Original subtitles

www.titlovi.com

- Šetao sam ispod nadvožnjaka

dok su skockano obučene sekretarice i umorni perači prozora

marširaju dalje, dole i gore, kako bi započeli svoj dan.

Hladan zimski vetar mi je šibao u lice,

i jedna karta mi je zapala za oko.

Okrenuo sam je da nađem Džokera.

Džoker, džoker.

Napred, napred, napred, napred!

- Sve stvari u životu retko su ovde da ostanu.

Dobre i loše.

Zato ne brinem, ja.

Smešim se kartama koje su mi podeljene.

Baš kao sneg, otopiće se.

Šta čuješ, Indijanapolise?

Utorak je, 8. februar.

Vreme je 8:45 i 55 sekundi.

Ja sam di-džej Fred Templ.

A ovo je Deodato.

Jebeno...

MRTVAČEVA ŽICA

Ah, jebeno stvorenje.

Zdravo, gospodine.

Gde je Barb?

Barb obično sedi za ovim stolom. Jeste li novi?

- Nova sam, hvala na pitanju.

Ja sam Dorin.

A vi ste?

- Ja sam Toni. Imam sastanak sa Meridijan hipotekom.

- Odlično! - M.L. Hol.

- M.L. Hol. Oh, Toni...

- Toni Kiricis. - Kiricis... Kiricis.

- Da. - Kiricis, u redu.

Gospodin Hol će biti sa vama za trenutak.

Slobodno sačekajte tamo.

Tamo.

U redu.

Aha. Da, da, on je ovde.

Gospodine Kiricis?

Žao mi je.

Izgleda da je došlo do male zabune kod zakazivanja.

M.L. je zapravo trenutno na Floridi.

Vaš burito, gospodine Hol.

- Oh, oh, oh! Ne, ne, ne, ne.

Izvinite, gospodine?

- Pa, trebalo bi, jer je ovo pogrešno.

Ista je porudžbina kao juče, gospodine.

To je grilovana piletina sa pirinčem i dinstanim spanaćem.

- Ne, ali ovo je ceo burito isečen na pola.

Ja uvek jedem svoj burito isečen na trećine.

I što je najvažnije, utorkom...

Utorkom ne jede meso.

- Ja ne jedem meso. Nema mesa utorkom.

Tačno. Dakle, dok ste bili blizu...

sigurno nema cigare.

- Šta? - On je na Floridi.

Čoveče, kažem vam, baš bih volela da sam sada na Floridi.

- Danas je hladno napolju. - Ne, ne, ne, ne,

Imam sastanak sa Meridijan hipotekom, u knjigama je.

- Još uvek imate. Njegov sin Ričard upravo stiže.

Toni!

Žao mi je što kasnim.

Rekla sam mu, gospodine, M.L.--

- Poslovni put u poslednjem trenutku.

- Izvinjava se. - Poslovni put, moje dupe.

Izbegava mene i zimu.

- Toni, znam da ste ti i tata imali neke razmirice.

Možeš to ponovo reći.

- Ali zašto samo ne bismo ostali smireni, razumeš, a?

- Šta ti se desilo, Toni? - Oh, oh.

- Oh, ova stvar? - Da.

Nije to ništa.

Čupao sam neke panjeve na svom imanju, i...

jebena sajla se polomila i zabola mi se u ruku.

Da li veruješ u to?

Žao nam je što to čujemo.

Žao nam je. Užasno je.

Hej, slušaj,

Zašto ti i ja ne bismo otišli gore u kancelariju mog tate?

Znaš, onu koju voliš, sa konferencijskim stolom.

Da li to zvuči kao dobra ideja?

Da li bi ti se to svidelo?

- M.L.-ova kancelarija? - Da. Hajde da to uradimo.

- U redu, Dik. Ti si šef.

- Hoćeš mentu? - Ne.

Evo nas.

Izvini zbog toga.

Samo idi okolo levo, Toni.

Dobro jutro.

Pazi gde staješ, Toni.

Dobro jutro. Hvala.

Kako si?

ćao, Barb. Kako si? Sećaš li se Tonija?

- O, zdravo, Toni. - O, zdravo, Barb.

- Ovde si. - Da, napredujem.

- Šta se desilo sa tvojom rukom? - O, ne, nije to ništa.

- Zdravo, Barb, možemo li da koristimo tatinu kancelariju?

Samo ćemo preći kroz neke stvari.

- Drago mi je da te vidim, Barb. Uvek si bila dobra prema meni.

Uđi, Toni.

- Hej, Dik, da li ti smeta da zatvorim vrata?

- Treba mi malo privatnosti. - O, da, naravno.

Šorts mi se uvukao u dupe

posle ulice Ist Market,

i ne želim da me neko vidi.

Znaš, to košta dodatno.

Lepu malu porodicu imaš.

Pa, Dik...

učini mi uslugu, hoćeš li, i...

i otvori ove planove na stolu.

- Naravno, Toni. Naravno.

Pretpostavljam da želiš da razgovaraš o zemlji

i svemu kroz šta ste ti i tata

prolazili.

Čekaj, čekaj sekund.

Sada se okreni.

- Hej, Toni... - Ovo je ozbiljno, Dik.

Stvarno ozbiljno.

Pričvrstiću ti ovu sačmaricu za vrat.

Hej, sad, Toni.

Skloni to.

Toni, ti... Ne želiš to da uradiš.

Ova kompanija mi je učinila nešto pogrešno.

Zato ću obavestiti celi svet

šta ste mi ti i tvoj tata uradili.

Prosto je tako.

Šta želiš?

- Želim da se okreneš. - Neću--

- Okreni se! - U redu. U redu.

Okrećem se.

Skini svoj sportski sako.

Skini ga zajedno sa kravatom.

- Toni, ja ne-- - Hajde da se udobno smestimo.

- U redu. - Skini ga.

- Skini prokleti sportski sako. - U redu, u redu, u redu.

Sada...

O, dobro, evo nas.

Skini. Eto ga. U redu.

- U redu. - O, evo nas.

Jebi ga...

Evo nas. Da.

Toni, šta je ovo?

Ovo ovde, Dik...

je mrtvačeva žica.

Ako se onesvestiš, spotakneš,

ili pokušaš da pobegneš...

Evo ga. Eto ga.

Ovo će ti razneti glavu.

- Slušaj, Toni, niko nas nije video, u redu?

Rekao si šta si imao.

Ne. Tek sam počeo.

Hej! Hej, hej, hej, hej!

Hej, hej!

- Toni, Toni, Toni, oni ne mogu da vide--

Ne mogu da nas vide, ne kroz tatine prozore, u redu?

Uostalom, nije važno.

Podigni taj telefon. Podigni.

To je bio poljski maestro,

Teo Marzinski.

Ja sam di-džej Fred Templ.

WCYD?

911 hitni slučaj.

- Uh... uh... - Da?

Samo... Samo trenutak, molim.

H-H-Halo?

Gospodine, ovo je stvarno ozbiljna stvar.

Upravo sam uzeo jednog zarobljenika. Ovo nije lažni poziv.

- Ne, ne, ne, gospodine. Koji problem imate?

- D-Dovedite mi najvišeg oficira kojeg imate.

Ah, jebena. Sedi, Dik.

Samo sedi ovde polako. Polako, polako, polako.

Kao da ti život zavisi od toga,

jer sigurno zavisi, druže.

- Gospodine, u čemu je vaš problem?

- Imam sačmaricu obmotanu oko vrata čoveka. Da.

- Da ti kažem nešto... - Krisi, ovde imam 0-1.

- Zajebavaju me već četiri godine.

Hej... Oh!

Reci joj da ode odavde. Šta se ovde dešava?

Barb, samo, samo, samo nam daj trenutak, molim te.

Sve je u redu.

- Da, sve je u redu, Barb.

Hvala ti, Barb.

Da, malo sam nervozan.

- U redu. U redu, samo se smiri.

Nisam ja loš momak.

Ja sam zao kučkin sin, i ljut sam.

Da.

Ako me neko dira

ili dira pušku...

umreće.

Razumeš?

- Gde si? Kako se zoveš?

- Zapiši punu adresu. Punu adresu.

Da. Pažljivo sada.

- Molim te, popusti malo, Toni.

Pažljivo.

Kako se zoveš?

Ja sam Toni Kiricis.

K-I-R-I-C-I-S.

K-I-R-I-C-I-S.

Sada da vam kažem još nešto.

Veoma sam zabrinut za porodicu ovog čoveka.

Ne baš za oca ovog čoveka,

koga sam i ja tretirao kao prokletog oca

u mnogo navrata,

a on me je tretirao kao jebenog psa.

I ovaj tip ovde je uradio isto.

- U redu, pokušaćemo da nađemo nekoga da ti pomogne.

U redu?

- Da, zajebavali su me četiri godine.

Milioni dolara su u pitanju.

Sada imam ovde i njegovog sina.

Dik Hol. Velika faca ovde.

Da.

- Zdravo, dušo.

Razmišljao sam o tome.

Daj to-- Daj to ovamo!

U redu, znači 129, I. Market Strit.

Sada sam na četvrtom spratu...

u, u kancelariji direktora.

Kaži tim majmunima da ne prave gluposti,

ovo je prava jebena stvar.

Da, potpisao sam te papire kad su me saterali u ćošak.

Znate, već četiri godine pokušavam

da pobegnem od tih jebenih tipova.

Namestili su te da ti uzmu sve što imaš.

Kao mafija.

- Da li je to bila neka kreditna firma ili tako nešto, gospodine?

Prokleto ste u pravu.

Najveći đavoli koji postoje. Kreditne kompanije.

Halo?

- Pa, šta je tvoj plan, Toni, a? Šta je sledeće?

- Plan je bio da se vozim nazad do mene.

Ali prokleti ključ se polomio u bravi paljenja dok sam ulazio ovde.

- Da li biste verovali u to? - U redu.

- Ali hej! Parkiran si u garaži, zar ne?

