Original subtitles

LJUBAV U TROJE

A sada, sa ovlašćenjem države Ilinoja, proglašavam vas

mužem i ženom. Neka vam zajednički dani

budu što duži i sreća što veća.

Poljubite mladu.

Ćao. Ćao. Zdravo.

Često dolaziš ovamo? - Da.

Ćao, kako si? - Dobro.

Ovo je moja kuća. - Super.

Impresivno, zar ne?

Ja sam upoznala mladu i mladoženju. Da li si to znao?

Hoćeš da ti ispričam? - Naravno, da.

Samo mi daj viski. - Mislim da bi to bilo najbolje.

Dobro. Kako si ti? - Odlično.

Vidi ti njega. Sjajno izgledaš. - Ne tako dobro kao ti.

Pa, istuširala sam se.

Sto 4. Snabdevač me je zamenio.

Sedećemo zajedno. - Odlično, možemo lepo da se ispričamo.

Apsolutno. Kako si? - Odlično. Odlično.

Imaš divnu kuću. - Hvala, hvala.

Baš lepo od tebe što si je dala deci za ovu priliku. Apsolutno.

Ipak, izgleda da se nisu baš isprsili za muziku.

Da li te poznajem? - Ne, ja sam padobranac.

Smejem se.

Ne, došao sam sa Viki Pelam. Ona je išla u školu sa mladom.

Venčaćemo se sledećeg Božića. - Pa, čestitam.

Hvala, hvala. Još ne znamo gde ćemo održati ceremoniju,

ali, moram ti reći, ovo je sjajna kuća, sjajna kuća.

Ćao, dušo. - O, ćao, dušo.

Dušo, ovo je Linda. Ovo je njena kuća.

Stvarno? - Da.

O, Bože, Lin. Kako su došli do tvoje kuće?

Da li si prijatelj ili familija? - Ja sam upoznala mladence.

Ti znaš celu priču. Bože, koliko sam želela da je čujem.

Istina je. Zvala je mladu deset puta

i nije joj se nijednom javila. - Sigurna sam. - Da.

Ali ispričaj nam priču. - Pa ne znam baš.

Ne znaš priču? - Ne zna je. - Znam je.

Ne zna je. - Znam celu priču.

Ne znaš je. - O, znam je.

Ja sam odgovorna za celu stvar.

Onda nam ispričaj. - Da, hajde, Lin.

Ja sam domaćica. Imam puno posla.

Koliko to može da traje? Hajde. - Ne, stvarno ne mogu.

Napuni mi ovo, hoćeš li?

Pa, Maks i Džej su prijatelji od rođenja.

Tu se ja pojavljujem.

Da budem skromna, ja sam otkrila Džeja. - Stvarno?

Ja sam odlučila da naša kuća izda njegovu prvu knjigu,

iako su je svi izdavači u gradu odbili.

Možete da zamislite koliko je bio srećan zbog toga.

Jako sam srećan zbog ovoga. - U redu.

Imala sam sjajnu urednicu za njega, mladu, talentovanu.

Samanta Endrjuz, Džej Marfi. Sem, Džej. Džej, Sem.

Znala sam da njen stil savršeno odgovara njegovom.

Bila sam zabrinuta zbog moguće ljubavne veze između njih,

i kako bi to uticalo na knjigu, ali sam se ubrzo smirila

jer Džej očigledno nije bio u stanju da traži ljubav...

Da li neko sedi ovde? - Baš me briga.

Prvo na šta sam pomislila u vezi Sema i romanse je bio Maks.

Šta ima, Čikago? Ovo je Maks Ebit uživo sa Rigli Filda.

Kako mi ide? Kako izgledam? - Sjajno. Izgledaš sjajno.

Znaš, nemam donji veš na sebi.

Hej, Ebite. Ko je ona devojka koja je bila s tobom?

Ne prilazi joj, Sosa.

Ti... Šta?

Maks očigledno nije imao problema da pronađe

sebi žensku. Ali, Džej nije odobravao ništa od toga

i bio je ubeđen da tačno zna šta je Maksu potrebno.

Mislio sam da smo se dogovorili da više ne nameštamo ribe

jedan drugom. - Ne, dogovorili smo se da ti meni

više ne nameštaš posle one devojke za koju si rekao

da je savršena za mene, a ona me je vezala, stavila kapuljaču,

uzela štap i htela da me bije. - Nije ti se dopala Ksina?

Ne, nije mi se dopala Ksina. Takođe smo se dogovorili da ja

zaustavim tvoj hedonistički način života.

Znam šta to znači, u redu?

Mislim, ne želiš da postaneš 40-godišnjak koji u svilenoj

košulji sa zlatnim lancem u klubu pokušava

da pokupi studentkinje, zar ne?

Naravno da ne, Džej. Sa 40, želim da budem ćelavi tip sa

repom i Harlijem koji pokušava da pokupi srednjoškolke.

Ti si idiot. - Ti ideš na terapiju.

Ti bi trebalo da ideš na terapiju.

Možda možeš da me ubaciš. Oduvek sam želeo da plaćam

100 dolara na sat da bih sebe ubedio da ne budem srećan.

Zašto uopšte da se nalazimo u zoo vrtu?

To je dobra okolina. Možeš da joj pokažeš da si tip

koji voli životinje. - Ne brini o tome kako ja delujem, okej?

Brini o njoj. - Veruj mi, Maks. Ne moram da brinem o njoj.

Šta, kraljica Engleske je savršena? - Nije iz Engleske.

Mislio sam da jeste. - Nisi. Samo što je Engleska jedina zemlja

u Evropi za koju znaš.

Osim toga, znaš...

Toliko je dugo ovde da je u suštini amerikanizovana.

Znaš, kresnuo si je? - Zašto bih je tebi nameštao?

Treba sve da delimo, brate.

Kresnuo sam Ksinu. Sviđaju mi se kapuljača i štap. To sam ja.

Ako je tako divna, zašto je još nisi kresnuo?

Pećinski čoveče, ona mi je urednik.

Moja knjiga je o mojoj bivšoj devojci. Ona zna svaki detalj.

Sem toga, još sam u žalosti. Ne mogu ni da mislim na drugu ženu.

Kad mi pričaš takva sranja, ozbiljno se brinem

za tvoju orijentaciju. - Nikad nisi bio u žalosti

u kojoj nisi želeo seks? - Ne.

Znaš šta? Možda ovo neće uspeti.

Bio si u Evropi šest meseci i pisao knjigu.

Pogledaj me. Promenio sam se. Sad sam zreo.

Da, vidim. Izbaci čačkalicu.

Šta? - Izbaci čačkalicu, smešan si.

Prvo, ovo nije čačkalica, u redu, g. Neznalice?

Ovo je australijski štapić za žvakanje.

Da. Vidiš, dečko, znam ja i druge zemlje u Evropi.

Da, siguran sam da znaš. Samo izbaci to. To nije ona.

To nije ona. To sam ja. Zato je u mojim ustima.

Umukni. Evo je.

Drži ovo.

Ćao. - Sem, Maks. Maks, Sem.

Voliš italijansku hranu? Fini pileći parmezan?

Ko je?

Ko je?

Idem. Bože, ko je to?

Otvori vrata, jebote.

Kako si mogao? - Kako sam mogao šta? Koliko je sati?

Šta je ono bilo? Hteo si da me poniziš?

O čemu govoriš? - Ja imam neku reputaciju.

A ti si mi namestio tu životinju?

Životinju? Nije dobro prošlo? - Ne, nije dobro prošlo.

Ubuduće, kada nekoga opišeš kao lepog, pametnog i duhovitog,

probaj ovo: Ne zaboravi da pomeneš da je

jebena psihotična pijandura.

Napila se? - Ličilo je na scenu iz ''Barske mušice''.

Mlada pije?

Kao riba! - Nikad je nisam video da pije.

Ti je nikad nisi video da pije.

Treba ti dve nedelje da dobiješ sto, ali mene poznaju.

Sad će mi trebati jebenih mesec dana da se tamo vratim.

I ona se napila? - Džej, razbila se.

Kelner! Još jedan viski! Brzo!

Ne mogu da verujem. - Pa, veruj.

Devojka nije normalna. Prvo se smejala. Onda je plakala.

