Original subtitles

WWW.PODNAPISI.NET

Siroti�te Glisines

Оглашавајте свој производ или марку код нас; контактирајте www.SubtitleDB.org

Siroti�te Glisines; osnovano od strane igumana Sen-Abin

Ka�ete da su slepe od ro�enja?

Ne verujem.

Ka�u da devoj�ice vide.

Desilo se ne�to neobja�njivo.

Ka�u da su boje odjednom nestale.

Boje? Ne mogu vi�e da razaznaju boje?

Tako je.

Vide u crno-belom.

Ali to je nemogu�e!

Da li ih je neko pregledao pre mene?

Naravno.

Nema obja�njenja za njihovo slepilo.

Ali ko su one?

Ne znamo.

Napu�tena deca. Ne znamo ni�ta o...

Evo ih, dolaze!

Ovo je dr Deneri, deco moja.

On je jedan ugledan o�ni specijalista.

Najbolji, mo�da.

Pogledajte me.

Otvorite �irom o�i.

�ta je sad? -�ta radite?

Prebrzo ma�ete rukom!

Upla�ena sam.

Nemojte da se bojite, drage moje.

Ne�u vas povrediti. Ovde sam da vam pomognem.

U pravu ste. Ne vide ni�ta...

Ne vidim ni�ta neobi�no.

One su na�i mali slepi an�el�i�i, znate.

Poku�avamo da ih za�titimo.

Sestra Marta zanemaruje malo i ostalu siro�ad.

Trebalo bi da vas izgrdim, sestro Marta.

Nadamo se da �e ih jednoga dana, jedan bogat �ovek...

iz jedne dobre porodice usvojiti.

�ovek nauke, na primer.

Doktor koji �e ih paziti, i negovati ih...

i mo�da �e jednoga dana...

uz Bo�ju pomo�...

izle�iti ih.

Izle�iti? To bi bilo veli�anstveno!

Bile bismo tako sretne.

Ali to je nemogu�e.

Bo�ja je volja da mi ne vidimo ni�ta.

Moramo prihvatiti svoju sudbinu.

Laku no�, drage.

Laku no�.

Laku no�, deco.

Laku no�.

Mo�da �ete uskoro imati prelepo iznena�enje.

Sti�ajte se.

Bo�ja volja je misterija.

Laku no�, an�el�i�i moji.

Dragi Gospode, preklinjem te,

reguli�i da dobri dr Deneri usvoji na�e male martire.

One su tako drage,

tako strpljive,

tako nevine, tako ne�ne.

Kako je dobro udisati dan.

Da vidimo, kona�no.

Vidi� kako je no� jasan? -Da, vidim.

Vidim!

I napu�teno selo iznad meseca.

I tamo, na groblju,

jadni pas traga za ne�im na groblju.

Zalutala �ivotinja, napu�tena.

Ho�emo li mu se pridru�iti? -Naravno! Sad svi spavaju.

Sestra Marta �e i�i u obilazak oko 2:00.

Dotle �emo se vratiti.

Mi smo do�le odatle.

Misli� da smo mi mrtve ili �ive?

Oboje.

A uspomene? Se�a� se ne�ega?

Ho�u re�i, od pre.

�ta smo bile ranije.

Malo.

Slike, bez po�etka ili kraja.

Ali znam da smo oboje postojale, kao �to smo i sada.

Verujem da smo ranije imale nesre�u i umrle smo.

I vratile smo se, kao i uvek.

Ostale smrti od pre...

svaki put smo imale nesre�u.

Se�a� se?

Te dve sirote devojke smo bile mi, i umrle smo,

ose�am kao da ih vidim, �ujem ih.

Oni su ti koji se se�aju nas.

Zato se mi vra�amo svaki put?

Naravno!

A ostali nas ubijaju. Brutalno nas ubijaju.

Ali mi se vra�amo.

Henriet, ja ne verujem da smo mi samo jedan san.

Dve sirote devojke koje se pojavljuju u stvarnosti.

Ne mogu to razumeti, svi ti koji nas gone.

Kada bi samo znali...

Zna�, Henriet, kada bi znali da smo mi samo san,

voleli bi nas i �titili.

Zato �to bi na taj na�in mogli da sanjaju o nama.

Tako ne�to se ne�e desiti.

Saznali bi za nas,

da smo imale nesre�u,

da smo ubijene,

i da smo se vratile.

Ovo je kao neka igra? -�udna igra.

Ali ko odlu�uje o pravilama igre?

Niko.

Sve je tako prosto.

Niko nije odgovoran.

Tek tako.

Tako stoje stvari.

Za�to sad pla�e�?

Bojim se da �e nas opet ubiti!