Uzećemo tvoj auto.

- Toni, parkiran sam dva bloka dalje u ulici Erl.

Duga je priča, ali je...

Tu kupujem svoj mafin

jer imaju one bez šećera.

- One bez šećera? - Da.

Pa...

- Slušaj-- - Lepa je to mala šetnja.

- Toni, ne znam da li želimo da pravimo takvu scenu.

Scena je već počela.

Vidi ovo. Vidi ovo.

Divno.

Gde su tvoji ključevi od kola?

Ej, ja sedim napred!

- Oh, hej, hej! Hej! Hej!

Jesi li dobio obaveštenje?

- Dobio sam dopis. Smiri se.

- Pomeri se. - Smiri se.

- Ti se smiri. - Smiri se.

Izvinite nas.

Probijamo se.

Oh! Vau, vau! Hej.

U redu... U redu.

Izgleda kao da je žurka počela.

Pomerite se.

U redu, policajci.

Ne obraćajte pažnju na nas.

Samo idemo u malu šetnju.

Da, ruke gde mogu da ih vidim.

Polako. Polako sada. Polako sada.

Ovo je zaključano i napunjeno. Polako.

Tako je, policajče. Policajče. Policajče.

- Hodaj sa mnom. - Uspori.

- Tako je. - Toni, uspori.

- Hajde, Dik. Krećemo se.

U redu.

- Opa! Opa! - Hej! Hej! Ruke! Ruke!

Ruke gde ih mogu videti.

Garaža na Erlu i Blankenšipu.

- Samo nastavi. - Toni! Toni!

Hej, uperili su oružje u nas!

Moramo da idemo...

Moramo da idemo tim putem.

- U redu? - U redu, dobra odluka. Kreni.

Policajci u ulici Ist Market...

- Fino i polako, policijo. Polako, policujo. U redu.

- Ovaj čovek je naoružan i veoma nepredvidiv.

Taloc je pričvršćen za sačmaricu bez osigurača.

Ponavljam, talac je pričvršćen za sačmaricu

bez osigurača.

Postupajte krajnje oprezno.

Da, da, naravno.

Da, odmah ćemo stići. Hvala.

Konačno se isplati

biti u ovoj ranoj smeni na ovoj strani grada.

Policijska aktivnost na Market ulici.

- Market Strit! Idemo, idemo, idemo.

- Hej! - Da?

Možda je pljačka.

Devojka može samo da sanja.

Idemo!

U redu. U redu.

U redu U redu.

O, Bože.

Gospodine. Gospodine, ako mogu...

- Pomeri se, druže! - Ovako ne ide.

Šta?

Očisti me svojim duhom,

i biću očišćen.

Operi me, i biću belji od snega. Psalam 51.

- Zašto mi ne opereš dupe, Oče?

Lep pokušaj. Utorak je, a ne nedelja.

A sada se gubi!

Isuse Hriste.

Jesi li siguran da kažu da je to Toni Kiricis?

- Očigedno. - Toni Kiricis?

Pričljiva Keti sa 8. ulice i železnice?

Tako kažu.

- Sa sačmaricom? - Da, gospodine.

Nema šanse da je to Toni.

Jebeni Toni, jebeni Kiricis. Do moga.

Hej, hej, hej! Ruke.

Ruke, ili će ovaj okidač biti povučen. Povuci se nazad!

- U redu je, Toni. U redu je. Nisam naoružan.

Ej, nisam naoružan.

Bez oružja. U redu je, Toni. Ja sam, Majk Grejbl.

- Majk? - Majk Grejbl.

Sa 8. i Železničke ulice. Policijski bar.

Ja sam policajac, znaš? Poznajemo se.

- O, zdravo, Majk. Drago mi je da te vidim.

Znam ovog tipa. On je moj prijatelj.

- Toni, zašto ne bismo... Zašto ne bismo otišli negde?

Slušaj me, slušaj. Zašto ne bismo otišli negde?

- Ne, ti slušaj. Idemo u Perl ulicu--

- Erl ulicu. - Erl Strit,

da uđem u auto ovog čoveka

i da se vratim do mog stana.

- Ovi momci, neće ti dozvoliti

da sedneš za volan auta.

- Idi levo. Idi levo.

- Idi levo! - Ne mogu.

- Idi... Vidim, ljudi se okupljaju.

- Idi levo! Čekaj! Čekaj! - Sranje.

Hajde, zašto ne bismo pričali o tome?

Hajde, Toni. Ne želiš ovo da uradiš.

- Hej, hej! - Hej, hej, hej!

- Hej! Hej! - Stavi to oružje u futrolu!

Stavi to oružje u futrolu!

Skloni pištolj!

Stavi ga u futrolu odmah!

Spusti taj pištolj!

Prokleti idiot!

- Povuci se. Samo pričamo. - Prokleti idiot!

On je idiot, u redu? U redu je, u redu je.

Ima pištolj.

Samo ćemo pričati.

Ne, Majk, ti ćeš slušati!

- Uključi kameru. Hajde.

On je jebeni idiot, Majk! Spusti ga!

- U redu, on je idiot. Ne zna bolje.

- Ući ćemo u auto ovog čoveka,

i pustićeš me.

Sada, ako nas neko pipne ili...

ili pokuša da pobegne, ovaj okidač će biti povučen.

Jesi li razumeo? Pratiš me, druže?

- Povucite se. Povucite se. - O, sranje.

Povucite se. Povucite se.

Povucite se. Povucite se.

Spustite oružje! Spustite oružje!

Idi. Pomeri se.

Jebeni Erl Strit.

Hej, dete, daj mi svoje lisice.

Čekaj, šta?

- Daj mi svoje jebene lisice.

Uzimam tvoj auto.

- Ti, ne možeš, ne možeš da uzmeš moj auto.

- Vidim ključ u bravi. Radi. Ne pravi se glup.

Daj mi te proklete lisice. Daj mu ih.

U redu. U redu.

- Nemam ja problem s policijom.

Neki od mojih najboljih prijatelja su policajci.

- Zar nije tako, Majk? - Tako je.

- Nazad! Nazad! - U redu.

- Neću ti uzeti auto zauvek.

Nisam lopov.

U redu.

- Idem u Krestvud apartmane, u redu?

Krestvud apartmani. Da.

Da, i ne brini.

A onda, ako me možeš pratiti,

pratićeš me ako ti trebaju uputstva.

Skloni se s puta. Skloni se s puta.

Skloni se s puta.

- Toni, ne. - Ja idem prvi.

Ne možemo ovo da uradimo, Toni.

Dozvoli mi samo...

Uspori, Toni. Uspori.

U redu. U redu.

Ovo je neverovatno.

Ovo je pravo sranje.

Šta se dešava? Čujem pljačku?

- Uh... Izgledalo je kao da je belac prikačio sačmaricu

na glavu drugog belca.

Bože, sačmarica?

To je cirkus.

I samo su otišli.

Šta misliš pod tim, otišli su?

Pa, tip sa pištoljem

je naterao tog malog plavog da ukrade policijski auto malopre,

i izgleda da policija to prosto dozvoljava.

- U redu, pa, hvala što si bila tamo

u tako kratkom roku, Linda.

Reći ću celom odeljenju,

i od sada ćemo poslati A-tim, hvala.

Zašto ne dođeš u studio

i pobrinućemo se da dobiješ ručak.

- Pa, sačekaj malo, Ja, ja, čula sam ime

stambenog kompleksa u koji idu.

Poznajem ljude u toj zgradi.

Mogla bih biti tamo čim stignu.

Koji stambeni kompleks?

Pokazaću ti kamerom.

I dozvolićeš mi da jednom saopštim prave vesti,

a ne neki mutni, dobrotvorni segment

koji će ljudi ignorisati, šta kažeš na to?

Linda?

Kreten.

Kreni se sada na jug prema Sjuardu.

- Čuli ste je. Idemo, momci.

- Krenućemo na sever... čim oslobode put

prema Krestvudu, ne Sjuardu.

Malo je zabačeno,

ali ćemo se provući kroz saobraćaj.

Slušaš li 105.2?

Kako mogu da vam pomognem?

Patka ujutru?

Smut džez nedeljom? Fred Templ?

Da li se samo voziš na posao u tišini?

Jebeni psihopato!

To bi imalo smisla za tebe--

Toni, slušam 105.2, okej?

Samo... samo pokušavam da se fokusiram na put.

Volim Freda Templa.

Sviđaju mi se njegove interpretacije, znaš?

Odličan radio voditelj, Toni.

- Srce i duša Indijane--

Ovaj tip je lud.

- Toni, samo mi malo olabavi, važi?

Pokušavam da nas odvezem tamo u jednom komadu.

- Oh, konjica dolazi.

Ceo grad će znati koliki je lopov tvoj tata.

Kakav je to osećaj?

Idemo. Nastavi pravo.

Mislim da je ovde levo.

Rekao si levo ranije. Da li skrećem levo?

Misliš da ne znam gde živim? Prokletstvo!

- Ućuti. - Samo pokušavam--

- Ovde je levo, ti si desno.

Bila je to dobra vožnja, Dik.

Dobra, dobra vožnja.

Da. Da.

Pa šta sad, Toni?

Ima li ovo interfon?

- Nemam blagog pojma.

- Kako se to uključuje? - Ne znam, Toni.

Ne.

Jebana usrana emisija.

Ah, jebena stvar. Ova?

- Toni, ako tražiš radio,

isključi sivi uređaj sa konzole

i pritisni crveno dugme da govoriš.

Hvala ti.

- Sada, Toni, imamo ljude u tvom stanu.

Mnogo je zabrinutih ljudi ovde.

Sranje!

Da je neko od tvojih ljudi samo kročio u moj stan,

celo ovo mesto bi bilo u plamenu.

Jedini dim koji osećam

je onaj da pokušavaš da mi razneseš dupe.

Vidim da blefiraš, Majk.

Namestio sam ovu stvar baš za ovaj trenutak, jesi li razumeo?