Bili su moja ribica i moja maca i moj pas. Svi su mrtvi.

Onda je vrištala kao manijak iz sve snage.

Račun, molim vas.

Možda je samo bila nervozna.

U nekim bizarnim krugovima, ti si poznata ličnost.

Pre svega, nije imala pojma ko sam :

U čemu je fora, jebote? Drugo, rekla mi je da uvek tako pije.

Užasno se osećam. - I treba da se osećaš užasno.

Ljudi su me prepoznali, Džej. Tamo imaju kamere.

Jako malo. Trenutno, možeš da uradiš jako malo.

Dolazi ti neka devojka?

U pola sedam ujutru? - Da.

Šta će ona ovde, jebote? Samo trenutak.

Nemam pojma, ali ja bih pozvao ludnicu i rekao im da požure.

Šta da radim? - Pusti mene.

Znaš šta? Orman. - Šta? Neću ja u orman.

Maks, ja imam poslovan odnos sa njom. Pusti me da je se otarasim.

Trenutak! - Ne mogu da uđem u orman.

Maks, ulazi u orman! - Ostavi malo otvoreno.

U redu, u redu. Dolazim!

Ćao. - Ćao.

Znam da je rano, ali mogu li da uđem?

Naravno. Da. - Hvala.

Sem, da li si dobro?

Ne, Džej, nisam.

Znam da se ne znamo toliko dobro, ali mislila sam

da imamo međusobno poštovanje. - I ja sam to mislio.

Kako si mogao to da mi uradiš?

Sem, da li ti imaš problem sa alkoholom?

Šta? - Maks mi je ispričao o sinoć.

A, jeste. - Da, i u redu je.

Šta je u redu? Biti grub i nepristojan?

Ponašati se tako odvratno na javnom mestu?

Ako si bila pijana i voljna si da ti neko pomogne, u redu je.

Ne ja! Tvoja životinja od prijatelja!

Znaš gde me je odveo? - U ''Ambriju'', mislim.

Teško. U ''Divljeg konja''.

Šejen, šta ima?

Šta ima?

Dođi ovamo... Hej, drago mi je da te vidim.

Ćao. O, ćao. Kako si?

Ćao, devojke, pozdravite sve moju prijateljicu Sem.

Reci ćao.

I na kraju, kad se veče završilo,

taj... taj tip... on je mislio da je sve dobro prošlo.

Ćao.

Da li si ikada vodila ljubav u mercedesu? Kabrioletu?

To je rekao? - Dvaput.

Da li sam pomenuo da je ovo kabriolet?

Kakav kreten.

Nisam to rekao. Kako možeš da joj veruješ?

Šta ti radiš ovde? - Šta ti radiš ovde?

Zar ne bi trebalo da obijaš neku prodavnicu pića?

Kako možeš da budeš na njenoj strani? - Nisam ni na čijoj

strani. Samo mi njena priča više liči na tebe nego tvoja na nju.

Svarno? Poznaješ je, koliko, dve nedelje?

Mene znaš ceo život. Otkako smo bili deca.

Ja da je odvedem u noćni klub?

Divno je videti da viteštvo još nije nestalo.

Je li? Jebeš viteštvo. A odanost?

Ne znam šta se dešava. Nešto se očigledno dogodilo.

Zaboravi i izvini se. Garantujem ti da nećeš više nikad morati.

Neću da joj se izvinim. - Neću da mu se izvinim.

Maks, samo se izvini, u redu?

U redu, pošto sam ti pravi prijatelj, izviniću se, okej?

Hoćeš li sada da se izviniš? - Ako se ti izviniš.

Dobro. Onda mi je žao. - Onda je i meni.

Hoćeš da se rukujemo? - A da se poljubimo?

- U redu, sa ili bez jezika? - Ti biraš.

Čoveče, trebalo je da vidiš svoje lice.

Žao mi je, Džej. To je bila Maksijeva ideja.

Čekaj, čekaj, čekaj, čekaj. ''Maksi''?

To je tepanje. Meni se sviđa.

Poznajete se manje od 24 sata. Tepate jedno drugom?

Rekao sam ti da će me smestiti u orman. - Bilo je neverovatno.

Bilo je savršeno. Otišli smo kući i presvukli se.

Vi ste stvarno ovo previše planirali, zar ne?

Mislila sam da ću umreti.

Šta se desilo? Ne shvatam. - Ti mu reci.

Igrali su se. Znaš, glumili su?

Kao mi ono sa prasićima... - Tačno.

Moram... moram malo da odspavam.

Ne, hajde. Idemo na doručak. - Ne mogu. Moram malo da odspavam.

Hajde. Hajde.

U redu, zvaću te sa stanice.

Gledaću tvoj izveštaj. - Stvarno? Mahnuću ti.

Gledaću te kako mašeš.

U redu, dosta više. Okej?

Sutra ujutru se nalazim sa Lindom. - U redu.

Valjda.

Dobro, moram da idem.

Ćao.

Ćao.

Nedostaješ mi.

Šta? - I o čemu ste pričali?

Da budem iskren, nemam pojma. Nemamo ništa zajedničko.

Baš ništa. Mislim, ona mrzi sport. Ja mrzim knjige.

Ona je živela svuda po svetu.

Ja sam izašao iz zemlje jedino kad su Kabsi igrali u Tihuani.

Mislim da je volim.

Verili su se posle dve nedelje.

Spontanost je tako romantična. - Da, jeste.

Da li je trudna?

Ne verujem. Zašto?

Hej, znaš šta?

Bilo je gotovo za čas. Džej i Sem su dobili da rade,

a Maks i Sem da se igraju.

To je bila devojka za njega i odlučio je da je se čvrsto drži.

Odjednom, on je čovek za jednu ženu

Rekao je Deri. - Ti. Ti se ženiš?

Dajem vam mesec dana. - Dobro.

Šta ima, Čikago? Loš dan za bejzbol klubove,

i Kabsi i Soksi su izgubili.

Ali, svetla strana je što se ja ženim

Evo je.

Svi koji ga znaju su bili šokirani, ali najviše Džej.

Ovo je kao pravi, dokumentovani slučaj ljubavi na prvi pogled.

Zar ne razumeš? - Ne mogu da verujem da ga imam.

Pa, venčanje je možda ubrzalo taj proces.

Misliš li da smo prenaglili? - Ne znam. Ne pitam se ja.

Ovo tako ne liči na mene. - Da, izgleda da niko nije pri sebi.

Moji roditelji misle da sam luda. - I tvoja rođaka.

Ćao. - Džej, ovo je moja mala rođaka Andrea.

Sviđa mi se ''Dre.'' Slušaj, Džej, znam da ne treba ovo da pitam,

ali Sem toliko priča o tvojoj knjizi, pa sam pomislila...

mogu li da je pročitam? - Rekla sam ti da nije gotova.

U redu je. Voleo bih da čujem šta ti misliš.

Hvala. Ja stvarno volim priče o slomljenim srcima.

Odlično. Onda bi ova trebalo jako da ti se svidi.

Ćao, dušo!

Ćao. - Da. Zamenio sam mercedesa.

Šta ima?

Prvi put živim sa ženom. Malo sam nervozan, ali i uzbuđen.

Misli brzo, Šekspire.

Dođi ovamo. Ćao. - Ćao.

Hej, Štrcko, što mi ne pomogneš sa stvarima?

Prvo, ne zovime Štrcko. Drugo, ne želim.

Koliko ona ostaje ovde?

Do Dana rada. Navikni se. - U redu.

Vidimo se.

Kuda ćete?

U bioskop. - Nemoj da je vratiš kući suviše kasno.

Hej, i ja bih voleo da se pozdravim.

Dobar sam sa porodicom, znaš?

Da, vidim. Da. Vidim i kamion za selidbe.

Ali ne vidim radnike.

Šta je to? - Džon Meden, sportski izveštač.

A zašto bi ga neko želeo u kući?

Ne bih mogao da odgovorim na to, ali gde je čovek koji može?

Šta, već je legao da dremne? - Ne, na telefonu je.

Ja onda idem na pauzu.

Izvoli. Donela sam ti hladno pivo. - Hvala.

Ovo je sjajan album. Mogu li da ga pogledam?

Donela sam ga iz Firence. - Obožavam Firencu.