Pa �ta, vrati�emo se opet!

Ali �ta ako ne budemo mogle da se vratimo?

�ta ako stvari krenu naopako i ostanemo mrtve zauvek?

Ako se tako ne�to desi,

sanja�e o dve sirote devojke koje �e se ponovo roditi.

�uje� li?

Tamo.

Tamo je jedna ku�a sa otvorenim prozorom.

Neko slu�a muziku.

�uje� li?

Ali ako nas vide, pomisli�e da smo duhovi!

Ali mi jesmo duhovi!

Do�i, do�i.

Da, dobri psu.

Se�am se.

Bilo je daleko.

Bio je neki most, mislim.

Da.

Bile smo na tom mostu.

No� je bila plava, kao i sve na�e no�i.

Nismo bile slepe jer smo videle sve u plavo.

Bio je to �as gonjenja.

�ta se desilo nakon toga?

Imale smo nesre�u.

Ali pre toga?

Pre nego �to smo umrle?

�ta tada?

Pile smo i ugasile smo svoju �e�.

Hajde, krenimo.

Nema vi�e muzike...

a mi smo sad �ive, ju�e nismo umrle.

U pravu si.

Sestra Marta �e uskoro i�i u svoj obilazak.

Ina�e, na neko vreme �emo zaboraviti na�u zadnju smrt.

Do�i.

Mi smo �ive, a ostali su mrtvi.

A ti... se�a� se ne�ega?

Ne�ega od ranije?

Zatvori o�i.

Vidi�?

Da.

Vozove sa putnicima, sa svojim stvarima.

Odavde do beskona�nosti.

Da, se�am se vrlo dobro.

I ja ih vidim.

Mi smo lutalice,

i tumaramo i sastajemo se sa bi�ima koji su �udni kao mi.

Bio je dan, a mi smo bile slepe.

Do�le smo sa daleka, izdaleka.

Tako je.

Ko nas je jurio?

Zaboravila sam.

I onda smo se odjednom na�le tamo.

Neko je tamo.

Ko si ti?

Ne�e� da pri�a�?

I ti se krije�?

Niotkuda sam i sa svih strana.

�ak i da lutam ovom �elezni�kom stanicom,

to je zato �to je tiha i napu�tena.

Luda sam, znate. To ka�u svi.

Vas dve mi isto izgledate pomalo ludo.

Bila sam na jednoj od njihovih klinika,

ali pobegla sam.

Slepe ste, je li?

Nismo sve vreme.

Pribli�ava se ve�e.

I vide�emo!

No�u vidimo u plavo.

Mislim da me sad mo�ete videti.

Vidite ludu �enu sa �elezni�ke stanice.

Moja stvarnost je unutra.

Ka�u da sam luda jer sam �ena-vukodlak.

Ujeda� i ti isto?

Transformi�e� se u vukodlaka?

Obi�an �enski vukodlak, sama.

Tako sam usamljena.

Kada je pun mesec, �ivotinja u meni iza�e na povr�inu.

Ljudi mi ne veruju. Zato me zaklju�avaju ovde.

Ali psi znaju. Oni ose�aju.

Nanju�e vuka, njihovog neprijatelja, a posle me napadnu.

�esto ih moj pogled dr�i na distanci.

Ali ponekad me ogrebu sa svojim kand�ama.

To je stra�no.

�ta radi� da bi pobegla od njih?

Kad ih je jedan ili dva, prere�em im grkljan,

zadavim ih, polomim im ki�mu.

Ali ako ih ima u �oporu,

uglavnom na�em uto�i�te na mestima kao �to je ova,

gde ne�e do�i.

Ne verujete mi. Nijedna od vas.

Msilite da sam luda.

Pogledajte �ta su mi uradili!

Mislite da bi psi uradili ovako ne�to normalnom �oveku?

Ne.

Ali jednom �enskom vukodlaku...

oni su divlji psi.

Gledajte pun mesec.

Slu�ajte sad �enskog vukodlaka.

Ne�ete je nikad zaboraviti.

Njen vapaj bola i agonije �e zauvek odjeknuti u va�im glavama.

Psi...

To su oni!

�ujem da dolaze!

Mene �ele!

Moj miris ih privla�i.

Mora�emo na�i novu knjigu za sutra.

Uzela sam jednu iz biblioteke Vele�asne majke.

Kako se zove? -"Istorija inka".

Ima tu zmija i zlih bogova.

Ti bogovi - to smo mi?

Da, mi. Vide�e�.

Ima tu ljudskih �rtava.

Ljudi su �rtvovali sami sebe.

Pustili su da ih zakolju samo da bi nas zadovoljili.

To je sigurno dobro! -Mo�e� se opkladiti.