Pa, ne možeš me kriviti

što pokušavam da deeskaliram, Toni.

- Mogu da te krivim, i kriviću te.

Sada slušaj.

Ovo je... Ovo ćeš da uradiš.

Vi momci ćete pustiti mene i gospodina Hola ovde

da uđemo u moj stan.

Onda ćete dovesti Džoa Kolinsa,

ili Frenka Lava,

ili, dođavola, šefa Galagera ovde da razgovara sa mnom.

Ovo je sada iznad tvog platnog razreda, okej?

U redu, Toni.

U redu. U redu.

U redu.

Gde idemo, Toni?

Ovamo.

Gde idemo?

Stavi taj pištolj u futrolu!

- Povuci se ili ću pucati! - Stavi ga odmah u futrolu!

U redu je, Toni. Drži distancu!

Drži prokletu distancu. Ne igram se.

U redu je, Toni. U redu je. U redu je.

- Reci im samo da se povuku! - Vrati se. Vrati se.

Majk, reci im da ostanu pozadi.

U redu.

Ovde. Ovde. Ovde. Ovde.

- U redu. - Otvori vrata.

Sranje.

U redu, osigurajte perimetar odmah. Idemo.

Ovde gore.

- Tamo. U staklu. U prozoru.

Vidiš li ih kako se penju uz stepenice?

Da, imam ih!

- Sada smo A-tim. Udarno vreme.

Kurac, da.

- U redu... Da. - U redu, Toni,

- gde idemo? - Ovde, ovde.

Ovde.

Samo ostani tu.

U redu.

Hej.

Da. U redu. Izvoli.

Idemo.

- Dame imaju prednost. - U redu.

Da, uđi tamo.

Uđi.

Stani, stani, stani.

Vrati se. Vrati se. Povuci se...

dok uključim ovu stvar.

Da.

U redu. U redu.

Stigli smo, Dik.

Kod kuće smo.

Da.

Smestiću te ovde.

- Ovde! Sedi, jebem te... - U redu, Toni. U redu.

- Sedi. Ruke dole. Ruke dole.

Ne želim da vidim tvoje ruke nigde.

Da, tako je.

Da. U redu.

Sada sedi. Sedi. Pusti ovo da se smiri.

U redu, Toni.

Sada, ne mrdaj, Dik.

Staviću ovo...

Pogledaj ovo, Dik.

Pogledaj kuda ide.

Tamo.

Ovo se ovde nastavlja.

Vidiš liniju, zar ne?

Sada zapamti, Ja ovo mogu, Dik.

Dakle, nema gluposti, u redu?

U redu.

Ruke dole. Ruke dole.

To je to. To je to. Fino i polako.

Da.

Ne ideš nikuda.

U redu.

Hej, šta ima? Kako si?

U redu.

Još uvek mi duguješ pet dolara.

Ne gledaj me tako.

Hej.

Hej!

Oh! Zdravo, Frede.

- Šta ima? Kako ste? - Dobro, dobro. Kako ste, gospodine?

- Znaš da nam plaćaju da puštamo radio, a ne da ga slušamo.

Samo...

Rekao sam svom prijatelju iz Njujorka da ću poslušati demo ovog benda.

Pa, to je...

To je pank.

- Pusti Gila Skot-Herona ovde nekad, važi?

Pa, da, gospodine. Apsolutno.

- Znaš ko je Gil Skot-Heron?

Da. Volim Gila.

- U svakom slučaju... ima li pošte za mene?

- Hmm? - Pošta!

Pošta. Golubovi pismonoše, koverte.

- Oh! Ne. Uh, spor dan, gospodine. Znate, utorci.

Naduvan si, zar ne?

- N-N-Ne, nimalo.

U redu je.

Samo ne baš toliko.

Kaže se da pre nego što uđe u more...

O, dođavola!

To je bila dobra vožnja, Dik.

To je bila stvarno, stvarno, stvarno dobra vožnja.

Da. Lepo je biti kod kuće, zar ne?

Želiš nešto da popiješ? Želiš malo mleka?

Naravno, Toni.

Voliš led u mleku?

Ne. Bez leda, Toni.

- Dobro, jer se ne sećam da li sam napunio poslužavnik.

Jutros je bio vihor, da ti kažem.

Napunio sam poslužavnik.

Volim led sa mlekom. Čudan sam po tome.

Da vidimo.

Jesi li siguran da ne želiš led?

Ne. Bez leda, Toni.

- Svakako je hladan iz frižidera.

O, da.

Kaže se...

- Izvoli, Dik. - da pre nego što uđe u more,

reka drhti od straha.

Oh, pažljivo sada.

- Putovala je sa vrhova planina,

dugim, krivudavim putem...

Da, to je dobro.

Da. O, sranje.

A ti si mislio da ću biti loš domaćin, a?

Da li ti se sviđa ova mala sprava koju sam napravio?

Vežbao sam ovo nedeljama i...

uspelo je.

Jebeno je uspelo.

Ali nema drugog puta.

Reka ne može da se vrati.

Niko se ne može vratiti.

Vrati se...

je nemoguće u postojanju.

Volim ovu pesmu.

- Imam malo Roberte Flek za tebe.

Stiže ti sada.

- Odlično mesto. - Ovde je dobro mesto.

Nalazimo se ispred rezidencije Tonija Kiricisa--

Gledajte, gledajte, gledajte.

- Kao što vidite, izveštavamo uživo,

evakuišemo prostorije.

Ovo je vanredna situacija.

Svi, idemo. Idemo.

Prvi izveštaj za vas, Kanal 12 Vesti.

Napred, napred, napred!

Hej! Hej!

- Ne možete biti-- - Gospodine, izvinite.

- Ne, ne, ne, ne možete biti ovde. Napustite parking.

Ovo mesto može eksplodirati svakog časa.

- Možete li potvrditi da su vlasti potvrdile

da se eksploziv nalazi u stanu?

Šta sad?

Samo preduzimamo sve mere predostrožnosti,

pa evakuišemo područje.

Morate da se povučete iza barikade. Hajde!

- A situacija sa taocem? - Gospođo, molim vas.

Iza barikade. Idemo.

Hej, šefe.

Šta je ovo što pričaju o eksplozivima?

- Ja sam Linda Pejdž, izveštavam uživo iz Krestvud apartmana...

- On kaže da je cela zgrada minirana.

Tvoj prijatelj, zar ne?

Da, poznajem Tonija.

Koji kurac rade oni?

Hej, hej! Hej!

Hej! Imam konopce pričvršćene za staklo!

Ako neko od vas, snajperista, osili,

svi ćemo završiti u plamenu!

Eksploziv.

...samo je stavio sačmaricu

na čelo direktora kreditne kompanije Dika Hala,

izveo ga iz njegove kancelarije,

kroz ulice u centru Indijanapolisa,

uvukao ga u ukradeni policijski auto,

i vozio ovde, vozio ovde do stana Tonija Kiricisa...

Video sam nešto u ovoj zemlji što niko drugi nije.

Jer sam čovek iz naroda.

Poznajem ljude.

I platio sam svoje dugove kao dete, ližući sladoled,

prodajući polovne automobile, održavajući kamp za prikolice.

Šta god da kažete, uradio sam to.

- Toni, niko ne kaže da nisi.

Toni, tvoj telefon.

- Kurac. Ti...

Ti i tvoj otac i ta kreditna firma od koje je i Bog digao ruke

ste odvratili te stanare. Znam!

Halo, Toni? Ovde šef Galager.

- Samo sekund, druže. Želećeš da čuješ ovo.

Mislite da možete da izmuzete od mene kamatu

a onda me ostavite na cedilu?

- Toni, tata je ponudio da te otkupi.

Tačno!

Znao je da sam na tragu nečega, zalagao sam se za tu zemlju,

pružao usluge i namirnice onima

na koje obično ne biste obraćali pažnju!

Snaga je u zakupu, a ne prodaji sa gubitkom.

Ne moram da ti to objašnjavam.

To je moć u ovom svetu, ravnopravnost.

Ali nisi mogao da dozvoliš da mali čovek pobedi, zar ne?

Šefe Galager?

- Toni, možemo li da razgovaramo o sledećem koraku?

Galager, slušaš li?

Želim pisani sporazum od Meridijan hipoteke

i kancelarije okružnog beležnika.

Želim da mi se oprosti dug i finansijsku nadoknadu

za sav novac koji bih do sada imao.

I želim da odavde izađem kao slobodan čovek.

Bez zatvora i bez psihijatrijskih gluposti.

I najvažnije... Shvataš li ovo?

Želim izvinjenje.

Želim zvanično izvinjenje od Meridijan hipoteke

i od oca ovog jadnika, čujete li?

A sada odjebite.

Ove lisice su užasno tesne.

- Pa, žao mi je, Ričarde. Nemam ključeve.

Žao mi je, Ričarde. Z-z-zaista mi je žao.

Potrudiću se da te organizujem razgovor sa porodicom kasnije.

Kako ti to zvuči?

Zvuči dobro.

Ne, slušaćeš!

Ući ćemo u auto ovog čoveka,

i pustićeš me.

Ako bilo ko od nas pobegne

ili bude odvučen, ovaj okidač će se povući.

Jeste li razumeli?

Volonteri Crvenog krsta

delili su kafu i sendviče sa šunkom

ljudima iz medija i policajcima

Više od 200 litara kafe je nestalo

i 200 sendviča...

Toni je imao komad zemlje,

Mislim da je veličine 7 hektara,

koje je želeo da pretvori u tržni centar.

On tvrdi da je kreditna firma vodila investitore na druge lokacije “

umesto da preporuči onu koju je on imao.

Naravno, hipotekarna kompanija je čekala

i očekivala da on otplati hipoteku.

Policijski automobil je došao ovde,

i izgubio sam šta sam hteo da kažem.

Policijski automobil je došao ovde u selo Krestvud

na severu... Koji deo...?

- Žao mi je ako te ovo plaši.

