Original subtitles

Klima se je promenila.

Prvo je bila glad, a potom anarhija. Svi protiv svih.

Gradovi su razrušeni. Sve što smo stvorili je disfunkcionalno, ili uništeno.

Čovečanstvo je praktično prestalo da postoji.

Vek kasnije, preživeli su uspostavili nekakav privid reda, i formirali klkanove.

Njihova glavna valuta je bila municija.

Danju je u pustari vladalo sunce, a posle haos i bezakonje.

Samo nekoliko njih je bilo u stanju da se dogovori, i donese zakone spaljene zemlje.

POSLEDNJI RONIN

Zanimljivo.

Nisam te očekivao. -Pa, evo me.

Sada mi je lakše. -I meni.

Stavi sve stvari tamo.

A, ne, ne, ne, ne...

Njega možeš zadržati. -Jesi li siguran? -Jesam.

Jedva čekam da ga bolje pogledam. Priđi, sedi.

Lepo je ovde kod tebe. -Potrudio sam se.

Ovde nameravam da radim, ali još uvek nisam imao prilike.

Drago mi je što ću baš ja biti prvi. -Pa, najvažnije je da ne budeš poslednji.

To već zavisi od tebe.

Smiren si. -Nisi prvi koji mi to kaže.

Da, trebalo je tražiti veću nagradu za tvoju...

...glavu.

Konačno smo došli do poente. Ko vam je platio?

Nama?

Opusti se. Hteo si da ga pogledaš.

Lep je.

Šteta što je neupotrebljiv. -Jesi li imao nekakav plan?

Naravno. Želeo sam te posetiti.

Odgovori mi samo na jedno pitanje, i odlazim.

A šta se desilo s njima? -Plan je bio isti, ali mi nisu odgovorili.

Šta misliš, jesi li me uplašio?

Mislim da ne želiš biti treći prsten na stolu.

Imali smo ovde mali sastanak, i odlučili uzeti tvoj jezik za uspomenu.

Još samo jedan korak...

Ovo ti je poslednja šansa.

I speman sam odmah otići.

Sve što mi je potrebno je ime. -Ko koga ovde pita za ime?

Onda mi ga opiši. Dalje ću se već snaći sam.

A nagradu možeš zadržati za sebe.

Nećeš morati da je deliš s onom dvojicom.

Siguran sam da nikad nisi dobio bolju ponudu.

Da. Suviše si arogantan za jednog mrtvaca.

Za jednog lovca, slabo vodiš računa o svom oružju.

Izgleda da vam nisu dovoljno platili.

Jesi li ti lovac?

A ko si onda? Nisam lovac.

Je li on unutra?

Znaš li gde je? -Šta će ti on?

To je moja stvar. -Odlično.

A šta ako ipak uđem unutra? -Videćeš da si džabe dolazila.

Želiš li da zaradiš?

Daću ti jedan savet: Nemoj šetati sama

i davati povod svakome ko te sretne da te opljačka.

Hoćeš da me opljačkaš?

Želiš li još jedan savet?

Sve mi je jasno.

Znači, ne želiš da zaradiš? -Kuća lovca ti je tamo.

Nije mi potreban lovac. Potreban mi je telohranitelj. -Tu si u pravu.

Ako se složiš, dobićeš još pet kada krenemo.

I još šest kada završimo. -Završimo?

Jesi li čuo nešto o visokom zidu tamo?

Moram da stignem tamo. Potreban mi je neko ko me može ovesti tamo.

To je putovanje od oko sedam noći.

Odakle ti ovo?

Čeka nas ne baš kratak put, imaćeš vremena da shvatiš.

Onda, jesi li za?

Je li ova distanca dovoljna?

Neznanci bi trebalo da drže veću distancu.

Ali meni je dovoljno i ovoliko.

-Zato što mi veruješ? -Ne.

A šta ako počnem da zaostajem? -Znači da moraš više da se trudiš.

Zar ne možeš samo da nastaviš, a ja ću te pratiti?

Samo ako si ranjena ili nenaoružana.

Jesi li mi spremna predati svoj pištolj ako počneš da zaostaješ?

Naravno da nisam. -To znači da ćeš onda morati više da se potrudiš.

Nikada ranije nisam hodala ovako daleko sa neznancem.

Moraćeš mi usput dati neke savete.

Odavno si ovde? -Kada smo pobegli iz komune izgledala sam poput tebe.

Sada mi je kosa opet porasla. -S kim si pobegla?

Sa ženom koju sam zvala Majka. -Zašto ste otišle?

Dolina nije baš najbezbednije mesto, posebno za žene.

To što te još uvek nisam upucala ne znači da sam bespomoćna.

Nadam se da shvataš da ne bi bilo baš pametno da pokušaš da me prevariš.

Sve ćeš dobiti. Nisam budala da ti sve platim unapred.

To te savetovala žene koju zoveš Majka?

