Original subtitles

u protekloj sedmici,

pronađena su četiri tijela.

Vezano za slučaj ubistva

koji je imao deset žrtava.

1973

Jedan od najnasilnijih američkih serijskih ubica je uhvaćen.

Jednu djevojku sam stavio u prtljažnik, a drugu na zadnje sjedište. Onda sam ih izbo nožem na smrt.

Onda sam te noći odsjekao njihove glave.

Ciljao je na nekoga ko je slab i bespomoćan.

Tinejdžeri, studenti sa fakulteta.

Cepao je i obezglavljivao svoje žrtve,

zatim imao seks sa delovima tela.

Roz Thorpe je bila vesela djevojka. Pametna.

Aiko Koo je zapravo bila samo djevojčica.

Ko zna sta bi ove zrtve postale u buducnosti.

I mislim da je to tragedija.

Ali ono što je najsokantnije...

Razlog zašto ubija ljude.

U dobi od 10-12 godina,

dobio je nasilje od svoje majke.

"Ti si ništa, nikad nećeš biti nešto."

Još se dosta svađamo. Stalno me je omalovažavala.

Ja sam kao lutka na koncu.

Da nije bilo majke,

on definitivno ne bi bio serijski ubica.

Nasilje se pretvorilo u veliki zločin...

Ubio je svoju majku.

Hteo je samo da ponizi i oskrnavi leš

na bilo koji način, i jeste.

Kemperova uzasna ubistva su zainteresovala i intrigirala FBI...

Evo tipa, ubija studente.

Nekrofil je, šta je sve uradio svojoj majci.

Šta ga razlikuje od nas? Šta mu je na umu?

Da biste razumeli umetnika, morate pogledati njegov rad.

Kemper će biti prvi

što pomaže FBI-u da identifikuje karakteristike ubice.

Specijalni agent John Douglas intervjuiše Kempera i pravi revoluciju u kriminalističkoj psihologiji.

Do danas su rezultati ovih intervjua pomogli policiji da istraži i uhapsi druge serijske ubice.

Vezao sam je i udavio je.

Nisam imao seks s njom pre nego sto je umrla, već kad je bila u nesvijesti.

Kemper je od velike pomoći jer je veoma inteligentan.

Vise nego prosecno inteligentan.

Može da se seti u potpunosti

sve što radi.

Zauvijek je promijenio pravnu instituciju.

Idete na put sa FBI-jem...

U um jednog od najplodnijih američkih serijskih ubica.

Ja nisam stručnjak. Nisam ni autoritet.

Ja sam neko ko je bio ubica skoro 20 godina

Igrao sam opasnu igru ​​sa punim oružjem

i sredio nas sve.

Šezdesetih godina, Santa Cruz je bio grad na plaži

u blizini kvalitetne sekvoje šume.

Bilo je jako lijepo.

Bilo je kao iz sna.

Univerzitet Santa Cruz otvoren je 1965

i veoma popularan u to vreme,

postajala je lokacija puna kulture

gdje su hipici voleli da idu.

Bilo je vrijeme za zabavu.

Dođite u Santa Cruz da budete slobodni i živite lako.

Sve dok leš ne iskoči na plaži.

U ovom regionu ima mnogo nerazjašnjenih ubistava.

Četiri žrtve su studenti na obližnjim univerzitetima.

Najmanje dvije mlade djevojke su nestale i vjerovatno mrtve.

Ljudi su kupovali oružje,

provjeravali jesu li vrata zaključana,

i atmosfera je bila ispunjena strahom.

Sve dok nije sam kontaktirao policiju,

Mislim da se niko nije osjećao sigurnim.

Edmund Emil Kemper III je 24. aprila 1973. pozvao policijsku upravu Santa Cruza.

Prošle subote oko 5:15 ujutro...

Ubio sam svoju majku.

I oko 19:55 istog dana, ubio sam njenu prijateljicu.

On takođe priznaje da stoji iza "Ubice studentkinja"...

Čovek odgovoran za gnusnu smrt 6 studentica...

Tako da u tom trenutku osećam da sva moja krv

silazi od glave do pete.

To je bio šok za sve.

Svi su se uspaničili.

Jer odjednom, nešto se događalo.

Kada je policija stigla, ispunio je cijelu govornicu.

Uhapšen je unutar telefonske govornice.

Visok je skoro 2 metra i težak 130 kila. Zaista ogroman čovek.

Kad su policajci stigli

izašao je iz telefonske govornice,

i bukvalno je stavio ruke na vrh govornice

da kaže "Odustajem".

Toliko je velik.

Zašto si se predao?

Jer je moralo prestati.

Ovo bilo ludo vrijeme, i gnusno zlo

ko je Kemper počinio tim ljudima.

Rekao je tačno i vrlo detaljno

sve šta je uradio ovim žrtvama.

Kad bolje razmislim, da se nije predao

i da je nastavio ubijati, mogao je biti slobodan

i ubijati jako dugo.

U ovom ekskluzivnom videu koji samo policija može vidjeti, Kemperovo priznanje je snimljeno u cijelosti...

Imate pravo na šutnju.

Šta god kažete može da se koristi za tužbu pred zakonom.

Da li ste svjesni svojih prava?

Da, gospodine.

Možete li mi reći imena djevojaka koje su bile žrtve i šta ste im uradili?

Biće to duga priča.

Nakon što je Kemper uhapšen, specijalni agenti FBI-ja John Douglas i Robert Ressler su mu se obratili radi novog kriminalističkog istraživanja.

U to vrijeme, sva istraživanja

urađeno na kriminalističkoj psihologiji

su samo sa stanovišta rehabilitacije.

Morali smo razviti aktivnije tehnike

da uhvatimo ovakve osobe.

Rekao sam svom partneru: "Trebali bismo otići i razgovarati sa stručnjacima."

Nismo tražili dozvolu od FBI-a

jer kako se ono kaže, bolje je tražiti

oproštenje nego dozvolu.

I prva osoba koju intervjuišemo

je Edmund Emil Kemper.

On nije bio lud. Bio je savršeno svjestan

kako i šta je tačno radio,

i sve je ispričao policiji.

Možete saznati tačno šta želite da znate.

Savršen je za FBI.

Kemperovi i Douglasovi razgovori nastavili su da budu uticajni sve do sledeće decenije i promenili su nacionalnu temu serijskih ubistava.

Kemper otkriva šta ga motiviše...

Šta čini da inteligentno dijete postane hladnokrvna ubica...

I kako nije bio uhvaćen.

Najbolji način da se to shvati

je gledajući Kemperovo djetinjstvo.

Edmund Emil Kemper III rođen je u porodici Clarnell i Edmun Emil Kemper II 18. decembra 1948. godine u Burbanku, Kalifornija.

Ed Kemper nikada nije imao normalno djetinjstvo.

Bila je haotična veza

između njegove majke i oca.

Ovo se dešavalo neko vreme,

svađaju se, viču jedno na drugo,

ponižava njegovog oca.

Sve dok njegov otac više nije mogao izdržati i otišao.

I njegov sin živi sa svojom majkom.

Nakon razvoda...

Clarnell se seli sa 9-godišnjim Kemperom i njegove dvije sestre u Montanu.

Majka ga je često vređala,

nije joj se sviđao, možda ga je čak i mrzila.

Njegova majka je uvijek snishodljiva

i ponižavala ga,

ali neko se ne probudi jednog dana

i samo odluči: "Izaći ću i ubijati žene",

jer je neko hteo da simbolički ubije svoju majku.

Počelo je 10, 15, 20 godina ranije

u njegovom umu, u njegovim fantazijama.

Imao je stariju sestru i mlađu sestru,

i igrali su igrice poput plinske komore i električne stolice,

to je bilo glumljenje smrti.

Vezale su ga za stolicu,

onda je njegova sestra kobajagi

pritiskala dugme za napajanje

da ga ubije, a on se trzao

na stolici kao da je pogubljen.

I to je bila igra, ali zapitaš se

da li ima nešto u tom iskustvu što je započelo

ove veoma smrtno orijentisane fantazije.

Majka ga se bojala.

Stavljala ga je u podrum.

Godine 1989. Kemper je pristao na intervju sa Ann Burgess sa časa forenzičkih nauka na Univerzitetu u Bostonu.

U intervjuu je pričao o traumi iz djetinjstva.

Ostali članovi porodice idu gore

na noćni odmor, a ja sam otišao u podrum.

Dakle, postoji jedan sprat u kući koji nas razdvaja,

i bilo je veoma strašno.

Majka mi nije davala nikakav izvor svetlosti.

Nisam mogao da imam noćnu lampu, bila je preskupa.

I on govori o pacovima koji izlaze noću

o tome koliko se bojao pacova.

On je sam u mraku

samo uz svjetlost pećnice.

Gledao je tu gasnu pećnicu

i fantazirao je da je to pakao,

to je sotona.

I plamenovi su počeli da izlaze.

A meni je to kao vatra iz pakla.

Sve što sam vidio je senka plamena

ili svjetlo, kako igra unutar rešetke pećnice,

dok svijetli na zidu i ispušta šištanje.

Sklapao sam pakt sa demonskim silama

tako da sam bio ubjeđen

da će me ova vatra progutati i živog spaliti.

Imao je lutke koje su pripadale njegovoj starijoj sestri.

Volila je te lutke.

Dakle, tada je prvi put počeo da odsjeca glave,

ruke i noge lutke.

Nije se zaustavio samo na lutkama.

Vrlo brzo, dok je još mlad...

Kemperove nasilne sklonosti eskaliraju.

Zatim je prešao na okrutnost nad životinjama.

Ono što znamo je da je to preteča budućeg nasilja.

Pa je mačku živu zakopao

zatim je izvadio nakon što je umrla,

odsječe mačkinu glavu,

zabije je na kolac.

Ako pogledate ove karakteristike kod djece,

postoji mogućnost da u budućnosti postane nasilni prestupnik.

1954. godine, 15-godišnji Kemper je poslan da živi kod bake i djeda u North Fork, Kalifornija.