Živeo sam tamo. Tamo sam napisao knjigu.

Da, bila je jedna prodavnica sa malecnim ulazom,

tako da moraš da se sagneš ispod onih ogromnih lavljih glava.

Znam to mesto. - Ozbiljan si?

Ozbiljan sam. Sladoledžinica preko puta.

O, Bože, sa 10 hiljada ukusa?

Italijanski Baskin-Roberts. Kako se zvaše to mesto?

Nešto kao Al... - II... - AI... Al... II...

Al Đelati. - AI Đelati. Tačno.

Tačno. Bože. Da li je to ceo naziv?

Ne znam. Mislim da ja imam romantičniju uspomenu.

Ne treba mi ovo. Hoćeš ti?

Ne. - Bulsi.

Ne, u redu je. Imam već.

Hej. - Hej. Samo pričamo o Firenci.

A, Firenca. - Bio si tamo?

Ne, nikada. Šta je to?

Moja porodica. - Stvarno? Daj da vidim.

Hej, jesu li ovo 'telji?

Šta? - Roditelji.

To su moji roditelji. - Da. Pa...

Odobravaš? - Odobravam. Odobravam.

Mada je verovatno trebalo da vidim ovo pre useljenja.

Znaš, da proverim pedigre.

Izvini. Šta je to, mladež na licu tvoje majke?

Maks, da li bi išao u Italiju sa mnom?

Išao bih bilo kuda sa tobom, dušo.

Ali, samo da znaš, i u Čikagu ima pice. Jel' tako, Džej?

O, da, super je pica u Čikagu.

Šta?

A ova? - Ne.

Ova je lepa. A ova? - Jok.

Jao, kako je ova lepa. A ova? - Ne.

Pregledali smo sto časopisa a tebi se ništa ne sviđa.

Ja samo želim savršenu haljinu za tebe, dušo. To je sve.

Moraću sama da izaberem haljinu.

Zaustavi sve. Ne, nećeš, jer mislim da sam je našao.

Našao si neku? - Ne, ne, našao sam pravu.

Da li si spremna? - Da.

Da. - Maks, ova mlada izgleda kao da je mrtva.

I treba tako da izgleda. To je heroinski šik. Poslednji krik.

Ne želim da izgledam kao narkomanka na svom venčanju.

Kakva je to poza? - To je tip.

O, Bože. Ovo je tako, tako ružno. - 20 kila i 16 godina.

Da vidim. - Ne.

Daj mi da vidim. Hajde. Zašto? - Ne.

Zato što će te uznemiriti.

Maks, video sam heroinski izgled. Neće me uznemiriti.

Molim te, pusti časopis. Pusti.

Šta to radiš? Pusti taj časopis.

Daj mi ga. - Pocepaćeš ga.

Baš me briga. Daj mi ga.

U čemu je problem? - To je njegova bivša, Nataša.

Sranje.

Džej! Džej!

Džej, da li si dobro? Džej.

Rekla je da će biti manekenka.

Sad je jebena manekenka, zar ne?

Okej, okej, ovo... ovo je samo privremeno odlaganje, u redu?

Mislim, pogledaj Sem i mene. I tebi će se desiti isto.

Jednog dana, kad to najmanje očekuješ,

neka neverovatna devojka, neka prelepa žena,

će jednostavno naići i oduvati Natašu iz tvoje glave.

Ko, na primer? Moja čistačica Gledis?

Mislio sam da te je napustila.

Jeste, napustila me je. Sve žene me napuštaju.

Hvala ti što me podsećaš.

U redu, u redu, izvini. Izvini zbog toga. U redu.

U redu, ne samo da ću ti naći novu čistačicu...

Slušaj me. Ti si uspešan pisac.

U bilo kom trenutku može da ti se vrati samopouzdanje,

i onda ćeš ponovo dopustiti sebi da budeš slobodan.

Moram da je zovem. - Ne. Ne.

Moraš da je zaboraviš.

Moraš da zapamtiš da se grozno ponašala prema tebi.

Ne počinji. - Ali jeste, u redu?

Nije te podržavala. Lagala te je. Bila je jebena kurva.

Koliko puta te je prevarila?

Vidi, Maks, ne poznaješ je kao što je ja poznajem, u redu?

Tako da ne možeš nikako da razumes

Znam da misliš da si u toj tvojoj tronedeljnoj epizodi

''Broda ljubavi'' shvatio šta je to ljubav.

Znaš šta? Ne znam da jesi.

Drugo, ako ljubav... ako ljubav pretvara

mog prijatelja u jadno govno na godinu dana, da, u pravu si.

Ne znam šta je i ne želim da znam.

Dobro, nemoj. Šta to radiš? Ne zovi je, Džej!

Znači, taj Džej je kao strašno osetljiv?

O, da. Ta devojka ga je uništila.

Kako je to romantično. - Znam.

Samo što je ona bila kurva. - Ne znam da li bih išla tako daleko.

Ljubav ga je zaslepila. - Samo što je ona bila kurva.

U svakom slučaju, Džej je bio u teškoj depresiji,

i zbog toga što je viđao Sem i Maksa zajedno,

bio je još usamljeniji. Maksova priča očigledno nije upalila,

jer je otišao kući, popio viski, pustio CD ''Air Supply''...

i pozvao Natašine roditelje da mu daju njen broj u Parizu.

Taš?

Šta hoćeš, Džej? - Sad pričaš francuski?

Pa živim u Francuskoj.

Tamo si tri meseca. - Džej, zašto me zoveš?

Samo sam hteo da pričamo, znaš. Dobio sam ugovor za knjigu.

Je li neko tu?

Da, Džej. U stvari, još dvoje ljudi.

Znaš da mi manekenke samo šmrčemo koks i pravimo orgije.

Ko je to bio? - Moj bivši. Ne odustaje.

Njen bivši. Nezaposleni pisac.

Šta? - Šta šta?

Kakav je to pogled? - Koji pogled?

Pogledao si me kao da sam uradio nešto pogrešno

što sam se nasmešio onoj devojci

- Kojoj devojci? Nisam video da si se nekom nasmešio.

Daj, video si me.

Šta, više ne smem da se nasmešim nekoj devojci?

Boli me dupe kome se smešiš.

U čemu je tvoj problem? - Ja nemam problem.

Nemam problem.

Da li su ti se sviđale druge devojke dok si bio sa Hitlerom?

Izvini. Natašom. - O tome se radi?

Nikad ranije nisam bio u ozbiljnoj vezi. Pomozi mi.

Sam si rekao sinoć. Nemam pojma šta radim, jebote.

Ne znam šta smem a šta ne smem da radim.

Maks, zakoni civilizovanog društva su još uvek primenjivi.

U redu je gledati dok nešto ne uradiš.

Znači, smem da gledam? - Da.

Smem da gledam Smem da se smešim.

Samo ne smem ništa da radim, je li tako?

A fantazije, onako u detalje?

Prirodno je da te fizički privlače drugi ljudi.

Tako je sa svima. - Šta hoćeš da kažeš?

Da Sem privlače drugi ljudi?

Koliko god misliš da si sjajan, da, verovatno je privlače.

Ko?

Ko šta? - Ko je privlači?

Šta? Hej, ne ostavljaj me tako.

Maks, imam posla. Nazvaću te kasnije.

Reci mi, šta...

Hej, ko je privlači?

Ćao. - Ćao.

Znaš, znam da to nije moja stvar, ali htela sam

da budem sigurna da si dobro... posle juče.

Da, kao stena sam.

Pa, ako hoćeš da razgovaramo...

Da li možda... nekad nisi mogla da izbaciš nekog iz glave?

Mislim, znaš da je gotovo, ali ja imam rupu u stomaku,

i svi mi govore da ću je preboleti.

Ja samo pitam kada.

Džej, svako ima svoj trenutak.

Ali, znaš šta? Mogu ti reći, dešava se.

Znam da se dešava. Desilo mi se na koledžu.

Raskinuo sam sa devojkom, Sarom. Posle dva dana sam bio dobro.

Da li si je voleo? - Ne znam.

Mislim, bili smo naduvani većinu vremena

Teško je reći koliko je osećanja bilo stvarno, a koliko

izmišljeno, samo da bi ono drugo donelo još trave.

Samanta Endrjuz.