Da, pa, hvala što si prihvatila poziv

u trenutku.

Da, kao da bih te pustio

na telefonsku sekretaricu.

Znaš šta mislim.

Reci joj koliko mi je žao.

Zaista.

Da, žao mi je...

Toni...

Žao nam je, i, uh...

I bićemo u kontaktu.

Obećavam.

Znam.

Mnogo te volim.

Mnogo te volim, dušo.

Zbogom.

Halo?

- Toni, opet je Judžin Galager.

- Šta ima, amigo? - Pričaj sa mnom, šefe.

Upravo sam uradio stvarno dobru stvar,

spojio sam ovog čoveka sa njegovom ženom.

Čuli smo.

I imamo i dobre vesti.

Pa, tvoj brat je na putu.

Upravo smo poslali helikopter po njega.

Džimi? Džimi!

Džimi!

A takođe, imam Džordža Marca ovde sa mnom.

Džordž je zamenik okružnog tužioca

koji će pregledati logistiku ovog dogovora

pošto je Džejms Keli van grada.

Tužilac?

To je formalnost, Toni.

Uh... Evo, daću ga na telefon.

Halo? Toni.

Preći ću na stvar.

Sve o čemu ćemo razgovarati

zavisi zdravlja i bezbednosti. Ričard Hola. Razumeš?

- Slušam. - Imamo pripremljenu izjavu

koja vas oslobađa vašeg duga

koji se odnosi na predmetnu nekretninu.

Meridijan hipoteka je već poslala obaveštenje

kancelariji okružnog beležnika.

A šta je sa mojim izvinjenjem?

To mi je zaista važno, znaš?

Jesi li blizu televizora, Toni?

Kanal 9.

...gde se situacija sa taocem

odvija.

Kao što znate,

Postavili ste određene konkretne zahteve.

I u pokušaju da se udovolji tim zahtevima...

Zamolio sam Klifa Čepmena da vam da izjavu

u ime kreditne kompanije Meridija.

Zdravo.

Ja sam Kliford Čepmen,

šef finansija u Meridijan hipoteci.

Ovu izjavu je ovlastio M.L. Hol.

Ovo je javno izvinjenje za...

Zašto paradiraju sa Klifom?

Gde je M.L.?

Šta, nemaju kamere na Floridi?

...veze u ovoj velikoj državi...

- Klif je. .. potpredsednik, Toni. - On je jebeni niko.

- ...kreditna kompanija Meridian ili Hal Hotel

koja su izvršili prema gospodinu Kiricisu.

Hvala vam.

Šta, to je to? To je to?

Šta, to je to?

To je to?

To je naša stalna...

- Šta? Želim izvinjenje od Meridijan hipoteke.

To znači M.L. Hol.

Ne prazne gestove od nekog prokletog lakeja.

Kakva prokleta katarza! Kakva istinska krivica!

- Toni, mi smo ispunili obavezu sa naše strane.

Kurac ste ispunili!

- Dug za tu menicu je poslat u kancelariju registratora.

Sada možeš da ćutiš.

- Pa kako onda znam da ovo nisu samo prazna obećanja?

Ti si tužilac, kaže šef, da?

Tako je, Toni.

- Da! Pa, želim svog advokata,

koji će pratiti svu papirologiju

sa kojom me zezate, Džimi takođe.

I želim pravo izvinjenje od glavnog.

Želim da to čujem iz M.L.-ovih prokletih usana.

I od tada,

Toni Kiricis je držao Dika Hola kao taoca.

Veliki zahtev je bio imunitet.

Prvo, prilika da izrazi svoju žalbu

protiv hipotekarne kompanije...

Potrebno mi je da ljudi znaju moju stranu priče.

Moju stranu priče. Pravu stranu priče.

Jebenu istinu.

- Vreme stalno klizi, zar ne, Indijanapolise?

Nadam se da taj saobraćaj u špicu nije previše brutalan za vas.

Ali ako jeste, tu smo uz vas.

Toni?

Ne, ne znam... ne.

Da li imate zakazan razgovor sa gospodinom Fredom danas?

Ovo je bio Fred Templ.

Zapamtimo da postanemo okean,

a ne da se plašimo da nestanemo u njemu, u redu?

Hvala vam što ste me slušali.

Smiri se.

Ljubav prema nekome.

- Četrdeset jedan?

Mogao bih pokušati da ga uhvatim kada bude izlazio.

Upravo će krenuti.

Laku noć, braćo moja.

- Gospodine Templ? - Da.

- Izvinite... gospodine, imate pozivaoca.

- Večeram za 30 minuta, to je ono što imam, Džejmse.

- Proverili smo to sa operaterom, potvrdili...

Brate, jednog dana, razumećeš

da kada imaš ženu,

večera u 6:45 znači večeru u 6:45.

Ne 7:00, definitivno ne 6:30, i apsolutno ne 6:46.

- Frede, onaj Toni Kiricis je na liniji,

i traži da razgovara sa tobom.

Tip sa sačmaricom u čovekovom vratu.

Čekaj.

Trebalo je da počneš sa tim sranjem, Džejmse.

- Oh, uh, izvini. Mislio sam da znaš.

- Čekaj, on je na liniji za mene sada?

Da, gospodine.

Kurac.

Slušaj, moraćeš da pozoveš moju ženu.

U redu? Reci joj da ću zakasniti.

Ne znam koji je poziv strašniji.

Halo?

- H-halo? Halo? Zdravo.

Zdravo, gospodine Kiricis.

Ovde Fred Templ.

Zdravo, Frede.

Čast mi je, Frede.

Dugogodišnji slušalac, prvi put zovem.

- Da. Čujem da ste želeli da razgovarate sa mnom.

- Da, gospodine. Da, gospodine.

Je, je, je li ovo u programu?

Ne, ali se snima.

Ali možemo konsultovati nadležne organe

i ići korak po korak.

- Ako vam je to u redu. - U redu. Zvuči dobro.

Šta ti je na umu, brate?

Pričaj sa mnom.

Ovi ljudi su me izdali.

Namestili su mi i skovali planove da mi unište život.

Pa, dozvoli mi da ti kažem još nešto.

Nisam bogat čovek. Ja sam siromašan čovek.

I to mi nikada nije smetalo.

Mogao bih da klizim

i da budem siromašan i da radim kao pas

i da budem na nuli

i da budem srećan kao pas u psećem raju.

Ali jebeš ove ljude.

Igrali su se Boga i izgubili su.

Ja sam čovek koji se bori za sve što poseduje, gospodine.

Sada...

Sada, imaš li ženu i porodicu, Frede?

- Pa, da. Da, imam.

I da li ih voliš?

- Pa, da, volim ih. Da.

Veoma.

Reci da su ti namestili.

Rekli su da će ti uzeti automobil

ili kuću ili ženu, tvoju decu,

a onda će ti se smejati.

Da li bi sada bio spreman da ubiješ, Templ?

Pa, ja...

Bio bih užasno...

ljut, brate.

- Bio bi spreman da ubiješ. Ne laži me.

Ja ne lažem. Zašto bi lagao?

Ubio bi... ubio bi za minut.

Ovi ljudi, uništili su mi život.

Neću dozvoliti da me bilo ko zastraši ili ponizi.

Bio sam žrtva celog života.

I to mi nikada nije smetalo.

Ali sam rekao ovim kučkinim sinovima

da dokumentuju sve što su uradili.

- U redu, Toni. Hej, dozvoli mi da ti kažem šta ću da uradim.

Zaustaviću traku odmah, u redu?

U redu, sada ću ti reći šta ću da uradim.

Pustiću ovu traku sutra ujutru, kad budemo slobodni.

U redu? Kako ti to zvuči?

- U-ok, dobro, Slušaću, dušo.

Hvala ti, Frede.

I izvinjavam se zbog mog jezika.

O, sranje.

Jei ga, jebi ga, jebi ga, jebi ga, jebi ga.

- Šta ćemo da uradimo sa svim tim kretenima, Frede?

O, čoveče. Sranje.

- Upravo sam pričao sa Fredom Templom.

Fred, jebeni Templ.

Naravno, dušo.

Emitovaće to ujutru.

Rekao sam ovim kretenima

da sve dokumentuju.

U redu, Toni. Daj da ti kažem šta ću da uradim.

U redu?

Zaustaviću traku odmah.

U redu?

O, dečko. Hvala ti, Frede.

Naravno.

Jesi li razgovao sa njim od tada?

- Ne, on više nije zainteresovan za razgovor.

- Pa, malo smo zastali

dok formulišemo neku papirologiju

sa njegovim advokatom, Džonom Rakelshausom.

- U redu, šta želite da uradim?

Možda se odmori, Frede.

- Sranje, ne moraš mi dvaput reći.

Mislim, ali u vezi sa emitovanjem.

Pa...

...svaki trenutak koji Toni provede

slušajući sebe ili razgovarajući sa Fredom...

je još jedan trenutak koji imamo da formulišemo plan.

Ako Fred prihvati Tonijevu ideju o imunitetu,

pokreće svoj krstaški rat protiv Meridijan hipoteke,

to nas ni na koji način ne obavezuje pravno.

Mislim, reči i mišljenja jednog di-džeja nisu obavezujući.

Bez uvrede, Frede.

I nijedan nije zauzet.

Pa šta kažemo?

- Pošto odbija da razgovara sa nama...

Da li vam smeta da vas zove?

- Da, ako moj razgovor sa ovim tipom

čuva ovog jadnika bezbednim, izgleda da nemam izbora.

- Hvala vam. Neko iz FBI-ja

bi trebalo da bude u mogućnosti uskoro da preuzme uzde.

Da.

Moram u toalet.

Broj jedan ili dva?

Radije ne bih rekao.

Pa, saznaću u svakom slučaju.

Hajdemo.

Uživaj u privatnosti.

Odmori se.

Toni?

Toni?

Dozvolite mi da vam kažem još nešto.

Nisam bogat čovek. Ja sam siromašan čovek.

I to mi nikada nije smetalo.