Poslali su ga baki i djedu,

u udaljenim područjima.

On je volio svog djeda.

Jedina osoba za koju sam ikad čuo da ju je volio.

Deda mu je nabavio pušku.

I naučio ga kako da puca.

On je pucao u ptice.

I njegovoj baki, po imenu Maude,

se to nije dopalo.

Uzeo je pušku.

Sada počinjemo da vidimo

efekat kada je bio uznemiren.

Kada je zatraženo da nešto uradi, to je izazvalo dosta bijesa.

I nažalost, Maude je ista ličnost

kao i njegova majka.

Šefica, dominantna,

zvocavi tip majke.

Opisao ju je kao verbalno zlostavljajuću.

Koristio je isti opis za njegovu majku.

Počeli su da se svađaju,

i zasitio se...

njome, i odlučio je da uzme tu pušku

dok je sedela za trpezarijskim stolom...

Prišao je i upucao je

jednom u potiljak

i nekoliko puta u leđa.

Iznenađujuće, još nije završio.

DALJE

Zlostavljan je od svoje majke,

i to može da podnese donekle,

dok kap ne prelije čašu.

Rekao sam, "Ona mora da umre, ili će devojke umreti."

Tada sam odlučio da ću ubiti svoju majku.

U avgustu 1964., 15-godišnji Ed Kemper poslan je da živi sa bakom i djedom u udaljenoj sjevernoj Kaliforniji.

Tamo je pucao svojoj baki u leđa...

...jer mu je oduzela pušku.

Tada je postao užasnut.

Bio je veoma zabrinut kako će to uticati na njegovog dedu,

Tada je odlučio, najrazumnije bi bilo da ubije i svog djeda

da deda ne pati.

Zašto si ubio svog dedu?

Ti ga voliš.

Zatim je odgovorio: „Nisam želeo da deda

vidi da mu je žena mrtva.

Mogao bi dobiti srčani udar."

Nema smisla.

Onda je pozvao policiju, došli su i uhapsili ga.

Nakon što je hladnokrvno ubio baku i dedu, 15-godišnji Kemper je poslat u bolnicu Atascadero.

U to vrijeme sam bio visok 2 metra.

Težak 79 kila.

Nisu mogli vjerovati da imam manje od 16 godina.

Sudija je potom poslao psihijatra.

Rezultat prijave je da sam psihički bolestan,

da sam, kako se to zove...

Kako je rekao... da me je moguće spasiti.

Da me treba liječiti a ne kažnjavati.

- Atascadero, moglo bi se reći da je mjesto

da se nosi sa ludim kriminalcima, a ima ih mnogo

osobe sa teškim mentalnim poremećajima

koji rade nešto zbog svoje psihe.

Kemper se nije uklapao u taj kalup.

Mora da su mislili da je lud jer.. vidi šta je uradio.

Ali, nažalost, njegovo stanje

nije odgovaralo dijagnozi bilo koje mentalne bolesti.

On nije bio paranoidni šizofreničar.

Nije čuo nikakve glasove.

Ovu vrstu patologije

niko nije primećivao,

čak i stručnjaci za mentalne bolesti,

i nisam siguran da su znali šta da rade s njim.

Dakle, jednostavno su ga zatvorili.

Dakle od svoje 15 do 21 godine on je bio u kavezu.

I tako se razvio.

Evo momka koji nikad nije imao curu.

Opisao je da je masturbirao

nekoliko puta dnevno.

Mnogo toga o čemu je razmišljao

dok je radio ove aktivnosti, je ono šta bi radio

njegovoj majci, pa čak i drugim ženama.

Mrzeo je svoju majku i to ga je napalilo

i stimulisalo ga.

To mi govori da tokom rane adolescencije,

gde ljudi prolaze kroz pubertet,

i njihova seksualnost počinje da se budi,

možete vidjeti prve znakove spajanja

seksa i agresije.

Uradili su mu neki psihološki test.

Veoma je inteligentan.

On je više nego prosečno inteligentan.

Njegov IQ je 145.

Prosečan IQ u Americi je između 90-100...

145 i više se smatra "genijem"

Nisam bio svjestan nikakve inteligencije.

Jer me prilično često nazivali glupim,

i nažalost, počeo sam da mislim tako.

Tako da sam bio zaista pozitivno zadivljen i iznenađen

kada sam saznao da nisam mentalno hendikepiran.

Zaista, mislio sam da sam "zaostala osoba".

Izgleda tako bezopasno

zbog svoje inteligencije

i pristojnog držanja.

Veoma je prijateljski nastrojen i pričljiv,

zaista osoba koju je lako zavoleti.

Oni su mu vjerovali.

Mislili su da je on samo običan kriminalac koji se potpuno oporavio.

Takođe im pomaže na sekretarskim dužnostima u kancelariji,

i prilikom testiranja drugih zatvorenika.

Naučio je ključne riječi i šta da kaže

da bi mogao da izgleda normalno.

Zapamtio je sva pitanja.

Tako da zna šta bi trebao biti odgovor.

Zato je prošao konačnu provjeru.

Kada je Kemperu dozvoljeno da napusti Atascadero,

proglašen je zdravim.

Psihijatri zaista nisu mogli vjerovati

da predstavlja opasnost za sebe ili druge.

Bio je uzoran pacijent.

Zato su preporučili da bude pušten.

Ali kada je pušten,

naterali su ga da ponovo živi sa svojom majkom.

Iako su znali za problem, 21-godišnji Kemper je pušten na brigu svoje majke.

Sada je sa svojom majkom.

Vratio se u staro okruženje, zvocanje, galama.

Ona ga je slomila.

U roku od devet mjeseci ubio je svog prvog autostopera.

DALJE

Mary Ann Pesce i Anita Luchessa

su prve koje su bile ubijene.

Rekao je da ju je isjekao od uha do uha.

Kad sam je napao, nije odmah shvatila

šta se dešava.

Upravo sam prošao kroz užasno iskustvo

tj. izbo sam je, i idem nazad do njene cimerke

koja se uspaničila, moram da je ubijem,

ne mogu je pustiti, sigurno će prijaviti.

Ljudi će me uhvatiti.

1969. godine, 21-godišnji Ed Kemper pušten je iz bolnice Atascadero i prisiljen je da živi sa svojom majkom u Santa Kruzu u Kaliforniji.

U intervjuu sa Džonom Daglasom, Kemper priča kako ga je majka zlostavljala i ponižavala...

To uništava njegovo samopouzdanje i otežava mu da se uklopi u život odraslih.

Nakon puštanja iz maloljetničkog zatvora,

on je usamljenik i nije se uklapao.

Želio je da se druži sa policajcima i da se druži sa njima.

On je zapravo imao ambicije da postane policajac.

Mislim, to zvuči ludo.

Mnoge ubice su prvobitno želele da budu pripadnici policijskih snaga,

a neki od njih su zaista bili.

Serijske ubice Tore Hedin, John Christie, Mikhail Popkov i David Stephen Middleton, bili su policajci prije nego što su postali nasilni kriminalci.

Ovi ljudi su zainteresovani za policijske institucije

jer žele da nauče istražne tehnike

da bi mogli da izbegnu hapšenje.

A kako da bolje naučite istražne tehnike

ako ne družeći se sa policijom?

Kemper je želio da bude policajac,

ali nije mogao biti prihvaćen jer je visok 2.1 metra,

težina 136 kila.

On premašuje granicu visine.

Tako je dobio posao u saobraćaju.

Šta su ljudi videli u vama?

Finog čovjeka.

Većinu života sam živio kao normalna osoba,

Iako sam živo paralelno

sa sve više bolesnim životom, drugim životom.

On jednostavno nije mogao dobro funkcionisati u društvu.

Njegov ljubavni život je zaostajao.

Kad vidi normalne ljude, muškarce i žene kako hodaju zajedno

idu na sastanak ili se druže,

njegov nivo ljubomore je jednostavno bio ogroman.

Tvrdio je da je njegova majka

ta koja mu je zabranjivala da bude sa djevojkama njegovih godina.

Želi da ga majka predstavi nekim djevojkama

na kampusu, a njegova mama je rekla: „Ne.

Nikad nećeš izlaziti sa tim djevojkama,

beskoristan si."

Majka Eda Kempera rekla mu je da nikad neće imati djevojku...

Tako je Kemper odlučio da je jedini način da posjeduje ženu koju želi, je da je kidnapuje.

Moja frustracija? Moja nesposobnost da komuniciram socijalno,

seksualno. Nisam bio impotentan,

ali emotivno sam bio impotentan.

Smrtno sam se bojao neuspjeha

u izgradnji odnosa između muškaraca i žena.

Apsolutno ništa nisam znao o tom području.

Čak i ako je to samo sedenje i ćaskanje sa mladom devojkom.

Moram da budem u stanju da komuniciram

i ironično,

zato sam i počeo da kupim stopere.

Kultura stopiranja u Santa Cruzu je bila vrlo aktivna.

Ljudi stopiraju po cijelom gradu.

Naročito se mnogi voze do fakulteta.

Mogao je da ide na prostitutke,

ali prostitutke su uličarke.

One su jake. Čvrste su i mogu same da se brinu o sebi.

Kemper je bio previše pametan za to, pa išao na one

za koje je znao da su slabe i ranjive.

Studentice. Djevojke sa fakulteta.

Bilo mu je komforno upoznavajući se sa

procesom kupljenja autostoperki.

Želeo je da vidi koliko daleko može da ide,

i on je to proučavao.

Pokupio bi studenticu,

i želio je vidjeti, da li je može pustiti da ide.

Tako se testirao, vježbajući.

Pokupim mlade devojke,

i svaki put idem malo dalje.

To je neka vrsta izazova.

Vozim.

Idemo na usamljeno mesto,

gde nema ljudi da gledaju

gde sam mogao da učinim nešto, i rekao sam sebi, "Ne, ne mogu."

Kako Kemper kupi sve više devojaka, njegova potreba da ih kontroliše postaje sve veća.

