Original subtitles

I oj ne, to će do babi, ode babi,

ode, sve vremena odu.

I oj ne, to će do babi,

ode, sve vremena odu. I oj ne, to će do babi, ode,

sve vremena odu.

Moja radost, neću radost imati,

umjesto da dođeš u baku, da

ti baba pravi palacinu, da trčiš tamo

okolo po dvoricu kad si bio mali, da te gledam kad si

ženi.

Hvala što pratite kanal.

Ovo je hladno.

Hvala ti.

Maro, ako ti bilo što je treba...

Za tebe

uvijek.

Uredili smo ono na divčibarama naše. Pa da dođeš malo.

Prije lovit će.

Vidit ću.

Sedi, Borica.

Idem da vidim Milo.

Tu sam ja.

Svećaš se kada je Nemanja bio mali.

A on je baš voleo da ide sa nama gore.

Penije se na trešnju.

Pa se sakrije kada ti dođeš po njega.

Ja ga nađem, on kaže, tetka, hoću da ostanem u ovde.

Da.

Sve je moralo da bude po njegovom.

Idemo. Mi moramo da idemo, voja će da ostane.

Ne mogu ni da zamislim kako ti je.

Hvala što si došli.

Da je Tamara nemanje i ostavio svoj PlayStation, ja ne mogu ni da ga uzmem.

Haravno. On je onako nameravao da ti ga pokloni.

Idem. Idem da ih ispratim pa se vraćam.

Koja će eto oporedu?

Taksim će kući.

A baš se rade o atomnom domu.

Nije trebalo Damjana da dovodite.

Brat moj.

Svejedno.

Mali je.

Radost moja. Šta nam je ovo zašto?

Crna Maro, crno moje dete.

Šta ćeš sad?

Nikoga još nemaš. Ni sina, ni muža.

Nikoga. Kotikva berkorena. Već izgubila, kuda si prokleta.

A cijelo život samo trči poslo, bare, poslo, bare.

Dobro mama, ajde, ajde, ajde. Dobro, dobro.

Od čega on u stvari umri?

Od srca?

Ja ovo ne bih rešila.

Ne moraš da ostaneš.

Stvarno. Idi kući.

Dobro sam.

Hvala vam.

Oletu za preživljavanje, jednostavno je zašto, radno je za preživljavanje, za

preživljavanje u privredu, presudno je šta imate sa sobom u takvim situacijama.

A to je zavisno i od toga koja je godišnja doba, koliko su surovi uslovi

preživljavanje, i koliko imate rezervi. Veš majicu i častke, toko jasno, kao i

svi drugo.

Dobro jutro. Ajde, dormčak.

Moram da idem.

Hvala vam.

Nisi morala da dolaziš. Znam.

Ovako mi je lakše.

Hvala.

Maro, primi moje saučiće.

Mnogo mi je žao.

Nismo mogli da dođemo na sahranu. Dunja dobila temperaturu. Znam.

Rekao mi je Boris.

Šta je sad s crnogorcima?

Jesu poslali ugovor?

Vidi, nema stvarno potrebe da se cimaš.

Idi kući, molim te.

Kod kuće mi je gore.

Ne podaš li vam?

Hvala što pratite kanal.

Maro, to je jedan mladić koće da razgovara sa tobom. Ima neki problem sa

ostavina.

Pa, nek preuzmu Žarko ili Danijela. Incisira sa tobom da se vidi.

Sa mnom?

Jel on zna koliko košta moja satnica?

Sve sam mu rekla i svi jedno hoće.

Jel to on?

A, dobro.

Ne hoće.

Izvolite.

Hvala vam.

Dobar dan.

Dobar dan.

Ja sam Milan.

Drago mi je, naravno, izvolite.

Sedite.

Kako mogu da vam pomognem?

Ja živim u stanu svepokojne baki.

I ona je rekla da će taj stan ostaviti meni.

Međutim, javio se moj brato tetke koji kaže da je on naslednik i želi da se sad

taj stan podeli.

Zapravo, on hoće da idemo na... Otavinsku raspravu. Da. To je standardna

procedura. Tako je.

Da li je vaša baka napravila... Testament.

Ja imam ovo.

Ovo je ugovor o poravnanju. Tako je.

Poravnanje između nje i njene sestri.

Tu jasnost to je da stan pripada Vaki u potpunosti. Da, da. To je tačno. Ali bez

testamenta vaš brat ima iste prava na nasljedstvo kao i vi.

Otim, ako vi nemate ugovore o doživotnom izdržavanju.