Hajdemo na spavanje.

Budite sretni, deco moja.

Sa Bo�jom ljubavlju i po�tovanjem va�eg za�titnika, na� dobri dr Deneri.

On �e sad biti va� otac.

Nedostaja�ete nam.

Tako ih volimo, tu�ne smo �to odlaze na�i an�el�i�i.

Bi�e sretne sa mnom.

I ko zna?

Mo�da �u jednoga dana otkriti tajnu misterioznog gubitka vida.

O�e, dali ste nam tako puno.

Sretne smo �to smo bile sa vama.

Do�ite, deco moja. Pariz �eka.

Oprezno, dve stepenice.

Ovo je ulaz...

Ovde je dnevna soba.

Zapamtite da ima tri fotelje, jedan kau� i sto�i� za kafu.

Nau�i�ete gde se nalazi svaki name�taj.

Ostavljam vas da se sna�ete u va�oj sobi.

Ja idem u krevet ranije.

Ujutro �u imati priliku da vam poka�em gde se �ta nalazi.

Laku no�, deco moja.

Laku no�, doktore!

Mora�ete da se naviknete da me zovete o�e.

Ali do�i �e i to vreme.

Na� dan, za nas, je plavo.

Svetlost, za nas, je crno.

Sunce drugih ljudi nas je oslepelo.

Ali kad je skriveno... -Na� san po�inje.

Nikad ne�e saznati. -Da sirote devojke mogu da vide no�u.

Kao ma�ke. -Kao tigrovi. -Kao zveri!

Ho�emo li u �etnju? -Spava kao zaklan.

Gladna sam. -Idemo da na�emo jedno od na�ih pravih domova.

Ose�am kako se neko pribli�ava.

Izvadite te la�ne zube!

Izgledate kao deri�ta sa karnevala!

Ho�e� malo da jede�? -Jedan veliki ugriz, da.

Prelepa si sa njenom krvlju.

Dobro je biti lepljiva od �ivotodavne krvi ove �ene.

Hajdemo unutra pre nego �to nas vidi!

�ekaj malo.

Igra.

Opasna je?

Sme� li da me pusti� da idem ispred prozora, nagu, a da me ne vidi?

Smem!

Obo�avam te.

Obri�i me sa malo krvi.

Miri�e� na krv.

Ti si statua boginje.

Jo� uvek imam ukus krvi te �ene u mojim ustima.

Potpuno smo pokrivene sa njime. -�ta ako nas doktor vidi?

Ima� krvi i na svom telu!

Onda �u skinuti.

Svi�a ti se?

Dobro je?

Vrti mi se u glavi.

Kao da sam pijana.

Imam iznena�enje za tebe.

�ta je to?

Knjiga o aztecima. Ukrala sam iz biblioteke Vele�asne majke.

Gledaj!

Boginja �ena �i�mi�!

To si ti, Luis. Znam da si to ti.

Ovo je glava Mursijalaga, boga �i�mi�a,

napravljen je na svetoj zemlji i postavljen na vrh pogrebne urne.

Henriet, to sam stvarno ja!

A ti? Gde si ti?

Slika Kvecakoatla kako se uzdi�e iz usta pernate zmije.

Vidi�, ima zube kao ja!

Kao boginje smo koje mar�iraju kroz vreme i prostor.

Jednoga dana �emo se sigurno se�ati vremena kada smo bile prave boginje.

�ak i ako imamo la�ne uspomene, seti�emo se toga.

Gledajte!

Ovo su dve slepe sirotice doktora Denerija kako izlaze iz mase.

Bila sam tamo. Videla sam doktora kako potapa svoje prste u krstionicu

vode�i svoje ruke da bi se prekrstio.

Jadna deca, tako su li�eni �ivota.

I tako su slatke i �iste.

Kao dve sestre u obliku malog Isusa.

�etiri, pet!

Pet duplih!

Pet, �etiri!

�etiri duple!

�etiri, tri!

Ti vara�. Sigurna sam da vara�.

Ne, proveri.

�ini mi se da �e to biti tri, dva.

Ti si varalica! Ovo je �etiri i tri.

Deco, ve�eras �u prisustvovati doktorskoj konferenciji u gradu.

Prove��u no� tamo i vrati�u se sutra.

Oboje ste do sada dobro upoznali ku�u.

Nije vam problem da ostanete ovde ili da po�aljem nekoga po vas?

O�e, mo�ete i�i.

Ne brinite. Bi�emo jako dobre. -Ni�ta nam se ne�e desiti.

Obe�avate... da ne�ete iza�i?

Osta�emo u ku�i. -I�i �emo u krevet �im vi odete.