-Ne, njeni saveti nikad nisu bili od koristi.

I gde je ona sada? -Vratila se u komunu.

Ostavila te je samu? -Ja sam tako odlučila.

Odakle ti mumicija kalibra 7,62 mm? -Od mog oca.

I pištolj je njegov? -Jeste. -U odličnom je stanju. To je retkost.

Šteta što su mi ostala samo tri metka. Potrebna mi je nova obuća.

Za ove metke kalibra 7,62, mogla bi da kupiš

celu kutiju municije kalibra 9 mm, plus čitav sanduk obuće.

A tvoj pištolj? Nikad nisam videla takav.

To je kalibar 45, ručno sastavljen. Ne može da ispaljuje standardne metke 11,51.

Prvi put čujem za takve metke. -Zato što ih nigde nema.

Jesi li probao da ih nabaviš? -Svo vreme ih tražim.

Šta će ti pištolj koji ne možeš da koristiš?

Evo još pet, kao što smo se dogovorili.

Drugu polovinu ćeš dobiti kada stignemo do zidina.

Sakrij se!

Ne troši metke uzalud, moraš još da kupiš obuću.

Jesi li dobro? -Jesam.

Lep pogodak.

Retko ko u dolini je sposoban da to uradi.

U dolini, ko napadne prvi, mora umreti. Oni su to znali.

Nikad ne smeš napadati prva.

Inače ćeš pre ili kasnije završiti kao oni. Zadesiće te ista sudbina.

Jesi li i ti kao oni? -Nisam.

Nikad ne napadam prvi.

Ljudi bi trebalo da budu u stanju da se dogovore.

Neki zaslužuju smrt bez razgovora.

Je li ovo tvoje prvo ubistvo? -Nije.

A ko je bio prvi koga si ubila? -Neko ko je to zaslužio.

Znaš li ko je ovo?

Ubila si najveće kopile od svih u ovoj dolini.

Šta to znači?

To znači da ne smemo dugo ostati ovde.

Jesi li sigurana da želiš da ideš do zidina? Možda bi bilo bolje da se vratiš u komunu.

Mogu da ti vratim metke i odvedem te tamo. -Učinila sam sve da pobegnem odatle.

Moram da stignem do zidina. Ovu nakazu sam ubila štiteći tebe.

Tako da ćeš morati ispoštovati naš dogovor.

Sedam noći na putu je jako dugo.

Ako ne budemo gubili vreme tražeći hranu,

i ako skratimo vreme odmora,

stići ćemo za tri. Ali prvo moramo da svratimo na pijacu.

Krećemo odmah. Uskoro će se pojaviti još njih.

Baci to! Samo ćeš privući nepotrebnu pažnju na pijaci.

Zašto ih jednostavno ne zakopamo? -Ova banda ima savršen instinkt.

Samo ćemo izgubiti vreme.

Šta žele od tebe?

Ni sam više ne znam šta.

Odavno me već prate. Ali, iskreno, prvi put su mi se približili ovoliko blizu.

Izgledaa da sam se precenio. -Ima li ih još mnogo?

Recimo to ovako. Imali smo sreće što su ova petorica na svoju ruku krenuli u lov.

Od sada će sve biti još mnogo gore. -Zašto?

Onaj sa rupom u glavi je naslednik vođe plemena.

Dakle, od sada je to naša lična stvar. -Gde ćemo sada?

Krenućemo prema onim stenama. Moramo se odmoriti.

Zar nisi rekao da moramo da požurimo?

Noću je mnogo lakše postaviti zasedu. Krenućemo dalje čim svane.

Ne bi trebalo da mi preturaš po stvarima.

Ti stvarno razumeš šta je ovde napisano? -Delimično.

Ko te je svemu ovome naučio?

Spremi se. Vreme je da krenemo. Pijaca se nalazi iza onih stena.

A kako izgleda ta pijaca?

Prvi put si ovde? -Da.

Iz kojih si krajeva? -Naša komuna se nalazi na ivici rupe bez dna.

Ako je sunce ovde, onda se ona nalazi tamo.

Kažu da je tamo nekada bio grad.

Sada je tamo samo ogromna rupa. -Znam to mesto, jako je daleko odavde.

Stvarno? Meni pričaš? -Slušaj me pažljivo.

Na pijaci...

Na pijaci je jako važno poštovati pravila. Prvo:

Ne razgovaraj sa trgovcem ako ne nameravaš nešto da kupiš.

Drugo: Ne zadržavaj pogled na Posmatračima jer ćeš tako biti upadljiva.

Treće: Ne diraj ništa.

Četvrto: Ne diraj ništa, i ne pokušavaj nešto da ukradeš.

Peto: Samo me sledi i slušaj šta ti govorim.

I poslednje: Ne vadi ni pištolj, ni nož. Je li to jasno?

Daj mi jedan metak. -Ostala su mi samo dva.

Peto pravilo.

