Original subtitles

www.titlovi.com

Dame i gospodo, pozivam vas da produžite u Veliku dvoranu.

Izgledaš prekrasno. Izgledaš vrlo zgodno.

Ne mogu, Dottie. Možemo li to odgoditi za neki drugi put?

Mogli bi mi dostaviti kući. -Johne, to je MBE nagrada, a ne pizza.

Dodjeljuje ti se jedno od najviših odlikovanja koje netko može dobiti.

Oprosti stari, gdje je izlaz?

Ravno niz hodnik. -U redu. Ja idem.

John. -Osramotit ću se, Dottie. Reći ću nešto što ću požaliti.

Nema ništa što možeš reći a da ona već nije čula.

Ona je žena svijeta. Ona je mama. Ona je baka.

Ona je Kraljica Ujedinjenog Kraljevstva.

Davidsone, prekini to odmah i slušaj me, u redu?

Danas si ovdje jer to zaslužuješ. Zaradio si ovu titulu

jednako kao i bilo tko drugi u ovoj otmjenoj palači. -Počinje.

U redu, idi zauzmi naša mjesta.

Ne. Ne mogu, to je to. -Davidsone!

Moji lordovi, dame... -Odmah unutra s tom guzicom, i učini nas ponosnima.

Hajde.

Ako nešto kažem, ti si kriva. -U redu, uvijek sam ja kriva.

Jebeš kraljicu!

Dobro je. Oprostite, svi. Oprostite, gospođo.

Zdravo, Kenny. -Dobro jutro, John. Opet kasniš. -Promet, znaš.

Promet je bio užasan. Opal Fruits, jedan paketić.

Opal Fruits, jedan paketić, zapisano.

Dobro jutro! -Kako ste?

Bok, John. -Bok. -Uništit ćeš kičmu, znaš.

Dobro sam.

Jesi li izglancao čizme za veliku utakmicu, John?

Da. Stavio sam i kremu na njih.

John, moram te odvesti u kupovinu nakon nogometa. Imam kratku smjenu.

Možemo se naći na autobusnom stajalištu nakon tekme.

Moram li? -Da, moraš.

Počinješ srednju školu za dva tjedna.

Radim na jednoj kući blizu parka jutros.

Možda ću te kasnije gledati kako igraš. -Oh, sjajno.

Ajde, ajde! Da, napadajte ih! Ajde, pokret. Dajte sve od sebe. Tako je.

Isuse Kriste! -Suče! Suče! Nemoj ga faulirati u šesnaestercu!

Izvan šesnaesterca! Što radiš? Oh! Potpuni klaun. -Bok, Billie.

Napiers je opet dosudio penal. -U redu je, John će ga obraniti.

Ubojstvo.

Ajde, John!

Ajde, Johnny. Ajde, Johnny.

Da! Da, John! -Sjajna obrana, sine, sjajna!

Dobro, dobro. Da. To je to. Skupite se, momci. Još uvijek imamo vremena.

Ajde.

Billie je rekao da je to najbolja obrana penala koju je ikad vidio.

Rekao je da ima prijatelja u Berwick Rangersu.

Zakopčaj majicu, John.

Možda čak mogu dobiti probu za profiće.

Popravi kravatu, John. -Tata je vidio. Poludio je.

Počeo je udarati šakom u zrak i sve. -Požuri.

Kakav je osjećaj? -Pomalo čudno. Pomalo...

veliko, znaš? -Treba ti prostora za rast. Stoj mirno minutu.

To će biti dobro. -Mogu li se presvući? -Da.

Samo ti još trebamo pronaći cipele, John.

Možda ću ići na pecanje kasnije. -To je lijepo. Malo će te opustiti.

Kako se osjećaš oko početka srednje škole, John?

Pomalo nervozno. -Bit ćeš dobro. Samo se drži po strani, kloni se nevolja.

Radi marljivo, John. -Naravno da hoću. Uvijek to radim.

Dobrodošli na vaš prvi dan u Srednjoj školi Galashiels.

Danas obilježavamo godišnjicu.

