Original subtitles

U glavnoj ulozi:

DEVET I PO NEDELJA II

Ostale uloge:

Muzika:

Direktor fotografije:

Po likovima koje je kreirala Elizabet MekNil

Scenario:

Režija:

Ne mièi se.

Džone, mogu li sad da se odmorim?

Otvoreno je.

Izvinite.

Naruèio sam ti doruèak. -Moram da idem.

Plaèaš gotovinom ili preko raèuna?

Da ti ostavim svoj broj?

Uzgred, ko je Elizabet?

Sinoè si me zvao Elizabet.

Molim te, vrati se dok izbrojim do 50.

Jedan...

Dva...

Tri...

Èetiri...

Pet...

Šest...

G.Grej. Gospodine.

G.Grej, uskoro sleèemo u Pariz.

G.Grej, drago nam je što ste ponovo u hotelu "Rafael."

Hvala Pjer. Odlièno izgledaš. -Hvala, gospodine.

G.Grej. -Zdravo, Èarls. -Vaš apartman.

Bez poziva za Vas? -Niko ne zna da sam ovde.

Zbunjena sam. Izvinite. Puno Vam hvala.

Stigao je.

Niko ne zna da sam tu.

Pod brojem 12, predstavljamo "Skriveno,"

jedno od najboljih dela iz kolekcije Elizabet MekGrou.

Poèetna cena je 600.000.

600.000... 650.000.

Na desnoj strani 650, 700.000.

Još uvek 700 u dnu sale. Imam li 800, da, 800.000.

Daje li neko više od 800.000? Prvi put. Drugi put.

Prodato! Gospodinu koji stoji u dnu sale.

Br.13, Rekondova "Osoba uzdignutih ruku,"

takoðe iz kolekcije MekGrou. Poèeèu sa 400.000 franaka.

Imam 450.000. 500.000.

500.000, 550.000. Daje li neko 600?

600.000... 650.

700.000, 750.000. Prodato!

"Osoba u Jorku," takoðe Rekondov rad.

Poèeèemo sa 600.000... imam li 700, 800... 900.

Milion franaka.

Prvi put. Drugi put. Prodato! Milion franaka.

Br.15, "Ženka u belom" takoðe od Rekonda.

Poèeèu sa 600.000. Imam li 700? Imam.

800? 801.000... 900? 700.000?

Prodato. I 50.000. Milion i 100.000. 750.000... 800.000...

Još se može kupiti za milion i 600.000.

Prodato!

To je bio peti i poslednji Rekondov pastel

iz MekGrou kolekcije prodat gospodinu pozadi.

Èestitam, sve ste ih uzeli.

Izvinite, ne želim da budem nepristojan,

ali taj šal koji nosite potpuno je isti kao poklon

koji sam dao prijateljici davno u Nju Jorku.

Elizabet MekGrou?

Imate pravo, šal je njen. Kako se zovete?

Džon Grej.

Elizabet mi je ovo dala kad smo se upoznale.

Znala je da mi se dopada. Znate Elizabetinu impulsivnost.

Džon Grej. Drugaèije sam Vas zamišljala, Džone Grej.

Zovite me samo Džon, lakše je. -Lea. Kalo.

Lea Kalo.

Moja pomoènica, Kler. -Dobar dan, kako ste?

Dobro.

Šta radite u Parizu?

Zanimalo me zašto Elizabet rasprodaje kolekciju.

Rekla bih da Vas zanima i nešto više.

Nadao sam se da èu je sresti. -Zašto?

Želeo sam da poprièam s njom. -Nije rekla da ste kolekcionar.

Puno kupujete? -Moram da govorim s njom.

Možete li mi pomoæi? -Elizabet ima sjajno oko.

Zovite ujutro. Naæi èemo se.

Mislio sam da ljudi ne prodaju ono što im je najvrednije.

Vi to treba da znate.

Sreèni ste, Džone Grej.

To su izvanredne slike.

Halo? Dobar dan. -Mogu li da govorim sa Leom Kalo?

Trenutak, molim.

Halo?

Dobar dan. -Leu Kalo, molim.

Vaše ime? -Džon Grej.

Recite joj...