Mogao bih da klizim

i budem siromašan i radim kao pas

i budem na nuli

i budem srećan kao pas u psećem raju.

Ali jebeš te ljude.

Glumili su Boga i izgubili su.

Ja sam čovek koji se bori za sve što poseduje, gospodine.

Džimi?

Poznaješ Tonija već nekoliko godina.

Kakav je on čovek?

- Pa, uvek je bio razuman čovek.

Izgleda da je samo uzbuđen zbog...

Osećao je da ga zakidaju

za deo novca u vezi sa tim poslom oko nekretnina.

Još uvek treba da iznese svoju tvrdnju

da ga je njegova hipotekarna kompanija prevarila.

Kupio je ovih 7 hektara zemlje,

sam je povadio mnoga drveća,

nadajući se da će pokrenuti tržni centar.

Rekao je da ima obećanje

od lanca prodavnica prehrambenih proizvoda

koji je nudio oko 3 miliona dolara za pokretanje centra.

zatim kaže da je hipotekarna kompanija preuzela stvar u svoje ruke...

Imam šunku i sir.

Hoćeš pola?

Ne, hvala.

Prilično dobro.

Pogledaj ovo.

Izgleda kao federalac, hoda kao federalac,

laje kao federalac.

Mora da su federalci.

Probudi se, pospani dečko.

Kako si spavao? Jesi li se odmorio?

Oh, ne izgledaš baš dobro. Hoćeš malo?

- Ne, Toni.

- Ne. - Uzmi jedan.

Nisu bajati, Dik.

Kupio sam ih od Gordona pre dva dana.

Ne želim ništa!

- Šta, paziš na svoju figuru?

Ne brini, nabavićemo ti još jednog nosača kovčega.

Jutros je bilo ludo, čoveče.

Emitovali su moj intervju sa Fredom.

Fred je na mojoj strani, i ljudi slušaju.

Mora da sam imao pet prijatelja

koji su pozvali Fredovu stanicu jutros.

Ludo.

Kakav je to osećaj? Hmm?

Znati da glas Indijanapolisa

ćaska sa mnom.

Život je lud, čoveče.

Vidimo da se nešto dešava ovde

u stambenom kompleksu Krestvud,

gde je drugi dan krize sa taocima

koja je zaokupila maštu Indijanapolisa

to će se, nadamo se, uskoro završiti.

Vojni odred za deaktivaciju bombi je ovde,

i pokušava da smisli načine da nekako uđe

bez aktiviranja eksploziva.

- Nezvanično nam je rečeno... - Da li preduzimaju neke radnje?

Ovi podmukli gadovi!

Izlazite! Izlazite iz jebene zgrade!

Rekao sam, izlazite!

U redu.

Halo?

- Ti kreteni su upravo bacali bombe

na tvoju TV partnerku,

a sada pokušavaju da lažu o tome, i to mi se ne sviđa.

Rekli su da se sve privodi kraju.

Čuo si ono što sam i ja čuo, zar ne?

Ne, brate, nisam čuo.

Upravo sam se probudio.

Spavao sam kao klada celu noć.

Samo pokušavam da pohvatam konce, kao...

Čoveče, znaš da ti ne bih lagao.

Gospodine Templ, molim vas, gospodine, poštujem vas.

Bio si sjajan čovek.

Sada, ako su ti pušikarići pošteni,

reci im svima da se gube.

U redu, u redu.

Pa, šta želiš da uradim?

- Reci mom bratu Džimiju, ili Džordžu Marcu,

ili kome god, dođavola, želim konferenciju za štampu uživo

na nacionalnoj televiziji

da mogu direktno da razgovaram sa ljudima.

Reci to tom komandnom mestu, gospodine Templ.

Sviđaš mi se, u redu?

Toni.

Šta, Dik?

Šta želiš?

Ućuti onda.

Pa...

...sviđaš mu se.

Sranje.

Ne treba mi da se sviđam njemu.

- Specijalni agent Patrik Mulejni, FBI profajler.

- Frenk Lav. - Majk Grejbl.

Judžin Galager.

- Pa, pričajte mi o gospodinu Kiricisu.

- Pa, on ima svog hipotekarnog brokera

na kraju sačmarice.

Frenk, zašto ga ne upoznaš sa situacijom.

- Bio si kontakt osoba?

- Pa, ja se vraćam sa Tonijem, naravno.

Šef i ja smo pokušavali da razgovaramo sa njim

dok Toni nije rekao da želi samo da razgovara sa Templom.

A vi ste Templ?

- Ne, ja sam Džordž Marc, kancelarija okružnog tužioca.

Fred Templ, WCYD, 105.2.

Ja sam di-džej Fred Templ.

WCYD.

WCYD?

To je naša lokalna radio stanica.

Fred je di-džej.

Glas Indijanapolisa.

Frenk, znaš gospodina Kiricisa.

Imaš li uvid u njegovu psihološku pozadinu?

- Pa, on dolazi iz velike porodice.

Čvrst momak, žilavi ljudi.

Mislim da je poznat kao dobar prijatelj,

ali i loš neprijatelj, ako to ima smisla.

Nema veze sa organizovanim kriminalom niti bilo čim.

- Pričaj mi o... Tonijevoj psihologiji.

Lud je.

- Zašto mi ne opereš dupe, oče?

Van kontrole je.

Traži novac i imunitet.

Isprobaj me, gade! Isprobaj me!

Stvarno usrana emisija.

Na osnovu onoga što sam video,

redosled njegovih poreza,

zamršenosti tog uređaja,

izgleda kao da je čovek

koji ima dosta pažnje prema detaljima.

Izgleda da želi da održi kontrolu,

nije čovek koji je van kontrole.

Hajde, hm, da iscrtamo Tonija. Počeću sa grafikonom raspoloženja.

Izvinite, da li imate nešto započeto

na osnovu kojeg bi trebalo da radim?

Kao što smo rekli...

on je besan.

Lud kao pakao.

Osim sa Templom.

Usrana emisija.

- Besan je jer se oseća izdanim.

- Svi su bili spremni da potpišu. Imao sam ih.

A onda, puf, nestali su usred noći.

Nestali.

Obesčašćen.

- Nameštaš igru svojom matematikom

i svojim planinama novca u banci

kako bi nas iscedio do kraja.

Ponižen.

Znaš, Toni, Bio sam strpljiv sa tobom.

Znaš koliko puta sam mogao da dohvatim taj revolver?

Zgnječim nas obojicu na zemlju.

Probaj samo, mamu ti jebem.

- I, da, sve si ovo spojio, i...

- Ti, srebrni kašičicom hranjeni, pušikariću.

Jadno, jebeno govno. Nastavi.

- Sve se svodi na to da mu se ukaže poštovanje.

Hajde da mu damo poziv

koji on toliko očajnički želi.

I ješće iz naše ruke.

- Halo? - Toni, ovde je šef Galager.

Šta ima?

- Imam M.L. Hola na drugoj liniji.

O, znaš li?

Da, i on bi želeo da razgovara sa svojim sinom.

- Pa, želeo bih da ja prvo razgovaram sa njim.

- Ne, Toni, on mora da čuje Ričardov glas.

Mora da čuje iz usta svog sina

da je dobro.

Čuješ li?

Kada ćemo razgovarati o uslovima?

Nakon što g. Hol razgovara sa svojim sinom,

možemo nastaviti naš dijalog i pronaći rešenje.

I čuti njegovo izvinjenje?

- Toni, daj telefon Ričardu.

Daj telefon Ričardu.

Tvoj tata je na liniji.

Želi da zna kada ćeš biti kod kuće za večeru.

Hajde.

Halo?

Je li to Ričard?

Da.

- Pa, uključićemo M.L.-a. - U redu.

- Gospodine Hol, na vezi ste sa Ričardom i svima ostalima.

Ričarde, kako si?

Jesi li povređen?

- Držim se. Toni je dobar domaćin.

Znaš, sve u svemu.

- On je sišao s uma, to je on.

On je ovde sa mnom,

i siguran sam da bi voleo priliku da, znaš...

reši neke stvari sa tobom nakon što se vidimo.

Reci mi, kako je mama?

- Ona je potpuno slomljena, naravno.

Sada ludi od nervoze.

Siđi odatle!

U redu.

Hej...

Slušaj, tata, misliš li da postoji neka solucija

koju možemo da primenimo ovde.

- Pa, naravno. - Sada, ja samo...

Mislim, u vezi sa njegovim uslovima.

- Ti i ja ne moramo da razmišljamo o ovome.

Znaš, advokati će sastaviti bilo koji ugovor,

a ti i ja treba samo da pratimo šta oni rade.

- U redu. - To je sve.

- To je... . - Možeš li to da uradiš?

Samo što sa mog mesta,

što je, znaš...

iza...

sačmarice, imaj na umu, jedna od glavnih tačaka

je, je, je izvinjenje.

- Pa, mislio sam da ga je Klif pročitao.

Znaš, nema toliko izvinjenja

koje će zadovoljiti ovog čoveka. Znaš to.

Pa, žao mi je propustio je plaćanja

i odlučio da počini zločin.

Zaista, žao mi je.

I jako mi je žao

što si u ovoj situaciji.

- U redu, tata. Toni je ovde sa mnom.

A ako želiš da odvojiš trenutak da se izviniš, ja...

Mislim da bi to mnogo pomoglo, znaš,

i moguće ubrzalo ovaj proces puštanja.

Dakle, ako želiš to da uradiš, onda bi to mogla biti odlična ideja.

- Za šta tačno da se izvinim, Ričarde?

Pa, znaš, moguće sklapanje ugovora

nije bilo u njegovom interesu.

I izmuzivanje kamate iz njega.

- A Toni kaže, "I izmuzivanje kamate iz njega."

- Izvini se zbog toga kako kamata funkcioniše?

Mislim, propustiš plaćanje i tvoj dug se povećava.

To je u uslovima.

- Kako se očekuje da-- - Tako što ćeš se izviniti Toniju.