Nemam.

E pa onda, mora ostaviti.

Recite mi, ovo je moglo da vam kaže bilo ko od mojih kolega.

Zašto ste insicirali? Da to budem baš ja.

Meni je Nemanja rekao da ste vi najbolji.

I da možete da mi pomognete.

Mislim, ja znam da je ovo sve prerano i verujte nisam došao ovdje da se malo

tretiram. Zvalo sam vašu kancelariju, rekli su mi da radite.

Ja moram da dobijem ovaj dan.

A odakle ti znate mog Nemanju?

A mi smo se vidjeli jutri dan.

Jednom, dva put nedeljno.

Naravno, i nas plavaju.

Možda smo jednom bili ovako na kafe.

On nije pio kasnog.

Pio? Ne, ne.

Nemanja nije smeo da pije alkohol.

Imao je problem sa srcem.

Kaži mi, što ste pričali, o čemu ste pričali kad ste se

družili s ovom, u primjeru, teretanu?

O raznim stvarima.

Muzici, o devojkama, planiraju da upiše na neku školu.

I opisao je.

Primili su ga.

To je jedna od najboljih škola na svijetu.

Baš je bio ponos.

Ovo je kopija.

Tebi treba original.

I onda ćemo s tim moći nešto da uradimo.

Dobro bih ja da nabavim originalnu.

Ja ću se povrnuti za to.

Znači, vi preuzimate slučaj?

Da.

Moram da idem.

Zvacu.

Neće, neće, neće. Ajde, uđi slobodno, dolj.

Neće.

Izvini što ja ovako upadam.

Ma ne, ne, nema veze. Deki!

O, reći dobroveće, teta Maro.

Dobroveće, teta Maro.

Dravo.

Deki!

E, Maro, primi moj savčiće, nismo mogli izgledati. Da, sam, rekla mi je Una.

Vidi, je li možda?

To je, da, da, čekaj da vidim.

A ješt, a pa dobro, ovo je malo zeznuto, ali da, moći će, moći će. Da, sad ću

ja.

Hajde, hoćeš da sedneš? Ne, ne, ne, sad čekat ću.

Češ kafe?

Ne, kasno mi je.

Hvala.

Maro? Uspoj.

Hvala ti.

Hvala vam.

Borise, izvini, kad mi se ovo u životu nije dogodilo.

Evo, sad sam stigla. Da, da.

Ti tu negdje u blizini, a?

Da, da, da.

Naravno.

Napravit ćemo sve kako treba da bude. Da.

Da.

Da. Hvala ti.

Hvala ti.

Eto, ajde vidimo se.

Zdravo.

Milane, Nemanjina mama je.

Moram da te nešto zamolim.

Šta piješ?

Šta ne manje piješ?

Vitku.

Pije vitku.

Onda vitku.

Hvala što pratite kanal.

Hvala što pratite kanal.

Hvala što pratite kanal.

Moj Belgrade, čekam te ja na mjestu gde pukoje

sve.

I neću da prekinem let, prekinem let.

Što li se sviđa?

Trebalo je više da pazim na njega.

Kako si mola da znaš?

Eto, pre par dana bio kod nas.

Idro PlayStation sa Damjanom.

Hvala vam.

Poranili ste?

Malo. Jel u redu?

Hvala.

Hela sam ja prva da vidim pa onda ću da zovem procenitelja.

Hvala.

160 kvadrata.

Tri sobe. Dve su ovdje, jedna je ovdje.

Baka Stojanka.

Lepa je.

Ličiš na nju.

Jeste li uspjeli da izvadite onaj original po ravnalju?

Čime se ti baviš?

Radim kao personalni trener.

Jesi ti trenirao Nemet?

A ne.

On uvijek sve sam radi.

Mi smo samo razgovarali.

O čemu ste razgovarali?

O svemu i svačemu.

I o vama.

O meni?

Šta o meni?

O tome kako ste ostali sami kad je njegov tata oduzio.

Kako ste u životu sve sami uradili bez ičije pomoći.

Da.

Kako previše brinete za njeg.

Nisam vas tako zamišljao.

Mislio sam da ste...

Stavit vam stroga.

Hoćete pivo?

Ne volim pivo.

Pa imam neku rakiju, nije lošo.

Hoćete?

Možda bih mogao da mi ne govoriš vi.

Izvinite, izvini.

Koliko ti uopšte imaš godina?

28.

A vi? Ti?

Mnogo.

Jesi studirao nešto?