Da li je Džej tu? - Ko zove?

Džeja, molim vas. - Maks je.

Halo? - Ne govori moje ime. Ja sam.

Radim. - Večeras u ''Mlinu'', u 8.

G. Ebit. - Šta ima?

Moja drugarica voli da vas gleda na vestima. Misli da ste pravi.

Zamolila me je da vam kažem da želi da spava sa vama.

Bez obaveza. - Je li tako?

Ćao. - Jako izazovno, ali kako ćemo da spavamo kad nećeš

ni da pričaš sa mnom?

Da li smo ikada pričali? - U pravu si.

Čula sam da si izašla sa našim prognozerom vremena :

Morala sam da uradim nešto da ti privučem pažnju.

Da, izlaženje sa Vindi Vedersom baš privlači pažnju.

Uzgred, hteo sam da te pitam. Da li ga zovu Vindi (vetrovit)?

Vetar? Nalet? - I dalje si pri ideji da se ženiš?

Jesam. - I ovo ti ne smeta?

Ne. Uopšte mi ne smeta. Kako ste?

Pa, moja ponuda i dalje stoji, znaš.

Bez obaveza. - Okej, budi dobra.

Ćao. - Ćao, šta ima?

Ćao, Džej. - Da li bi mogla da to ponudiš Džeju, za mene?

Srce mu je još jako slomljeno. - Da ponudi šta?

Ćao, Džej.

Maks, zaboravio si ovo.

A, da, sačuvaj mi to, molim te.

Šta da ponudi? - Hej, šta ima?

Maks, šta da ponudi?

Ponudila mi je seks. Bez obaveza. Ozbiljno.

Ponudila ti je seks bez obaveza?

Celog života mi niko nije ponudio seks bez obaveza.

Meni stalno nude.

Jebi se. Stvarno?

Šta je, hoćeš ponudu? Mogu da ti je nabavim.

Šta radim ja ovde? Kakvi su to opsceni pozivi?

Stejs, možemo li da dobijemo dva piva?

U redu, polako. Nisam te pitao jutros. Izvinjavam se.

Samo nisam hteo da čujem te patetične detalje pre kafe.

Jesi li dobro od juče? - Dobro sam.

Zato što neću da pričamo o tebi. Hoću da pričamo o meni.

Potrošili smo godinu dana na tebe i tvoje slomljeno srce.

Sad mi treba jedna noć za mene.

Slušam te. - Okej, poludeo sam.

Ti si hteo brzo venčanje. - Da, i bilo je sve u redu,

do sinoćnjeg incidenta.

Kakvog incidenta? - Dobro, kad si otišao kući da kukaš...

Mislio sam da nećemo da pričamo o meni

Nećemo. Ali, pošto si juče otišao kući da kukaš,

ja sam uskočio pod tuš, uzeo pivo,

i sedeo na kauču satima, razmišljajući o svom životu.

Razmišljao sam o svemu i kako se sve brzo dešava,

i počeo sam da ludim.

A onda sam čuo kako me Sem zove.

Nije to bilo vikanje ili vrisak ili nešto slično,

bio je to tih, anđeoski šapat... ali sam se usrao od straha.

Maks.

Otišao sam gore, užasno nervozan, u redu?

Ne znam zašto sam bio tako sjeban.

Kroz glavu su počele da mi proleću misli, kao,

Došao sam do spavaće sobe, pogledao unutra

i Sem je bila tu. Bila je neverovatno lepa.

Mislim, stajala je ispred prozora, kao u ramu.

Kosa joj je bila razbarušena. Prišao sam joj.

Nisam znao da li želim da skočim na nju ili da pobegnem.

A onda me je napala.

Počela je da mi cepa odeću, da me grebe po leđima, cipele

kroz prozor. - Izbacila ti je cipele kroz prozor?

Uradila mi je stvari za koje sam mislio da nisu moguće.

Nije to bio običan pornić. Bio je čist hard kor.

Okej, Maks, jasno mi je.

Odlično. Posle tog seksualnog trijatlona, kad smo ležali

znojavi, dahćući, odjednom sam shvatio:

Maks, ovo je poslednja žena sa kojom ćeš spavati,

a ti, prijatelju, si njen poslednji čovek.

Nije ti to palo na pamet, možda, pre nego što si joj dao prsten?

Nije. Mislim, znao sam to, ali nisam shvatao.

Moram da budem siguran da sam shvatio šta hoćeš da kažeš.

Bojiš se da nikada nećaš spavati sa drugom ženom.

Ne brinem zbog sebe, idiote. Brinem zbog nje.

Brineš zbog Sem, misliš da će te prevariti?

Nisam ja išao u žensku katoličku školu do 17. godine.

Šta? - Te male katolkinje...

imaju toliko suzbijene seksualne energije jer im

nije bilo dozvoljeno u mladosti, da jednog dana samo puknu,

potpuno izgube kontrolu nad sobom i svojim telima.

Kako znamo da Sem neće da prsne i da krene u seksualni pohod?

Znaš li da neke od zemalja u Evropi u kojima je živela

podržavaju takvo ponašanje?

Rekao sam nešto smešno. - Gde je Sem?

Doći će svakog časa sa nekom pričom

da imaš penis koji se skida ili nešto slično, jel' tako?

Ne šalim se. - Onda si idiot, a ja idem,

u redu? Moram da odnesem još neke stranice

tvojoj seksom zaluđenoj verenici.

Sedi. Još nisam došao do suštine. Treba mi test.

Test? - Da vidim da li će me Sem prevariti.

Džej. Hajde, Džej. Ozbiljan sam.

Radite zajedno, prijatelji ste, ti izgledaš sasvim okej.

Za ovako nešto čovek može da zamoli samo najboljeg prijatelja

Neću. - Onda ću naći nekog drugog. Voleo bih da si to ti.

Ali, mi ovde pričamo o mojoj budućnosti, u redu?

Moram da budem siguran.

Maks, da li si baš toliko nesiguran? - Da,

Okej, samo priče radi, iako izgledam samo sasvim okej,

Šta misliš, genije?

Pala je na testu. Vrlo jednostavno.

- Vau. - Šta ''vau''?

Neću da sedim sam kod kuće u mraku, slušajući ploče.

To nisu ploče. To je specijalna radio emisija.

Okej. Preboleću ja to.

Samo tako. - Samo tako.

Voleo bih da imam tvoje srce.

Spasilo bi me mnogih Jadnih večeri

Džej, hoćeš li?

Čekaj, čekaj. Stani, zaustavite sve

Džej je startovao po Maksovom naređenju. To mi pričate?

Ti ne znaš Džeja, jel' tako?

Tako je. - Ne, uopšte ga ne znam.

Razboleo se. Koliko god to bilo besmisleno, razboleo se.

Pa zašto nije samo rekao ne Maksu?

Bravo, ali očigledno ne poznaješ dobro ni Maksa.

Odgovor je, Džej je znao da će Maks u svakom slučaju

naći nekog. Osećao se odgovornim jer ih je on namestio.

Pa se razboleo. - Razboleo se. Nije mogao da jede.

Vidi, ja bih pojeo nešto na silu. To bih uradio. - Vidim.

Nije mogao da spava.

Večeras, Džerijev ekskluziv. O prijateljima koji traže

od svojih prijatelja da startuju njihove devojke.

Ali ono što je najgore je što nije mogao da radi,

jer čim je bio blizu Sem, unervozio bi se.

Dobro si? - Da, odlično. Zašto?

Ceo dan si strašno nervozan. - Nisam.

U stvari, znaš o čemu sam razmišljao? - O čemu?

Da li misliš da bi trebalo ovako često da se viđamo?

Po mom rasporedu, treba da se viđamo jednom nedeljno.

Da, ali dva puta ove nedelje. Juče i danas.

Mislim, znaš, onda će se to pretvoriti u tri puta nedeljno.

Ovako, u kancelariji, da li je to stvarno pravi način?

Skoro da mi nedostaje vazduha ovde.

Kako ti dišeš? - Dišem sasvim dobro.

Predlažem da se ne viđamo, znaš, uopšte da se ne viđamo.

Mogli bi da radimo u udobnosti svojih prostora...

i da budemo u kontaktu preko telefona i faksa.

Šta ti misliš?

Nisi zadovoljan mojim radom.