Kako sve ovo funkcioniše? -Svaki klan prodaje svoju robu.

Jedni prodaju oružje, drugi hranu.

Jedni vodu, drugi odeću.

Pre svakog novog lunarnog ciklusa, stanovnici doline se okupljaju ovde

kako bi sklopili poslove i obnovili zalihe.

A Posmatrači? Jesu li to ovi na uzvišenjima?

Da. Svaki klan ima zaštitu. Pijaca je svetinja, i tu su sukobi zabranjeni.

Pa gde si nabavio ovako debele zečeve? -I svi ovde poštuju pravila?

Trebalo je dosta vremena, ali uglavnom poštuju.

Sada samo divljaci iz dalekih zemalja ignorišu pravila i zakone doline.

Kada su svi prihvatili da je za suživot potreban dogovor, sve je profunkcionisalo.

Nisam očekivao da ću te videti ovde.

I šta si čuo?

Nemam dovoljno prstiju na rukama da ti pokažem koliko lovace želi da te sretne.

Pa, tri prsta možeš da skloniš. -Koja trojica?

Oni što su nosili prsten. -Nikad mi se nisu sviđali.

Pa, kuda si krenuo?

Tri noći, dva čoveka,

i dopuna ulja.

Shvatio sam. Proveriću i odmah se vraćam.

Ne diraj ništa. -Da, da, treće pravilo.

Neupotrebljivi su. Imaš li još neki?

Je li to sve?

Onda biraj: Vatra ili cokule.

Cokule zadrži. -Ali...

Nadam se da mu nisi neki rod.

Ima upečatljiv žig.

Šta znaš o tome? -U zemljama iza ponora tako žigošu decu kurvi.

Devojčica očigledno nije iz naših krajeva.

Ne znam kakve veze imaš sa njom, ali trebalo bi da je se rešiš.

Ni ja nisam iz vaših krajeva.

Rekao si mi da te slušam. Dala sam ti metak, a cokule nisam dobila.

Ovo je užasno. Skloni to. Znaš li s kim se kačiš? Zašto ćutiš?

Rešićemo to kasnije.

Čak i sa tvojom metkom, vode i hrane imamo samo da stignemo tamo.

Moraćemo nešto smisliti kasnije.

Vođo, pronašli smo trag. -Krenite odmah.

Sunce je u zenitu. Trebalo bi da sačekamo.

Mrzim da hodam po ovom suncu.

Uštedićemo na vremenu, pa ćemo moći malo da se okrepimo.

Imali smo sreće što smo pronašli ovu kuću usred ove nedođije.

Kako to misliš, imali smo sreće?

Ovde smo i krenuli.

Već dugo je koristiš? -Starija je od mene.

Uvek mi dobro dođe.

I meni bi dobrodošla jedna ovakva.

Sečivo ne voli vlagu,

dodir, pa čak ni dah.

Bile ruke čiste ili prljave, mrlje uvek ostaju.

Prašak se koristi da apsorbuje masne mrlje i vlagu.

Vidiš? Mali ostaci.

Sada preostaje samo da nanesem ulje.

I gotovo.

Ko te je naučio svemu ovome?

Sam si je napravio? -Nisam, pripadala je mom ocu.

Šta ti je to?

To mi je od majke.

A je li ti ova mapa takođe ostala od oca?

On te je svemu naučio? -Da.

Je li živ?

Jesi li ga ti ubio?

Vreme je da krenemo dalje.

Pripadaš li i ti nekoj komuni? -Ne.

Stalno si u pokretu? -Aha.

Imaš li ti neki cilj u životu?

Otac mi je govorio da putnici nemaju cilj, već samo put.

Jeste li ti i otac stalno bili na putu?

Ne uvek, ali većinu vremena jesmo. -Jeste li često upadali u nevolje?

Bilo bi lakše izbrojati koliko puta nismo.

Jesi li videli mnogo sveta?

Po standardima stanovnika doline, verovatno jesmo.

Često se vraćaš ovde? -Da. -A šta... -Stoj!

Ko je to? -Glasnik. Kurir.

Kakav kurir? -Kurir zadužen za komunikaciju između klanova.

Vidiš li zastavu? Ta boja znači da donosi vesti o dogovoru o hrani.

Od neprocenjive su važnosti jer dostavljaju informacije

bez kojih klanovi ne bi mogli da nastave normalan suživot.

Mi smo u komuni za to koristili ptice. -Nekada se i ovde tako radilo.

Ali bilo je previše gladnih divljaka, pa su klanovi morali preći na glasnike.

Sporo je, ali bezbednije.

A šta ako ga neko napadne?

Zato imaju Krvoločne pse koji ih čuvaju.

Prešli ste dug put. -Putnik s detetom. Nisu iz ove doline.

Kuda su se uputili? -Mi ovde ne vodimo takve razgovore.

Ja sam kupac. Ja plaćam, ti govoriš.