On misli da si--

- Znam. Znam. - On, on...

kaže da zna da smo odvratili potencijalne zakupce,

da smo sklapali dogovor koji nije bio u njegovom interesu.

U redu. I da smo namerno

ga čekali i varali ga,

i želi da čuje kako priznaješ to i da se izvinjavaš.

- Uperio ti je pušku u vrat, sine.

Zašto se mi izvinjavamo?

Šta, već imaš taj Stokholmski sindrom?

Već te je obuzeo?

Ne, tata.

- Mogao bih da se izvinim hiljadu puta više,

ali ovo je snimljena replika.

Moram ovo tretirati kao da sam pod zakletvom.

Neću priznati krivicu za nešto što nisam uradio.

- Ova njegova tvrdnja je neosnovana. - Ja ne...

I neću biti saučesnik

u njegovom klevetanju ove kompanije.

- To postavlja užasan presedan... - Šta on to govori?

Hoće li se izviniti? Kurac.

- Ričarde? - Hoće li se on izviniti?

- Da, ovde sam, tata. Da, ovde sam.

- Možemo li, možemo li ti poslati nešto?

Znaš, da ti bude malo prijatnije?

- Ne, ne, ne, on je bio jasan. Neće dozvoliti nikakvo--

- Hoću da pričam s njim. Hoću da pričam s njim.

Daj mi telefon.

- Daj mi telefon. - Ne, ne. Bez razgovora. Ne!

Daj mi ga.

- To je neprimereno! - Zdravo, gospodine.

Sada, ti i ja smo trebali

malo da ćaskamo juče,

ali si odlučio da ideš

na mali, fensi odmor, zar ne?

Mora da je lepo.

Nikada nisam bio na odmoru u celom svom jebenom životu.

Nemam šta da ti kažem.

Vidiš, mi Holovi smo stoički ljudi.

Skromni, bogobojažljivi ljudi.

Jeste, kurac.

Vi ste pohlepni, jebeni ljudi. Duše su vam crne kao smola.

Sada priznajte šta ste uradili. Jebem ti familiju.

Jebeš Holove. Pohlepni kučkini sinovi.

Kakvu porodicu imaš, Toni?

Koga izdržavaš?

- Pa, ja-ja...

Rekao sam ti.

Moji poslovi su moja deca.

- Čovek koji želi da zaradi novac bez usta za hranjenje

osim svojih nije nikakav čovek.

Ali imam saosećanje sa vama, gospodine Kiricis.

Verujem u vas. Uvek sam verovao.

I vašu viziju. I vašu upornost.

- Bili su spremni da potpišu! Prokletstvo!

Bili su spremni da potpišu!

Samo se izvini za ono što si uradio.

Samo se jebeno izvini.

Znaš šta si uradio.

- Odvratio si ih. - Ne, Toni, ne.

Voće pada sa drveta.

Ne trese se pre nego što je spremno.

- Oh, zajebi svoje zagonetke, matori!

I jebi se!

Samo, samo priznaj šta si.

Samo, jebeno, priznaj šta si i reci da ti je žao.

- Završićemo ovaj dogovor,

i oslobodićeš mog sina.

Da, a šta ako ne uradim?

Šta ako upucam...

malog lepog Dikija ovde u jebeno lice?

Šta onda, a?

Pa, ja ću...

žaliću zbog gubitka jednog od mojih sinova...

i svi ćemo žaliti zbog tog dana)

kada ste ikada kročili

u kancelarije Meridian hipoteke.

Budi jak, Ričarde.

Halo?

Halo?

Oh, Ričarde, Ričarde, Ričarde.

Da.

Želiš cigaretu?

Naravno, Toni.

- Kako treba da ga nateram da oseća?

- Ne znam. Ne znam. - Da kleknem?

Da se spustim na sve četiri? Ne. Ne, ne znam.

- Razgovaram telefonom sa ludakom.

Želim još jednu stvar, Frede.

Kao što sam već rekao,

Veoma sam zabrinut za ženu i decu ovog čoveka.

Ne želim da ih uplaši bilo šta od ovoga.

Čujem te, Tony.

Ali držati se besa je kao piti otrov.

i očekivati da druga osoba umre.

Prokletstvo, Frede,

to je kao da sui pesnik i filozof.

Kako si se toga setio?

Moram da odam priznanje Budi za ovo, brate.

Halo?

Do kurca.

Halo?

Hej, je li to Toni Kiricis?

Ko je ovo?

- Stvarno imaš pušku na tom tipu?

- Pitao sam, ko je ovo? Dođavola!

Zašto ga ne upucaš?

Da, pičko. Raznesi mu glavu pred kamerama.

Jebi se!

Ko je to bio, Toni?

- Ima bolesnih, izopačenih ljudi na ovom svetu, Dik.

Treba li da se malo odmorimo?

Odmori se, Dik.

Obojica znamo da neću ni oka sklopiti

dok se ovo ne završi.

- Izvinite, gospodine. - Oh!

- Zdravo. - Samo mi je trebalo malo kofeina.

Oh, je li ovo za medije?

- Oh, ne, ne, mislim da je to neka vrsta slobodnog druženja.

Ja sam Linda Pejdž iz Kanala 12.

Primetila sam da ste razgovarali sa narednikom Frenkom Lavom?

Pa, da, znamo se.

On poznaje našu porodicu godinama.

Vašu porodicu?

Oh, ja sam Tonijev brat.

Pa, jedan od onih sa kojima mu ne smeta da razgovara.

- A, ti si brat čoveka dana.

Toni Kiricis.

Da. Ja sam Džimi Kiricis.

I znaš šta?

Slušaj...

nije fer ono što vi novinari

govorite, u redu?

U redu.

Pa, bili bismo više nego srećni

da vam pružimo priliku

da razjasnim stvari ako želite, gospodine Kiricis.

- Mnogo bih voleo. Hvala vam.

U redu, pa, hajde da to uradimo.

U redu? Hajde...

Džone, zašto samo ne bismo otišli ovde pored ovog kombija.

I, jesi li ikada bio uživo na televiziji, Džimi?

- Za sve ima prvi put, dušo.

Kada dovoljno dugo stojite

ispred Tonija Kiricisovog stana,

imate vremena da mnogo razmišljate.

I razmišljao sam o ljudima, sličnim njemu,

ljudima koji su... očajni.

Ne mislim dovoljno očajni

da stavi sačmaricu u potiljak nečije glave.

- Ima li nešto što biste želeli da kažete našim gledaocima?

- Pa, da, on je... nije očajnik

kao što je predstavljen da je.

On... on nije lopov.

- Ima ljudi koji misle da su im učinjena nepravda

ili kojima je učinjena nepravda.

A ponekad nema velike razlike između to dvoje što se tiče njihovih osećanja.

On ne traži 5 miliona dolara

kao što neke stanice izveštavaju.

I, i, i, i mi smo prilično zabrinuti

zbog profila kako je on prikazan.

Sada, imamo advokata, Džona,

koji je na putu da pomogne da se ovo reši.

Pa, hvala vam.

I, možda možemo to rešiti sutra ujutru.

Montirajte to i pustite da se emituje.

U udarnom terminu.

...za sada, još uvek u svom stanu.

Izgleda kao da bi mogla biti duga,

napeta i veoma hladna noć.

- Kada stojite ovde dovoljno dugo,

imate vremena da razmišljate.

I ponekad je to dobro.

Prijatno veče.

Pazi.

Daj mi snage...

Stručnjak za brigu o deci, dr. Lendon Smit

ima nekoliko saveta za vas.

Danas je reč o lekarskim pregledima.

Ako postoji jedan važan trenutak

kada bi neko trebalo da ode kod lekara

to je kad smo stari pet godina.)

Možda ponovo sledeći put...

Toni?

Lezi dole!

Jao, jebi ga!

Daj da se maknem od tebe.

Samo sam... Mislio si da sam...

Neka neko pomogne!

Upomoć!

Voće pada sa drveta.

Ne trese se pre nego što je spremno!

Imaš li kućne ljubimce, Dik?

Imamo psa.

Zlatnog retrivera.

- Naravno da je zlatni retriver.

Imaš li i belu ogradu od letvica?

Mislim da nemaš razloga da preterano brineš.

Siguran sam da tvoja porodica hrani Sparkija i--

Maksa.

Šta je to?

Zove se Maks...

Po jezeru Maksinhol.

Obožava kada ga tamo vodimo.

- Tako je. Tvoj tata takođe poseduje tu parcelu.

Mora da je lepo.

Da pogodim.

Imaš čamac.

- Imamo čamac. - Da, to je ono što ja...

Da, dobro izgleda tamo.

Fred ih je morao urazumiti.

Srećni smo što imamo Freda.

- Radio voditelji verovatno su dobri očevi.

Urazumiti tu decu.

Ne može im to nametnuti nasilno.

- Imaš li planove da budeš otac, Toni?

Rekao sam ti.

Moji poslovi su moja deca, Dik.

- Nema te srećnice tamo napolju

koja bi ti mogla pomoći da promeniš mišljenje?

- Mnogo. Mnogo je ribe u moru.

Nema manjka opcija, kažem ti.

Imao sam svoje šanse za ljubav.

Ja sam odličan plesač, znaš.

Da li je tako, Toni?

O, da, dušo.

Imam neke plesne korake.

Imam taj vojnički ritam.

Hmm.

Nisam formalno obučen plesač ili nešto,

ali sam z-zabavan plesač.

Ali, o, Bože, kakve bih batine dobio

da sam pokušao da igram kad sam bio dete.

Kladim se...

Fred dozvoljava plesanje u…

u domaćinstvu Templovih, budući da je radio-voditelj i sve to.

Nekim ljudima je dobro.

Nikad ne zaboravi to.

- Toni, kako me je moj otac odgajao...

to nije bila šetnja kroz park. Ja...

Svestan sam finansijske privilegije, znam, ali...