Ne sviđa ti se šta radim. Misliš da škodim tvojoj knjizi.

Bože, ne, Sem. - Mogu da pitam Lindu da me zameni.

Ne, Sem, izvini. Nisam tako mislio. Ono što si uradila

je fenomenalno. To je bilo odlučujuće.

Jesi li siguran? - Potpuno.

Tako mi je žao. Ja... Ostaćemo u kancelariji.

I znaš šta? Viđaćemo se svakog dana.

Možda čak i dva puta dnevno.

Dok god ne smetam tvom disanju. - Veruj mi, nisi ti u pitanju.

Šta ćeš ti ovde?

Ćao, Džej. - Ovaj, možeš li da nas ostaviš nasamo?

Naravno. - Hvala

Pa, šta ima, druže? - Tvoj test, u redu.

Ubija me. Utiče na moj rad.

Neću da imaš jedan od svojih napada panike

Okej, odustajem od tvog testa. Zovi poslovnu pratnju,

jer ja nisam za to, okej, to je to.

Zašto ne gledaš na ovo kao na nešto što može da ti koristi?

Kad god hoćeš da uradim nešto što neću, ti mi kažeš da to

iskoristim za pisanje. ''Pomozi mi da se uselim, to će biti

tvoja sledeća knjiga. Promeni ideju, napiši trilogiju.''

U pravu si.

Možda sam ovo ranije rekao, ali ovog puta bez sranja, okej?

Ovo je tvoja sledeća knjiga. Ja je praktično pišem za tebe.

Ti samo smisli neki naslov. Pokupi sve pohvale.

Maks. - Džej i...

Maks, da li me slušaš? Sem danas umalo nije dala otkaz.

Misli da mi nije prijatno pored nje, što je tačno, zbog tvog

glupog testa. - Stvarno? - Da! - Savršeno!

Šta je tu savršeno? To je moja karijera!

Da, dobro, znam.

Sigurno misli da je počela previše da te podseća na Natašu.

Odlično. Potvrdi joj to, hoćeš li?

Ne odustaj. Ne boj se da to upotrebiš, to sažaljenje.

Spominji Italiju. Spusti glavu. Kukaj pomalo.

Reci joj da ne možeš da jedeš. - Ne mogu da jedem.

Onda nemoj, okej? - O, Bože. Odustajem.

Šta? Ne, ne, ne. Džej Marfi ne odustaje.

Šta bi tvoj ćale rekao?

Sranje. Sećaš se one knjige koju si mi poklonio za rođendan?

Kako se zvala? Rouč?

La Rošefoko. To je klasika.

Da, La Roš... U svakom slučaju, Sem je pronašla.

I? - Hoće da je pročitam.

Mislim da ona misli da nam ponestaje tema za razgovor.

Pa pročitaj je.

Da je pročitam? Ne mogu ni da je podignem.

Evo ti mali savet. Kad kupuješ knjige za prijatelje- knjige na

kaseti. Ne mogu ni da pričam o ovome. Ja sam za 5 minuta.

Ne smem da crvenim.

Kao što vidite, Maks nije odustajao,

a Džej prosto nije imao snage da se bori.

Osećanje krivice je počelo da ga preplavljuje,

zašto je uopšte namestio Sem i Maksa jedno drugom.

Poenta je u tome da je odlučio da neće to da uradi.

Znate, mogao je da se kloni Sem, osim na poslu,

i da kaže Maksu da je pokušao i da ga je odbila.

Onda sam ja dodala malo ulja na vatru.

Da li ovde ima odjeka? - Nema smisla žuriti.

Da, ubrzajte. Hoću da budete stalno zajedno

sledećih mesec dana. Uradite to. - Linda, cenim to,

ali neću da žurim. Siguran sam u vezi sa ovim, neću da pomeram.

Ako ne pomeraš, knjige ti ostaju na polici.

Niko ih neće čitati, čak ni tvoja majka.

Mi je posedujemo. Neću ti dati prava za distribuciju.

Okej, izdepiliraću grudi. Ako nemate ništa drugo, vidimo se.

Okrutno! Ti si jako, jako okrutna, Linda.

Kako možeš da se smeješ? Htela si izbaciš njegovu knjigu?

Naravno da nisam. To je bila samo strategija.

Ja mislim da veliki umovi rade bolje pod pritiskom.

Znate šta? Mislim da su oboje razmislili o tome na trenutak

i da su stvarno poštovali moju odluku.

Kučka jedna pušačka. Nema šanse da ćemo stići.

Džej, mi to možemo. - Ne možemo. Niko ne bi mogao.

Dobro, Stiven King bi mogao, ali niko drugi.

Bobi, daj mi još jedno.

Džej, pokušaj da se opustiš. Napisao si sjajnu prvu ruku.

Koliko ti je trebalo? - Oko sedam nedelja.

Onda ćeš ovo časkom. - Ali to je bilo drugačije, Sem.

Tada je bilo lako. Imao sam toliko osećanja da ispoljim.

Pisao sam jer sam mislio da ako ih stavim na papir,

to bi možda bilo dovoljno.

Da je vratiš? - Da.

Ili da zaradim gomilu love i nabijem joj to u lice.

Sem, ja ne mogu danas da radim.

Hajde da prosto odemo odavde, uzmemo ceo dan, trčimo po parku,

izvetrimo glave. - Važi.

Tako su i uradili. Uprkos mojim pretnjama, otišli su.

I jedan dan se pretvorio u nedelju.

A nedelja se pretvorila u dve.

I šta je tvoja najveća mana? - Ne znam. A tvoja?

Nisam dovoljno smeo. Uvek sam se divio tome kod Maksa.

On bi uradio bilo šta.

Kao na primer? - Kao govor u javnosti.

Oduvek sam se plašio gužve, otkad znam za sebe.

Znaš, na času, kad su svi morali da idu po učionici

i kažu svoje ime, ja bih poludeo.

Išli bi u krug. Kad bi došli do mene, bio bih potpuno ukočen.

To je tako tužno.

Samo malo nervozan. - Da.

Uvek sam želela da jednom stanem pred gomilu ljudi.

Ne sada. Nedeljom u ''Mlinu''. Imaju otvoreno veče.

Ali nemam talenta. - Možeš bilo šta.

Misliš, kao komičar?

Ja ću doći. Smejaću se šta god da kažeš.

Možda mogu da budem duhovit. - Možda ću se stvarno smejati.

Da li ste ikada toliko mrzeli svoju bivšu devojku...

da ste želeli da je mrtva?

Bilo ko?

Ne.

Ti nikada nisi? - Ne.

U to je malo teško poverovati, u redu? Neko drugi?

A nešto smešno?

Hoćete da mi kažete da niko ovde nikad nije mrzeo svoje bivše?

Ne, jebeni kretenu.

Ja jesam. - Hvala vam.

I ja isto. A to ne znači da niste normalni...

Samo je stvarno, stvarno... stvarno je mrzite iz dna duše.

Slobodno lupi bubanj. Malo entuzijazma nikome nije škodilo.

Nisam došao da slušam o tvojoj mrtvoj devojci.

Volela bih da mi je kamera tu,

jer bih poslao snimke Džej Lenou ili tako nekom.

Ljudi, došli smo ovde da bi se smejali, zar ne? Hajde!

Ne bih voleo da mi je devojka mrtva. Voleo bih da si ti mrtav.

Pa, izgleda da mi je isteklo vreme. Signaliziraju mi.

Nastavite da tapšete jer imam još bolje vesti za vas.

Lepa devojka koja sedi sa našim omiljenim sportskim izveštačem

plaća piće za sve.

Ovo me je baš razveselilo. - Je li? Ti si bio očajan.

Dobio sam malo smeha. - Samo jedan smeh. Od Sem.

Ja mislim da si bio sjajan.

Sjajno sam se osećao. Digli su me. Groznica, kao seks.

Ti se sećaš seksa? - Bledo. Sem, hvala na piću.

Da, da. Ovo je bili sjajno, čoveče. Bilo je sjajno.

Možeš da nastaviš sa svojim usranim humorom, i bićemo švorc.

To je najgluplje sranje koje sam čuo u životu.

Za tebe nema autograma - A ti...

Šta ima? - Očajan si na vestima, čoveče.