Početak putovanja koje će definirati tko ste.

Odredit će što ćete postići do kraja života.

I moja je odgovornost pobrinuti se da odavde odete

potpuno razvijenog potencijala.

Što se tiče vaših manira i vašeg osobnog ponašanja,

zahtijevam ništa osim najviših standarda.

Razumijete li? -Da, gospodine.

Bok, Murray -Bok, John? -Kako si? -Dobro.

Dobio sam dodatni pomfrit. -Sretniče jedan. -Dame.

Kako ti je onda prvi dan u školi? -U redu.

Kako se zoveš? -Zašto bih ti rekla? -Zašto bi mi rekla? Pa...

Jer bismo možda mogli otići u kino zajedno.

A kako ćeš to platiti?

Raznosim novinw. Pun sam love. -Moš mislit. - Jest. Pun je.

Ajde sad, William. Potrudi se. Što si jeo za ručak, John?

Hm... pomfrit.

Samo pomfrit? - Da. -Pomfrit dva puta u jednom danu? -Pomfrit dva puta u jednom danu?

Moramo paziti na to. Ne želimo da dobiješ prištiće.

John. Umak. -Oprosti, mama.

Dakle, razgovarao sam s Billiejem danas.

Njegov prijatelj iz Berwick Rangersa, znaš, taj skaut,

dolazi gledati te kako braniš.

Ozbiljno?

Ta obrana penala je daleko odjeknula. -Čarobno.

Sanjam o Ledejskom tijelu savijenom nad tinjajućom vatrom, o...

o priči koju je ona... ispričala o oštrom prijekoru

ili trivijalnom događaju...

koji je neki djetinjasti dan promijenio u tragediju. Uh, ispričala, i činilo se...

Ispričala, i činilo se da... -John, jesi li dobro?

Činilo se da su se naše dvije prirode stopile u...

U... u... - U... -John, što se događa?

Netko mu je naelektrizirao stolicu. -Ššš! John.

Dopuštenje za izlazak u WC, molim, gospođo.

Da. Idi i sredi se.

Ajde! -Ostavi me na miru. -Učini to. Učini to.

Odjebi! -Napravi onaj tik ponovno.

Ajde. -Prestani, čovječe. -Ne, i ja ga imam. I ja ga imam. -Pogledaj Johna.

Odjebi. -Ne. -Samo se gubi.

Pogledaj ga.

Kako je u školi, Sharon? -Dobro je, da.

I dalje imaš iste prijatelje i to u svom razredu, ili...?

Mislim, malo je drugačije.

T.J. se najviše promijenio. Ali i dalje imam... - John.

Što radiš? - Hm... -Nije ništa. Ne brini o tome.

Kakve su ovo gluposti? -Ne znam.

Ne pravi se lud. -Ne želim razgovarati o tome. -John. -Ja...

John, kamo ideš? -John. Nemoj da ti se večera ohladi.

U redu, svi, ajde. Nastavite jesti. -Što glumata?

John, što je s tobom? Ništa. -Očito je nešto.

Ponašaš se kao budala za stolom.

Pa... Počeo sam raditi ovu stvar s vratom i očima.

Skaču. Trzaju se. -Pa, ne radiš to sada.

Samo zamišljaš, John. Okupaj se toplom vodom i idi rano spavati.

Bit ćeš dobro ujutro.

Dobro, Kerry? -Dobro, John?

Ovo je moja mama. -Ti si revan, zar ne, hmm?

Pitaš moju kćer za izlazak prvi dan nove škole.

Samo gledamo film. -Hmm. Je li prikladan?

Je li prikladan za tvoje godine? -Da, mislim da jest. -Ima li psovki?

Hm... mislim da nema. -Misliš da nema?

O čemu je onda, ovaj film?

O čovjeku koji se oblači kao žena. -Pa, to nije dobar početak, zar ne?

Nećeš to gledati. -Mama. Isuse! -Jezik, Kerry.

Hej. Ne želim nikakve gluposti, OK?