Daću ti jedan metak 7,62 mm.

Uz dužno poštovanje prema vašim pravilima, ja plaćam, ti govoriš.

Tvoje telo će poslužiti svetom cilju.

Shvati tu mogućnost kao dar.

Ja, koji se hranim tobom, izvor sam večnog života.

Ti si hrana koju nam daje Zemlja.

Jedan od zatvorenika je pobegao.

Deco moja, neprestano ponavljajte u sebi to što je napisano,

i usmerite duhovnost ka svom spoljašnjem telu.

Znate šta treba da radite.

Pomozi mi. Znam gde drže oružje.

Odveži je.

Moramo pobeći odavde. Brže! Idemo!

Vrati se! Ovamo!

Pokupi svoje stvari.

Devojko, daj mi neko oružje!

Nastavi... Nastavi prema svom svetu.

Gde se nalazi meso na kom ste nas pronašli?

Deco moja, nema potrebe da bežite. Ovo je vaš dom.

Gde ste nas pronašli? -Ratniče, dozvoli mi da ti pokažem naš svet,

i uveravam te, više se nećeš želeti vratiti nazad.

Kunem ti se, još samo jedna reč i glava će ti završiti na onom stubu.

Dobro. Krenite za mnom.

Deco moja,

ostanite u svom unutrašnjem svetu. Ja ću našim gostima pokazati

izlaz u drugi svet.

Ovo je sveto mesto.

Ovde je bezbedno.

Trebalo bi da znaš kakav je danas dan.

Znam samo da će tebi ovo biti poslednji ako nas ne odvedeš do naših stvari.

Danas je dan kada Beli Bog ne sija noću.

A to znači da mračne sile napuštaju naš unutrašnji svet.

Pogledaj sebe.

Izgledaš kao divlja zver. -Ti nama pričaš o divljim zverima?

Zar ne razgovaram s nekim ko misli da se sve rešava krvlju?

Odseci mu već jednom tu glavu, ne mogu više ovo da slušam.

A... Beli Bog je danas obasjao i tebe, lepotice.

Pretpostavljam da danas nije taj dan.

Šta je, ratniče? Zver u tebi se najela.

Sada možeš krenuti svojim putem.

Kreni ovim putem, i ne skreći nigde čak i ako te put vodi drugačije.

Ratniče!

Ovo su darovi svetog tela.

Mogu ti biti korisniji od bilo kog oružja.

a za nju mogu biti korak ka Mračnom svetu.

Zašto ga nisi ubio? -Bilo je ionako suviše krvi ove noći.

A ostali? -Imaće čime da se pozabave do jutra.

Ona komuna sinoć... Oni jedu ljudsko meso? -Aha.

Ima li ih mnogo u dolini?

Kada je krenula trgovina, i kada su klanovi počeli poštovati pravila,

ljudoždera je bivalo sve manje.

Ali takvih komuna ima u svim zemljama.

Klanjaju li se nekome?

Ovakve sam video prvi put.

Šta misliš, da li stvarno veruju u to što pričaju?

Mislim da je prvo došla glad, a potom ta njihova vera.

Gledajući onog čudaka s kandžama, gladnim ljudima i nije baš teško upravljati.

Žao mi je što sam bio neoprezan sinoć. -Ipak smo preživeli.

Čak sam nabavila i cokule. -Da...

Nije normalno da prolaziš kroz sve ovo u tim godinama.

Slušaj, svačega sam se ja nagledala.

Nemaš pojma šta tamo rade deci. Pogotovo devojčicama.

Ali ja nisam kao oni. Celog života se spremam za ovo.

Ruka mi neće zadrhtati sledeći put kada bude zatrebalo.

I ja sam ranije mislio da bi sve trebalo biti baš onako kao što kažeš.

Da moraš uvek biti spreman.

Ali cena koju moramo da platimo za to je smrt i nasilje.

To je put koji ne vodi nigde.

Siguran sam da je tvoja majka želela da te zaštiti.

Želiš li da ti kažem nešto o sebi?

Kada sam se rodila, majku i mene su izbacili napolje.

U jednoj ruci je držala kutiju s mecima, a u drugoj mene. Jednostavno smo izbačeni.

Ne bih rekla da je to ojačalo njen majčinski instinkt, čak suprotno.

Naravno, mogu pretpostaviti kroz šta je sve prošla kako bi preživela.

Ali ja sam ta koja je platila najveću cenu. Žigosana sam od rođenju.

Izbacili su nas napolje kao smeće.

Zato sve što želim u životu je da on dobije poslednji metak iz revolvera.

Dozvolite mi da ti kažem nešto o osveti.

Proganjam ubicu svog oca odkada znam za sebe.

Prešao sam zemlje do kojih ti nikada nećeš stići.

Video sam stvari koje nikad neću zaboraviti,

i koje su mi se godinama kasnije vraćale kao noćne more.