Halo? - Spavaš li?

Ne, na osamnaestoj sam, udaram. - Izvini. Vrati se na spavanje.

Ne, ozbiljan sam. Na osamnaestoj rupi sam i imam udarac.

Ako uspem, pobedio sam.

Jako sam zabrinuta.

Da li ti je jasno da nam je ostalo tri nedelje do roka?

Zar nisi zabrinut? - Ne baš. Stižemo do roka.

Kako? - Pa, neko je radio do kasno i uspeo da odradi nekoliko

stranica na osnovu promena o kojima smo razgovarali.

Stvarno? To je super. Kada mogu da pročitam?

Hajde da se nađemo sutra da pređemo neke stvari.

Doneću ti ostatak na kuću sutra. Večeraćemo svi zajedno.

Super. U redu. Naravno. Izvini što tako kasno zovem.

Okej, vidimo se. - Okej, laku noć.

Hoćeš da vodimo ljubav?

A ti? - Svejedno.

Zdravo, dobili ste Samantu Endrjuz. Trenutno nisam tu.

Ostavite ime i broj. Javiću vam se uskoro.

Hej, šećeru, ja sam. Jako mi je žao. Moram da otkažem večeru.

Imam zakazanu večeru u Detroitu.

Hej! Ti si ti! Šta ima? Maks Ebit!

Šta ima?

Večeras imam tu večeru, u vezi sa Soksima sutra.

Volim te, okej? Samo me zovi. Bože.

Ćao. - Ćao, gde si ti?

Napolju je taksi. Kuda ćeš? - U Detroit. Nešto o Soksima.

Da li si planirao da mi kažeš?

U stvari, jesam. Ostavio sam ti poruku, ali se nisi javila.

Džej i ja smo danas radili van kancelarije.

Puno vi radite van kancelarije u poslednje vreme.

Dobro nam ide, da. - Da?

On je sjajan tip. Zar ne misliš tako?

Tako je talentovan i osetljiv.

Da li si to primetila? Kako je talentovan i osteljiv?

Šta ti misliš o njemu? - U vezi sa čim.

Ne izgleda loše.

To je tako slatko. Ljubomoran si si što toliko radimo zajedno.

Ne, ne, ne. Nisam ljubomoran.

Potpuno pogrešno me razumeš.

Ja volim što vi provodite toliko vremena zajedno.

Znaš na šta mislim. - Ne, ne znam, stvarno.

Samo sam hteo da znam da li misliš da Džej dobro izgleda.

Ništa bitno. - Sprovodiš istraživanje?

Ne. Hoću da kažem da ja mislim da on dobro izgleda.

Želeo sam da znam šta ti misliš. - Ja bih rekla da je tako.

Ne pokušavam ništa, okej? Smiri se.

Smirena sam. Ti si čudan.

Nisam... nisam čudan. Nisam čudan.

U redu, zvaću te kad stignem. U redu?

Maks. Šta to radiš? Mislio sam da ćemo da večeramo.

Da, ja, ovaj... Bože, upravo sam hteo da te pozovem.

Moram da idem u Detroit, da uradim izveštaj o Soksima.

Osećam da je ovo pravo veče da završimo s tim, u redu?

Maks, s tim smo već završili.

Svejedno. Slušaj, radi šta god moraš da radiš... večeras.

Jer sutra moram da znam, ili nastavljam sa ovim

i Sem je žena sa kojom ću provesti ostatak života,

ili sam opet sam.

U redu? Pokupićeš me sutra na aerodromu?

Zašto nikad ne uzimaš taksi? - Upravo uzimam taksi.

Pokupi me.

Uzgred, rekao sam nešto lepo za tebe.

Šta si uradio? - Da.

Samo sam hteo da joj kažem da si zgodan tip, u redu?

Osetljiv i... svo to sranje.

Maks, moram na trenutak da budem ozbiljan, u redu?

Ti si stvarno, stvarno sjeban.

Zašto? Zato što hoću da budeš što izazovniji?

Hoćeš da ona bude sa mnom? Da li se o tome radi?

Čekaj, čekaj. Ne mešaj moju nesigurnost sa bilo čime drugim.

Potpuno sam spreman da oženim Sem.

U redu, biću u Detroit Meroitu ako se nešto bitno desi.

Šta? - Zar nikada ne nosiš sako?

U redu, hajdemo.

Uđi. Otvoreno je.

Šta ima? - Dobro. Ništa.

Slušaj, ima li Maks neke probleme za koje ja ne znam?

Ne znam. Zašto? Šta se dešava?

Šta misliš o Maksu i meni? - Šta mislim?

Da li misliš da smo dobri jedno za drugo?

Mislim da niste. Samo se šalim.

Samo sam tražila neko mišljenje sa strane.

Ja nisam baš sa strane. Doneo sam nove stranice.

O, sjajno. Završio si.

Izvini što te ovo pitam, ali nije mi baš do rada.

Šta misliš da izađemo?

Šta ti se radi?

Vidi ove kretene. Kakvo je ovo mesto?

Džej? - Da?

Da li si ikada rekao Maksu nešto o meni? - Šta?

Četiri votke. - Imali smo jako čudan razgovor.

Mislim da Maks misli da treba da budemo zajedno.

Zajedno smo. - Ne, mislim,

na početku mi je govorio koliko sam slatka i divna,

a sad mi odjednom govori koliko si ti sladak i divan.

To Maks samo pokušava da bude dobar prijatelj.

Evo, popij sa mnom i idemo da đuskamo.

Spremna? - Da.

Hoćemo po piće? - Da. - Da.

Džej?

Nataša? Šta ćeš ti u Čikagu?

U stvari, sad me zovu ''Natasija''.

Zovu te kako? - Natasija, sa I umesto H,

i došla sam da se slikam za ''Voug''.

Da se slikaš. Baš prikladno.

Ovo je Rudolfo.

Rudolfo? Šališ se, zar ne?

Ja sam Klodet.

Jesi? Moja verenica, Klodet.

U stvari, trudna verenica. - Lep kamen, zar ne?

Čestitam.

Pa, dobro, idemo mi po par pića. Možda se vidimo posle. Uživaj.

Nemoj nešto jako. Nije dobro za bebu.

Četiri votke... četiri.

Kuda ćeš? Skoro je ponoć.

Znam da gledam na sat od 1 1. Godine, ali hvala.

- Andrea. - Šta je?

Nemoj da se zaljubiš, okej? Samo će ti slomiti srce.

Mali savet za tebe. Uživaj.

Hvala, Džej.

Pa, mislim da si preživeo. - Da, još sam na nogama.

Znam da je teško poverovati posle one scene,

ali dobro sam u poslednje vreme.

Moram da legnem. - Zašto ne odeš gore?

Sigurna si? U redu. - Da, nema problema

Džej? - Da?

Ta devojka nije za tebe.

Znam. Stalno razmišljam, šta ako sam propustio onu koja jeste?

- Ćao. - Ćao.

Kako si? - Bedno.

Pročitala sam.

Jesi? Šta misliš?

Pa, ima 30 novih strana.

Da, da. Krenulo mi je. Da li je previše?

Ne. Nije previše. Divno je.

Samo, odjednom, ne mogu da verujem kako možeš

tako elokventno da pišeš o njoj.

Da, aktivna mašta pomaže.

Tako možeš da ukalupiš likove u šta god želiš. - Da.

Znaš li da nisam bila ni sa kim dve godine

dok me nisi upoznao sa Maksom? - Ne, nisam znao.

Posao mi je bio ceo život.

I meni je bilo slomljeno srce, ali sada shvatam da je to

samo moj ego, jer kad pogledam unazad, mislim...

Mislim da ga nisam stvarno volela,

ali sam plakala kad sam shvatila da on mene ne voli.

Znači, pitanje za džekpot je,

kako da unapred znaš da si sa pogrešnom osobom,

da možeš da izbegneš da ti uništi dobar deo života?

Mislim da ne znaš dok ne upoznaš pravu osobu.

Zato što tek tada prosto... prosto...

Prosto osetiš nešto što nikad ranije nisi osetio.

Da li su te reči za mene, Džej?

Sem, ne. Sve si pogrešno razumela. - Jesam li?

Zato što se odjednom osećam kao da je to za mene.