Div.

Uskoro ću da magistriram.

Jesi ovo dao nemanje, a?

To nije moje.

Jesi ovo dao nemanje? Čuješ šta te pitam? Naravno da nisam, to nije moje.

Lažeš!

Drugar me je zamolio da mu pričuvam to da Murija ne nađe kod njega. Šta ako je

umro od ovoga?

Šta ako je umro od ovoga?

Šta onda?

Nisam mu to dao.

Jesi stvarno misliš da te lažem?

Jesam ja budal?

Pogledaj me, jesi stvarno misliš da te lažem?

To nema veze sa mnom.

To je privremeno kod mene.

Ej, vrati mi to.

Ej, nemoj da mi praviš problem. Nemoj da mi praviš problem. Ti sam sebi praviš

problem. Lepu mi vratiš. Lepu mi vratiš. Neću ništa da ti vratim. Nećeš ništa mi

vratiti.

Tri.

Izvini. Čekaj, Maro.

Stani, stani, stani, stani, stani, stani.

Čekaj, čekaj, čekaj, čekaj.

Ne,

ne, ne, ne. Samo da razgovaram, molim te. Samo da razgovaram.

Smirite, bolako.

Ostavi me!

Hej, Maro, Maruško.

Šta si ti još ovdje?

Moramo da završimo za sutra.

Ja sad iz Novog Sada.

Svratio da ostavimo. Neki ugovor je.

Maro, zašto je ovo radiš?

Znam da ti je užasno teško.

U stvari, ne mogu ni da zamislim koliko ti je teško.

U ovakvim situacijama potpuno je prirodno da čovjek prihvati neku pomoć.

Ne znam o čemu pričaš.

Znam jednog odličnog, nije psihijatar, nego je psihoterapeut.

Meni je u jednom trenutku mnogo pomogao.

Meni to uopšte nije potrebno.

Razmisli, bar molim te. Uvijek si bila racionalna, pametna.

Ne ti nikad pravila nikakve gluposti.

Nemoj sad da počneš, molim te.

Možeš da te vodim negde na večer? Ne, neću.

Jer sam gladna i moram ovo da završim.

Da. Stiglo ti je ovo overano sudsko poravnanje.

Milan Živković.

Ej! Haro!

Haro!

Dalje, haro!

Zaključaj me, molim te!

Maro!

Dani!

Začekaj, Maro!

Dani, Maro!

Ej!

Tehane! Dobar dan!

Zdravo!

Odko ti je ovdje?

Radimo start -up neki, pa...

Kako ste vi?

Dobar sam, dobar sam.

Pa što je dobro?

Da, da... Stali smo uruči ja da...

Znači,

to je principalna stvar...

Prokretno je apsolutno slično s oblastom.

A što je s drugim?

Mislio ste da je problem.

Mi smo u procesu negocijiranja, ali mislim da je dovoljno da ga imamo, tako

imamo vježbu na prvom stranu. Da, ali je bolje da vidimo da je i možda možda da

imamo vježbu od spodina.

To će biti dva razloga.

Ne znam.

Ok,

prosim, počinjamo.

Uvijek je to moguće.

Trebamo to osjetiti s takvim, mislim.

Trebamo to osjetiti jer trebamo to uvijek uvijek uvijek uvijek uvijek

uvijek.

Moram da idem.

Moram da idem.

Moram da idem, imam nešto. Ma šta? Ne možeš tako da odeš.

Moram, žao mi je. Šta se s tobom dešava? Šta radiš? Ništa se ne dešava, ništa.

Čekaj, gde moraš sad da odeš? Mislim, ne razumem.

Gde?

Dobar dan, odvolite.

Dobar dan.

Ne vam treba nešto?

Ne, ne, ne, ne treba.

Jel ti to mene pratiš?

Zašto si bilo u Tiritani?

Šta hoćeš ti?

Šta bi ti htjela?

Skini to jasno mokre.

I patike.

Dobro ti ga, Ego.

Imao je devojku, Sanja.

Poslala mu je poruku na Vajber.

Ona ne zna da je on umrla.

Volila bih da ju poznam.

Da mi priča o njemu.

Kakav je bio sa njom.

Pa ja ti pričam.

Ti ne znaš ništa o njemu.

Ne znaš li tipaš sve.

Ne znaš šta je radio.

Kakav je bio kad nije stanuo.

I te jedan sam.

Kakav je bio?

Pričaj mi.

Kakav je bio?

Odakle krenuti?

Koliko je sad?