I ova požuda, ovo užasno, besnuće izjedajuće osećanje u meni,

Osećam kako mi proždire iznutrice,

ova fantastična strast,

to je kao droga i alkohol.

Samo malo nije dovoljno. U početku možda jeste.

I kako se privikavate na to, psihološki i fizički

počinjete tražiti sve više i više.

To je isti proces.

Dakle, konačno dolazim na misao,

"Usuđujem li se izvaditi ovaj pištolj?"

Već shvatajući, ako taj pištolj izađe van,

nešto se mora dogoditi. I to će se desiti.

Tada nisam znao, ali nešto će se dogoditi.

Igrao sam opasnu igru ​​sa punim oružjem,

i sredio nas sve.

U proleće 1972. Kemper ponovo započinje svoj ubilački pohod...

Ali ovaj put, meta nije njegova porodica...

Nego devojka za kojom žudi.

To je izlaz za ljutnju.

Ovo su devojke za koje je majka rekla

i zaklela se, da ih on nikada neće imati.

Ali čak i tada, na svoj način,

on može da kontroliše ove devojke. Njegove su.

I odlučio je, jednog dana,

zbog svih događaja, argumenata

sa majkom, da uzme taj pištolj.

Dugo je razmišljao o tome,

i jednostavno je to uradio.

Mary Ann Pesce i Anita Luchessa

su bile prve žrtva ubistva.

Vozio sam u Berkeley, California

Vidio sam dvije djevojke kako stopiraju, kako stoje pored puta.

Nose znak na kome piše da idu na Stanford

Jedna ima cvijeće u ruci.

Zgodne male lutke i žele vožnju.

Par pravih eksperata.

Želim da vidim koliko sam sav svoj,

ako mogu da odolim ovom iskušenju.

Ove dvije žrtve se odlično slažu

sa fantazijama i preferencijama.

Malog su rasta, veoma atraktivnog izgleda.

Ali on je rekao: "Znao sam da ću ih ubiti."

Kada sam ih pokupio rekao sam da želim da idem na Stanford, ali nisam.

Pošto je radio u saobraćaju,

znao je gde da odvede ove devojke.

Luchessa je sjedila na prednjem sjedištu.

Pesce je sjedila pozadi.

Stavio je lisice na Pesce.

Onda je povukao Luchessu.

Uzima Luchessu i stavlja je u gepek.

Više mu se dopala Pesce koja sjedi pozadi.

Ali, on će je ubiti.

Kad sam je napao, nije odmah shvatila

šta se dešava.

Nož nije probio.

Nosila je debelu košulju.

Nabio sam je do krova auta,

ali nisam probio njenu odjeću.

Nije to bio baš veliki nož.

Nastavio sam bezumno da je napadam.

Rekao je da ju je isekao od uha do uha.

Rekao je: „Nije kao u filmovima.

Znaš, stvarno je teško.

Veoma je teško nekoga ubiti."

"Znaš da u filmovima," rekao je, "isečeš nekoga,

i oni iskrvare, ali nije tako."

Kao i mnoge serijske ubice, on je bio prvi

koji nam je ovo rekao: u početku nije bio dobar.

Nije mogao da kontroliše svoje žrtve.

Sada, on ima Luchessu u gepeku.

Upravo sam prošao kroz užasno iskustvo

sa njenom cimerkom izbadajući je,

i bio sam u šoku zbog toga.

Nisam mogao da verujem da je bilo tako,

i hodam nazad izbezumljen,

moram da je ubijem. Ne mogu da je pustim.

Ona će me prijaviti.

Ljudi će me uhvatiti.

Vidjela je krv na mojoj ruci.

"Šta to radiš?"

Pomjerila se nazad i uzdahnula.

I pomislio sam, "Oh-oh,

ne želim da zna šta se dogodilo."

Rekao sam: „Tvoja prijateljica mi je pametovala, pa sam je udario,

mislim da sam joj slomio nos. Moraš doći pomoći."

Ona će umreti, zašto...

Zašto ona mora to da zna?

Nisam joj mogao to reći.

Rekao je: "Zabijam joj nož u leđa."

"I kako sam ubo njenu kost, ona se okrenula,

Ubadam je u prsa.

Njene grudi se vide,

ali nisam mogao da je ubodem. Bilo bi užasno

od mene da je ubodem u grudi."

Zaista je čudno

šta mu prolazi kroz um.

Pa ih je oboje stavio u prtljažnik auta.

Zatvorio sam gepek.

Ona nije mrtva, ona umire.

Uspaničio sam se. Pomislio sam,

zaključao sam ključeve od auta u gepeku

jer ih ne mogu naći u džepu.

O moj Bože, zaključao sam ih u prtljažnik.

Šutao sam gepek, vukao ga rukama.

Oh ne, ne mogu da verujem.

Zastao sam, rekavši,

"Stani i razmisli."

Smirio sam se.

"Provjeri sve svoje džepove."

Provjerio sam sve svoje džepove,

i ispostavilo se da je ključ u zadnjem džepu.

Nikad ga nisam stavio tamo.

Zatim se odvezao u svoj stan.

Sa dva leša u prtljažniku.

Zaustavljen je zbog stop svjetla.

Zaustavio se i izašao iz auta.

Šta je bilo, gospodine? - "Pokvareno vam je zadnje svjetlo."

Onda je Ed rekao: „Hoćete da proverite u prtljažniku?

da vidite šta nije u redu, možda se žica olabavila."

Policajac tada pomisli

da je on najkooperativniji građanin

i samo mu da upozorenje.

Rekao sam mu, "Ed, šta bi uradio--

šta bi ti uradio da je pogledao u prtljažnik,

i vidio da ima dva mrtva tijela."

Kaže: "Bio sam spreman da ga ubijem."

Nakon ubistva prve dvije studentice 1972. godine, Kemperovi ubojiti demoni su oslobođeni...

Ali horori koje će on izazvati su tek počeli...

U prva 24 sata sam trebao biti uhvaćen,

ali nisam, jer su ljudi bili uplašeni,

gledali su svoja posla i okretali glavu.

Mislio sam da sam prilično lukav.

Doveo je te žrtve,

Pesce i Luchessu,

nazad u svoj stan,

gdje ih je tada...

rastrgao...

i onda imao seks

sa glavom i drugim dijelovima tijela.

Mislim da me najviše proganjalo to

što je imao seks sa obe glave

i sa obezglavljenim tijelima.

Možete to zamisliti. Znate, jednostavno možete.

I zvučalo je tako brutalno, tako hladno,

tako proračunato i tako užasno,

tako užasno.

Ali ono što ljudi ne mogu lako da razumiju je,

zašto bi išao korak dalje od ubijanja,

a odgovor je, samo ubijanje

nije dovoljno da ga psiho-seksualno zadovolji.

Jer ideja je, ako neko ubije nekoga

i onda ima seks s njegovim tijelom,

jer ako je još živa,

bićeš previše uplašen, pa ako je ubiju,

neće se opirati.

Osjećao se kao da će biti odbijen.

Njegov seksualni život gotovo da i ne postoji.

Nisam siguran da bi mu bilo udobno

da ima seks sa ženom dok je još živa.

Ubijajući ih, pa sekući,

i imajući seks sa njima, mogao je da ih posjeduje na način

za koji je smatrao da ne bi mogao da ih ima da su žive.

Sljedećeg dana, izostao sam sa posla i otišao u područje Santa Cruza...

...i sahranio jednu od djevojaka, dio tijela bez glave...

...to je Pesce djevojka.

Zatim sam nastavio do područja Loma Prieta gdje sam odvukao drugo tijelo.

... tj. Luchessa, na područje sa puno drveća...

... bacio sam njegovo tijelo tamo, i...

...vratio se malo unazad i bacio neke od postojećih dokaza...

... poput krvave odjeće i drugih ličnih stvari.

Takođe sam bacio obe njihove glave.

Jedini efekat koji na njega to imalo je: „Bože, to je tako teško.

Bilo ih je teško ubiti.

Mislio sam da bi bilo mnogo lakše.

Moram da modifikujem svoj način rada

malo u budućnosti."

U intervjuu Daglasu, Kemper je rekao da su svađe sa njegovom majkom postale sve češće nakon prvog ubistva.

Douglas počinje da uviđa vezu između Kemperovog bijesa prema njegovoj majci i njegove žudnje da ubija...

Moja majka je bila bolesna, ljuta,

gladna i veoma tužna žena.

Mrzio sam je, ali želio sam da volim svoju majku.

I vidio sam povećanje količine alkohola.

Vidio sam kako joj socijalni život opada.

Vidio sam da je postajala bizarna.

Doživela je strašan bol u svom životu, ranom životu,

u svom odrastanju,

bračni neuspeh.

Ja sam konstantni podsjetnik na taj neuspjeh.

Majka ga je ponižavala.

Govorila mu da ga niko neće želeti,

da je beskoristan.

Ona je bila alkoholičar.

Dolazila je kući pijana usred noći

i govorila: "Ti, propalice, ja nisam

imala seks sa muškarcima 7 godina."

On je za sve bio okrivljen.

Ponovo, svađa sa njegovom majkom je izazvala nasilan bes...

Ali ovoga puta, Kemper se bolje pripremio za ubistvo.

Sada, Kemper, ima ono što mi zovemo alat za ubijanje.

Alati za ubijanje uključivali su nož, pištolj, njušku, lisice.

Sljedeća žrtva, Aiko Koo, izabrana je zato što

njegova majka je ponovo proklela Eda.

Aiko Koo je zapravo samo djevojčica.

Imala samo 15 godina,

i išla je na časove plesa.

Propustila je autobusa, pa je stopirala.

Kemper je došao, vidio je

izdaleka, savršena žrtva, sitno tijelo.

Pokupio sam je sa University Avenue u Berkeleyu

Ušla je u auto,

on kreće da vozi.

Shvatila je da nije odvedena tamo gdje želi da ide.

Zatim je izvadio pištolj, uplašivši je.

Uskoro je shvatio "ne mogu da koristim pištolj",

pa ga je sakrio ispod jer se prepala,

onda je počela da se smiruje.