Ovo, ovo je stvarno nezgodno.

Da, izgleda da jeste. - Idem ja.

Zbunjena sam. - Pa, i ja sam.

Ali ne želim ponovo da budem povređen, Sem, okej?

A ti ćeš se udati za mog najboljeg prijatelja,

tako da ovo nema smisla. Izvini.

Andrea!

Kakva situacija! Zaljubiti se u devojku svog najboljeg

prijatelja... - Verenicu, Klife.

Da li ti uopšte slušaš? On je jako osetljiv čovek.

Opet se razboleo? - Da, razboleo se. Opet.

Siroti Džej. - Još gore je. - Zezaš me.

Šta je, kresnuo si je? Uradio si nešto?

Šalim se. Zaboravi na aerodrom sutra, u redu? Imam...

Džej, ja sam. Nadam se da tvoja verenica ne čuje ovo

Žao mi je zbog večeras. Ako budeš imao prilike,

javi mi se. U hotelu Ambasador sam

Odjednom mu se glava raščistila. Sve je izbledelo.

Zaboravio je na Maksa. Zaboravio je na Sem.

Zaboravio je na sav bol koji mu je Nataša nanela

i otrčao je što je brže mogao u hotel Ambasador.

I dalje je imam. - Nedostajala si mi.

Postideo si me sa onom Devojkom večeras

Pa, to je gotovo. Smiri se. - Poludela sam!

Smiri se. - Neću da se smirim.

Iscepala si mi košulju!

Povuci me za kosu!

Šta? Neću da te vučem za kosu. - Vuci!

Džej je očajnički pokušavao da se uhvati za bilo šta zbog čega

se uopšte zaljubio u nju. Mogao je da misli samo na Sem.

Šta tebe makar malo interesuje kod ove žene?

Ne znam. - Onda joj reci da je ne želiš.

Reci joj da želiš mene.

Ne, ne, ne. Nemoj to da joj kažeš. Sem je moja, okej?

Ti se drži Device Marije. I ako opet zajebeš,

vraćaš se u Italiju da pišeš još jedan ljubić.

Čekaj. Nataša, ne mogu ja ovo. - Kuda si pošao?

Stvarno mi je bilo divno ali moram da idem.

Ne odlazi od mene, jebeni pederu!

Hvala ti za to. Lepa slika za uspomenu

Sada je duboko u srcu znao da zaista voli Sem,

ali je stvarno izdao Maksa.

Osećao se toliko krivim zbog toga da je rešio da prizna Maksu

Šta ima?

Ustao si? Dođi! - Ćuti!

Ko... ko je to? Ko... ko je to?

Ovaj, sobarica. - U 6 ujutru?

Nisam ja sobarica, Maks. Ovde sam zato što ti to želiš.

Hoćeš li da ućutiš, jebote? - Ko je to?

Šta se dešava? - Ti ćuti, jebem ti mater.

Ćuti bre, jebem ti mater! Džej?

Čekaj. To je Dera, zar ne? - Džej?

Znaš šta? Ti si kreten, u redu?

Jebeni govnar. Jebi se, čoveče.

Jebem mu. Bože... jebem mu mater!

Hoćeš li ućutati, jebote? - Znaš šta? Nema više...

Jebi se! Jebem... jebem mu mater!

Znači Maks je varao Sem?

Pogledajte mu oči. Vidi se da je prevarant.

Pa, to je bilo baš ono što je Džeju trebalo

jer se sada osećao izdano. Ali, što je još važnije,

osećao je da je žena koju voli izdana.

Sada je svaka odanost nestala. Morao je da ode kod nje.

Džej? Da li si dobro?

Da, da. Dobro sam.

Užasno izgledaš. - Da, da. Svestan sam toga.

Hoćeš da uđeš? - Ne, hvala. Dobro mi je.

Samo sam, znaš, prolazio, pa sam svratio.

Znaš, jutarnji džoging.

U pantalonama? - Da, u... u pantalonama.

Vidimo se kasnije Idem da...

Nikad, ali nikad ne cinkari prijatelje.

To je iz ''Dobrih momaka''. - Bravo, dušo. - Hvala, šećeru.

Pa, on nije ocinkario, ''Dobri momci'' ili ne.

Veza Maksa i Sem je morala da ide svojim tokom.

On je odlučio da ih se kloni.

Džej! Otvori.

Otvori. Ja sam.

Džej! - Odlazi.

Samo otvori vrata. Okej?

Džej, ne šalim se. Provaliću.

Samo napred. To je puno hrastovo drvo.

Mogao sam da čujem taj tvoj jebeni glasić jutros.

''Kako si mogao, Maks? Kako si mogao?''

Znaš šta? Ovo nema nikakve veze sa tobom, u redu?

Šta je, misliš da imaš prava zato što si nas spojio?

Kažem ti, jebi se, nemaš prava! Zašto ti se uopšte izvinjavam?

Ne znam. - Ne znam ni ja.

Nisam čak ni znao da će Dera biti tu, u redu?

Mislim, mora da je nekako saznala, zvala... ne znam.

Našla me je kao životinju. Jurila me je...

Ovaj, zvao sam policiju.

U redu. Morao sam... morao sam da izbacim to iz sebe, Džej.

Morao sam. Poslednji put.

I misliš da si izbacio.

Misliš li da si izbacio?

Ne znam.

U sred dana? Zašto piješ toliko?

Imam ja i depresije koje nemaju nikakve veze sa tobom, okej?

Vidi. U redu, mislio sam da mogu da izađem na kraj sa ovim.

U redu, mislio sam da sam spreman za to. Možda nisam, okej?

Mislim, nikad... nikad nisam morao da budem veran

samo jednoj ženi. Ne znam da li mogu da budem.

Pa, možda ni ona tebi ne može da bude verna.

Šta to znači, jebote? - Ništa. Ništa ne znači...

Nešto znači.

Šta hoćeš da kažeš? - Ti si bolesni, poremećeni kreten.

Kako si mogao da tražiš od mene

da pokušam da spavam sa tvojom verenicom? - Ne, ne.

Nisam ti tražio da spavaš sa mojom verenicom.

Zamolio sam te da saznaš da li bi spavala sa tobom.

I šta mi sada kažeš? Šta hoćeš da kažeš?

Da jesi? - Marš napolje.

Da li si jebao moju verenicu? - Naravno da nisam.

Da li misliš da si mogao?

Mislim da smo možda imali nešto. - Misliš?

Imao sam stvarno jako osećanje. - Idi na terapiju za osećanja.

Hoću odgovor. Šta se desilo? - Maks, ništa se nije desilo.

Okej? Zašto prosto ne otkažeš venčanje?

Ti je ne voliš, je li tako? Pusti to.

Kažeš mi da moja verenica hoće da se kresne

sa mojim najboljim prijateljem i hoćeš da pustim to?

Ona hoće da me prevari?

Ti nju varaš, okej? Egoisto! Zašto hoćeš da je oženiš?

Kako to misliš? Ona je savršena.

Ona ima sve što sam želeo od supruge

Dobra riba, pametna, mrzi jebene mačke.

Maks, da li je ti voliš? - Da. Da.

Ne znam.

Ne znam. To kako ti pričaš o ljubavi... ne znam da li sam

u stanju da ikoga tako volim, ali ako jesam, to je ona.

Ali nije fer prema Sem, okej? - ''Fer''?

Kažeš mi da žena koju hoću da oženim misli da se kresne

s tobom? Jebeš jebeno ''fer''. Jebi se. Jebeš nju.

To je to. Idemo tamo. Ideš sa mnom.

Pričaćemo o ovome sa njom, da saznamo šta se stvarno dešava.

Ako stvarno to hoćeš, dobro. Ali bolje budi spreman,

jer ja jesam. - Okej.

Rekao sam ti da ostaviš flašu.

Neću da izbrbljaš nešto dok ja ne osetim da je vreme.

Šta je ovo, operacija ''Žaoka''? - Do izvesne mere jeste, Džej.

Moguće je da si pogrešno razumeo nešto što je uradila,

nešto glupo. Ali ako si u pravu, hoću da je uhvatim nespremnu.

O, Bože. I mislila sam da sam čula glasove.

Ćao. Gde si ti ceo dan? - Bio sam kod kuće.

Šta nije u redu? Užasno izgledaš. - Pio sam.