Onda mogu da idem jer znam da �e sve biti u najboljem redu.

Sloboda!

Slobodne smo za celu no�!

Ovoga puta �emo i�i u jednu veliku avanturu!

Zaboravi na to malo groblje!

I�i �emo u najve�i. -I uze�mo metro!

Kona�no vidim.

Vidim u plavo. -I ja isto.

Savr�eno vidim.

Ovo je najve�a ku�a u kojoj smo ikada bile.

Dom sa ba�tom ve�nosti.

I sve te statue.

Od mermera i bronze.

Gledaj, nisu sasvim slepe.

Bi�a iz pakla. -Idem za njima!

Pogledaj tog �oveka kako juri za tim devojkama!

Idi pomozi im!

Perverznja�e! One su slepe!

Pusti me, idiote! Gledaj tvoju devojku tamo!

Ne!

Ne mogu vi�e da tr�im! -Ni ja.

Uhvati�e nas!

Ne smemo dozvoliti da nas uhvate �ive. Nikad!

Probajmo da se ubijemo!

Stisni! Sa svom snagom!

Nemogu�e!

Po�ite sa mnom. Bi�ete na bezbednom.

Ovde vas niko ne�e na�i.

Ko si ti? -Vampir?

Ja sam pono�na dama.

Letim iznad groblja kao ptica no�i.

Kao jastreb, naletim na svoj plen.

Moje vampirske mo�i su komplikovanija od va�ih.

Sakri�u vas ve�eras,

ali sutra, dok budem spavala, mora�ete oti�i.

Pomo�na dama je pustinjak.

Njena sudbina je da pro�e kroz groblja, sama.

Mi smo sirote vampirice.

Ne mo�emo leteti na nebu, ali vidimo no�u!

U plavo! -I ujedamo!

Kao �i�mi�i!

Prove��ete no� u tom kov�egu, u mom krevetu.

U zoru, va�i progonitelji �e nestati, a vi �ete oti�i.

Ali budite oprezne. Danju ja spavam.

Nemojte da me probudite.

Sunce izlazi.

Brzo, moramo oti�i odavde!

�edna sam.

Tako sam �edna.

Misli� da mo�emo piti jedni drugima?

Da, Luiz, da.

Brzo, dan je.

Moramo sti�i ku�i.

Dobro jutro.

Mogu li vam pomo�i?

Volele bismo popiti neki alkohol, molim vas.

Ne�to jako. Dobile smo na poklon.

Imamo li dovoljno novca?

Za ovo vam mogu dati fla�u brendija.

Odgovara�e. Hvala.

Uzmite.

Izvolite kusur.

Hvala, gdine.

Dovi�enja. -Dovi�enja.

Misli� da je dobro?

Mora�e� probati da bi znala.

Ima li nekoga tamo?

Iza�i ili �u pucati!

Henriet!

Henriet, ovo ne valja!

Isisa�u ti bol.

Henriet, ka�i mi.

Za�to mi nismo kao ostale?

Za�to smo mi sirote vampirice?

Mi i niko drugi.

Ja sam ti, a ti si ja.

Zna� to.

Ka�i mi.

Ka�i mi ko smo mi.

Luis...

Preklinjem te!

Nemoj mi sad umreti!

Nemoj sad!

Probaj da se priseti�...

kad smo bile azte�ke boginje.

Molim te.

Molim te...

Mislim da se se�am.

Da, ispri�a�u ti.

Pri�u o dveju boginja.

Ti si Kecalkoatl, perjana zmija.

A ja...

Ja sam...

Ti si Mursialago, boginja �i�mi�a.

Dragi Bo�e, �ta mogu u�initi?

Mora� da povrati� svoju snagu.

Nemoj me ostaviti.

Henriet, nemoj me ostaviti samu.

Pij iz �ivota, mala �i�mi�-devojko,

i ispri�a�u ti pri�e o mojim uspomenama,

iz pro�lih vremena kada smo bile slavne.

Godina je 1488.

Bila su to �etiri dana

sve�anosti inauguracije koja se odr�avala u velikoj crkvi u Meksiku.

Izabrani naslednik Montezume, car Ahuicotl li�no,

stajaju�i na vrhu piramide, izvr�i�e prvo �rtvovanje.

Pop ga okru�uje.

Nakon puno meseci, ljudi su postali uzbu�eni.

Grad je ure�en.

Nema ni�eg sem pesme, plesa i radovanja.

Neke profete su predskazale suprotnost azte�kog kalendra,

povratak Kecakoatla, koja bi trebalo da bude u godini 1467.,

kada bi trebalo da se odr�e pripreme ovih doga�aja.

Tamo, vidim duga�ak beskrajan red �rtava kako �ekaju.