Onda je iz nekog razloga morao da izađe iz auta.

Ali, greška koju je napravio je bila,

zaključao se iz auta

sa Aiko Koo unutra sa pištoljem.

Bio je veoma inteligentan, manipulator.

Uspeo je da je ubedi,

nagovorio je da mu otvori vrata.

Pustila me ponovo unutra.

Zaključao sam se spolja.

Otvorila mi je vrata.

Zbog čega ti ovo govorim?!

Jesam li mazohista? Da li želim da budem dodatno mučen?

Samo pokušavam da ti pokažem koliko...

je postalo loše, kako me ovaj bijes kontrolira.

Koristio je šal da je zadavi na smrt.

Onda joj je odsekao glavu.

Zašto si zadržavao glave?

Kad si odsekao, zašto si ih čuvao?

Zbog nečega iz mog djetinjstva.

Uhm...

Mogao sam okriviti jedan incident,

zato što je moj otac odsjekao dvije glave našim kokoškama,

a moja majka je insistirala da ih pojedem za večeru.

Pa, znaš?

Možemo reći zbog te jednostavne stvari.

Ali ja ne mislim tako.

Dakle, moj otac je otišao pozadi sa sjekirom.

Sjeo sam na biciklo i jurio sam.

Pokušao sam da ga zaustavim. Sećam se toga.

Seo sam na bicikl i vozio se okolo po bloku.

Plakao sam. Nisam pričao o tome godinama.

Siguran sam da je nešto izazvalo.

Možda se to pomešalo sa mojim fantazijama,

ali su potrebne godine da se razvije

dok ne postane ono što je sada.

Dan nakon što je ubio Aiko Koo,

trebao je da poseti psihijatra.

Kada je pušten iz bolnice Atascadero,

mora proći kroz neko vrijeme

zatim ponovo procijenjen.

Kemper je pametan.

On zna šta oni traže da odluče

da li je osoba razumna ili luda.

i zbog toga, prošao je jako dobro.

Kemper je rekao: „Izliječili ste me

na ovom Atascaderu.

Vi ste fenomenanlni momci."

Dakle, psihijatar radi šta misli

da je u redu, i rekao: „Dobro je.

Više mu nismo potrebni."

Ono što nisu znali je da je glava koja je pripadala Aiko Koou

bila u prtljažniku njeogovog automobila.

Imao je tijela u prtljažniku kada je proglašen zdravim.

Ja kao psihijatar ne mogu da razumem,

da su dva psihijatra rekla da je zdrav.

Bila sam užasnuta.

U međuvremenu počinju da se pojavljuju leševi

u gradu Santa Cruz i možda

su vezana za industriju droge, ali nemamo pojma.

Kako sve više mladih djevojaka nestaje u Santa Cruzu...

Policija je zbunjena oko razloga za ovaj incident.

Moj prvi dan na poslu, prva vijest koju sam pokrio

govori o glavi pronađenoj u planinama Santa Cruz.

To je bio šok za sve.

Kao da je magla obavila grad.

Ljudi su bili uplašeni.

Budući da sam mala, visoka 1.5 metar,

Nikada nisam smatrala sebe kao nekoga

ko može da se brani. Nisam se osjećala sigurno.

Policija razgovara jedni s drugima.

Šta se zapravo dogodilo ovdje?

Obalni grad evoluira u Grad ubistva.

Bili smo pod velikim pritiskom.

Ljudi uvek žele da znaju šta se desilo.

Zašto se to dogodilo?

Nismo imali pojma.

Nemamo pravo mesto zločina,

tako da se dokazima ne može ući u trag.

Nema jasnog motiva.

Sve žrtve nisu u srodstvu,

a oni su samo žrtve nasumičnih ubistava.

Nema DNK dokaza.

nije postojalo tako nešto,

pa pokušavaju ući u trag

Otkuda tijela dolaze?

Iz postojećeg obrasca, bilo je teško

prepoznati određeni obrazac.

Mogu samo da dignu ruke i kažu

"Ne znamo šta se događa."

Ne znajući, najgore tek dolazi...

DALJE

Još uvek se svađamo. I dalje me ponižava.

Ja sam kao lutka na koncu.

Bio je kao kipuća voda.

I dostigao je svoj limit.

Sedmicu prije nego što je umrla, znao sam da ću ubiti svoju majku.

U januaru 1973. Ed Kemper je ubio 3 žene, a policija nije imala tragova.

Ohrabren svojim uspjehom, još jedna svađa sa njegovom majkom tjera Kempera da se vrati u lov na studentkinje...

Kad se jednom naljuti zbog nečega,

njegov trenutni odgovor je bio da ubije.

I kada je to uradio, bilo je tako zadovoljavajuće

i uzbudljivo, dakle

pojavljuje se namjera ili impuls da se to ponovi.

Ali umjesto da napadne njegovu majku,

otišao je u lov.

On je kao lav na pašnjaku

tražeći slabe i bespomoćne.

Pokupio sam jednu vrlo lijepu mladu ženu.

Znate o čemu smo pričali dok smo se vozili?

Skoro često kao i tog trenutka,

o tipu koji ide okolo i radi te stvari.

I čim su počele da pričaju o tome,

nisu bile svjesne, ali su uz krivca.

Kunem se, ne bi tu priču pipnuo ni štapom.

Ali one mi pričaju o krivcu,

upoređuju teorije,

pogađaju kako on izgleda

kako je postupio, zašto je ubio,

pričaju mi o tome.

Kako mogu da uđu u auto s nekim,

u to vrijeme?

Procijenila je da ja nisam taj lik.

Nisam ličio na njega.

Postajao je sve bolji i bolji.

Kemperova inteligencija mu je omogućila da uči iz svojih prethodnih grešaka.

Što više ubija, postaje brži i efikasniji.

Jedna od stvari koje mi je rekao bila je,

eventualno, kada bi nekoga pokupio,

kada uđu u auto i sjednu

i zatvore suvozačka vrata,

on bi posegnuo do vrata, otvorio vrata,

i zatvorio ih opet, pretvarajući se da bude siguran

da su vrata dobro zatvorena, ali u stvari

stavljao je komad krede u prorez,

tako da ne možete otvoriti vrata iznutra.

I zaključio je, čim sjednu u auto,

oni su njegovi.

Njeno ime je Cynthia Schall.

Pokupio sam je sa Misijskog puta do Gradske vijećnice.

Trebalo je da je odvedem u kuću njene majke, koja navodno nije bila kući.

Zamolio sam je-trebala je da uđe u prtljažnik i da bude dobra...

Upucao sam je jednom u glavu...

... što ju je navodno odmah ubilo.

Naravno, nisam doktor, ali...

... provjeravao sam vitalne znakove svojih žrtava, i da, apsolutno ih nije bilo.

Kada joj je odsekao glavu,

zatim je izašao napolje, sa glavom

i spustio glavu žrtve na zemlju,

okrenutu prema prozoru spavaće sobe svoje majke. Zašto to radiš?

Nasmijao se i rekao,

„Zato što je majka oduvek želela da joj se drugi dive.

Zato sam to i uradio."

Hvalio se svojim zločinom.

U međuvremenu, razlog zašto njegova majka ne zna

da neko kopa zemlju u dvorištu, ne znam.

Komšije su mogle znati, jer je dvorište bilo malo.

Oko njega je ograda,

međutim, vrlo jasno vidljivo

iz druge kuće. Samo pokušavam da shvatim,

u koje doba dana ih je sahranio.

Postajalo je sve lakše. Postajao sam sve bolji.

Postajao sam manje uočljiv.

Počeo sam da se hvalim tom nevidljivošću.

Odsecao sam ljudsku glavu, noću

ispred kuće moje majke, dok je ona u kući,

i moje komšije su kući na spratu,

prozori su im bili otvoreni, kao i zavese.

U 23 sata pale se svjetla.

Sve što treba da urade je da svrate i pogledaju, i bio bi gotov.

Hodam uz stepenice sa torbom od kamere,

pripadala je mladoj ženi,

njena odsječena glava je unutra,

idem u svoj stan, prolazim pored mladog srećnog para

koji silazi niz stepenice

klimnuli su mi glavom i nasmiješili se kako su prolazili

rekao sam: "Dobro veče."

Idu na sastanak,

volio bi da se pridružim,

i svestan sam tih dviju stvarnosti,

a udaljenost između njih je tako dramatična,

tako neverovatna, tako nasilna.

Osećao sam kako točkovi škripe u meni.

Neki ljudi polude u tom trenutku.

Osećao sam to. Osećaj je bio veoma jak,

i mislim da se u tom trenutku neki ljudi slome,

ali nisam bukvalno poludio.

Nisam se izgubio.

Nestankom 4 autostopera...

Lov na "Ubicu studentica" dominira vijestima.

Zapamtite, Edmund Kemper je želio da bude policajac.

ali nije bilo šanse da bude policajac,

ali volio je da se druži sa pandurima

u sobi za žiri u ulici Ocean.

Poznavao ih je, pili su zajedno.

Udoban mali bar

Preko puta Santa Cruz suda.

Mnogo policijaca je išlo tamo u to vrijeme

da popije piće.

Volio je da se druži tamo.

Bio je zaista dio grupe.

Želeo je da bude kao oni.

Plate mi pivo. Ja njima platim pivo.

Neformalan odnos. Gurao sam malo nos tuda

pokušavajući da saznam neke stvari.

Znam da ne bi odali neke vruće informacije,

ali bilo je nekih stvari koje su me kopkale.

Kao, ima li spekulacija

o tome kako su žrtve umrle.

Da li si se dopadao policajcima?

Moglo bi se reći, bio sam prijateljska smetnja.

Smetao sam im. I bilo je namjerno.

Prijateljske smetnje su odbačene.

Pokušavao je dobiti bilo kakvu informaciju.

Ako je načuo, da je neko rekao: "Pa,

ovaj tip je ovo uradio,

nije trebao tako, trebao je ovako."