Dame i gospodo, vaš projekcionist večeras je Eric,

koji ima težak, žedan posao koji obavlja vrlo dobro,

i, za razliku od vas, nema vremena nabaviti sebi

osvježavajuće piće Kia Ora. Hvala.

Puši mi kurac! Oprosti. Kerry.

Oprosti, Kerry. Nisam shvaćao što radim. -Makni se od mene! Pusti me, perverznjaku!

Oprosti. -Rekoh ti bez gluposti! Ovo je smijurija.

Van. -Oprosti.

Hvala.

Smeta li vam ako vam se pridružim? -Ne, sjedni, sjedni.

Jesam li u pravu pretpostavljajući da ste svi učenici prve godine? -Da, gospodine.

Uklapate se dobro? -Da, gospodine. -Kako vam se čine školski ručkovi?

Jebeno usrani!

Ja... Oprostite, gospodine. Nisam htio, gospodine.

Uh, ja... -Kako se zovete, mladiću? -Davidson, gospodine. Hm...

John Davidson, gospodine.

Smijem li se pitati kojom rukom pišete, g. Davidson?

Sve što tražim od vas, g. Davidson,

je uvjeravanje da se ovo nikad neće ponoviti. -Da, gospodine. Neće, gospodine.

Poštedjet ću vas srama kontaktiranja vaših roditelja

u vašem prvom tjednu. Ali ako bude razloga ponovno vas pozvati ovamo...

Da, gospodine. Hvala vam, gospodine. -Izlazite.

John. Dođi ovamo.

Što se događa s tvojim vratom? -Ništa. Samo ukočen vrat.

Samo ukočen vrat? Što nije u redu s tvojom rukom? -Kojom? -Kojom?

S onom koju ne koristiš da spriječiš loptu da uđe u mrežu.

Ništa, Billie. -Ništa, Billie? -Da. -Slušaj.

Prijatelj te dolazi gledati. Trebam te u najboljoj formi.

Da? -Da, Billie. Sve je dobro.

Dobro, dođi ovamo. Dođi ovamo. Vidiš što imaš ovdje? Koristi obje ruke, da?

Obje ruke. Trebam da koristiš obje.

Da? Idemo, ajde. -Bez brige.

U stilu Archieja Gemmilla. Ajde. Ajde, John, fokus. Obje ruke.

John, probudi se, ajde! -Obje ruke. Što radiš? Obje.

Billie. -Gerry, kako si?

Je li ovo dečko? -To je on. Johnny Davidson.

Je li zaostao? -Ne. Samo je malo nervozan, to je sve.

Ajde, John. Gledaj ga. Ajde. Uđi unutra. Idite, idite, idite.

Doveo si me skroz ovdje zbog toga?

Gerry, obično je sjajan, ne znam što nije u redu.

Gerry, daj dečku priliku. -John, probudi se! Odbacuješ ovo, sine.

Sve je odbacio. Prilika života, što je učinio?

David, prestani. -Pravi se klaunom. -Prestani.

Taj skaut je došao skroz iz Berwick Rangersa.

Čut će te. -Želim da me čuje! Bio sam posramljen danas!

Dosta mi je njega, i dosta mi je i tebe.

Dakle, sve je moja krivica, je li, što nije dobro igrao?

Zašto se tako ponaša? -Slušaj se. Vjerojatno se tebe boji,

na način na koji vičeš i ponašaš se.

Mogu li se prijaviti da ponesem školskog zeca kući?

Prevelika je to odgovornost, čistiti kavez.

Oprosti. -John, prestani. -John. Oprosti. -Prestani, molim te.

Ne smeta mi skupljanje zečjeg izmeta. Kao da su groždice.

Jebeni zečji izmet! John! -Oprosti. Oprosti.

Ne moraš to govoriti. -Nisam htio.

Ovo je ono o čemu sam ti govorio ranije, na nogometu.

Kakve su ovo gluposti? John! Koji vrag?

Uzmi svoj tanjur, makni se od stola. Dosta mi je.

Psovanje i pljuvanje. Oh, odvratno je.

Dosta ti je? Meni je dosta. Hajde, onda. -Da, hoću.