Sve što sam video na svojim putovanjima su samo reke krvi.

Osveta se nikad ne završava. Samo nova krv, i nova smrt.

Ne možeš ni da zamisliš koliko ljudi je usput postalo kao ja zahvaljujući meni.

Koliko dece danas mašta o osveti.

I znaš šta sam postigao?

Nisam nikada pronašao ubicu svog oca koga tražim celog života.

Pa koja je onda svrha tvog lutanja?

Sada samo tražim mesto gde me niko ne želi videti mrtvog.

Želiš li i ti tako da živiš? -Sve što želim je osveta.

Žao mi je što nisi uspeo, i što si uzalud protraćio tolike godine.

Ali ti i ja smo drugačiji. -Možda manje nego što sam mislio.

Da li te je otac voleo?

Nisam siguran da mogu da ti odgovorim na to pitanje.

Je li te tukao? Da li te je vezao lancima da ne bi mogao otići daleko?

Da li te je ostavljao bespomoćnog u dolini? Je li probao da te proda kao roba?

Žao mi je. Želim da shvatiš da...

Znam kakvi su ljudi. Znam šta želim. Nemoj mi govoriti kako treba da živim.

Želim da shvatiš da se nećeš zaustaviti posle osvete.

A ja ni ne nameravam da se zaustavim samo na tome.

Moramo brzo odavde.

Šta je bilo?

Šta si video? -Problem. -Koliko vremena imamo?

Udaljeni su od nas jednu trećinu putanje sunca.

To što sunce trenutno prži najjače ih neće zaustaviti.

Stavi zaštitu.

Ali sunce još nije zašlo. -Kasnije nećeš imati vremena.

Ovde ćemo se odmoriri.

Šta? Ovde? Pregrejao si se?

Po ovakvom suncu ih nećemo pobediti.

Potrebna nam je snaga za noćas. -Ovako nećemo preživeti do noći.

Prate nas bez odmora već drugi dan.

Sunce im uzima više snage nego nama.

Čak i ako su slabi, i dalje ih je previše.

Imamo jednu prednost. -Koju? -Ne znaju koliko metaka imamo.

Stanite!

Hoćemo li samo stajati ovde? -Najvažnije je da izgledamo samouvereno.

Hajde. Dođite ovamo! Dosta ste trčkarali okolo.

Neću štedeti municiju. Onda? Šta čekate?

Vreme je odlično. Idealno za lov na zveri.

Dođite ovamo! Hajde!

Odmor! Pojedite nešto. Skupite snagu.

Kako si znao da će se zaustaviti? - Nisam znao.

Ali računao sam da je moja reputacija daleko veći nego što u stvari jeste.

Oboje znamo da sam ih ja uplašila. Kakav je plan dalje?

Imam ideju, ali moramo da požurimo.

Funkcionalna ideja, ili kao ova prethodna? -Funkcionalna.

Hajde da proverimo moju reputaciju.

Hajde da je proverimo.

Moraš ostatiš ovde.

Ako se ne vratim dok je mesec tamo,

moraćeš otići odavde.

Ponećeš moj ruksak sa sobom, tamo će ti pomoći. -Čekaj. Zašto? Gde ćeš?

To mesto je ostalo još od prošlog sveta. Gotovo da je netaknuto.

Čuvaju ga "buve". Odatle je nemoguće izaći živ.

Stani! Buve? Šta je tamo? -Nemamo vremena, progonitelji se neće zaustaviti.

Ovo nam je šansa. Znam šta radim.

Ne razumem. Smiruješ li ti mene, ili sebe? Jesi li siguran da moraš tamo? -Jesam.

Nemamo drugog izbora.

Ovo je naš poslednji odmor.

Sledeći put ćemo se odmoriti kada im glave budu trulile u zemlji.

Požuri!

Pokret!

Konačno. Moramo otići odavde.

Pazi da redenik bude dobro zategnut,

i ne dozvoli da se olabavi. Jasno? -Da.

Evo, stavi ovo u uši.

Jesi li dobro?

Molim? -Jesi li dobro?

Da, samo mi jako zuji u ušima. -Proći će.

Zar ne bi bilo bolje da krenemo? Sigurna sam da nas je čula cela dolina.

Samo bi ludaci potrčali da vide šta je izazvalo ovoliku grmljavinu.

Idem da ih proverim, pa da vidim šta ćemo dalje. -Šta znači da odlučiš?

Idemo do zidina.

Pogledaj ih.

Ako kreneš tamo,

ovako nešto će se dešavati stalno u tvom životu.

Takav je moj život.

Mogao bi biti i drugačiji.

Evo ti, uzmi je, sada je tvoja.

Zašto? Šta da radim s njom? -Uzmi je.

U njoj je sve. I moje greške, i ono što sam trebao da naučim,

ali nisam uspeo zbog žeđi za osvetom. -Ali... -Sada je tvoja.