Odnosi sa ovakvim ponašanjem su veoma važni

da se oseća jedinstveno

da se oseća

korak ispred svih, da ne bude uhvaćen.

On je kao super ubica,

ne samo običan ubica,

koji ih je mogao izbjeći.

Tako visoka inteligencija,

pomaže Kemperu da izbjegne otkrivanje.

Kako si stekao znanje

da nadmudriš policiju?

Gledajući televiziju, vjerovali ili ne.

Karya Joseph Wambaugh, "Police Story".

Dobio sam ogromno prosvetljenje, ne samo od trikova,

od pravih stvari, trivijalnosti

koje možete vidjeti iz njihove procedure,

nego funkcionisanje iza toga, logike iza toga.

Ne bi dozvolio sebi da zakoračim

čak ni u potencijalnu zamku takvih ponašanja.

A jedno od njih je bilo: Previše priča o zločinima sa

ljudima, pokretanje razgovora o tome.

Voli da tvrdi da je pametniji od svih ostalih.

I moguće da jeste.

Iako je im je ispred nosa, Kemper nastavlja da izbjegava policiju...

Sve dok mu nisu došla dva policajca na prag kuće.

Neki policajci, oni su zapravo

jednom došli u tvoju kuću da zaplene pištolj.

Predstavnici šerifa.

Jedan od detektiva je bio

uznemiren jer je čuo da imam magnum pištolj 44 kalibra.

Zato što sam osuđivani mentalni pacijent i ubica.

Dobio sam obaveštenje da je muškarac

po imenu Edmund Emil Kemper III kupio vatreno oružje.

Videvši tragove života g. Kempera,

jednom je bio optužen za ubistvo vlastite bake i djeda

prije nekoliko godina, tako da je upitno

može li posjedovati taj pištolj.

Pa kada pogledate spisak kupaca,

postoji opis njihovog fizičkog izgleda.

Šalili su se o tome u šerifovom odjelu.

Ovaj tip je visok 2 ili 2.10 metara.

Trebaće mi pomoć da konfiskujem pištolj.

Dakle, pošto sam ja bio mlađi detektiv,

bio sam raspoređen u to vrijeme

da odem i zaplenim pištolj.

Pa smo otišli u Kemperovu kuću.

Došli su da zaplene oružje,

on i narednik detektiv.

Obilazili su pogrešnu kuću.

Ja sam bio preko puta i

čačkao sam auto, pored pištolja.

U gepeku.

Pa sam rekao Donu: "Čekaj malo,

Hajde da pitamo ovog tipa da li poznaje Kempera."

Pa sam prišao, i tada čovjek je bio u autu

ležao je preko sjedala

kao da radi na nečemu ispod volana,

sa kablovima i slično.

Pa sam rekao: "Izvinite, možemo li da porazgovaramo?"

On je odgovorio: "Naravno." I on izlazi iz auta.

I on izlazi iz auta. I on izlazi iz auta.

Visok je 2.10 metara, težak 130 kila.

Rekao sam Donu, rekao sam,

"Mislim da smo pronašli pravog tipa."

DALJE

Znao sam nedelju dana pre nego što je umrla, da ću ubiti svoju majku.

Odvukao ju je prema kuhinji.

Odsjekao sam joj glavu i ponizio njen leš.

Imajući seks sa majčinom glavom,

ne znam šta to psihološki govori.

Šest mladih djevojaka je mrtvo zbog načina na koji je odgajala svog sina,

i koje su bile njene zadnje riječi?

"Pretpostavljam, želiš stajati cijelu noć i razgovarati."

Bože, volio bi da sam to uradio.

Sljedeći program sadrži slike namijenjene odrasloj publici.

Gledaoci molimo da se prilagode.

Krajem januara 1973. Ed Kemper "Ubica studentica" je ubio 4 studentkinje.

U protekloj sedmici pronađena su četiri tijela

vezana za slučajeve serijskih ubistava.

Bilo gradonačelnik ili policija, niko ne može predvidjeti

kada i kako će biti izvršeno hapšenje.

Autostoperke su bile u opasnosti.

Ne samo zbog dijelova tijela koji se pojavljuju

ali ljudi su nestajali, a uzrok je nepoznat.

Ali nakon što je skoro godinu dana izbjegavao policiju, Kemperu je konačno prišla policija ispred njegove kuće.

A policija nije primetila da je čovek ispred njih...

"Ubica studentica" kojeg su lovili mjesecima.

Došli su i pitali me,

"Izvinite gospodine,

znate li ko živi u ovoj kući preko puta?"

Tražili su mene i nisu ni znali...

Shvatite na šta mislim? Loše vesti.

Rekli su: "Jeste li vi Ed Kemper?" Odgovorio sam, da. Onda se nastavlja.

Objasnio sam mu zašto smo došli,

ko smo i da trebamo da mu

oduzmemo vatreno oružje.

Onda je rekao, "Važi, nema problema." Veoma je kooperativan.

I ovaj, morao sam da saznam šta traže,

oružje za ubistva, kalibar 22 automatski,

ili kalibar 44 magnum, a ne želim da se hvalim

da imam puno oružja.

Ah...

Pa sam prokomentarisao, da napravim podjelu između ta dva,

i ja sam rekao, "Da, to je baš mali pištolj, zar ne?"

A on je rekao: "Kalibar 44 magnum?! Nadam se."

Rekao sam sebi, "Oh, ok." Zato što se taj kalibar 22 napunjen mecima

nalazio ispod prednjeg sedišta i

garantovao mi hapšenje na licu mjesta,

a kalibar 44 je u prtljažniku.

Zatim su pomislili: „O moj Bože, on je

jako dobar i kooperativan mladić."

Idemo do prtljažnika auta.

Instinktivno, moj partner i ja

stajemo sa obje strane automobila.

I čim je otvorio vrata od prtljažnika,

Rekli smo mu da se povuče, i mi ćemo ga uzeti.

Dakle, kada se prtljažnik otvorio,

bila je neka vrsta ćebeta,

i odmotali smo ćebe i tu je

futrola u zapadnom stilu

sa ogromnim magnum revolverom kalibra 44,

pa smo ga uzeli.

Imao si i druge stvari kod kuće, zar ne?

Da. Imao sam lične stvari

i lične karte od dvije studentice

koje sam ubio otprilike dva mjeseca ranije

odmah pored oružja u ormaru, u kutiji.

Jesu mogli da ga vide? Ne.

Ali da su me uhapsili da vide imam li još oružja

i otišli u ormar da provjere

da li ima drugih pištolja ili ne,

morali bi da primjete

žensku torbicu, torbu za knjige,

i studentske lične karte unutra

koje pripadaju posljednjim žrtvama ubistva.

Nakon hapšenja mi je rekao, da se Don i ja

nismo raširili sa obje strane automobila..

razmišljao je da izvuče pištolj

i ubije nas oboje.

U međuvremenu, dešavala su se sva ova ubistva

a mi nismo imali pojma.

On je veoma pametan čovek.

Nakon njegovog sastanka sa službenicima za provođenje zakona, svađa između Kempera i njegove majke je eskalirala...

Još uvek se svađamo. I dalje me omalovažava,

Ja sam kao lutka na koncu i on zna sve moje slabosti,

i plešem do bola,

pa čak i do fizičkog kontakta,

gde sam je fizički zgrabio

i bacio je na njen krevet,

pokušavajući dokazati da

pretim da ću je ubiti.

Majka Eda Kempera je administrativna pomoćnica

na univerzitetu Santa Cruz.

Njegova majka se dopala mnogima.

Bila je dio kampusa.

Zaista je bila deo te

zajednice Santa Cruz u to vrijeme.

Bio si uključen u kampus

jer tvoja majka tamo radi.

Da.

Takođe sam bio uključen u ubistva studentkinja

jer mi je majka povezana

sa fakultetskim radom, studentima,

ženama,

i imala je veoma jak i nasilan

odnos prema položajima muškaraca, posebno mene.

U februaru 1973. 4 studentkinje su nestale...

Lokalni univerziteti počinju savjetovati studente da ne stopiraju.

Univerzitet je javio đacima da samo prihvataju

vožnje sa autima sa univerzitetskom naljepnicom. A njegova majka radi na univerzitetu,

pa je imao auto sa univerzitetskom naljepnicom.

Tako da je izgledao bezbjedno,

i zato je bio tako uspješan.

5. februara 1973., nakon žestoke svađe, Kemperov ubilački nagon ga vodi tačno do majčinog koledža.

Već možemo vidjeti obrazac.

Nakon ogromne svađe sa svojom majkom

gde urlaju jedno na drugo satima...

on će izaći da ubije.

Sljedeće žrtve, Rosalind Thorpe i Alice Liu

su bile studentice na univerzitetu Santa Cruz

koje su bile previše povjerljive i ušle u auto.

- Roz Thorpe je bila djevojka slobodnog duha.

Bila je i bistra i živahna.

Svaki put kada dobije dobre ocjene, morala je otrčati u moju kancelariju

i reći: "Slušajte ovo, slušajte ovo."

Kada je Roz nestala, pokucali su na moja vrata

i pitali da li znam gdje je Roz Thorpe.

Znala sam da počinju da brinu

o postojanju ovog ubice.

A ja sam se odmah, hm...

zabrinula.

Bio sam ljut te noći. Moja mama i ja smo se jako posvađali...

...bio sam iznerviran. Rekao sam joj da idem u bioskop...

...ali otišao sam pravo na koledž.

I rekao sam sebi, "Kada pokupim prvu djevojku koja izgleda prosečno dobro..."

"..raznijeću joj mozak."

Edmund Kemper je u ovom trenutku, zaista

bio iskusan u onome što radi.

Bilo mi je fascinantno, znate, o njemu

kako učini da se žrtva osjeća komforno.

„Šta sam radio, stanem, pogledam ih,

želio sam da izgledam skoro kao

mali biznismen koji žuri negdje,

pa sam gledao na sat.

Gledajući na sat, to im govori da

imam sastanak, postoji mjesto

gdje treba da idem. I mislim da ih je to

oslobađalo stresa i sumnje koju

imaju kada uđu u auto."