... da sam odseo u "Rafaelu." Grej. Da, Džon Grej. -Naravno.

Kasnim. Moram da idem.

Vi tražite Leu.

Ovo je Èarli. Džon.

Poðite sa mnom. Baš sam ruèala.

Ovde živim i radim, to je fino.

Žalim. Nisam hteo da prekinem Vas i Èarlija. -Nije važno.

Zdravo, Kler. -Kako si, Natali?

Boje ti lepo stoje. -Kao i uvek izabrala si najlepše.

Najbolje za tebe, draga. Idi sad.

Hvala, æao.

Zaustavite muziku za tren. -Zaustavi muziku.

Ko je sledeèi? -Nataša, ali ona kasni.

Nikad mi se nije dopadala. Vulgarna je. Lièi na konja.

Za vuèu, a ne za trke. -Baš nam takva treba za šou.

Idemo, Greta. Dobro si?

Fransoaz. -Hvala.

Odlièno izgledaš. Kako znam? Telepata sam.

Odlièno. Ali pazi da je ne izvuèeš.

Dobro je. Pet minuta?

Pet minuta, narode.

Lea, rukavi nisu dobri. Gledaj. -Neka ide ovako.

Hvala, Marsel.

Idemo u moju kancelariju.

Džone Grej. Šta vas je toliko zadržalo?

Trebalo je prvo da pozovete.

Sad sam preko glave u pripremama za reviju.

Potpuno sam sluðena.

Kad se vraæate u Ameriku? -Ne vraæam se.

Dok ne poprièam s Vama.

Zar svi Vaši planovi zavise od mene?

To je velika odgovornost.

Nisam sigurna jesam li joj dorasla.

Fransoaz moli da zaviri na kolekciju.

Ide joj voda na usta. Zapravo, vlaži iz svake rupe.

Kune se da neèe ni zucnuti.

Rekla sam ti, Vitorio, niko sa strane, nema izuzetaka.

Bez posetilaca?

Ovo je Elizabetin prijatelj. Vitorio Da Silva, moj partner.

Elizabetin prijatelj?

Milo mi je, ali ovo je privatna predstava.

Dopada mi se taj sako.

Armani ili Versaèe? Možda Jamamoto?

Ili Gap? Šalim se, naravno.

Može li doruèak?

Ja biram mesto. -Voleo bih to.

Dakle, to je on?

Hvala, Daniel, vidimo se sutra.

Zaèas se vraæam s Leom, saèekaj nas.

Zdravo draga, stigao sam.

Ne žuri s oblaèenjem. Veè kasnimo.

Stiæi èemo na vreme za sledeæu žurku.

Fransoaz smo otkaèili,

ali trebalo je istrpeti ðubre iz njenih usta.

Živeli, draga.

Ne veèeras, Vitorio. Nisam raspoložena.

Dosta mi je modnih obožavalaca za danas.

Sad mi treba topla kada.

Izbegavanje me vreða. Izluðuje me!

A bez tog oseæanja bih lepo živeo.

Igraš opasnu igru, mlada damo.

Nije sve igra, Vitorio. Zar ti mama nije to rekla?

Ali najviše me uzbuðuje to što ne pokušavaš da me izludiš.

Samo te nije briga.

Baš to ti se nekad dopadalo.

Govorio si mi: "Nek' ne bude ništa lièno."

Izvoli.

Hvala.

Velièanstvena zgrada. Je li ona unutra? -Jeste.

Dugo radiš za Leu?

Skoro godinu. Ali nije me zaposlila zbog mode.

Ja sam umetnica.

Dizajniram lude, apstraktne stvarèice za posebne prilike.

Lei se dopala jedna moja skulptura,

neka vrsta futuristièkog sudara svetova.

Svakog dana viðam takve stvari.

Bila sam spremna da živim kao mala pariska umetnica.

Ali uz Leu nema malog života.

Malog života? -Da, znaš.

Rodiš se, jedeš, plaèeš, spavaš, spavaš... slušaš,

slušaš, radiš, radiš, radiš i umreš.

A Lea?

Ona je najbolja. Ona mi je uèitelj i prijatelj.

Kaže, nema granica da se dosegne mesec.

To me vuèe.