U pub, kao i obično.

Baš kad si potreban. Pokraj kamina. Odsad jedi tamo.

Nikad više ne koristi takav jezik u ovoj kući, čuješ li me?

I nikad više ne pljuj na mene. Spusti se na pod.

Spusti se na pod, John! -Mama, prestani. Ne moraš vikati.

Okreni se prema kaminu. Okreni se prema kaminu.

Ako želiš pljuvati, pljuj u ognjište.

Ne na mene, ne na tvog oca, ili tvog brata ili sestre.

Sjedi. Razumiješ?

Tuča, tuča,tuča, tuča, tuča, tuča!

Tuča, tuča, tuča, tuča! -Makni se od mene!

Rastavite se, odmah!

Ured ravnatelja. -Psovao me je! Ne mogu si pomoći! -Dosta je.

Ne mogu si pomoći.

Oprostite, gospodine. Ni ja ne mogu si pomoći.

On je jebeni kreten. On je počeo. Psovao me je.

Očekujem bolje. Razumiješ li? -Da, gospodine. -Izlazite.

Davidson.

Sjedi, Davidson.

Moje mišljenje, ako te zanima...

Mislim da bi ti bilo bolje u drugoj školi.

Nisam ja kriv, gospodine. -Ali jesi. Jesi, i uvijek će biti,

sve dok se nastaviš ovako ponašati.

Dat ću ti priliku ovdje, sada,

da priznaš da je sve ovo izmišljeno, izmišljeno, čisto radi pažnje.

Nije, gospodine.

Razmisli vrlo pažljivo, g. Davidson. Posljednja prilika.

Ne mogu si pomoći. -Onda ne možemo ništa za tebe učiniti.

Ako nije prevara, trebao bi biti u instituciji.

Što je s tobom, dečko? -Ne znam, gospodine.

Ako ne prestaneš s ovim ponašanjem, čeka te zatvor.

A ako ne zatvor, nešto daleko gore.

Stvarni svijet, g. Davidson, izvan ove škole,

neće biti tako suosjećajan kao što smo mi bili. Razumiješ li? -Da, gospodine.

Uskoro ću biti u kontaktu s tvojim roditeljima. Van!

Pičko! -G. Davidson.

Prije nego što odete...

Sada, prije nego što večeramo, moram vam nešto reći.

Vaš tata odlazi. Odlazi od kuće, zauvijek.

Neće se više vratiti. Sada jedite svoju večeru. -Zašto?

Zbog mene.

Zbog mene je, mama, zar ne? -Što je, tu je.

Ali zbog mene, zar ne?

Mama. Odgovori mi!

Odjebi.

Prepisao sam Diazepam, pet miligrama, svaka tri sata.

Ne razumijem, on ima samo 13 godina. Samo je pao u rijeku.

Nisam uvjeren da je pao, gđo Davidson.

Poludio sam. -Ne. Nemoj biti blesav.

Natjerao sam tatu da ode. -Ne, John. Ne.

Samo... Ne mogu to podnijeti.

Osjećam se kao da se želim ubiti. -Ne, nemoj govoriti takve stvari.

Sve će biti dobro.

Oporavit ćemo te u najkraćem roku.

U redu je, John. -Ššš. Sve je u redu.

Da. Ššš. Idi spavati sada. Idi spavati, John.

Idi spavati.

Pitaju se na što si vikao.

Ššš, John. Ajde.

Žarulja od 60 vata će biti dobra.

Sada, hm, trebam uzeti krumpira za večeru.

Za što su? -Za kuhanje.

Dva od tih, bit će dobro. -Uzet ću četiri za svaki slučaj. -Što još? -Jebote.

Što još treba, John? -Treba mi nova pasta za zube, mama.

Jesi li potrošio sadašnju? -Skoro. -Pričekaj dok se ne potroši.

Prije nego što nabavimo novu. -Nema problema. -Podsjeti me da kupim Oxo kocke.

Je li to za gulaš? Gulaš! P-restani. -Oprosti.

Johnny D. Isuse! -Kako si, druže? -Činilo mi se da sam te čuo. Dobro si? -Da.

