Original subtitles

Poludjeli su.

Što da ti kažem.

- Znala si za to, Sonia? - Ne.

Sonia!

Sonia!

THE HUNT

Ne znam što bih rekla, gospodine gradonačelniče.

Nisam očekivala ovakvu ponudu.

Gradu treba novi tim.

Vi najbolje poznajete stanovnike Allondaza. Vjerovat će vama.

Krystel, imate dobro srce.

Ženama poput vas politika je suđena.

Vrlo sam počašćena, ali imam puno posla s pacijentima.

Ne očekujem da im okrenete leđa. Niti da mi odmah odgovorite.

Dođite sutra na sastanak mještana da vidite kako to funkcionira.

Zaustavimo nasilje u dolini!

Još ne znam hoću li pristati.

Pozvao me na sastanak mještana. Hoćeš li poći sa mnom?

MARŠ ZA UBIJENOG TINEJDŽERA KEVINA

Zašto je nestalo limuna? Franck, slušaš li me?

- Što? - Večerašnji sastanak.

- Hoćeš li poći sa mnom? - Naravno.

Ah, evo ga.

Ne treba mu odgovor odmah, ali razmišljala sam.

Uz posao i kampanju neće mi ostati puno slobodnog vremena.

Čestitam. To je super.

Nemoj mi čestitati. Nisam još odlučila.

- Oprosti. - Za sat vremena je. Dolaziš?

- Da. - Dobro. Vidimo se.

Dobar dan.

Tražim mladu ženu. Zove se Sonia Dedekaer.

Navodno su je primili na vaš odjel. Da, pričekat ću.

Vrlo dobro. Hvala.

Da. Dedekaer.

D-E-D-E-K-A-E-R. Sonia.

Ne?

Kradu od nas. Ljude prebijaju iz zabave.

Nikada me nije bilo strah šetati ulicom i šumom.

- Kako je? - Razbili su izlog i opljačkali ga.

To je bilo prije susjedske straže.

Možda, ali neki lovci ne mare za pravila.

Istina.

S polja iza kuće cijelu noć odjekuju pucnji.

Stvarno! Neki moji susjedi su prestrašeni.

Rekli su policiji, ali ona ne reagira.

- Misle da je sve njihovo. - Lovna područja su druga priča.

Svi znamo da nedostaje policajaca.

Zato smo potpisali protokol o suradnji građana.

Izabrali smo nekoliko volontera koji su u kontaktu s policijom.

Izvještavaju o svim neobičnim događajima.

Vaše riječi me plaše.

Ovo je Allondaz, a ne Chicago.

- Jesi li prije zabave razgovarala s Estelle? - Pisala mi je. Dobro je.

- Je li rekla kako će doći kući? - Prijatelj će je dovesti.

Prijatelj?

- Dečko. - Kakav dečko?

Stariji je od nje i svuda je vozi na mopedu.

- Čekaj malo. Kako to sve znaš? - Jedne večeri sam ih vidio.

- Voljela bih ga upoznati. - Da, i ja.

- Bok, Rudy. Jesi dobro? - Da.

Što to radiš?

Nije te briga, Rudy. Ne miješaj se.

Tu svinjariju njoj daješ?

Odjebi.

Drugdje glumi junaka. Ovdje nisi dobrodošao.

Samo se pogledaj.

S takvom se bandom nitko ne želi družiti. A pogotovo ne Estelle.

Zašto te je uopće pozvala?

Dođi.

Tko su ti lovci?

Razumijete? Neka žena je u opasnosti.

- Nemam vam što reći. - Samo mi recite ime.

Sve sam rekla na sastanku.

Ti ljudi su čudni. Ovdje živim sama.

- Bilo što mi se može dogoditi. - Da.

Želite da to prestane? Poznajete li ih? Znate gdje žive?

Ako mislite da se povlačim, u redu. A možda su vas poslali oni.

- Dajte molim vas. Poznajete me. - Pa da. Odlazite, molim vas.

Zdravo.

SKLONIŠTE

Zdravo.

- Četiri dana je već nestala! - Znam!

Flavie, već sam ti rekao. Uzmi pulover iz kutije.

Zločesti.

- Izvolite? - Tražim upraviteljicu.

- Palaču? Tamo je. - Hvala.

- Briga vas, zar ne? - To nisam rekla, Mado!

Samo te molim, da se ne uzrujavaš.

Kakva drolja. Nevjerojatno.

- Zdravo. - Zdravo.

Baš ste odabrali vrijeme!