A šta je sa Vitoriom? -On je Lein ortak.

Brine za sve oko posla. Veoma su bliski.

Veè dugo vremena.

Puno pitaš.

Ponekad. -Ja previše prièam. Tako Vitorio kaže.

To je Lea. Ali ona je èutljiv tip, zar ne?

Da te nešto pitam? -Naravno.

Jesi li ikad upoznala Elizabet? -Ne.

Sranje. Halo? Dva minuta.

Lea jeste. Videèeš. Mene stalno zovu.

Da, Vitorio.

Lea?

Ne znam gde je.

Sigurna sam da æe brzo stiæi. Da.

Lepo od Vas što ste pristali na sastanak.

Izvolite.

Nadam se da Vam ne smeta, veæ sam naruèila. Kasnim.

Ne, prijala bi mi kafa.

Lea, gde je Elizabet?

Ovo je jedno od mojih omiljenih mesta. Uživam ovde.

Vidim zašto.

Kao da se staro i novo sudaraju bez upoznavanja.

Ovakva mesta vam daju... -Gde je ona, Lea?

U Tangeru.

U Tangeru? -Da, u Tangeru. S mužem, naravno.

S kakvim se to èovekom...? -Venèala?

Fini èovek. Stariji, ali vrlo moèan.

Porodica mu živi u Tangeru, zato su otišli.

I ona je...

Ne lièi na Elizabet da tek tako ode na mesto kao Tanger.

Možda niste poznavali Elizabet tako dobro kao što mislite.

Jeste li još u vezi s njom? -Žalim, ali moram da idem.

Ne igraj se sa mnom. Otkud toliko znaš o meni i Elizabet?

Govoriæeš sa mnom?

"U èikaškom smo bordelu 1952. a ja sam èovek s problemom."

"Ne mogu da se uzbudim dok ne vidim kako puziš."

Elizabet mi je bila najbolja prijateljica.

Hoæeš li mi reæi šta se dešava?

Ovo je više od sluèajnosti. -Pusti to, Džone.

Odgovorièeš mi?

Elizabet bi želela da imaš ovo.

G.Grej?

Kakvo je ovo sranje? Isuse, mrzim muzeje.

Naæi èemo se u dva. U "Portirnici." -Važi.

Baš umeš da izabereš mesto.

Tu su držali Mariju Antoanetu pre smaknuèa.

Nadam se da ovo neèemu vodi. -lstoriji.

Nisam baš lud za grupnim turama i tim sranjem.

Zavisi od vodièa.

Vodièa tražim... jako dugo.

Ne verujem da si još spreman.

Za šta?

Pusti me! -Dosta je, prestanite.

To je samo igra.

Vama je terorisanje žene igra? -Je li vam dobro? -Jeste.

On se ponekad zanese. -Želite da vas ispratimo?

Ne, u redu je.

Dobro ste?

Vi ste Amerikanac. Trebalo bi da znate.

Baš lepo.

Imam nešto na umu.

Od juèe. Ono što si mi rekla. -Šta?

One stvari o èikaškom bordelu.

Kako si to znala?

Èitala sam.

Elizabet je pre godinu dana otišla u Moskvu

da kupuje za galeriju. Ostavila je dnevnik

nazvan "Devet i po nedelja" o vašoj vezi.

Po povratku je želela da ostane kod mene par dana.

Htela je da govori o svojim najdubljim oseèanjima.

Rekla je da nije prošao ni dan bez uticaja tog vremena.

I da sazna je li bila u pravu što te je napustila.

Jeste, bila je. Valjda je bila.

Dopadaš mi se, Džone.

Pomalo si sladak. Pomalo zao.

Izgledaš èvrst.

Ali možda nisi dovoljno èvrst.

Više ne.

Dovoljno èvrst za šta?

Za ono iz èega si iskoraèio. Za život.

Život!

Glupa kuèko!

Èarlse! -Prestani.

Ovamo, glupa kuèko. -Skidaj ruke s nje.

Govnaru.

Pogledaj se.

Zaustavite ga!

Gde je?

Zaustavite ga!

Zaustavite Amerikanca, slomio mi je nos!

Morate ga zaustaviti, smesta!

Kuda idemo?

Lepa predstava.