Postoje glasine da �e ih biti na stotine hiljada.

Ova �etiri dana osta�e zapam�en kao najopasniji dobrovoljni holokaust

u istoriji �ove�astva.

U stvari, to je jedno ritualno pri�e��e od krvi i mesa.

Krv koja �e te�i bez prekida,

mesa �rtava �e biti pro�diran od strane vernika na podno�ju piramida.

Bio je najmanje 20.000 �rtava prvog dana.

Kada se hiljadu stepenica ofarba na crveno, Kecakoatl �e se vratiti.

Grlo mi se ste�e od �elje i bolno me potrese.

Prvi zato�enik je na vrhu.

Pop ga je zgrabio i polo�io ga na kamen.

Car ga mu odmeri udarac, otvara mu grudi.

Uranja ruke u grudni ko�,

izvla�i mu srce i ma�e sa njim.

Jo� uvek kuca,

na njegovoj glavi, ukra�ena raznobojna perja.

Svu se �ude.

Veliki krik dopire iz gomile.

Car podi�e kapljaju�i trofej prema svojim ustima,

ujeda, kida, rase�e na komade.

Ljudi izbezumljeno vri�te ka nebu na ovome spektaklu.

Ali slede�i �ovek je ve� istezan na kamenu.

No� je podignut, pa spu�ten.

Ovoga puta, pop ise�e kucaju�e srce,

dok sluge prevrnu telo bez srca i zamenjuju ga sa drugim.

Srca su ba�ena par stepenica nadole,

gde ga plemi�i i privilegovani zgrabe i pro�diru.

Tela su ba�ena na dno piramide.

Tamo ga ljudi raskomadaju.

�ene uzimaju komadi�e,

i te no�i ga pr�e i kuvaju za ljudo�derski obrok.

Po�injemo da razlikujemo sitne crvene niti,

kap po kap, izmrljaju se najvi�je stepenice hrama.

Ve�eras, do sumraka, sve �e biti crveno.

Sve!

Vi�e od hiljadu.

I na kraju zadnjeg dana,

stepenice �e li�iti na crveni tepih,

koji te�e od vrha do dna.

Tepih. Tepih koji te�e uz...

odvratan miris i uzbudljiv je u isto vreme!

Pobedila sam!

Pobedila sam!

�iva si, Luis.

Moja krv te je spasila.

Henriet, nemoj plakati!

Henriet, volim te.

Vidi, jo� uvek smo �ive!

Oboje!

Zauvek!

�uje� li me, Henriet?

Zauvek �ive!

Ne�emo imati nesre�u.

Vidi, �iva sam.

Nemoj plakati!

Plava svetlost je nestala.

Cela no� je pro�la.

Do�ao je dan i oduzeo mi je vid.

Luis, ne vidim te vi�e.

Spava. -Moramo ga skloniti.

Da vratimo svoju slobodu. -On je stalna opasnost za nas.

Ako sazna... -Bilo bi stra�no. Mo�da bi nas ubio.

Hajde, popijmo ne�to.

Pomo�i �e nam da na�emo re�enje.

Mogle bi da ga sase�emo sa sabljom u dnevnoj sobi.

Velik je, zna�.

Bolje da ga ugu�im sa jastukom dok spava.

Nismo dovoljno jake.

Treba da to uradimo na lak i brz na�in.

Tako smo glupe!

Treba samo da ga ugrizemo i da mu isisamo krv dok umire!

A on �e nam dopustiti?

Pokvarimo mu kola!

Gurnimo ga u seno!

Ni blizu nije tako dobra kao krv.

Da, ali ja�e je.

Na�i �emo re�enje.

Pogledaj ovo.

Ovo je prelepo!

Krv te�e na zidovima...

I na zemlji.

Svugde samo krv!

Ovo je veli�anstvaeno!

Divno!

O�ednim od ovoga.

Jako o�ednim.

Krv je tako crvena!

I kako te�e.

Na�i �ivoti su naslikani na ovim stranicama.

Na�a radost...

Na�a halapljivost.

Drago mi je �to vidim da je va� vid pobolj�an

toliko da mo�ete da �itate knjigu skoro u 2:00 posle pono�i.

O�e, kakva �teta �to si otkrio na�u tajnu.

�uvale smo ga ljubomorno na tvoj ro�endan, za ovaj vikend.

Zaista je izvanredno to �to se desilo.

Po�ele smo da razlikujemo stvari prema svom obliku,

deo po deo.

Sad kad znamo da se na� vid vratio.

Na po�etku smo bile jako upla�ene,

da se na�e slepilo mo�e vratiti.

Moja deca.

Moja jadna deca. -Ovo jo� nije pravi vid.