Šta je sad opet? -Pogledaj joj obraz.

Kakvo je ovo sranje?

Ostani gde jesi! -Hvala ti što si nam isporučio devojku u jednom komadu.

Ali ako nastaviš sa kretanjem, neću promašiti. -Aha...

Ja bih ga pogodio iz prvog pokušaja.

Nisam slučajno ovde. Ideš li do zidina? -Da.

Hoćeš li poći sa nama? Odvešćemo te tvom ocu.

Poznajete ga? Je li živ?

Imam gomilu metaka ovde. Menjaću ih sve za devojku.

Ne brini za nju. Ona je vrednija od svega što možeš da nam ponudiš.

Dokrajči ga već jednom. Pogledaj kakvu sablju ima.

Dođi ovamo i uzmi je sam. -Evo, idem da je uzmem.

Časna smrt, zar ne?

Hvala ti i za ovo.

Gotovo, idemo!

Ako te vidim da nas pratiš, dobićeš strelu među oči.

Uzmi ovo, ostalo ostavi.

Šta ovo znači? -Ostavljam mu za uspomenu.

Dođe mi da se rasplačem zbog ovog prizora.

O-la-la...

Ne možeš ni da zamisliš koliko dugo čekam ovaj dan.

Devojke, pozdravite je.

Ovo je Marija - ćerka Sunca.

Kako je ovo uzbudljivo. Moj prvi pretendent na presto.

I nadam se, i poslednji.

Odvedite me kod glavnog.

Govori! -Doneo sam vam nešto što vam pripada.

Jedan od predstavnika Kupole mi je dao

kada sam bio mnogo mlađi nego što sam sada.

To se desilo negde u predelu Snežnih planina.

Putevi su nam se slučajno ukrstili zbog zajedničkog neprijatelja.

Situacija nam nije išla u korist.

Zato mi je starešina dao, i rekao mi da se povučem.

Takođe mi je dao i ovaj pištolj

kao nagradu za njeno čuvanje. -Dobro, sve se slaže sa njegovim rečima.

Jesi li znao koliki značaj ima za Kupolu? -Jesam.

I znao si gde treba da nas potražiš? -Jesam. -Zašto si onda došao baš sada?

Poslednje što mi je rekao bilo je: "Usluga za uslugu".

Sada vam je vraćam,

i zauzvrat tražim pomoć. -Nastavi, ali pažljivo biraj reči dok tražiš pomoć.

Dobio sam pištolj sa tri okvira municije.

Svaki metak je obavio posao, i veoma sam se vezao za njega.

To je jedan od razloga zašto sam tek sada došao.

Bio sam na mnogim mestima.

Video sam netaknuta skladišta municije iz prošlog sveta,

fabrike u kojima se nekada proizvodilo oružje,

ali nigde nisam uspeo pronaći metke za ovaj pištolj.

Sada su mi jako potrebni, kako bih obavio svoj poslednji, najvažniji zadatak.

Ne govorim vam o svojim krajnjim ciljevima,

kako ne bi ni u kom slučaju postati strana u sukobu.

Sačuvaću oružje, i vratiću vam ga.

Zauzvrat, tražim da mi date municiju.

Znaš, Sunce... Tvoja majka...

...je bila moja ljubavnica.

Kaže da je voleo tvoju majku. -A ona te je mrzela.

Pošteno. A ti? -A ti?

Ako mi je vratiš, reći ću ti šta osećam.

Sviđaš mi se. Stvarno mi se sviđaš.

A je li ti rekla šta znači žig koji nosiš?

Sviđaš mu se. Pita te želiš li znati šta ti znači ovo.

Tamo gde sam provela detinjstvo, ovo su nazivali žig kurve.

Stvarno? Gde su ti to pričali?

Gde su ti to pričali? -Zašto?

Zašto? -Zašto? Zašto si nas izbacio?

Zašto si mi uradio ovo? Sediš ovde tako veseo, prijateljski nastrojen.

Koji je uopšte smisao svega ovoga. Pređimo na stvar.

Sada ionako ne mogu otići odavde. Je li tako?

Zašto ne bi mogla?

Samo izvoli. Izlaz je tamo.

Videćeš dugačak hodnik.

I samo nastavi sve do kapija.

Tamo ćeš pokazati svoj žig stražarima, i pustićeš te napolje.

Možeš da radiš šta god želiš.

Ovde je sve tvoje.

Ukratko, možeš otići, ili ostati. Ti si sada ovde gazdarica.

Kada odlučiš da se vratiš, znaj...

Ja ću te čekati.

Kaže da će te čekati kada poželiš da se vratiš.

Hoćeš li mi tada vratiti to što mi pripada?

On u stvari, pripada meni.

Ali već sam ti rekao

da je ovde sve tvoje.

Iza ovih zidina, ti si ćerka kurve.

A ovde si naslednica svega ovoga.

Možeš uzeti šta god poželiš. Ovde je sve tvoje.