Misliš da èe tvojoj prijateljici biti dobro? -Kler? Hoæe.

Skreni ovde.

Dakle, kuda idemo? -Zar mi ne veruješ?

Ma naravno. -Skreni levo, levo...

Ne brini, još nisi izgubljen.

Još ne.

Dobro veèe, Servi, kako je? -Dobro veèe, Lea.

Dugo nisi navraæala. Kako si?

Divno izgledaš veèeras. Kao i uvek.

Bi li me upoznala sa tvojim zgodnim prijateljem?

Džon Grej. Mišel. -Milo mi je.

Želiš svoj posebni sto... -To bih volela. -lzvolite.

Hoæeš da igraš? -Koju igru?

Sve su igre na sreæu. Nije važno.

Šta je ovo? -Napitak sreæe.

Absint.

Hrana za izgubljene duše.

Daj mi novac. -Moj novac?

Prokockaèu sav tvoj novac.

Ne možeš da prokockaš sav moj novac. -Gledaj me.

Izgubila sam tvoj novac.

Zaustavite ih.

Šta se dešava? Daj mi to.

Èuvajte džepove tamo dole. -ldemo, Džone.

Vi ne idete. Vidimo se.

Doði ovamo.

Dok izbrojim do 50.

Jedan.

Hajde, Džone.

Hajde.

Na reviji svi polude. Vitorio Vièe.

Modeli nikad ne znaju šta da rade.

Lea me je zamolila da doðem po tebe, ali imamo malo vremena.

Voleo bi da vidiš Pariz? -Ne znam.

Veruj mi. Odvešæu te na fino mesto, dopašæe ti se.

Samo ako se otarasiš te kape.

Kako je lepo što ste svratili. -Ostavi dramu za pozorište.

Ovu jedinstvenu spavaæicu dizajnirala je g-ðica Kalo

uobièajenom genijalnošèu i okom za detalj.

Zašto onda, molim te, visi kao džak starog rublja?

Lea, rasturamo se. -Biæe sve u redu, Vitorio. Imaj vere.

Vere? To imaju doktori i vidari.

Ljudi iz mode imaju rokove!

Na posao!

Želim da ti zahvalim za ono sinoè. -Nema na èemu.

Bojala si se? -Valjda, malo.

Samo sam se igrala s njim.

Nije mi jasno zašto je poludeo.

Možda si znala da æe se to desiti. -Nisam.

Kad igraš igre, neko uvek biva povreðen.

To je tako. Nezgodno je. -Nezgodno.

Tek tako?

Èamac može da potone.

Èamac može da potone.

Hladno je. Hoæeš kafe?

Namestimo ti kosu ovako. -Nemoj. Ne èini to.

Dopada mi se ovde.

Volim mesta gde dopuštaju ulaz džukelama.

Ne smemo zakasniti na reviju.

Pozivnicu, molim. Vašu pozivnicu, gospoðo.

Zaboravila sam je, ali sam na listi.

Žalim, ne mogu Vas pustiti.

Ja sam urednik najveèeg amerièkog modnog magazina,

rasturièu te ako me ne pustiš. -Fransoaz. Ja sam, Kler.

Kler, ovo je užas. Pokušavam da mu kažem.

U redu je, ona je s nama. Hvala.

Hteli su da me spreèe. Ko su oni uopšte?

Prvo Nataša, Adrien, Monika, Erika, idemo.

Džon je stigao. Ovde je.

Odlièno.

Ovo ide gore. Sastavite to, dame.

Ne, èekajte. Mora biti zatvoreno. Idemo.

Idemo, Ajša.

Pazi ovo.

Hajde sad.

Manje šminke. Idemo.

Gde je njen garderober?

Fabijen!

Pomozi joj.

G-ðice, Džon Vas èeka na pozornici.

Lea ovamo. Za kameru. -Ovo je dan za ponos.

Lepota je izraz genija, ne treba joj objašnjenje.

Èestitam. -Kuda èeš? -Znaš ti kuda idem.

Ne vodiš ga valjda na zabavu? -Povedi Kler, vidimo se ispred.

Ideš sa mnom veèeras?

Moram s Leom na zabavu. To je deo posla.