Je li sve u redu?

Da. Ničega nema.

Analgetici i ulošci za djevojke.

Najljepša hvala.

Uvijek ih nedostaje. Hvala.

- Nikoga nije briga što radimo ovdje. - Niti roditelje?

Ponekad je bolje, ako se ne miješaju.

- Što je sa službom za socijalni rad? - Što? Ne. Poznajem ih. Tamo sam radila.

Tako su me razočarali, da sam otvorila sklonište.

Vodim ga na svoj način.

- Palača. - Da. Imena su se sjetile djevojke.

"Idemo spavati u Palaču. U Palači."

Čak sam i ja Palača.

- Nisi mogla zaspati. - Ne.

Jesi li uopće pokušala?

Večeras idemo kod Francka na večeru.

Hoćeš li moći?

Probudila sam se.

- Nije te bilo. - Rekao sam da se vraćam kasno poslijepodne.

- Rekao sam ti. - Ma da.

Sigurna si.

Na vratima su dvije brave. Kod kuće si sigurna.

Rekao si, da ćeš izaći samo u krajnjoj nuždi.

Annette, ne znam više što bih.

O napadu moraš razgovarati sa stručnjakom.

Razgovor sa mnom nije dovoljan.

Lucas, smiri se.

Nisi ozbiljan.

Niti stajati ne možeš.

Uđi.

- Čekaj. Ovdje ostani. - U redu.

- Hajdemo u kuhinju. - Zdravo, djeco.

- Hej, Gilles! Gdje je Gilles? - Odmah dolazi.

Stvarno si dosadan. Moraš li se napiti baš danas?

- Previše sam živčan. - Sve će biti u redu. Ne brini.

- Znaš li što je bilo s onom curom? - Ne počinji.

Čekaj…

Kako znaš da je ona? Da te ne lažu?

Možda je jedna od njih. Jesi li razmišljao o tome?

Franck!

Da?

Već idemo.

Ako nas prije ne ubiju, ionako će nas uhititi.

Osjećam to u vodi. Ne mogu disati. Prokletstvo.

S tim te ništa ne povezuje. Razumiješ?

- Tu sam. Čuvat ću te. - Nije istina.

Kako da dokažem da nisam suučesnik, ako te uhite?

Umiješan sam.

Kad bih ti mogao oprati ime…

- Bi li se onda bolje osjećao? - Kako bih to napravio?

Na, popij sve.

Ne javljaj se. Ja te zovem.

Gilles, Franck ovdje.

Ubio sam onog tipa u šumi.

Ako budeš pričao s policajcima, ubit ću te, kunem se.

Je li ti laknulo? Osjećaš li se bolje? Osjećaš?

Dobro. Ustani. Kako se osjećaš?

- U redu. - Dođi, uzmi cvijeće.

- Da. Ne brini. - Da.

Evo ga. O!

Daj, sjedni. Sjedni na njegov stolac.

Mogao bi pozdraviti domaćicu.

Bok.

Rekla sam, da sastanak nije bio zanimljiv.

Prihvati ponudu. Ponovo će ga izabrati.

Kandidiraš li se sada samo ako si siguran u pobjedu?

- Tvoj prijatelj u gradskoj vijećnici… - Ne.

- Da objasnim. - Ne.

Gradonačelnik je najveći demagog kojeg poznajem.

S tom susjedskom stražom…

- Nemojmo opet o tome. - Dopusti mu. Uživa.

Ne. Ali rade gluposti.

- Sve prijavljuju. Svaku sitnicu. - Ozbiljno, opet?

Nisu svi špijuni. Ili cinkaroši. Tako ih zoveš, zar ne?

- Gradonačelnik nas samo čuva. - Čuva? Od čega?

- Šališ se? Ne zezaj me. - Pa, reci. Slušam.

- Ukusno je. - Da.

Misliš li da je Annette uživala u vožnji u Albertville s nožem pod grlom?

Misliš li da će nas gradonačelnikovi prijatelji zaštititi od toga?

Po cijeloj državi bi to trebali uvesti. Na svim cestama u Francuskoj.

- Što predlažeš? A? - Ne znam.

Vani je prevrnut kontejner. Jesi li to prijavio?

- U redu… - Samo tren.

I na putu ovamo vidio sam nepoznat bijeli auto.

- Dosta, Xavier. - Zapisao sam registraciju. Da kažem?

- Jednostavno sam zabrinut. - To se tiče samo Krystel, zar ne?