Samo zamagljen vid.

Ali ve�eras smo tako zabrinute,

do�le smo dole da vidimo knjige.

Ovo je kao �udo, o�e!

Mogu �itati! Shvata�?

Obe nas. Isti je slu�aj kod nas obe.

Htele smo biti sigurne pre nego �to ti ka�emo.

Htele smo da �ekamo do tvog ro�endana.

Ako ovo �udo potraje jo� par dana,

mo�i �emo da ti pro�itamo jednu pesmu,

koju smo tajno komponovale pro�log utorka na poklon.

Dobar doru�ak �e nam pomo�i stvari stavimo na svoje mesto.

Nakon toga �u vam pregledati o�i.

Kako sam mogao posumnjati u vas?

O�e, mogu li uzeti malo d�ema iz ormana?

Naravno, du�o moja.

Na�la si d�em, slatki moj an�el�i�u?

Hajde!

Ne�e mo�i da ustane.

Ako nisi zasekla neki organ,

mo�i �e da �ivi jo� dugo sa no�em zarivenim u njemu.

Jako sam ga udarila. Ne�e jo� dudo izdr�ati.

Ne �ujem ni�ta.

Mo�da je mrtav.

Ne�e nas vi�e smarati sa tim svojim prokletim sa�eljenjem!

Nema sa�aljenja za sirote vampirice.

Ili �e nas voleti zbog toga �to smo, ili �e nas slomiti!

Isekle smo mu grkljan.

Hajdemo odavde. Postavi�emo vatru pre nego �to odemo.

Na�i �e samo jedno spaljeno telo.

Kaza�e da je bila plja�ka.

Bile smo upla�ene i pobegle smo.

A nismo videle ni�ta jer smo slepe!

Idite u krevet, sestro Marta. Bili ste u svom obilasku, i kasno je ve�.

A vi, majko?

Ja?

Moram jo� da se pomolim.

Mislim da znam �ta je razlog va�ih molitvi.

Stvarno?

I �ta mislite, �ta je to, sestro Marta?

I vi se molite, kao �to i ja radim svake no�i,

za radost da jo� jednom vidimo na�e male drage.

Va�e srce je bio u pravu.

Nedostaje mi na�a dva mala jaganjca.

Ali ne�to mi ka�e da �emo ih opet videti.

Vi i ja, sestro Marta.

Vi i ja �emo ih uskoro opet videti.

Neka vas Bog �uje.

I �ta �emo sad raditi?

Uskoro �e dan.

Sakri�emo se u grobu do sutra uve�e,

a posle �emo se vratiti u siroti�te.

Misli� da je na�a soba jo� uvek prazna? -Pa naravno!

Na�a draga Vele�asna majka ne bi dala nikome drugom.

U svakom slu�aju, sestra Marta ne bi joj dopustila da to u�ini.

Ti�ina.

Neko dolazi!

Nekome kome mo�emo prese�i grkljan? -Ili isisati.

Pijana devojka sa �urke? -Mo�da.

Mislim da je to neko drugi.

Ona je otpadnik.

Stvorenja no�i kao ti i ja.

Mi smo jedinstvene! Ubij je! -�ekaj.

Moramo znati.

Mi smo sirote vampirice, i krenule smo ku�i.

�ta radi� ti ovde? Jesi li jedna od nas?

Ja sam ono �to jesam.

Dolazim i odlazim na mesta kao �to je ovo groblje.

Moje lutanje je beskrajno.

U potrazi sam za hranom.

Ti... ti pije� ljudsku krv,

ali ja,

ja zver, i le�inar,

hijena kakav sam,

hranim se le�evima, mrtvim mesom.

Zao duh!

�ivimo od �ivih. Ona jede mrtve.

Idite, jadne, nesretne devojke!

Dolazi zora.

Moja hrana... nabavljam ga iz zemlje.

Ne �elim da me vide! Odlazite!

Odlazite!

Zbogom, male moje vampirice.

Kada se budete vratile u sumrak, ja ne�u biti ovde.

Zao duh nikada ne svra�a dvaput na isto mesto.

Ali ova zemlja... ose�am ga!

Ose�am da �u imati dozu novih le�eva.

Jo� jedan dan se zavr�ava,

a ritual opet po�inje.

Isklju�ujem svetla,

i vra�am se mojoj sobi da se pomolim.

Oko pono�i, idem u obilazak u ovom tihom siroti�tu.

I onda kona�no, idem u krevet.

Da spavam.

Mo�da i da sanjam.

Pre mog zadnjeg obilaska, pre moje posete kod svojih malih an�el�i�a.

Nisam nikada isklju�ila svetla.

Samo sam im po�elela laku no� i zatvorila sam vrata.