Pusti posao, ideš li sa mnom?

Èestitam. Drago mi je što si dobila ono što želiš.

Misliš?

Veoma si pametna. Divim se tome kod žene.

Još uvek ne shvataš?

Sve sam bliži.

Ideš sa mnom na zabavu. -Ne znam, mrzim zabave.

Voliš iznenaðenja? -Samo u malim dozama.

Idemo.

Kadiža. -Zdravo, draga. -Ovo je Džon Grej.

Milo mi je. Dobrodošli. Lea mi je puno prièala o vama.

Draga, kako si? Dobro?

Ovo je moje iznenaðenje?

Ako ne želiš da budeš sledeæi, poði sa mnom.

Ovo je za tebe.

Možda više ne želim tako nešto.

Onda neèeš saznati zašto sam te dovela ovamo.

Ne mièi se.

Ko je tu?

Džone, ti znaš sve o ovome. Podižemo ulog.

Istražujemo.

Iznova.

Doði ovamo.

Šta se desilo sa Elizabet? -Rekla sam ti.

Reci mi opet. Ne verujem ti.

Ostavila te, Džone.

Samopovlaðivanje je poslednje utoèište od dosade.

Jesi li mu rekla? -Nemoj. -Onda èu ja.

Sahrana je bila uzvišena. Stotine belih ljiljana.

Ništa sem ljiljana. Elizabeti bi se to dopalo.

Reci mi zašto, Lea? -Ne mogu ti pomoèi, Džone.

Trebalo je da misliš o tome pre laganja.

Reèi æeš mi kako je umrla.

Nisam imala srca da ti kažem.

Mislila sam da je najbolje da ne znaš. -Baš lepo.

Ne zanimaju me tvoja sitna opravdanja.

Hoæu da mi kažeš.

Želiš sve da znaš? Pokazaèu ti.

Upoznala sam Elizabet na zabavi povodom njene izložbe.

Odmah smo se dopale jedna drugoj.

Jedne noèi oko dva ujutro, zazvonio je telefon.

Èula sam ženu kako plaèe.

Shvatila sam da je to Elizabet.

Zamolila me da doðem po nju. Bila je žestoko drogirana.

Dileri su bili s njom na "ti." Mrzela sam ih.

Mesecima bi joj bilo dobro a onda je nije bilo nedeljama.

Nalazila bih je u ovoj rupi. U èorsokaku.

Policija ju je našla u nekom jeftinom hotelu,

ali znala sam da ju je ovo mesto ubilo.

Gde ti je lepa plava sestrica? Zašto više ne dolazi?

Moraèemo da se zadovoljimo tvojim dupencetom.

Šta je ovo? -Volite da se igrate?

Ma goni se.

Ima revolver? -lma.

Jebi se. -I ti.

Uplašila si se?

Ne ovih bitangi.

Kuda èeš?

Kuèi.

Nikad se nisam smatrao dovoljno dobrim za nju.

Shvatio sam to kad je otišla.

Bio sam glup. Èekao sam da zatvori vrata

dok nisam smogao snage da joj kažem koliko je volim.

Ne želim da budem sam.

Sada ne.

Dobar dan, Lea. -Madlen. Kako ste? -Dobro.

Džon Grej. -Zdravo. -Lepo je vratiti se.

Nekad nisam voleo da izlazim na ovakva mesta.

Toliko je tiho. I mirno.

Sad ih nekako volim.

Seèaš se Ajfelovog tornja u staklenoj kugli? -Da.

To sam ja poslala. -Èuj, da se nešto dogovorimo.

Ovaj vikend provešæemo samo ti i ja. I niko više.

Važi?

Lepo je.

Drago ti je što si me sreo?

Zašto oseèaš potrebu da to pitaš?

Potrebna sam ti, Džone Grej.

Ponekad zamišljam kako bi bilo da sam s tobom.

Kako bi ti...

... uklonio ostatak sveta,

Ne bi dopustio da se meša u naša zadovoljstva.

Kako bi sve planirao. Ne bi žurio ni trenutak.

I ne bi zanemario nijedan detalj. -Ovog puta ne, Lea.

Tamo odakle potièem, trebalo mi je 16 godina

da shvatim kako svet koji viðam na TV-u zaista postoji.