To je njen angažman, ne tvoj.

- Prazno je. - Simon?

- Simon, jesi dobro? - Ne slažemo se.

Simon, nećeš jesti? Ohladit će se.

- Jako je dobro. - Da.

Ni ti se ničega nisi dotaknuo. "Jako je dobro."

Što je? Jesi li profesionalni imitator?

- Samo sam se našalio. - Gilles.

Prestani.

- Pij polakše. - Za promjenu sam opušten. Ali…

- Zadnje… - Prestani, Gilles.

- Svi smo pod stresom. - Imaš napade panike?

- Imaš napade panike? - Da, ponekad.

- Ma kakvi. Dobro mu ide. Više nego dobro. - Kada su počeli?

Nedavno.

Ali nisu takvi kao prije…

U Chambéryju postoji sjajan terapeut. Mogu ti dati broj.

- Daleko je, ali… - Dobra ideja.

- Dobro sam. - Možeš mu vjerovati, olakšati dušu.

Olakšati dušu? Ova je dobra.

Iznenadit će se, zar ne?

Kakav kreten.

To je istina.

Za Gillesa.

Za ljubav.

Za videonadzor.

Nezaustavljiv je.

Zašto si došla?

Razgovarajmo.

Na zabavi me nisi ni pogledala.

Sada želiš razgovarati.

Izvoli, slušam.

Zanima me i kako si.

U redu.

Tvoje ruke ne.

Nije ti trebalo. Znam se brinuti za sebe. Nisam dijete.

To je sigurno. Došla si mi to reći?

I da je Hadrien još u bolnici, ali da je dobro.

Šivaju ga. Uskoro će moći kući.

To nije smio napraviti pred tobom.

Ali seronja je dugo izazivao.

Možda.

Jesi li ikad izlazila s njim?

Da. Jednom ili dvaput.

Sve smo nešto imale s njim. Ili s njegovim prijateljima.

Što ste vidjele u njemu?

- Valjda nisi bila s onim, zar ne? - Ne. Ali me pokušao prisiliti.

Skoro sam uspjela, samo da ga ušutkam.

Htjela sam da svi ušute.

Uvijek me zezaju, da sam previše ukočena.

Imaš šesnaest godina. Nije loše biti ukočena, a ne takva kao oni.

Ne dopusti da ti govore što da radiš. Pametnija si.

U brdima će naslijediti svoje očeve.

Neće otići.

A ti ćeš nešto postići. Nećeš se morati vraćati u ovu rupu.

Zaslužuješ više.

A ti?

Ja?

Što ćeš napraviti ako odem?

Ostat ću ovdje.

S tim sam se odavno pomirio. Od toga ne mogu pobjeći.

- Ništa te ne zadržava ovdje. - Ne poznaješ moju obitelj.

Želiš li upoznati moju? Otac te želi upoznati.

Vidio je kako si me dovezao. Pričekao me je.

Ako odbiješ, postat ću stara cura.

Ujutro i popodne.

- Pogodio sam! - Okrznuo. Dolje. Vidiš?

Ciljaj malo više, pa ćeš pogoditi u sredinu.

- Koliko dugo radiš u pekari? - Otprilike dvije godine.

Ali ne namjeravam ostati. Htio bih se upisati na poslovne studije.

Pucaj dalje.

To otvara mnoga vrata.

- O tome sam razmišljao. - Da.

Ali za sada… Treba mi ovaj posao.

Štedim.

Da.

Štednja je super. Nauči to i Estelle.

Hvala, stvarno.

Zašto imaš takve ruke? Nesreća u pekari?

Ne, s mopedom.

Morao sam ga popraviti. I…

Skoro.

- Estelle je rekla da ste lovac. - Da.

Pa, nije mi to profesija, ali mi se sviđa.

Zar vam se ne čini okrutno? Neću lagati, odbija me.

Bez uvrede.

- Skoro! - Ne podnosim okrutnost prema životinjama.

Ne pucam na životinje u pokretu.

Ne podnosim pomisao, da životinju prepustim sporoj smrti.

S prijateljima ne pucamo tek tako. Sviđa mi se što lov predstavlja.

Skoro!

- Tako ja gledam na to. - Većina lovaca ne gleda.

To je istina. Divljaka ima svugdje. Pokušavam biti drugačiji.

Hej. Lucas, molim te. Ne približavaj se tako.

- Jesi dobro? - Da. Kada ćeš me odvesti u lov?

Kad budeš spreman. Nema žurbe. Imaš vremena.