- Svestan si kako ti je tata dao tu kancelariju na uglu

i tu tvoju otmenu malu titulu predsednika?

- Da. - Pa, to je dobro.

- Da, mislim.

Ali...

nije sve bilo sunce i duga dok sam odrastao

kao njegov sin, u redu?

Čuo si telefonski poziv.

Kakva je tvoja mama?

Duga smeđa kosa i...

veliki osmeh.

A ti?

Dobra je.

Nedostajaće mi.

Daj da okrenemo taj namršteni izraz lica.

U redu.

Uzećemo primer Freda Templa,

hoćemo li?

Da.

O, da, dušo.

Pričaj sa mnom, Indijanapolise.

Pričaj sa mnom, dušo.

Ne kažem da je ono što je uradio u redu,

ali, da li ima on devojku?

Znam Dika. Ide u moju crkvu.

Dobar je čovek.

On je prokleti heroj, eto šta je on.

Nacionalno blago.

Konačno, neko je imao muda

da se pobuni protiv ovih parazita

koji se bogate na dobrim ljudima Indianapolisa.

To je bilo Neka žena bude žena,

Neka muškarac bude muškarac.

A kad smo već kod našeg čoveka, Tonija Kiricisa,

saznali smo da će održati uživo konferenciju za štampu

kao deo uslova za oslobađanje Ričarda Hola.

Mir i ljubav svima.

Mir i ljubav.

- U redu, hajde da prođemo kroz ovo.

Kao što smo videli,

ključ je da oseća da ima publiku.

Dakle, mreže su pristale da emituju događaj uživo.

Ali treba nam rezervni plan za Ričardovu maksimalnu sigurnost.

Grejbl, stavićemo te...

na njegovo desno rame.

Isto kao i sačmaricu.

Pobrinućemo se da Fred bude

u njegovom perifernom vidu takođe

kako bi Toni mogao da oseti njegovo prisustvo.

Ako stvari krenu po zlu,

Imam ovu maramicu u džepu kaputa,

ako je izvadim, to je signal.

A tvoj posao skloniš pušku

dalje od Tonijevog dohvata.

- Samo reci i oboriću ga, šefe.

Izvući ću pištolj.

I, pa...

šta kaže biro

da se ovo uradi najefikasniji način?

Da bi bilo bezbolno, znaš.

- Baza lobanje iza uha,

pod uglom nagore tako da prolazi kroz i izlazi iz čeonog režnja.

- Iza uha. Pod uglom nagore.

U redu.

Moraćete me izviniti.

Hoćeš li malo kolonjske vode, Dik?

Ne, hvala, Toni.

- O, da, tvoje govno ne smrdi, zar ne?

- To nije ono što kažem, Toni.

- Osećam te odavde, druže.

- Da, pa, bilo je dugih nekoliko dana.

Mislim da će mi oprostiti.

Vau, vau, vau, pazi.

Dobro veče.

Nalazim se u sobi blizu policijskog sedišta

ispred stana Tonija Kiricisa,

gde trenutno drži Ričarda Hola kao taoca.

Zatraženo nam je emitovanje

kako bi zamenik okružnog tužioca

Džordž Martz održao obraćanje, obraćanje koje je,

izgleda, direktno upućeno Toniju Kiricisu.

- Sada, evo gospodina Marca. - Hvala vam.

U ovom trenutku, želeo bih da pročitam pismo

iz kancelarije tužioca okruga Marion,

Džejmsa F. Kelija.

Naslovljeno je,

Pismo o imunitetu dodeljeno Entoniju Džordžu Kiricisu.

„Gospodin Kiricis, na današnji dan, 10. februara 1977. godine,

u državi Indijana,

Tužilac okruga Marion, Džejms F. Keli,

ovim dodeljuje i odobrava Entoniju Džordžu Kiricisu

imunitet od krivičnog gonjenja

u vezi sa otmicom Ričarda Hola

i svim naknadnim činovima učinjenim...

- Tačno. - ...ili navodnim

da ih je učinio pomenuti Entoni Džordž Kiricis.

- Znaš, mislim da sam nekada bio ljubomoran na tebe.

Ja sam Linda Pejdž, izveštavam se uživo...

- Ali sada, ne bih menjao ništa da budem u tvojoj koži.

Kada završimo i ovaj posao bude završen tamo dole,

Ceo svet će znati

ko ste ti i tvoj otac zapravo.

I platiće mi pet miliona za to.

- Halo? - Toni, ovde Džimi.

Zdravo.

U redu. U redu, Džimi.

Sada, imaju li menicu? Da?

U redu... U redu.

Hajde da uključimo ove kamere.

Da vidimo da li smo na nacionalnoj televiziji.

Toni, je li gotovo?

Toni?

Jebeni Džon Vejn.

Hvala ti.

- Kako da se takmičim sa Džonom Vejnom?

Toni, je li gotovo?

- Toni, Majk je. Spremni smo.

Toni, molim te.

Molim te!

- U redu. - Oh, hvala ti, Toni.

Sada, slušaj, srećan sam da uradim sve što želiš.

I mogu to da ostvarim.

I sigurno sam naučio lekciju ovde.

I, i, i sprovešću neke promene

i, znaš, uradiću sve i svašta.

I, i, i hvala ti i Gospodu i, znaš...

Zahvaljujem se tebi i Čarliju Bleru

što ste putovali...

- Čekaj, Toni, šta radiš?

- Vreme je da zasijaš, Dik. - Ne.

Ne, Toni, ne idem, ne idem tamo.

Toni, ne, ne, ne, samo ćeš...

- Ti, ti ćeš-- - Izlazak ispred zavese, dušo.

- Skini mi lisice, Toni. Skini mi lisice.

- Izlazimo pred publiku, dušo! - Ne, ja ne idem nikuda.

- Toni! - Ustani!

Ustani, Dik!

Ne idem napolje, Toni.

- Kreni! - Ne! Ne!

Kunem se Bogom,

Upucaću te ovde, odmah.

Ne iskušavaj me, majku mu. Majk!

U čemu je stvar, Majk?

- Sve tri mreže će uključiti kamere.

NBC, CBS i ABC.

- Toni, pucaće u mene i upucaće te.

Hvala ti.

- Ako ja umrem, umrećeš i ti. - Ne izlazim tamo, Toni!

Izlazim sa Dikom.

...moji vršnjaci, moji prijatelji...

Toni, pucaće u mene!

...i poštovani od naroda

je otprilike onoliko koliko čovek može da traži--

Prekidamo naš redovan program

da vam donesemo specijalan izveštaj uživo

trećeg dana krize sa taocima u Indijanapolisu.

Entoni Kiricis će se obratiti

predstavnicima štampe i organima za sprovođenje zakona...

- Toni, evo izjave M.L.

i Meridijan hipoteke koju si želeo.

- Dobro. Daj to Diku. On će to pročitati.

- Šta? - Uzmi to, Dik.

...on će osloboditi gdina Hola nepovređenog.

Molimo vas da imate na umu ovo je prenos uživo,

i ne znamo kako će se događaji odvijati.

- Gotovo je nemoguće ne znati, od naoružanog čoveka.

Ovo je prenos uživo.

Svi nazad, molim vas.

- Nemamo kontrolu nad onim što se dešava

upravo sada.

Uključite kamere!

Uključite te proklete kamere!

Kreći se. Kreći se.

Pokazaću ti nešto.

Od advokata. Pročitaj.

Ti pročitaj.

Želim da bude na svim nacionalnim kanalima.

Nazivali su me otmičarem,

iznuđivačem, i svim ostalim.

Sada sam prokleti nacionalni heroj,

i ne zaboravite to.

Želim to na sva tri nacionalna kanala.

Da li se snima? Da li se snimaju?

Imam prijatelje širom zemlje!

Pročitaj.

"10. februar..."

U redu, Toni, opusti se malo.

„10. februar 1977.

Daje se saopštenje kako bi se pokušalo--“

- Čekaj. Gde je Fred? - Ovde sam.

- Ovde sam. - Fred.

- Ovde sam. - Zdravo.

Hej, ti si sjajan čovek, Frede. Dođi ovamo.

- Dođi ovamo. Drago mi je da te vidim. - U redu, u redu.

Glas Indijanapolisa.

Dobar čovek.

Da. Gde je Džimi? Gde je Džimi?

- Dolazi. Dolazi. - Da? Da.

- Ovde sam. - Ali gde je...

Hej, hej, Frenk, Frenk.

J-poznajem ovog tipa ne znam koliko dugo.

Ti si odličan policajac. Pakleni policajac.

Pa, hajde da se smirimo i pustimo ovog gospodina da čita.

Pročitaj.

„10. februar...

1977.

Ova izjava se daje kako bi se pokušalo navesti

stvari na koje gospodin Kiricis aludira

- Čekaj. Treba mi voda. Daj mi čašu vode.

Želim da se ova prokleta stvar razume!

Pročitaću.

"10. februar 1977.

Ova izjava se daje kako bi se pokušalo navesti

stvari na koje gospodin Kiricis aludira"

I ne sviđa mi se ta reč!

Optužujem, i oni su to priznali!

"Aludira na nezakonite i neetičke radnje

Hol grupe."

Daj mi piće, druže.

Daj mi piće.

- Dobro? - Da.

Da, i trezan sam, prijatelji.

Popio sam šest pića 1976. godine,

i nisam popio nijedno ove godine.

Ne propuštaj ni jebeni trenutak.

Da.

„Ovaj mogući zakupac

bio je veoma zainteresovan za lokaciju Kiricis...

ali nam je bilo nemoguće da se dogovorimo o uslovima

koji su zadovoljavajući u našem najboljem interesu.“

U njihovom najboljem interesu!

Otišao sam tamo da pozajmim novac

i imao sam više potencijalnih stanara,

a ovi kreteni su ga prodali nekom drugom!

Odvratili su svakog od njih.

To je zamka privatnog kapitala

koja ima za cilj da privuče obične ljude,

da im da ukus američkog sna,

a onda ih ispljune!