Sada hodam praznim sobama,

i izgubila sam svaku nadu da �u ih ikada opet videti.

Moje male slepe devoj�ice, tako slatke, tako lepe.

Kakav tu�an �ivot.

Treba�e nam mesto da prespavamo.

Lepo spavaj, mala Vird�inija.

Idem u kapelu da se pomolim da ozdravi�.

Bog te blagoslovio.

Nova devojka!

Jadnica. Bolesna je.

Kako se zove�? -Vird�inija.

Vird�inija �ta? -Samo Vird�inija. Nemam nikoga.

Stvarno? Mi smo dve slepe sirotice, i mi smo isto same.

Ali vas dve niste slepe!

Zato �to je sad no�. -Za�to ste do�le da me vidite?

Zna�, �edne smo.

Pa, ima vode tamo na tom stolu.

Mi ne pijemo vodu.

Shvati�e�.

Ovo ne mo�e biti!

Ili ipak mo�e biti!

Naravno da ne. Mi ne postojimo.

Ti sanja�. To je sve.

Dobro izgleda, ne? -Pusti me da ja pijem prva.

Napi�e� se od azte�kih boginja, koje, naravno, ne postoje.

Ovo je kultno �rtvovanje.

Ponudi�u sebe bogovima.

Tako je!

Tako je glupa.

Dirnuta sam njenom nevino��u.

Poveruje nam sve �to joj ka�emo.

Napu�tena je, ba� kao ti i ja.

Hajde. Ako po�nemo ose�ati milost, ne�e biti nigde kraja.

A mi �emo umreti.

Misli� da �e nas ostali sa�aliti?

Prikradaju se da bi pu�ile, mala deri�ta.

Ove su sigurno ukusnije od te male bolesne devoj�ice.

Nisi videla ni�ta. -Ni �ula.

Bio je samo san. -Mi ne postojimo.

Vas dve to pu�ite? -Ako sestre saznaju...

Ili Vele�asna majka. -Nemojte joj re�i!

Izvolite, poslu�ite se!

Vi ste nove?

Nisam vas videla ranije. -Kako se zovete?

Henriet. -Ja sam Luis.

�ta je ta velika knjiga u tvojoj ruci?

Ovo je pri�a o nas dve. -Da, mi smo ma�ioni�arke.

Kako da ne! Kakve ma�ioni�arke?

Kao u ovoj knjizi.

Ovde.

Gledaj.

Devojka koja leti kroz obru�... to sam ja.

Da. A ovde,

Vanda, boginja misterije, koja se uzdi�e iz plamenova... to sam ja.

Ne verujete nam?

A ako vam ka�emo da smo jo� i azte�ke boginje?

Stvarno ima� bujnu ma�tu!

Da, to je retkost u ovom siroti�tu.

Imamo jednu sakrivenu fla�u u ovoj �kolskoj torbi.

Ho�ete da pijete?

Da, to je dobra ideja.

Sla�em se.

�edne smo.

Dragi Bo�e, neka ova no� bude kao i svaki drugi,

da me ni�ta ne ometa u mom obilasku,

i da moje sirote devojke spavaju mirno.

Ovo je soba slepih devojaka. Prazna je otkako su oti�le.

Ovo je nemogu�e.

Ose�am smrad cigareta.

�ujem neke glasove.

Ne�to se tamo de�ava.

Idem da obavestim Vele�asnu majku.

Majko!

Sestro Marta. Koliko je sati? �ta se de�ava?

Skoro je pono�. Soba br. 36.

Ali soba br. 36 je prazna!

Ne, vratile su se.

Ali o kome to pri�ate?

O na�im dragim an�el�i�ima... ili o njenim duhovima!

Nasamarili su vas, sestro Marta.

Znate dobro da su te dve devojke sada deca doktora Denerija.

Ne, mislim da pu�e cigarete u perionici.

U redu, hajdemo.

Ne �ujem ni�ta. -Ka�em vam da su pravile buku.

Hajdemo unutra.

Moj Bo�e!

Ovo je stra�no!

Moramo nazvati policiju.

Sad �e okon�ati ovo �im nas uhvate.

Ne �ive. Ne �elim da nas uhvate �ive!

Nemoj se pla�iti.

Mi smo dve sirote vampirice.

Ne�e nas uhvatiti.

Henriet. -Da?

Ko smo mi?

Ho�u re�i, doista.

Mi smo dve azte�ke boginje.

Azteci vi�e ne postoje. -Pa, onda, mi...

Ne znam.

Mo�da niko.

Mo�da smo nikogovi�i.

U svakom slu�aju, uskoro �emo nestati.

Misli�?

Da, videli su nas.