- Jesi li vidio krv, kad si prvi put lovio? - Ne samo krv.

Također crijeva, iznutrice.

Tada je moj djed umočio prst u krv

i označio mi čelo.

- To je krštenje. - S oca na sina.

- Možeš li mi pokazati pušku? - Želiš li probati?

- Da. Zašto ne? - Ne moraš.

Hoću.

Idemo.

Za svoje godine se lijepo oblačiš.

Božićni poklon?

Pa? Sviđa li nam se?

Ozbiljno? Što ste očekivali?

Da stavi noge na stol?

- Jede rukama? - Pa, super je. Samo smo sretni.

- Dakle, prošao je test. - Daj mi ruku.

- Koliko dugo ste zajedno? - Ne dugo.

Pritisni i zatvori.

Gdje ste se upoznali?

Na…

…zabavi s nekoliko prijatelja.

Izvoli.

Franck, za tebe je!

Ovako.

U redu. Potrudit ću se.

- Pokušaj pogoditi barem jedno. - Da.

- Što je? - Zovu iz bolnice u Albertvilleu.

Molim?

Da.

Da, slušam.

Da, čuo sam te.

Što ja znam. Čim budem mogao. Da, za dvadeset minuta.

Hvala.

Što se događa?

Nemam vremena za objašnjavanje. Moram ići.

Što nije u redu?

Planinari su je našli i nazvali nas.

Boji se. Kaže da se ničega ne sjeća.

Stvarno?

- Ne znate tko bi to mogao učiniti? - Ne.

Posljednji put sam je vidio kod kuće.

Posjetio ju je bivši muž i razorio joj stan.

Bila je zgrožena.

- Sumnjamo da ju je napao samo jedan. - Je li mogao dovesti nekoga?

Pokušajte je nagovoriti, da opiše napadače.

Kako?

Upozoravam vas, u šoku je.

Bit ću pred vratima.

Ne gledaj me.

Valjda ne želiš razgovarati s policijom.

Tako ti neće moći pomoći.

Tko su bili? A?

Ne znam. Ne poznajem ih.

Još ih nisam vidjela. Ne razumijem.

Zašto?

Kad me otpuste, želim što dalje odavde.

S ovim mjestom ne želim imati ništa više.

S tim muškarcima, s tim…

S tobom.

Moraš misliti na sebe.

Odmori se i oporavi.

Pobrini se za sebe. Razgovarat ćemo kad te otpuste.

Ne.

Nećemo o tome razgovarati.

Gotovo je, Franck.

Želim misliti na budućnost.

To smijem.

Kako god želiš.

Najviše tri mjeseca. Upoznao sam je u trgovini.

Malo kasnije smo se opet sreli. Slučajno.

- Ne znam što da ti kažem. - Svejedno pokušaj.

Koliko se često viđate? Je li dobra u krevetu?

Zašto to pitaš?

Šokirala sam te? Je li u suprotnosti s tvojom etikom?

To nisam htio. Nisam htio da se ovo dogodi.

- Koliko ima godina? - Što?

Koliko ima godina?

- Dvadeset tri. - Jako lijepo.

- Jesi li zaljubljen u nju? - Ne.

Zašto onda? Zbog seksa?

- Radi li se o seksu? - Prestani. Zaboravi.

Da zaboravim? Ne, to je prejednostavno. Neću samo tako zaboraviti.

Lucas? Vrati se u svoju sobu, molim te.

Da, imamo djecu. Prije sam trebao misliti na njih.

Neću se više viđati s njom. Gotovo je.

- Neću je više vidjeti. - Znaš što najviše boli?

Da me smatraš glupačom i da mi još uvijek lažeš.

Laku noć.

MOJ OTAC JE KRIMINALAC

Njihove roditelje su na dugo poslali u zatvor.

Zato nisu odrastali kao druga djeca.

Njihovo ime su spominjali svi mediji…

- Jesi dobro? - Da.

Što gledaš?

- Videoigre. - Dobro.

Pa…

Čuo si razgovor između tvoje majke i mene.

Želim reći…

Možemo razgovarati, ako želiš.

Da, u redu.

Znaš da to nema veze s tobom, zar ne?

To su stvari za odrasle.

Za deset minuta se vraćam.

- U redu, vidimo se. - Da.

Pusti me na miru.

Odlazi.

Što nije u redu?

Vozačku i prometnu, molim.

Prometnu?

Nemam je.

Vlasnik mopeda je moj otac.

Provjerit ću.