Na pola puta niz brdo, usporio sam, auto je skoro stao.

Komentarisao sam pogled na grad odatle, i obe su ga prokomentarisale.

I dok su gledale tamo, ja sam ih obe upucao.

Prvo sam upucao gospođicu Thorpe koja je sjedila naprijed.

I okrenuo sam se da upucam gospođicu Liu.

Rekao je da se mnogo kretala,

pokušava da se pokrije.

Podigla je ruku,

pa je hitac prošao kroz ruku.

Pucao sam 3 puta, jer prvi hitac nije pogodio glavu...

...umjesto toga probio joj je ruku.

Drugi hitac joj je okrznuo glavu i ona se onesvjestila.

Treći hitac joj je išao u čelo.

Pokrio sam njihova tijela, jedno jaknom, a jedno ćebetom.

Vozio sam niz brdo sa autom iza sebe ovaj put...

... koji kao da ne primjećuje da nešto nije u redu.

Prošao sam pored dva stražara na dnu brda, ispred stražarske kancelarije.

U njegovom automobilu su obe žrtve.

Ispred ima mrtvu devojku,

a iza djevojku koja nije bila mrtva, nego je stenjala.

Rekao je da su dva policajca provjeravala

sve automobile koji su prolazili.

Kada sam prišao dvojici oficira

i stao, veoma su me pažljivo

posmatrali i pogledali,

i iskoristio sam priliku da bacim pogled na njih,

sa fašističkim pogledom kao: "Oh, ti fašistička svinjo.

Volio bi da me upucaš, zar ne?"

Izgledao sam dosadno, iznervirano,

kao umoran na kraju dana,

moj pogled je govorio: "Ne trebate mi vi sada."

I oni su se povukli u tom trenutku.

I on uspije da se izvuče.

Nakon što je jedva umakao policiji, "Ubica studentica" Ed Kemper se zaustavio kod kuće svoje majke...

Zajedno sa tijelima svoje 5. i 6. studentske žrtve...

Studenti Univerziteta Santa Cruz, Rosalind Thorpe i Alice Liu, u gepeku njegovog automobila.

Parkirao sam auto ispred kuće u ulici Ord 609A u Aptosu, na sred puta sam parkirao, i...

...onda sam kasnije noću oko 11.00 ili 11.30 otišao do prtljažnika auta, otvorio ga...

...i odsjekao im glave.

Detaljno mi je opisivao

kako ih je raskomadavao

i kako je jedna od njih imala više sala na tijelu

od prethodnih žrtava, i kaže da je

naučio kako sjeći salo u ljudskom tijelu,

i stomak mi se prosto preokrenuo.

Sljedećeg dana, kada je moja majka otišla na posao, unijeo sam njihova dva tijela u kuću...

...očistio sam je i imao seks sa njenim tijelom...

...i donijeo sam obe glave, ponovo ih provjerio, i pronašao jedan od metaka...

...metak koji je ubio gospođicu Thorpe, još uvijek zaglavljen ispod kože...

...na desnoj strani njene glave, blizu slepoočnice.

Pa sam ga izvadio.

Pa sam odlučio da odnesem obe glave u Bay Area i bacim ih...

...kao i tijela - i tijela takođe...

...jer nisam želio da policija misli da je ovo djelo lokalnih ljudi.

Kada su pronašli njene dijelove tijela,

bilo je šokantno.

Studenti su stalno dolazili u moju kancelariju da razgovaraju o tome.

Znali smo da nešto mora da se uradi,

da se obratimo studentima,

da izraze svoja osećanja

i savladati tugu i očaj,

pa smo odlučili da napravimo taj veliki događaj,

i došlo je oko 1.000 studenata i profesora.

Dakle, desila se ceremonija komemoracije dvije žrtve.

Da.

Da li si bio u iskušenju da odeš? Da.

Gledao sam previše epizoda

od raznih kriminalnih emisija,

gdje je to jedan od izvora za dobijanje tragova,

praćenje posjetitelja. Reći jednoj osobi

koja tamo slika ljude

da eliminiše potencijalne osumnjičene.

On je forenzički svestan,

on ima dobro osnovno znanje iz kriminalističke istrage

i daje sve od sebe da nadmudri policajce.

U intervjuu, Kemper objašnjava Douglasu kako je njegova svađa sa majkom dostigla vrhunac...

Ona kaže: „Ti si ništa, nikad nećeš

postati čovjek, isti si kao tvoj otac."

To je kao ključala voda,

i ne može više da izdrži

i kap će preliti čašu, i to je to.

Ovog puta, Ed Kemper odlučuje da više ne može da iskaljuje svoj bijes na nevinim studenticama.

Moralo se učiniti nešto drastično.

Bilo je proleće. Bio je April.

Nisam ubio dva meseca i rekao sam,

„Ovo se više neće dešavati drugim djevojkama.

Ovo mora ostati između mene i moje majke."

Rekao sam, "Ona mora da umre, ili će druge djevojke umreti,

i tada sam odlučio da ću ubiti svoju majku."

Sedmicu dana prije nego što je umrla, znao sam da ću je ubiti.

I kad je otišla na zabavu, napila se.

Došla je kući i otišla da spava. Tad sam se probudio.

Izašao sam van. Prošetao do njene sobe.

Ležala je i čitala časopis.

Njegova majka je sarkastično rekla,

„Oh, sada vjerovatno želiš da razgovaraš, zar ne?

Želiš da razgovaraš."

Sranje. Pogledao sam je i rekao sam, "Ne."

"Laku noć."

I znao sam da ću je ubiti.

Rekao je, da je ušao u njenu sobu

rano ujutru, oko 4 ili 5 ujutro.

Ubio ju je dok je čvrsto spavala.

Prebio ju je na smrt čekićem.

Sadizam je nanošenje bola drugima,

ali još osnovnije od nanošenja bola

je da sadista ima punu kontrolu

i dominaciju nad drugima,

gde je nanošenje bola samo jedan način da se sadist uvjeri

da on, u stvari, kontroliše njen život i smrt.

Ubijanje njegove majke je bilo veoma, veoma drugačije,

bliže i lično.

Još nije završio. Onda uzima majku,

odvlači je u kuhinju.

Odsjekao sam joj glavu i ponizio njen leš.

Stavio je glavu na policu, gađao je pikado strelicama.

I proveo je više od sat vremena

galameći, derajući se na nju.

To boli.

Jer ja nisam gušter. Nisam ispod kamena.

Došao sam iz njene vagine.

Izašao sam iz svoje majke,

i u stanju besa, ponovo sam ušao u njeno tijelo.

On ju je mrzio. Želio je da je oskrnavi

na bilo koji način na koji je mogao, i jeste.

Penetrirao je u njenu glavu.

Imajući seks sa majčinom glavom,

ne znam šta to govori psihološki

jer nikada nije proučavano. Možemo samo da nagađamo,

i mislim da ponašanje govori samo za sebe.

Još nije završeno.

Odlučio je da joj odsječe jezik,

i iščupa glasne žice, jer je uvijek zvocala.

Zatim je to bacio u smeće.

Opisivao je, da je bacao glasne žice

u smeće, i da su izvirile van.

Ponovo ih hvata, ponovo baca

u smeće, i ponovo iskaču van.

Zatim je rekao: "Čak i sada. Čak i sada kučko.

“Čak i sada, nakon svega ovoga, još uvijek mi zvocaš.

Mrzim te. Još uvijek zvocaš."

Cijeli život ga je ismijavala,

tako da je simbolično želio da otkine njene glasne žice

i baci u smeće, gdje je mislio da ona pripada.

Očigledno je pokušavao da ubije majčin glas,

iako mu je majka mrtva.

To je to, eto. Znate?

Šest mladih žena je mrtvo, zbog načina na kojeg je ona odgojila svog sina,

i načina na koji je njen sin vaspitan,

dok ne poraste, i koje su bile njene posljednje riječi?

"Pretpostavljam da želiš stajati i pričati cijelu noć."

Bože, volio bi da jesam.

DALJE

Bio sam suicidalan, veoma uznemiren,

pokušavao sam doći do nekoga, jer sam bio umoran

od ljudi me se uvek klone.

Proučavali smo ga. Znamo sve o njemu.

Znamo motivaciju. Znamo zbog čega klikne.

Sada možemo identifikovati druge serijske ubice.

U aprilu 1973. godine svađa između Eda Kempera i njegove majke dostigla je vrhunac...

Dostigao je svoj limit...

I izudarao čekićem do smrti izvor njegovog mučenja.

I dalje sam volio svoju majku.

Drugima je to teško razumjeti

da si ubio majku iz ljubavi.

Ovo nije racionalan proces. To je bolan proces.

Nelogično je. I moram živjeti s tim.

Odlučio je da mu je potreban razlog

da ljudi ne traže njegovu majku.

Pa je izabrao njenu najbolju prijateljicu,

i rekao je ako bi se otarasio njene najbolje prijateljice,

onda se ljudi neće pitati gdje se one nalaze

jer su vikendom često izlazile zajedno,

pa je nazvao, gospođu Halet.

Pozvao ju je na večeru, rekao da će

obe da ih izvede na večeru.

Ona je pomislila da je to u redu,

pa je te noći došla u njegovu kuću.

Ona dolazi.

Udara je jednom u stomak.

I onda demonstrira, jer je bio tako veliki,

kako lako može da je zadavi laktom,

i snažno pritisne

sve dok ne čuje zvuk vrata kako pucketa.

Rekao mi je, dok je davio gospođu Halet,

da je zapravo doživio orgazam.

Provodi noć sa njom na krevetu

i ima seks sa najboljom prijateljicom svoje majke.

Njegova majka je još uvijek bila u drugom dijelu sobe.

Kemper je počeo da paniči,

stavio je arsenal oružja u auto,

i napustio je grad.

Nadao se da postoji ogromna potjera za njim

da je na svim vijestima,

pa je vozio tri dana.