A ti-- Slikaš me kao čudovište?

Ja sam samo mali čovek.

Mnogo mojih prijatelja je ovde...

i videli su me pod stresom.

Četiri godine i tri meseca

imali su jednu, jednu od ovih zalepljenu

za moje, za moje, za moje uvo.

Sada je obrnuto.

Zar ne, Dik?

Ti si jebeni... Jebeni...

Sada, nadam se da ovo neće eksplodirati

jer se previše zabavljam sa njim. Da.

Jesi li dobro? Jesi li dobro.

U redu. Oh, Dik, ovo će ti se svideti.

„Gospodin M.L. Hol...“ otac ovog gospodina...

„lično preuzima odgovornost za ove neprimerenosti.“

Evo ga, napisano.

Uramiću to.

Da.

Gde je, gde je Fred? Fred? Fred?

Hej, Toni.

Zakasnićeš na posao ujutru, Frede.

- Mislim da ću, hm, spavati duže.

Ne znam da li možeš da se izvučeš sa tim. Može li on?

Ne baš.

- Želim da se zahvalim ovom... ovom gospodinu što je...

stavio moj intervju na WCYD

i dozvolio mojim prijateljima da se jave.

Da to nisi uradio,

još bi me zvali običnim otmičarem.

I ne znam, ne znam, kako ću mu ikada zahvaliti.

U redu.

Hvala ti što... što si to uradio.

Već dugo sam tvoj veliki obožavalac, Frede.

U redu, u redu.

- Ti si pravi čovek, Frede. Pravi čovek.

Pomoć malim igračima je ono što ti radiš.

Ja, ja takođe želim da se izvinim porodici ovog gospodina.

Sada ja, uh...

Žao mi je što sam ponizio ovog čoveka na ovaj način,

iako je sigurno on to zaslužio.

On je taj koji drži pušku,

i plače kao razmaženo dete.

Moj sin ima pušku zakačenu za vrat,

a oči su mu suve kao kost.

Miran i smiren kao taj mesec.

Vidiš?

To je moj sin.

- Samo sam želeo da svi znaju da,

Bože, bio sam u pravu!

- Imaš li plan ako povuče taj okidač?

- Plati kaznu i gledaj kako gledanost raste.

Da, u redu.

Mislim da je to to.

Hajde da završimo ovaj posao.

Frenk, podigni mi pantalone, hoćeš li?

Da.

- Hajde da okupimo samo ključne učesnike.

- Mulejni, ako bi samo-- - U redu.

U redu, u redu.

Pa, još jednom hvala svima koji su me podržali,

i izvinjavam se zbog mog rečnika.

Da.

U redu, hajde.

Idemo, idemo, Dik.

Hajde!

Hajde, hajde, hajde, hajde!

Otvori širom za Burgera...

Džimi, jesmo li dobro, brate?

Poslednji koraci, Toni.

Advokati samo prelaze T i stavljaju tačke na I.

U redu, dobro.

Veoma smo blizu, Toni. Skoro smo stigli.

- Samo mi treba tvoj potpis ovde.

U redu.

Teško je ovo raditi levom rukom.

Možeš li mi to pridržati?

U redu, evo ga.

Pet miliona dolara, dušo.

Toni, sedi ovde.

- Toni... - Hej, hej...

Ako smem.

Da. Da, naravno, naravno.

U redu, Dik.

Čuješ li to, Džimi?

To je zvuk pravde.

Zar nije prelepo?

Saznaj koji se kurac dešava!

Šta je trebalo da uradim?

Izbacili su nas iz sobe.

Amatersko sranje, Linda. - Šta je on rekao?

- Bože, video sam izviđače kako rade brže od toga.

Skini to.

Da.

Puška je prazna.

- Mislili ste da nije bio napunjena?

Bio je napunjena--

Skinite se sa mene! Skinite se sa mene! Samo sam--

- Šta je to, dođavola? - Sranje.

- Je li ga upucao? - To je sačmarica. Hajde, hajde.

Moramo se vratiti tamo.

Majki, skloni se!

Sklonite se! Svi se sklonite, odjebite.

Samo... Samo sam... Ah!

Ne mrdaj, jebem te.

Čekaj, hapsiš li me?

Da, hapsim.

- Hapsiš me? Seronjo Odjebi!

Ne hapsite me, mamu vam jebem!

Skini tu stvar sa mene, Majk.

Hej, Džimi! Jebao si me!

- Žao mi je! - Sjebao si me.

- Gospodine Marc, možete li nam dati neke detalje?

- Talac je napolju, bezbedan je. - Šta se desilo?

Ušli su u komandni punkt,

pregovarali su i pustili g. Hola.

Ko je uklonio žicu? Gde je Toni?

Zaista ne znam.

I zaista me boli kurac za njega.

Pucao je u vazduh da bi dokazao nešto.

Ričard Hol je živ.

- Gospodine Marc, imate li još komentara o njegovom boravištu?

Možete li nam nešto reći?

Je li Toni živ?

- Eno ga! - Ričarde! Ričarde!

Izvinite! Ričarde, molim vas!

Hvala vam.

Biće čist.

Operi ga, i biće beo kao sneg.

Pokropi ga isopom

i biće čist.

Operi ga, i biće beo kao sneg.

- Žao mi je, Toni! - Prljav udarac.

- Izvini! - Pričaš kao što udaraš prljavo.

Jebi se, Galager.

Zajebao si stvar.

Jebi se, odjebi!

Prokletstvo... Šta?

- Hvala ti što si ga održao u životu, Toni.

Nadam se da ćeš pronaći mir.

Ko si ti, dođavola?

Gde je gospodin Templ? Galager!

Šta je sa mojim imunitetom? A?

Lažno jebeno obećanje, kučkini sinovi!

Gde idemo?

Gde idemo?

Imamo najnovije vesti.

Svakog trenutka, Sudija Majkl Dugan

pozvaće porotu da objavi presudu

u suđenju Toniju Kiricisu za otmicu.

Kako izgledam, Džoni?

- Seksi, dušo. - Hvala ti.

Predajte presude sudskom izvršitelju, molim vas.

Molim vas, ustanite, gospodine.

Dobro smo. Sve je u redu.

Okrenite se ka klupi, gospodine.

Mi, porota,

Proglašavamo optuženog, Entoni G. Kiricisa...

Nevinim zbog neuračunljivosti.

Da!

Džimi!

Znao sam! Znao sam!

Dođi ovamo, dušo.

Ne možeš smiriti dobrog čoveka.

Moram reći jednu stvar.

Moram reći samo jednu stvar.

Tišina.

- Žao mi je, žao mi je, žao mi je, Časni sude.

Žao mi je.

Još uvek smo u toku.

Hej!

G. Kiricis, kako se osećate?

- Zdravo, Linda. Kako si? - Dobro sam.

Dobro si? Da.

Samo ga uhvatite, samo ga uhvatite.

Toni, jesi li mislio da će te proglasiti krivim?

Ja, ja, ja nisam.

Ali, ali nisam lud.

- Gospodine Hol, kako vi i vaša porodica

reagujete na vest o ovoj presudi?

- Tužan je dan za pravdu i Meridijan hipoteku.

Znate, kompanija koja se vodi

s poštovanjem i predanošću

i nastaviće da održava i podržava...

vrednosti velike države Indijana,

čak i ako ova presuda to ne čini.

Pa. Hvala vam.

To je bio Ričard Hol,

predsednik Meridian hipoteke

i čovek koga je uzeo za taoca Toni Kiricis,

koji je upravo proglašen nevinim zbog neuračunljivosti.

Kao što čujete, saosećanja su podeljena

širom ovog grada kao rezultat ovog slučaja,

a sada još više

ovom zaista značajnom presudom.

Ja sam Linda Pejdž

izveštavam uživo

iz Vrhovnog suda okruga Marion.

- Vraćamo se u studio. - Montiraj to i emituj.

U udarnom terminu.

Kakva usrana emisija.

Ričard Hol i Toni se nisu

mnogo viđali posle toga.

Osim što je bilo tog jednog puta.

Bilo je to u ovoj, hm, maloj prodavnici...

u Erl ulici

gde je Ričard kupio mafine

jer su imali one bez šećera.

Ne, ne, ne taj. Taj.

Ne taj. Ovaj ovde.

Onaj na koji sam pokazao. Taj je onaj koji želim.

Da, dušo. Taj.

Zadrži kusur. Prijatan dan.

Hvala.

Videli su se, ali...

nisu razgovarali.

Nije bilo više šta da se kaže.

Toni je osuđen na lečenje u mentalnoj ustanovi.

Posle dve godine, ispunio je uslove za puštanje na slobodu,

ali je odbio da potpiše papire,

jer je to zahtevalo dobrovoljno psihijatrijsko lečenje

za koje je smatrao da mu „nije potrebno“.

Pa je proveo dodatnih 8 godina tamo.

Ričard Hol se borio sa alkoholizmom posle afere Kiricis.

Toni je ostao pod nadzorom FBI-ja sve do svoje smrti 2005. godine.

Kada je saznao za Tonijevu smrt, Ričard Hol je navodno rekao:

„Sada ne moram da slušam njegova usta“.

Meridijan hipoteka je pretrpela smanjenje kvartalnih prihoda

u godinama nakon događaja iz 1977 i proglasila bankrot.

MRTVAČEVA ŽICA

- Čekajući tu nagodbu. Čekam na to...

Čekam na onih 5 miliona dolara koje sam upravo ukrao.

Izvinite.

Trebalo bi da popijemo još malo vode.

- Ovde, Diki. - Na poslu sam.

- Daj to Diku. - Evo, Dik. Jesi li razumeo?

- Ako ne staneš ispred tih prokletih kamera,

nećeš više biti ni u jednoj mojoj emisiji.

- Zasenjujem te. Izvini. - Znaš to?

Izvini. Izvini.

Radiš singl. Moja greška.

Kakva usrana emisija.

Preveo Mita

Preuzeto sa www.titlovi.com