Gospodine, žuri mi se.

Zovete pojačanje?

Siđite s mopeda.

- Zašto? - Samo siđite.

Pričekajte.

Imam vozačku. Zašto…

- Polako. - Netko se žalio.

- Zašto me tako napadate? - S mopeda.

- Odmah. Smirite se. - Nekoga ste pretukli na zabavi.

Što? Budalaština. O čemu govorite?

- Pustite me. - Dosta!

- Pa sišao sam s mopeda. - Kacigu!

Što radite? Jeste li poludjeli? Što to radite?

Daj mi ruku. Vidjet ćemo, hoćeš li i dalje biti tako pametan. Ovako.

Ovdje je kuhao drogu.

Sve su spalili.

Znaš li za još nekog dilera ovdje?

Ne.

Samo njega, jer sam mu prodao kamper.

Bi li to netko napravio samo zato, da ga izbaci?

Kvragu.

Kvragu. Xavier, što si mi prešutio? A?

Zašto nisi radije meni rekao za novac?

- Trebao sam ti. - Da, trebao si mi.

Zasrao sam. Oprosti. Nisam te htio uvući u ovo.

Ali sada mi se čini, da je sve povezano s onim, zato…

Ne znam. Kad sam se vratio, sjetio sam se one dvojice od prošli put.

- Tko su bili? - Tipovi, koje je Kauboj otjerao s puškom.

- Kauboj? - Želi da ga tako zovemo.

Stvarno vjeruješ svojim riječima?

Da, čini mi se da sam kriv ja. Pucali su na mene, ne na tebe.

Njegov kamper je izgorio, nestao je… Zatim su nasrnuli na tebe i onu curu.

Sigurno sam kriv ja.

Ne. Ne, to je…

Nemamo veze s preprodajom droge.

Sonia također ne.

Ne.

Doktorice?

Dobar dan. Možemo li razgovarati?

- Mado, zar ne? - Da.

Da. Iako se trebaš naručiti.

- Je li svrbež popustio? - Da. Ali nisam zbog toga ovdje.

Brinem se za prijateljicu Ayu. - Što je bilo? Da dođem u sklonište?

Ne. U tome je problem. Već petnaest dana ne znam gdje je.

U skloništu je ostavila sve. Novac, stvari…

Ne bi otišla, a da mi ne kaže.

- Hm, što kaže Palača? - Mulja.

Da nije naša nadzornica i da je Aya to već napravila.

- Onda će se možda vratiti. - Ne! Ne razumijete, zar ne?

- Ne bi otišla, a da mi ne kaže. - Smiri se.

Oprostite. Strah me je.

Zadnje vrijeme se čudno ponašala. Imam loš osjećaj.

- Idemo na policiju? Saslušat će vas. - Razgovaraj s Palačom.

O policiji odlučuje ona.

- Da, dobro. - Čekaj.

Imaš li sliku te prijateljice?

- Zašto vas zanima kako izgleda? - Imaš li je?

Jesi li dobro?

Ne bi trebala biti ovdje. Idi do jezera.

Izvan sezone tamo nema nikoga.

Hoćeš li biti dobro?

- Odmah! - Da.

- Ej, jesi li završio onaj auto? - Do 17 sati će biti gotov.

Prekasno. Zvao je već tri puta.

Stvarno nije dobro.

Gospodine? Ovo ću ostaviti ovdje. Hvala.

Pogledaj.

Čine li ti se poznati?

- Prepoznaješ ih. - Ovog sam vidio kod Kauboja.

Da.

Drugi pak…

Možda ovog.

Čekaj. Pogledaj kolibu.

- I? - Čini li ti se poznata?

To je Aiguille de la Grande Sassière.

Da.

Nemoj me voziti tamo. Moram na posao.

RADIONICA ZA KAMPERE

Xavier!

- Doviđenja. - Adio.

Drek.

Kvragu, što se događa?

Fak.

U čemu je problem?

Ovo je klima. Što bi moglo biti krivo?

Jebenti.

Kako sam mogao biti tako glup?

Prokletstvo.

Ma, nosi se ovo sranje.

Dobra večer.

Samo je krepao, ne znam…

Svijetliš mi u oči.

Akumulator još radi, jer su svjetla upaljena.

Počelo se dimiti…

Razumiješ li se u automobile?

Jesi li dobro?

Imaš li telefon? Ja nemam signala.

Mogao bih nekoga nazvati, da dođe po mene…

Obrada Titla: Fric53nja