Ma... Oko 11.

Stvarno? Da, zašto? Imam obaveze.

Kuda ćeš?

Imam trening.

Nedelja je.

Pa imam klijente i nedelju.

Javi da si bolestan.

Pa ne mogu to.

Stvarno moram da krenem. Stvarno. Molim te, molim te. Moram.

Uskoro se vidimo.

Ej! Ej!

Kako si?

Da vidim kako si. Ne javljaš se.

Donela sam ti lazanje.

Evo.

Jesi se umorila?

Da, malo.

Jesi dobro?

Dobro sam.

Sigurno? Da, da.

Sigurno, sigurno.

Toliko ispituju. Čekaj, daj.

Nisam popila kafu još.

Da dođem ja na par dana kod tebe, a?

Ne treba.

Dobro je sam.

Šta se događa s tobom, Maru?

Zašto?

Pričaj sa mnom.

Nas dve smo uvijek pričali.

Znam da je ovo sada teško, ali evo ja sam tu.

Možda da odemo ti ja negdje, a?

Odemo, šetamo, pričamo, plačemo.

No bravo, mo bravo, uzmi tabletu, uzmi ti.

Moraš da plačeš, razumeš?

Moraš da tuguješ.

I ne možeš da živiš kao da se ništa nije dogodilo.

Pa to nije normalno, eto, eto, nije normalno.

Da sad.

I ovu su vitamini.

Da ti je žive roditelj, Eko.

Mama, moraš da sam bio ono.

Žao mi je.

A

otac?

On je u Africi.

Roditelj.

Šta? Graduijski ženjer.

Da li samo radi tamo ili živi? Mislim, da li dolazi ovamo, da li se vidi?

Vidimo se, vidimo se.

Samo redko.

Kad je ovdje obično mladeno, kao i moje te druge žene i djece.

Ustari, ugotovo.

Hvala sam.

Jel' ovo dvoje kući, ta? Ma, jok.

Od ur takvih starih, ta ne.

Hvala vam.

Reteni.

Ne, ne, ne.

Ne, ne, ne.

Ne, ne, ne.

Ne, ne, ne.

Ne, ne, ne.

Hoćemo jedan lakši trening.

I može.

Da preplevamo u breku. Gde?

Preko buta.

Jel' smiješ?

Ajde, ajde, izazov, izazov. Ne, ne, ajde. Da vidim konditu, da vidim

Čekaj, čekaj, nemoj, nemoj, nemoj!

Sa njim moj život imao neki smisao.

Bio je cel.

A tad... Kao da imam samo

parčiće.

Ja sam bila mlada, ja nisam ni htjela da imam djecu.

Mislila sam imam vremena, imam vremena.

Kada je došla Nemanja i sve se promenilo.

A sada... Nemam više ništa.

Ja sam u te noći bio u toksiku.

On je bio sa svojom ekipom.

Stajali su s jednim stolom, ja sam bio na drugom krevšankama.

Počele da pristiže piće, sokriću dure, viski

šampanjac.

Sve on naručio.

Onda mi u jednom trenutku prišao neki tip sa nekom zelenom kosom.

Ne znam ko je, ali stalno je bio s Nemanjem.

Stefan.

Pitao me da li imam koksa do njega i njegovo društvo.

Ja sam rekao da nemam, a on mi kaže... Nemanja mi je rekao da ti znaš gde ima.

Ja sam rekao da znam.

I nešao sam se s njim u WC -u, dao sam mu to šta je posle bilo, ne znam.

Da li je to nemanj uzimao ili ne uzimao, pojma nema.

To se dogodilo.

Nisam znao da je imao probleme s srcem.

Ugo mi je žao.

Znam.

Kad je Nemanja pisao tu školu u Londonu, onda sam pomislila,

sad bih mogla malo da pobjegnem od posla, da odem tamo, da ga posjetim, da

neko vrijeme sa njim, da se družim, da vidim taj grad.

Kad uvijek sam želela da odem na letu. Nisam.

Pa idi.

Sada?

Možda bih mogla.

Drugi ljudi, druge ulice.

Prijelo bi vam.

Treba da iduš.

A ti?

Šta ćeš ti da radiš?

Ja ću da otvorim klub.

Kakav klub? Videoklub.

Fitneski klub.

Ali na mor.

Dobra ideja.

Za planove.

Mila Lepa.

Na kogu...

Čekam te ja, na metu da pukoje sve, još

stojim, čekam te ja, i neću da prekinem let,

prekinem let.

Moje sve.