Vozio je 2400 kilometara i uzimao lekove protiv pospanosti.

Uključivao je radio, nadajući se da će čuti

vijesti o serijskom ubici.

Ali šta se desilo... niko ga nije jurio.

Otišao je u Pueblo, Colorado.

Jednog jutra, oko 5 ujutro.

Edmund Kemper, zove policijsku upravu Santa Cruza.

I razgovara sa dispečerom

i kaže: "Ja sam čovjek kojeg tražite."

I dispečer mu spusti slušalicu.

Policajac koji se javio na telefon

mu nije vjerovao i nije

želio da probudi ljude.

Pa je nazvao ponovo.

Kemper kaže da je ubio svoju majku.

On je ubica studentica sa koledža.

On je odgovoran za sve ove zločine.

Stavio sam jednu devojku u prtljažnik, a drugu na zadnje sedište...

...onda sam ih obe izbo nožem na smrt.

Rekao je poručniku da nazove mene,

jer sam ja znao tačno gde on živi.

Nismo imali pojma. Potpuno neverovatno.

Mislio je da ga jure.

Činjenica je, nisu imali pojma ko je ubica.

To je bio šok za sve.

Nastavljaju da razgovaraju telefonom

dok policija ne dođe.

I hapse ga.

Zašto si se odlučio predati?

Kada je moja majka bila mrtva, bio je skoro

katarzični proces u tom trenutku.

Fizički mi je pozlilo tada,

kada je umrla, kad sam je ubio.

Nakon što je umrla, nisam više mogao da se povučem.

Povukao sam se od odustajanja hiljadu puta.

On se predao odmah nakon što je ubio svoju majku

jer je tada riješio svoj problem.

Više nije morao da ubija simbolički.

Ubio je svoju majku.

Koren njegovih problema je njegova majka.

Ubijanje je izlaz za ljutnju.

Kad njegove majke nema, gotovo je.

Policija Santa Kruza je došla i odvela ga.

Kempera izručuju u Santa Cruz

Iz Puebla, Colorado, autom,

neobičan način transporta u ovom slučaju,

metoda odabrana iz sigurnosnih razloga, saopštila je policija.

Proveo sam dosta vremena sa Edom.

Sjedio sam na zadnjem sjedištu

sa njim 3 i po dana.

I nije prestajao da priča.

Došlo je do toga da sam pomislio u sebi,

„O moj Bože, hoćeš li da umukneš?

Znate, ovo postaje previše."

Ako smo morali stati po benzin,

u toalet i tako dalje...

On je nosio kožnu jaknu

sa puno visećih ukrasa.

Njegove ruke su u lisicama,

i izašao bi iz auta i

samo bi se šepurio da ga svi vide,

jer gdje god da smo došli, bilo je gužve.

Volio je ozloglašenost.

Kada smo se konačno vratili u Santa Cruz...

želio je da zna li ima mnogo novinara

ispred zgrade ili ne,

naravno da je bilo, ali išli smo iza

odveli ga uz stepenice i zatvorili ga.

U redu, Ed, pročitaću ti tvoja ustavna prava, još jednom.

Imate pravo na šutnju.

Nemate obavezu da odgovarate na pitanja.

Šta god kažete koristit će se za tužbu pred zakonom

Jeste li razumjeli svoja prava?

Da, gospodine.

Ono što je zanimljivo u njegovom procesu zatvaranja,

postoji papir sa svim njegovim podacima,

i zbog čega ga optužuju.

I kada je došao do sekcije kome se obratiti

u hitnom slučaju, okrenuo se prema meni i rekao:

"Nemam nikog drugog. Mogu li da napišem vaše ime?"

Zato je moje ime bilo na njegovom informativnom listu.

Kemper je optužen danas popodne

za ubistvo šest mladih devojaka,

njegove majke, kao i njene prijateljice.

Dok je stigao u Santa Cruz,

novine bile su pune nekih detalja o ubistvima.

Ja... Bila sam užasnuta.

Ovaj uspavani mali grad pored obale,

se nikad nije oporavio.

Dok je Santa Cruz šokiran užasima koji se dešavaju njihovom gradu...

Državni branioci imaju nemoguć zadatak – da dokažu nevinost čovjeka koji se predao.

Reći ću vam malo o mojim interakcijama

sa Edijem, sa Edom Kemperom.

Jednog dana mi se vrat ukočio.

Jedva sam mogao da pomerim glavu.

Rekao je: „Znam mnogo o anatomiji.

Mogu ti poboljšati vrat."

pa sam se okrenuo,

i masirao mi je vrat, okolo, ne znam,

pet minuta, i, da znate, upalilo je.

Kad bolje razmislim, evo ga taj ogromni čovjek

koji je vjerovatno mogao da me ubije jednom rukom,

i nikad, nikad, se nisam osjećao nesigurno u njegovom prisustvu.

Osjećao sam, da me je neko napao,

on bi prišao da mi pomogne.

Proveo sam dosta vremena sa njim.

Bili smo prijatelji.

Sposobnost Ed Kempera da je mogao

da bude veoma šarmantan je izvanredno.

On je toliko dovitljiv, i manipulativan.

On je bio uzoran zatvorenik i fin čovjek.

On nije bio lud, nije...

nije bio naročito nasilan.

Čak se i šalio sa stražarima. Dopadao se stražarima.

On je bio.. veliki džinovski dječak,

bio je veoma prijateljski, veoma kooperativan,

volio je policiju...

i rekao bi vam sve što ste želeli da znate.

Vodio nas je na razna mjesta,

kroz planine Santa Cruz okruga.

Tamo im je pokazao sva mjesta

gdje je bacao dijelove tijela.

Pa, samo mjesta za odjeću i lične stvari...

... kao i njihova tijela.

Nedostajali su nam neki dijelovi tijela,

bilo je veoma važno za članove porodice,

Dakle, ono što smo radili je, vozili smo ga

na te lokacije i on bi nam

pokazao sva mjesta.

Tako jednostavno.

Tamo je to i to. Tu je to i to.

Jednoj od njegovih žrtava, je zapravo odrao lobanju

i stavio je ispod zemlje.

Dan kada su iskopali glavu Cindy Schall

je dan koji nikad neću zaboraviti.

Ono čega se najviše sjećam je dizanje

te trule glave iz zemlje

i stvarnost je odjednom postala

istinita, ali najgori dio

je bio miris.

Miris je.. ostao uz mene.

23. oktobra 1973. Ed Kemperu se sudi za ubistvo 8 ljudi.

Dakle, kada je konačno išao na suđenje,

njegova odbrana je bila mentalni poremećaj.

Kada osoba prizna sve svoje postupke

svi će slušati,

Znate, jedina moguća odbrana koju smo imali

je da nije kriv zbog psihičkih poremećaja.

Šta advokat očekuje, u slučaju kao što je Kemper

je da će porota koja ocjenjuje ovu situaciju reći:

„Ovo je tako smešno. Ovo je tako bizarno.

Mora da je kompletno van sebe."

Mora da bude do te mere da

ne poznajete prirodu i kvalitet

vaših postupaka, da niste znali šta radite.

Ali to nije slučaj u Kemperovom slučaju.

Tačno je znao šta radi.

Osjećao se potrebu da ustane i pokaže

svima koliko je bio lud.

On je detaljno opisao

kako je ubijao.

Dok je svedočio...

postajete..

obmotani u njegovim rečima.

Želio je da ga sažaljevate.

I dok je opisivao šta je radio ovim mladim djevojkama,

Osvrnuo sam se preko ramena i vidio oca

od jedne od žrtava.

I njegov izraz lica...

...je bio tako uticajan

da sam počeo da plačem na sudu,

Nisam mogao prestati plakati.

Proglašen je krivim i osuđen na doživotnu kaznu.

Nakon suđenja Kemperu, specijalni agenti FBI-a John Douglas i Bob Ressler kreću u revolucionarno proučavanje serijskih ubica...

Intervjuom Eda Kempera.

Jedna od stvari koje sam naučio od Kempera

i primijenjivao na druge slučajeve,

naučio nas je kako da povezujemo ove slučajeve,

kako klasifikovati zločine,

i kako profilisati serijske ubojice.

Doveli su ga, i mi smo ustali da ga pozdravimo,

Bože, ovaj tip... on je masivan.

Bio je kao toranj pored nas.

Pre nego što smo počeli da pričamo, kažem,

„Tvoj slučaj je veliki u FBI akademiji.

Svi žele da uče od tebe.

Želimo iskoristiti tvoje znanje i primijeniti ga u drugim slučajevima."

Pa sam učinio da se osjećao kao moj profesor.

Nauči me.

Bob Ressler i John Douglas su sjajni agenti, to je sigurno.

Veoma su posvećeni.

Odlični su u prikupljanju informacija.

Oni su stručni anketari.

Pitam se zašto, Ed. Želim da znam šta

te transformiše u sudjelovanje i činjenje

ovih određenih krivičnog dela.

Ed Kemper je bio od velike pomoći jer je bio tako artikuliran,

i on je zaista dao važne informacije

koje možemo koristiti za identifikaciju serijskih ubica.

On je pronicljiv čovek. On poznaje um kriminalca,

očigledno, na nekom nivou

jer on dobro poznaje sebe.

Jednu djevojku sam stavio u prtljažnik, a drugu na zadnje sjedište. Onda sam ih izbo nožem na smrt.

Odnio sam njeno tijelo u kupatilo. Pokušao sam da imam seks sa njom.

Odstranio sam joj glavu, i ruke, i stopala, i odsjekao sam joj noge u komade.

Ovaj tip.. uspjeva da se vrati

nazad do trenutka kada se to dogodilo,

i počinje da mi daje specifične detalje..

Mislim, ja se ne sećam šta sam radio juče,

a on se prisjeća svih detalja svojih zločina

do boje žrtvine odeće, frizure,

pa čak i do nošene ogrlice,

to je jedna od stvari koja se desila

tokom intervjua sa Kemperom.

Tako se vrši istraživanje i analiza.

Ne mogu da mislim kao ja, moram da mislim kao oni.

