

Hej. Polako.

Draga, smiri se.

Nemaš razloga za brigu. Začas ću ja to popraviti.

Ti se ponašaj kao da si na odmoru.

Može, plavušo? Ja ću to srediti. Sve će biti u redu.

Manuele, možeš uskočiti? Moram po alat.

Odmor.

Lani smo imale pravi odmor.

PRIJE GODINU DANA

Evo me!

Jedan, dva…

Hej, golupčići.

Sviđa ti se?

Ajme, ova je pjesma još gora od prošle.

-Bi li se mogla seksati uz ovo? -Ja?

Je li to cefovecin?

Ne, cefoksitin. U ljekarni nije bilo treće generacije.

Dobro je što se može dobiti bez recepta.

Lijepo je ovdje, ha?

Još!

Joj, baš su odvratni.

Nadam se da koristi kondom.

-Što je, Cris? -Pogledaj ga.

Pa, puno mu je bolje.

Znam, ali baš je malen i sladak. Jednostavno ne mogu…

-Znate koliko sam lutalica danas vidjela? -Ma suludo.

Izbrojila sam ih 42. Ozbiljno.

Pa, to je do kulture.

Cure, razmišljala sam o nečemu. Htjela bih ostvariti jedan svoj san.

To, mala! Tako, nemoj stati!

Tiše malo!

Baš moraju biti tako glasni?

Ne moraju, draga.

Kakav san, Cris?

-Pa… -Pseći studio za jogu na Menorci.

-Paula. -Ne.

Putnička agencija za ceremonije ispijanja ayahuasce.

Ignoriraj je. Reci mi. Ja te slušam.

Kad odem u mirovinu,

htjela bih se vratiti ovamo i otvoriti azil za životinje.

Odlično. Možeš to i kombinirati.

Ispijat ćeš ayahuascu i imati svoj azil za pse lutalice.

Baš si bezobrazna!

Super ideja, Cris. Sviđa mi se tvoj plan.

Da, narančasta je moja. Hvala.

Ova je moja. Hvala.

-Imate vode? -Ne, moramo kupiti.

-Joj. -Hvala.

-Hvala. -Spremne?

Bok, hvala.

-Bok. -Bok, hvala.

Elena, kako je bilo s onim tipom jučer?

-Pa, nije bio loš. -Nazvat ćeš ga?

Aha. Klinci danas ne znaju poslati poruku, a kamoli nazvati.

Blokirala sam ga.

Joj, žalim svakoga tko tebe nađe.

Luisa, nije on našao ni mene, a bome ni nešto drugo.

Treba mu nacrtati… Hej!

-Oprostite! -Što toliko trubite?

Pogledajte ono.

-Što? -Gle.

Onaj oblak izgleda kao Bohike.

-Tko je Bohike? -Pas kojeg je jučer spasila.

Pa, super.

Cure, moram vam nešto reći.

Ne vraćam se s vama.

Molim?

Ostajem ovdje.

-Molim? -Čekaj.

Razmišljala sam cijelu noć.

Iskreno, želim ostati ovdje. Želim otvoriti azil za pse poput Bohikea.

Paula, znam da možda zvuči suludo, ali ja ovo zbilja želim napraviti.

Cristina, pijana si. Priznaj.

Nisam.

A tvoj posao?

Cure, jako vas volim.

A što se tiče posla, tata će se nekako snaći.

Ne razumijem.

-Stvarno želim ovo, Paula. -Ne!

-Javite se kad stignete. -Šališ se, zar ne?

-Vrati se. -Slobodni ste?

Je li se napušila?

Ma nije. Trijezna je.

Jesi li se napušila?

-Da idemo za njom? -Ma ne. Vratit će se ona.

-I to brzo. -Neće se vratiti. Odlazi.

Daj joj trenutak.

Dođite mi u posjet kad otvorim azil. Bit će super. Znam da hoće! Volim vas.

-Javite se kad stignete. -Ozbiljno?

Volim vas.

-Zdravo. -Zdravo.

Bok, ljubavi.

-Što ti se dogodilo? -Ma joj…

Išla sam gledati ptice i upala u jezero. Kakvo je stanje ovdje?

-Pa, dobro. -Cris!

Odakle ti?

Pa, eto. Došlo sam vidjeti što ima.

Maloprije sam operirao psa. Udario ga je auto, ali bit će dobro.

-Drago mi je. -Što ti se dogodilo?

Pala je.

Aha.

Je li sve u redu?

Nije. Moja se mlađa sestra razboljela.

-Koja sestra? -Što joj je?

Elena. Vraćamo se u Španjolsku jer moramo brinuti o njoj.

Elena.

Moje srce ostaje ovdje s vama.

Dobro ga čuvajte.

Vjerujem vam, obojici.

Bez brige.

Pazi na sestru.

Brzo se vidimo. Znaš?

-Cris? -Da?

Namaste.

Namaste.

PAULA: GDJE SI? IMAMO KARTE ZA AVION. POŽURI SE.

MORAM JOŠ NEŠTO OBAVITI.

MA KAMO ĆEŠ?

Zahi!

Cris.

-Odustao si od ugostiteljske škole? -Molim?

Upravo sam saznala da si se ispisao prije mjesec dana.

Ma joj, nije mi bilo baš korisno.

A što je sa školarinom? Rekli su mi da su ti vratili pola iznosa.

To je moj novac.

Kako znaš gdje živim?

Pratila sam nakon onog roštilja. Htjela sam znati gdje živiš.

-Ne bi smjela biti ovdje. -Ne. Samo malo.

Slušaj, vraćam se u Španjolsku. Ali brzo ću se vratiti.

Ono je tvoj auto?

Taj dio priče…

A tko je ona?

Već sam rekla.

Moj je jedini grijeh to što previše vjerujem svima.

Tko si ti? Tko je ona?

Moja sestra.

Sestra?

Ali ti nemaš sestru. Imaš tetu kojoj plaćam inhalatore.

I imaš rođakinju Nashaly kojoj sam kupila štake.

Treba li ih uopće?

Što želiš da kažem?

-Uđi. -Spremne ste?

Skoro. Dođi, molim te.

-Joj, Cris. -Što je?

Zauvijek sam ti dužna.

U redu je, Elena. Gotovo je. Tome sestre i služe.

Jesi li se oprostila sa Zahijem?

Nisam ga uspjela uhvatiti. Gdje je Luisa?

Rekli smo joj da duguješ novac nekim sumnjivim tipovima.

-Povjerovala je. -Dobro.

Što se zbiva?

Cure? Što radite?

-Tvoja mi je sestra rekla… -Trudna sam, Cris.

-Došlo je do zabune u klinici. -Da?

-Suludo, ha? -Baš.

-Da. -Nevjerojatno.

Jedna pozitivna vijest kraj ove drame s kartelom, zar ne?

Grozno, Cris.

-Jesi li dobro? -Da.

Mogao je to biti Zahi, koji mi se želi ispričati.

Elena, tko to kuca?

Ili policajac Wilfredo, koji je oživio i želi se ispričati Eleni.

Ili Atabey, čudotvorna božica naroda Taíno,

koja će nas odriješiti grijeha i darovati nam sretan završetak.

Ali budimo realni. Postoje li uopće sretni završeci?

Policajac kuca.

Cris vam je ispričala svoju verziju.

Ja ću vam sada reći istinu.

TE NOĆI

Prijevod titlova: Martina Grujić