Tamo si niko i ništa, a ovde si njegova naslednica.

Zašto onda tako priča ako me razume?

Tako mu se sviđa.

Često praviš ovakve predstave?

Performans? -Da, performans.

Nismo mi bile jedine. Koliko si njih još izbacio izvan zidina?

Koliko si još ovakvih žigova napravio?

Nisam brojao.

Devojke, imam li ja mnogo naslednika?

Mnogo. Ali ti si prva. Jedina i neponovljiva.

Zašto si pristao da uzmeš knjigu?

Ubedio me je da povlačenje ne znači poraz.

Ipak, sada odbijaš da prihvatiš poraz. -Odbijam da se povučem.

Šta je ovde napisano?

Čak i ako prođem kroz dolinu smrti, neću se uplašiti zla,

jer ja sam najstrašnije zlo u ovoj dolini.

Vratiću se.

Zašto je dobio ono što je tražio?

U prošlom svetu su postojali usamljeni ratnici.

Nisu pripadali nijednom klanu. Lutali su zemljama,

i živeli po svom ličnom kodeksu.

Takvog ratnika su nazivali ronin.

Ne znam da li će ostvaririti svoj cilj,

ali takvi kao on idu do kraja.

Dao sam Suncu šansu jer mi je bila omiljena.

Nisam hteo da joj oduzmem ćerku,

ali nisam mogao ni da je ostavim.

Sam sam tako odlučio,

i morao sam preuzeti odgovornost za to. Mi ne izbacujemo devojčice izvan zidina,

samo dečake.

Ali ti si bila izuzetak.

I iskreno, nikada nisam mislio da ćemo se ponovo sresti.

Ovo mora da je neka okrutna šala.

Moj jedini dostojni naslednik,

jedini koji je uspeo da preživi izvan zidina si ti.

Naravno, u svakom trenutku bi se ovde pogao pojaviti

neko od tvoje braće, i ti bi morala da ih ubiješ.

Ali dok se to ne desi, presto je tvoj.

Uglavnom se samo dečaci izbacuju izvan zidina. Ali ti si posebna.

Ali ako se pojavi neki od njegovih sinova, moraćeš da se boriš s njim za presto.

Bolesno kopile. -Teško je to razumeti, znam.

Srela si gomilu zlih divljaka. Videla si kako žive.

To je nepotrebno rasipanje resursa.

Nikakav napredak, nikakva svrha.

Nikakvo nasleđe. Ništa.

Samo prljavština i mrak.

Ali ja znam da se sve to može promeniti.

I nas dvoje ćemo sve to promeniti.

Ja mnogo volim ljude.

Ali njima je potreban sistem i organizacija.

Mi ćemo im doneti prosperitet,

upristojićemo ih.

To je naša misija, tvoja.

Kaže da... -Zaveži!

Ti stvarno misliš da majke i njihova deca koje si prognao izvan zidina

stvarno žele bilo šta osim tvoje smrti?

Stvarno misliš da će ovo uspeti?

Da, da! Pogledajte sebe.

Kod tebe ne postoji strah, samo snaga.

Već sada si pametnija od većine u ovoj prostoriji.

Ti si potpuna suprotnost svima onima koje sam nekad nazivao svojom decom.

Pogledaj sebe. Ti si ratnik.

Mogu samo da zamislim

šta si sve preživela

da bi stigla ovde.

Tvoje oči su ispunjene odlučnošću.

Spreman sam da ti pružim

šansu za osvetu.

Da prevedem?

On ti se divi. Pričao je o tvojim očima,

da si puna odlučnosti, i da je spreman pružiti ti šansu da ga ubiješ.

Odlično, hajde!

Devojke, izaberite jednu od vas za dvoboj.

Šta je rekao? Šta sam uradila?

Izabrana si za dvoboj. -Kakav dvoboj? -Bradati!

Daj devojkama oružje.

Bradati...

Zar ovde niko nema smisla za humor? Samo sam se šalio.

Šala! Šala!

Bila je to samo šala. Šala! Bila je to šala.

Lepa moja Marija, obećavam ti.

Ako želiš fer dvoboj, pružiću ti šansu.

Ali još uvek nisi spremna.

Zato budi strpljiva.

Ostani. Imam toliko toga da ti pokažem.

Toliko toga da te naučim.

Čekaju nas velika dela.

Obećava da će ti pružitii dvoboj, ali još uvek nisi spremna.

Predlaže ti da ostaneš, i učiš od njega.

Više ti nije potreban.

Imaćeš mnogo, mnogo više oružja.

Bićeš na čelu moje armije

koja će stvoriti novi svet.

A kada završimo,

ako i dalje budeš želela osvetu,

na tebi je da izabereš oružje.

Pružiću ti šansu

da ispišeš svoju istoriju.

Poranio si danas. Šta ti se opet desilo?