Uhvati�e nas pre ili kasnije.

Vas tra�e, zar ne?

Ne izgledate tako lo�e.

Ka�u da ujedate. -Mo�emo ako �elimo.

Ho�ete li me ujesti ako vam se pribli�im?

Ne.

Ne, tebe ne�emo.

Nisi zvala pomo� kad si nas videla.

Zovem se Nikol.

Za�to imate bele �tapove kao slepi ljudi?

Volimo da ga okre�emo kao �arli �aplin u svojim filmovima.

U stvari, mi nismo slepe. No�u vidimo.

Jedino no�u.

Za�to vas svi tra�e?

Ima vas i na radiju.

Ujeli smo par ljudi.

Mi nismo takve kao drugi.

Ko ste vi onda?

Mi smo mi!

Kako ujedate? -Vidi� li ove zube?

Sami rastu, u odre�eno vreme.

A posle? -Vra�aju se.

Ali, ko ste vi onda?

Mi smo azte�ke boginje.

Vi ste pravi bogovi?

Svi bogovi su stvarni, jer su zami�ljeni.

Ima vas u svetim knjigama, kao bogova?

Uzmi.

Ovo je na�a sveta knjiga.

Vide�e� nas kao indijance u perjanim �e�irima.

Kao i obezglavljene crvene �avole kako dr�e na�e glave za kosu.

I isto�nja�ke plesa�ice!

Vide�e� i Ples sedam velova, arapsku damu kako lebdi,

kinesku damu razapetu sa bode�ima!

Prelepu plavu�u sa divljim o�ima u ko�noj jakni.

Hudinijevog asistenta kako roni sa njim u rezervoaru punom vode.

Ma�ioni�ara Durgu, ko nosi samo bisere i ple�e u plamenu.

Devojku u kostimu, testerom prepolovljenom u pola!

Mi smo sve ovo!

Jedna �ena zatvorena sa tigrom, druga ostavljena da spava,

jedna obezglavljena, jedna ras�ere�ena, a druga u plamenu.

Jedna slonom prega�ena, to smo mi!

Sve te magi�ne devojke - one su Henriet i Luis, azte�ke boginje.

Igra je zavr�ena.

Moramo se vratiti na groblje.

Znam jednu pre�icu gde vas mogu odvesti.

Vodi nas onda!

Dolazi dan. Gubimo svoj vid.

Gledaj! To su te dve devojke sa groblja!

Brzo, daj mi oru�je!

Henriet! Henriet!

Ne�e umreti, zar ne, Luis?

Ne�e umreti, zar ne?

Zna� li za�to je azte�ka religija bila toliko druga�ija od ostalih?

Ne znam!

Njihovi bogovi su smrtnici.

Ali... oboje �ete se vratiti, zar ne?

Vrati�ete se?

Da mogu da budem deo va�e igre.

Hajde, ka�ite da �ete se vratiti...

da mogu da igram sa vama!

Mi smo te koje se igramo sa tobom, Nikol. Ti si �iva.

Mi smo zaspale.

Ti si u na�im snovima.

Mrtvi sanjaju o �ivima, a ne obrnuto.

Nemoj oti�i. Ostani!

Mi smo uzvi�eni poreme�aj.

Nas je bilo pre njihovog Boga.

Oni imaju obi�aj da ka�u: nek bude� svetlosti da prese�emo no� na pola.

Ali njihov red je zasnivan na haosu.

Na� poreme�aj je luda poezija.

Na�e postojanje se budi,

a na�a no� je jasno�a.

Dve sirote devojke urli�u same usred no�i, kao plamenovi.

I tako, niko ih ne mo�e na�i.

Sve ostale su lutke za na�u igru!

Henriet, ni�ta nije stvarno.

Nemojte oti�i!

Vrati�emo se, Luis.

Bi�emo vetar u ki�i.

Bi�emo elementi od �ega se ljudi najvi�e pla�e.

Gmrljavina, oluja.

Ali na�a tela...

Ne smemo im dozvoliti da nas na�u.

Luis!

Vidi� li neku rupu gde mo�emo da se sakrijemo?

Da, ne�e nas na�i.

Ovde.

Mi smo ovde.

Ne�e� nas zaboraviti.

Mogu li i�i sa vama?

Ne, nemoj nas gledati.

Brzo, dolaze!

Luis!

Gde si?

Slepa sam!

Umirem! -Ne!

Preklinjem te, pomozi mi da odem!

Ne mogu!

Gledaj...

to je lako.

Prevod: baglyaspeter

POSETITE WWW.PODNAPISI.NET

Подржите нас и постаните VIP члан да бисте уклонили све огласе са www.SubtitleDB.org