- Ćao. - Ćao.

Linda je pročitala nove stranice. Oduševila se.

Odlično. - Zar nisi srećan?

To su sjajne vesti. - Jesu li?

Pa, trebalo bi to da proslavimo.

Da napravimo neke super špagete, otvorimo neko odlično vino.

Ja razmišljam o Džejevom sjajnom hlebu sa belim lukom.

Nisam gladan, okej?

Sigurno ne želiš da uskratiš Sem zadovoljstvo... tvog hleba?

Pa, šta ste vas dvoje radili sinoć?

Pa, samo smo... izašli smo i popili smo par pića.

Stvarno? Gde ste bili?

Ono mesto, zove se, ovaj, ''Metro''?

''Metro''? - Da, ''Metro''.

Znaš ''Metro'', Maks? Sećaš se? Skoro da si živeo tamo.

Znaš, Maks i ''Metro''.

A, dens klub ''Metro''.

Da, tamo se igra i, ovaj, imaju šank.

Pa, da li ste, ovaj, igrali ili...

Možda jedan ples. - Pola plesa.

A, samo pola plesa.

Džej, nisam znao da, ovaj... tako dobro igraš.

Pa, prilično sam dobar, zar ne?

Pa, šta ste još radili?

Otišli smo kući. - Da. Otišli smo pravo kući.

Čijoj kući? - Kako to misliš?

Mislim, da li ste došli kod nas ili ste išli

u Fred Asterovu rupu punu pacova?

Nešto dobro miriše.

Ćao. - Ćao.

O, Bože. Ovaj hleb sa belim lukom je sjajan.

Pridruži nam se. Molim te.

Hvala.

Pa... kako je bilo u Detroitu, Maks?

Da, Maks. Kako je u starom gradu automobila?

Da li se nešto dešava u gradu automobila?

Nešto se uvek dešava u Detroitu, zar ne?

U stvari, čujem da se svašta dešava u Detroit Meriotu,

je li tako?

Hoćeš li da umukneš, jebote? - Nešto sam propustila?

Ne. - Šta se desilo u Detroitu?

Ništa se nije desilo. - Zvuči kao da jeste.

Pa, nije. Pijan je, okej? Puno pije u poslednje vreme.

U pravu je. - Maks, da li se nešto desilo u Detroitu?

Ne, ništa. Šta ste odjednom svi skočili na mene, jebote?

Šta... - Dođavola, Sem, Džej misli da ti se sviđa.

Pa, da li ti se sviđa?

Andrea, odmah u svoju sobu! - Kako da ne.

Hoću odgovor!

Šta se dešava? - Reci ti meni. Da li ti se sviđa?

Na šta sam vas prisilio? - Možda je ionako bilo neizbežno.

Kako... šta je neizbežno?

Ja je volim i mislim da i ona voli mene.

Šta? - Žao mi je, Maks.

O čemu govoriš?

Sem, volim te. Nikoga nisam tako voleo.

Nikada u životu se nisam

Ti... ti pederu mali.

Ti... - Žao mi je, Maks.

Ne, čoveče, ti... primio sam se.

Stvarno sam se primio. Ti... ti bolesni...

Upravo si se žvalavio sa mojom verenicom.

Maks, Maks, ne šalim se.

I šta? Rekao si joj za, ovaj... za naš test?

Tvoj test, i ne, nisam.

Kakav test? - Odlično. To je super: ''Kakav test?''.

Znači, rekao si joj za test i onda si smislio ovu malu šalu.

Da ti kažem zvanično, zajebao si me. Dobro si me zajebao.

Maks. Maks. - Odlična predstava. Bravo, čoveče!

Ne šalim se, okej? Volim je.

Znam. Rekao si mi. Voliš nju a Nataša ti ništa ne znači.

Kako da ne. Hajde, bre! - Džej, kakav test?

Maks je pomislio da bi mogla da ga prevariš i hteo je da ja

probam. - Nastavi, nastavi. - I ti si pristao?

Naravno da nisam pristao, ali on je stalno navaljivao.

Prosto nisi hteo da odustaneš.

Ti sad hoćeš da mi kažeš da je sve ovo zato što

si hteo da vidiš da li te želi? Zaljubio si se u nju?

Maks, mislim da sam bio zaljubljen u nju

pre nego što sam vas spojio.

Znaš li šta mi pričaš?

Osećam se kao jebena budala.

Daš mi prsten, onda mi kažeš da hoćeš da provedemo život

zajedno i odmah tražiš najboljem prijatelju da pokuša

da me odvuče u krevet. - Izgleda mi da si spremna da se jebeš sa

njim, tako da si pala na testu. - Bedniče.

A ako me ti toliko voliš, zašto si mi ga uopšte nabacivao?

Iskreno? - Da.

Valjda sam se na neki bolestan način nadao da će se zaljubiti

u tebe i da ćeš ga sjebati kao što je Nataša mene

i da će naučiti lekciju.

Izgleda da sam pala i na tvom testu.

''Izgleda da sam pala i na tvom testu''.

To je bilo gadno. - Da, jeste.

I Džej, opsednut krivicom, nije znao kome da se okrene.

Mora da pođe za devojkom. - Ne, mora da pođe za prijateljem.

Nije uradio ni jedno ni drugo. Otišao je kući, spakovao se

i odvezao u Njujork.

Uzeo je prvi stan koji je pogledao i pozvao Maksa.

Šta ima? Prestani da me zoveš, izdajniče.

Odselio se. Odbio je da razgovara sa Sem.

I ona je odbila da razgovara sa njim.

I otkud mi ovde? - U redu. Sačekaj.

Prošli su meseci. Izdali smo knjigu.

Postigla je ogroman uspeh.

Svaki bednik slomljenog srca u zemlji ju je kupio.

A Maks? Pronašao je knjigu koju može da upotrebi.

Čitao je,

i čitao,

i čitao.

I jedan pasus u knjizi je promenio nešto u njemu.

Počeo je da shvata i osetio je potrebu da vidi Džeja.

Trebala mu je i Sem. Znao je da ona neće da priča

i ubacio je Dre. Otišao je u Ambriju i sve je bilo spremno.

Šta? - Strpljenja.

Idem ja do toaleta.

Šta mislite da je pisalo u pismu? - Kom pismu?

Bilo kom. - Ne znam. Reci nam!

Ovo je promotivna kopija Džejeve sledeće knjige.

Moraćete da je pročitate da biste saznali.

Ne možeš ovako da nas ostaviš! Nismo ni pričali o kući!

Znam da ja ne volim da sam u centru pažnje,

ali imam nešto da kažem pre nego što poslužimo večeru.

Pre svega, želim svima da vam se zahvalim što ste ovde,

u ovako posebnoj prilici. To nam mnogo znači, i zato hvala.

Čak i tebi, Dre.

U redu. Da pređemo na zdravicu.

Pre par godina, moj prijatelj Džej mi je dao jednu knjigu.

Napisao ju je, 1800 i neke, tip zvani... La Rošefoko.

Da! Za to mi je trebalo samo dve nedelje.

U svakom slučaju, konačno sam naišao na tu knjigu

i odlučio da je pročitam.

I iako nisam razumeo pola te jako velike i jako dosadne

knjige, shvatio sam nešto što bih da podelim sa vama, a to je:

Prava ljubav se ne može naći tamo gde ne postoji zaista,

niti može biti skrivena tamo gde zaista postoji.

I uz to, kao kum mog najboljeg prijatelja Džeja,

želim da podignem čašu za Samantu i Džeja.

I šta da vam kažem?

Nadam se da ću i ja jednog dana biti tako srećan.

Svi bi trebalo da imamo sreću da pronađemo nekoga ko čini

da se osećamo onako kako se vas dvoje očigledno osećate.

Volim vas.

Malo mi se magli, hajde da, znate...

Previše je ljubavi u vazduhu. Hajde da pustimo neku muziku

i da vas vidimo na podijumu, u prvom plesu kao muž i žena.

I šta je pisalo u pismu?

Hoćeš da igraš?

Ne. Ne, hvala. - Hajde. Ustani.

Nisam zainteresovana. Neću. - Idemo.

Pa, ovaj, ti imaš para? - Da.

Da, i ja. Dobro je to.

K R A J