Onda mi je trebalo još dve godine da skupim hrabrost

i pronaðem taj svet.

Ti i ja smo jako slièni. Moramo istraživati po sebi.

Šta je bilo?

Ništa.

Ne postupaj tako sa mnom. -Ne, samo sam zbunjen.

Nisi. Pogledaj me.

Zamisli ovo.

U èikaškom smo bordelu. Sada je 1952.

Ja sam èovek s problemom.

Dogovorili smo se.

U èikaškom smo bordelu. Sada je 1952.

Zvuèi poznato? Ja sam èovek s problemom.

Ne mogu da se uzbudim dok ne vidim kako puziš.

Ne izazivaj me, Lea.

Ja to mogu.

Mogu da ti se nabacim, ako želiš.

Hajde, Džone. Oboje znamo šta želiš.

Ne možeš me spreèiti.

Ti uopšte ne shvataš, je li? -Šta?

Ko je? -Vitorio.

Žalim što nisam došla u kancelariju

ali bila sam zaposlena. -Nije važno.

Kad maèke nema, miševi kolo vode.

Pitam se gde je maèka veèeras?

Verovatno se tuca na krovu sa svojim maèorom, Džonom.

Dozvoljavaš? -Više me nije briga. Dosta mi je.

Vraèam se svom malom životu.

Dao sam joj sve. Pre mene bila je ništa.

Prazno belo platno.

Glupost je izvirala iz svake pore tog sladostrasnog tela.

Dao sam joj obrazovanje, ukus, finoæu, pamet.

Vodio je u pozorište.

Oseèam se tako...

... prokleto prazno.

Žalim, ali ne razumem te.

Kler, to sam ja, Èarli. Otvori vrata.

Kler, ja sam, dušo. Otvori.

Gde si bila? Šta si radila?

Zašto me od revije nisi zvala? -Bila sam zauzeta.

Zbogom zasad, ljubavi. I sreèno.

Šta æe on ovde?

On mi je šef.

Znam da ti je šef, pitam šta je ovde radio?

Jesi li se tucala s njim?

Gospode.

Kler?

Htela sam samo da znaš da nisam znala ništa o Elizabet.

Znam.

Šta ti se desilo? Ko ti je to uèinio? -Èarli.

Èarli ti je to napravio?

Nisam odrasla koliko sam mislila.

Odrasla si koliko treba.

Trebalo je da ja znam. Doði ovamo.

Nezgodno.

Kalo?

Izvolite. Vaše ime ovde, molim.

Hvala, doviðenja.

Ovo više nije zabavno.

Hotel "Luks" u 9.

Lea, odluèio sam da ti dam taèno ono što želiš.

Uzmi stolicu i stavi je na sredinu sobe.

Uèini to. Uzmi stolicu i stavi je na sred sobe.

Šta ako više ne želim to? -Samo ti to uèini.

Radiš li ovo zbog mene Džone, ili zbog sebe?

Jer ako èiniš zbog mene... -Sedi. -... ne muèi se.

Rastavi noge.

Žestoko si me izazvala.

Sad èu ti dati taèno ono što želiš.

Na pod, èetvoronoške.

Al' sam se uplašila.

Zaboravljaš da sam to èitala. Znam igru.

Dugo sam èekala na ovo.

Podigni suknju.

Èao.

Ovo je Žil.

Prijatelj. Uèinièe sve taèno kako mu kažem.

Ne treba njoj puno, Žile, samo hoæe još.

Tvoja je.

Jesam li ti rekao da se mièeš?

Ne, Džone...

Nisam ti rekao da se pomeraš.

Džone, ne mogu.

Izvuci ga. Hajde, mala.

Prestani, Džone. -Stavi je na stolicu.

Kurvo jebena. -Stavi je na stolicu.

Na stolicu.

Sedi.

Govnaru.

To si želela?

Ne.

U redu je.

Ti si takav kreten.

Kuda èeš?

Moram u šetnju.

Neæeš se vratiti, zar ne?

Ne želim da više ikoga povredim.

Mislila sam da ti je stalo do mene. -I jeste.

Molim te, vrati se dok izbrojim do 50.