Ne pucajte! Je li to onaj tvoj saputnik?

Poznaješ li ga?

Nemojte ga ubiti.

Bez obzira na to što si ovde došao nepozvan...

Dobrodoša, ratniče.

Pošto si već uspeo da dovde stigneš sam,

dozvoli mi da pogledam tvoje oružje.

Ljubazno te pozdravlja, i moli da mu predaš svoj pištolj.

Proklet bio...

Jesmo li završili? O ne...

Mala šala. Dođi ovamo. Opa... Poznat mi je ovaj kalibar.

Nemaš ništa protiv da ga zadržim?

Pusti devojku. -O, da... Hvala ti

što si proveo moju naslednicu kroz dolinu,

i mnogočemu je naučio. Hvala ti

i što si smanjio populaciju "buva".

Ne poznajem te, ali ti si zaista moj anđeo čuvar.

Pusti devojku.

A da ti prvo spustiš to sečivo,

pa da na miru porazgovaramo.

S obzirom da ste ti i Marija već toliko povezani,

želeo bih nešto da ti predložim.

Predlaže ti da se predaš i razgovaraš s njim.

Da li bi želeo da joj služiš? Da budeš general njene armije.

Da li bi želeo da upravljaš dolinom?

Možeš li već jednom da ućutiš,

pustiš devojku, i ja ću ti poštedeti život.

Dobrodošli! Nadam se da smo sada svi na broju.

Bradati, pozdravi naše goste.

Izvinjavam se.

Izvinite, izgleda da je došao kod vas.

Ovo je najbolji dan u mom životu.

Dobrodošao, nezvani gostu broj dva. Čemu dugujem ovu posetu?

Ljubazno vas pozdravlja i pita šta želite.

Ti si prava naslednica.

Pogledaj oko sebe. Ovo su najbolji ratnici u dolini.

Spremni dati život za tebe,

i oduzeti život drugima.

Rođeni si vladar.

Čak ti pomalo i zavidim. -Zavidi ti.

Nisam samo to rekao. -To je bila suština.

Otkinuću ti i drugu ruku.

Bum! Samo najjači ostaju.

Zato...

Rešićemo u fer borbi

s kim će devojka ostati.

Oružje biram ja. -Poziva vas na fer borbu.

Izbor oružja je njegov. Pobednik uzima devojku.

Hvala vam od srca na ovoj prilici,

i neka pobedi najjači.

Jeste li spremni?

Najbolji dan u mom životu.

Vidite?

Ovako izgledaju pravi ratnici.

To je to. Osećate li ovaj miris?

Ovako miriše moja sloboda.

Samo dostojan protivnik

te može naterati do ivice života.

Tako blizu da možeš osetiti njen dah

čak i unutar ovih odvratnih, hladnih, umirućih zidina.

Tako ti je to, moja devojko.

Privikavaj se na to.

Zapanjio si me.

Nikada nisam sreo tako dostojnog ratnika.

Zajedno bismo mogli...

Ali pravila su pravila.

Samo jedan od nas može ostati živ.

Svidela ti se predstava?

Da nastavim dalje?

Svi napolje!

Osim tebe!

Užasno izgledaš.

Kao što smo se dogovorili.

Je li ti sada lakše? -Jeste.

Ne... ne znam.

Upozorio sam te. -Nemoj! Već smo razgovarali o tome.

Ovaj svet je sazdan od boli i krvi. I sam to dobro znaš.

Vreme je da prestaneš da igraš ovu igru. Možeš lagati mene, ali nemoj sebe.

Ovo krvoproliće je rezultat naših postupaka.

Pogledaj oko sebe. Jedino si ti uspeo da prođeš kroz sve ovo.

I još uvek dišeš, a tvoji neprijatelji više ne.

Mislim da si sve uradio kako treba. Uradio si ono što si morao.

Tako je moralo biti. -Tačno tako.

Nikad nisi birao mirna rešenje, jer u dolini niko nije spreman na razgovor.

Nas dvoje smo ono što jesmo. I ja sam sada tamo gde treba da budem.

Prvi put osećam da sam ovo stvarno ja.

Preuzmi odgovornost za svoje postupke. Osveti se za očevu smrt.

Reci im da počiste ovaj nered.

Eto... Sada sam konačno slobodna.

Zadrži ovo. Neka te podseća da uvek treba završiti započeto.

Koliko još ratnika imamo na raspoladanju? -Oko 50.

Još dava odreda imamo izvan zidina. Vratiće se do zore.

Potrebni su mi najbolji lovci u dolini.

Pronađite sve naslednike sa ovim žigom i dovedite ih ovde.

One koji se budu opirali ubijte. -A šta da radimo s ovim?

Ništa. On upravo odlazi. -A šta ako se vrati?

On zna šta će se desiti. Neka ode. Ne zadržavajte ga.

Donesite mi vatru!

SLAVORKC-KERESTUR 28. 01. 2026.