Želite da dobijete informacije,

da bi ste spriječili

da neko bude povrijeđen u budućnosti.

Intervjui sa Kemperom postali je okosnica nove jedinice FBI-a, Jedinice za nauku o ponašanju...

Njegovi razgovori sa Douglasom naučili su policajce kako da otkriju misli i motive serijskih ubica...

Promijenjen je način na koji policija prati i hapsi ih zauvijek.

Nakon prvih intervjua,

shvatili smo da moramo imati

dobar metod za grupisanje ovoga,

da moramo imati anketu, ispitanike

koji će postavljati ista pitanja

drugim ubicama.

Napravili smo anketu od 57 stranica,

i imamo 36 ubica za proučavanje.

Pronašli smo dobar način predviđanja.

Ovo je poznato kao trougao ubistva.

Odnosno, mokrenje u krevet

do adolescencije,

paljenje vatri,

ali najveći

je okrutnost prema životinjama.

Razgovarao sam o tome sa SPCA,

i sada FBI ima to čak i danas.

Okrutnost prema životinjama, oni to prate,

iako nikada ranije to nisu pratili

jer znamo da je to znak budućeg nasilja.

FBI krajem 1970

uključujući Johna Douglasa i Roberta Resslera,

su napravili veliki doprinos

u primjeni osnovnih znanja o seksualnom ubistvu.

Pogotovo kada je u pitanju istraživanje.

Pronašli smo izraz, serijski ubica.

SERIJSKI UBICA

Ubija 3 ili više ljudi sa vremenskim odmakom između svakog ubistva.

Ubistvo koje se dogodi tri ili više osoba

sa vremenskim odmakom

u svakom ubijanju.

Masovno ubistvo

Ubija 4 ili više ljudi odjednom.

Masovne ubice su ljudi koji

ubiti 4 ili više ljudi odjednom.

ubilački pohod,

ubilački pohod

Ubijte 2 ili više ljudi u bliskoj budućnosti na različitim mjestima.

jedan oblik serijskog ubistva,

ali bez vremenskog kašnjenja.

Danas nećete naći nikoga u Americi

ko ne zna šta je serijski ubica.

Često to čujete i dugujete to

John Douglas i Ressler za popularizaciju

i učinili su to dijelom

kulture u Sjedinjenim Državama.

Zatim smo napravili opise

o vrstama prekršilaca zakona

kada klasifikujemo slučaj,

i nalazimo opštu kategoriju

Naime, zločinački poduhvati, grupni motivi,

Seksualna ubistva i lični slučajevi

Kada vidimo slučaj, pokušavamo ga staviti

u jednu od ove četiri kategorija.

Zatim, opisujući mjesto zločina,

kada pogledamo slučaj Kemper, npr.

Kemper je očigledno bio vrlo uredan.

Postoji planiranje.

Ovdje profilna sekcija počinje da se uključuje,

i vole da kažu: "Je li ovo kao Kemper?"

Da mogu da procene, da li je uredan?

Ima li plan? Nešto novo ili ne?

Tako da oni vode računa o ovim novim slučajevima,

neotkrivenim slučajevima, a oni mogu reći,

„Zašto ne potražiš osumnjičenog?

koji ima karakteristike A, B, C, D."

Pogledajte samo primjer u slučaju Teda Bundyja,

veze između ljudi poput Kempera i Teda Bundyja

tj. razlog za njegovo ubistvo je bio seksualni.

Neobičan obrazac seksualnog uzbuđenja

Našao sam to na Kemperu, ali i na

Dennis Rader, BTK Davitelj,

Jeffrey Dahmer, David Berkowitz,

Semov sin. Oni nemaju empatiju.

Nikada nije bilo kajanja za zločin.

To se dešava samo kada govorimo o majci.

Čini se da se uvijek radi o mami

sa ovim ljudima, uvek uključuje majku.

Tvoja baka, njena ćerka je tvoja majka,

su dvije važne ženske figure u vašem životu,

i ubiješ ih oboje.

Možeš li mi reći kakve su bile,

šta ih je dovelo do iste sudbine?

Ista stvar zbog koje nisu mogu da se slažu.

Obe su agresivne

i,

vladajuće žene.

One su ćerke

od jakih i dominantnih žena.

Oni vole svoju majku. I žele majčinu ljubav.

Ali istovremeno mrze svoju majku.

Oni je mrze, pa kada ih navedeš da pričaju,

pričaju i kada dođu do

priče o majci,

a ti ih opet pitaš o njihovim zločinima.

Tu ćete vidjeti da se slamaju.

Neki najočvrsnutiji kriminalci

sa kojima sam razgovarao, desilo im se.

Gary Heidnik u Filadelfiji, koji je držao žene u rupi

i kada sam ga intervjuisao sa drugim agentom,

kada sam pitao o majci,

pokidao je mikrofon i samo...

se slomio. On je volio svoju majku.

Ali ju je istovremeno mrzio,

i projektovao svoje probleme na svoju majku, poput Kempera.

Nema sumnje da mrzio svoju majku,

ali nije zato ubija žene.

Hiljade ljudi ima užasne odnose

sa svojim majkama.

Hiljade i hiljade ljudi

odrastaju u užasnim uslovima gde jedan roditelj ili oba,

ne samo omalovažava i ponižava osobu,

nego zlostavlja i tuče,

ali svi oni ne idu unaokolo i ubijaju ljude

jer je to kao da simbolički ubijaju sopstvenu majku.

Ne vjerujem u to.

Ako je Kemper objasnio svoje postupke,

morate to prihvatiti takvog kakav jeste.

Ubice, po prirodi, vole da lažu.

Uzrok je odnos sa njegovom majkom.

Ova osoba ga je zlostavljala. Možda je to laž.

Umrlo je šest mladih djevojaka.

Mnogo stvari je dovelo do toga.

Ali to se desilo.

One ne predstavljaju ono što je bila moja majka,

nego šta joj se dopadalo,

šta joj je bilo važno, i ja sam to uništavao.

Ljudi misle da je manipulator

i psihopata.

To je istina.

Kao, majčin dio na primjer,

gde ne veruju. Ne slazem se.

Njegova majka je imala ogroman uticaj.

Razlog zbog kojeg je mislio da je vrijeme za to

ubistvo je zbog njegove majke.

Ne opraštam Kemperu, ali njegova majka je uticajna.

Da nije bilo majke,

on ne bi bio serijski ubica.

Bio sam suicidalan,

veoma uznemiren, pokušavao da dođem do ljudi

otimao sam ih, nisam im dao da

izađu iz auta, jer sam umoran

ljudi koji me se uvek klone.

Ubistvo majke Eda Kempera

dogodilo se na kraju njegove ubilačke karijere.

Važno je vidjeti šta je urađeno žrtvama,

studentima sa fakulteta.

Iako to možda nije realno

za nekoga ko odluči da sam podli đavo,

ne mogu puno reći osim da sam se predao,

učinio sam da sve to prestane.

Nisam ubio majku u ljutnji,

niti sam je napao zbog neke svađe.

Namjerno sam odlučio da je nađem i ubijem,

da budem siguran da su svi moji alibiji razotkriveni.

Nije bilo šanse da objasnim sve.

Počeo sam da tražim izlaz iz ovog dela

jer sam osjećao da ovo izmiče kontroli.

Rekao je: „Učiteljice

i savjetnici su razgovarali sa mnom, ali

me nikad nisu pitali kako se osjećam

i šta mi je na umu

"Kad bi samo to pitali", rekao je

"Vjerovatno bi pričao sa njima o ovome."

Da je savjetnik razgovarao sa njim,

možda bi dobili neke informacije od njega.

Da se nikada nisi predao ubilačkoj namjeri...

Šta bi bilo sa mnom?

Da su moje žalbe bile uspješne...

Em...

Vjerujem da bi bio oženjen i imao djecu.

I išao ka imanju unučadi.

Ova priča nikad ne završava,

i ljude to fascinira,

i kako je to bilo strašno.

Kada sam se vratio u motel nakon razgovora sa njim,

imao sam probleme, imao sam probleme,

to je počelo da me proganja

prisjećao sam se mjesta zločina.

Bio sam uključen mnogo puta

u raznim istragama u kojima ljudi umiru,

a ovo za mene nema apsolutno nikakvog smisla.

I dalje imam probleme koji se povremeno pojave.

Ovo je bilo veoma uznemirujuće i imalo je veliki uticaj na mene.

Da mogu nešto da promijenim,

nešto u mom životu,

definitivno ne bi

učestvovao u ovim masovnim ubistvima.

Imam ženu i dvoje male djece.

U to vrijeme sam radio 13 mjeseci bez slobodnog dana.

U roku od 5 godina nakon završetka ovog suđenja,

Okružni tužilac se razveo.

Razveden sam.

Neki umiješanih policajaca

su se razveli.

Svi smo bili opterećeni

individualno

a takođe i naša porodica.

Znate, bilo je to stvarno teško vrijeme,

i uvek će biti deo tebe.

Ovo je bilo gnusno zlo

koje je Kemper uradio ovim ljudima.

Ono što možemo naučiti od Edmunda Kempera je,

da su ljudi životinje sposobne na sve,

i ne treba da budemo iznenađeni onim što se desilo.

Žao mi je što se ovo dogodilo. Ovaj incident je bio užasan.

Uvijek mislim na živote koji nisu proživljeni,

ko zna u šta bi se ove žrtve pretvorile.

I mislim da je to tragedija u svemu tome.

Ako neko tamo napolju gleda ovo,

i nije to uradio.. nije ubio čovjeka,

ali želi, i besni iznutra i muči se sa tim osjećajem,

budite sigurni da to možete kontrolisati,

morate s nekim razgovarati o tome.

Vjerujte nekome dovoljno da sjedne i

razgovara o nečemu, to nije zločin.

Razmišljanje na taj način, nije zločin.

Raditi to, nije samo zločin...

to je užasna stvar i ne znaš kada da prestaneš.

I to se ne može tako lako zaustaviti.