Bok, gđo Davidson. Ja sam Murray, Johnov prijatelj iz škole.

Murray, kako si? Nisam te prepoznala. Toliko si odrastao.

Dobro izgledaš. -Hvala.

Bio sam u Australiji. Imao sam posao i sve,

ali mojoj mami nije baš dobro, pa sam se morao vratiti kući.

Žao mi je zbog toga, Murray. -Sve je u redu. Hoćeš piće, John?

Popričati malo? -Ne, on ne može piti, Murray. Na lijekovima je.

U redu. Mogli bismo možda samo prošetati? -Drkati. To bi bilo dobro.

Bi li ti to bilo drago, John? Šetnja s Murrayjem?

Da mi daš odmor? I vidimo se kod kuće?

Lijepo te je vidjeti. -Vidimo se ispred? -Da. -Zdravo.

Sada, moram nabaviti kavu.

Teško je objasniti. To je kao...

poriv u mozgu koji me tjera da radim stvari, ili kažem stvari koje ne bih smio.

To se zove Touretteov sindrom, očito.

Pa, to je dobro onda, što znaju što je.

Da. Bilo je sjajno prvih nekoliko dana dok nisu rekli da nema lijeka.

Isuse, John, žao mi je. I što sad onda?

Tražiš posao? -Da, volio bih jedan, ali što mogu raditi?

Što će mi dozvoliti da radim?

Uglavnom, ispričaj mi o Australiji. -Oh, bilo je ludo. -Je li?

Putovao sam svuda. Vidio Veliki koraljni greben, radio na farmi ovaca.

Vau. -Morao sam se ranije vratiti jer...

Ne znam jesi li ikad upoznao moju mamu? Ima rak.

Rak jetre. -Oh, Isuse, Murray. -Dali su joj šest mjeseci života.

Žao mi je, druže. -Želiš li ući nešto pojesti?

Ne, dobro sam, hvala ti. -Ma daj. Moram se vratiti. Umoran sam.

Moram uzeti tablete. Hitler! -OK. Nema problema. Ako želiš nešto uskoro,

javi mi. -Bez brige. Vidimo se uskoro, Murray. -Vidimo se.

Miriše na bolonjez. Siguran si da ne želiš malo?

Ne, dobro sam. Hitler! -Hej.

Što nije u redu s mojim bolonjezom?

Siguran sam da je odličan. Samo se moram vratiti kući. -Kako se zoveš? - John.

John, vuci svoju guzicu unutra. Bit će na stolu za dvije minute. -Ne, iskreno...

Jebi se ti posebno. Jebi, jebi se ti posebno.

Bože, John.

Ajde, John.

Oh.

Uđi, dušo. Ja sam Dottie.

Umrijet ćeš od raka. Ha-ha!

Jebote, John. Oprostite.

Dobro. Pa, drago mi je što sam te upoznala. -Stvarno mi je, stvarno žao.

Dobro si.

Znaš, to je najiskrenije što je itko bio prema meni mjesecima.

Pa, hajde. Idi i sjedi. -Sigurno?

Dobro si, ne grizem.

Da skinem cipele? -Ne, nismo otmjeni ovdje.

John? Hladi se. -Da, nastavite. Bez brige.

Dobro. Jedimo.

Pička.

Koji vrag je to bilo?

Murray? -Ne znam.

Mama, nije mu dobro. Na lijekovima je. -Tako sam i mislila.

Hoćeš li provjeriti je li mu sve u redu? -Mogu li prvo pojesti?

Dobro, pa, dajmo mu minutu, OK?

John?

John... Samo diši.

Odjebi. -John. -Zdravo. -Jesi li dobro? -Da, dobro sam, hvala.

Samo sam htio reći da, hm...

kad sam bio u kupaonici... -Da, znam. Vidjela sam.

Dobro, pa, hm...

Samo sam htio ispričati se za to.

Sve u redu. Na kojim si lijekovima?

Nisam.

Godinama sam medicinska sestra za mentalno zdravlje. Dakle...

Zove se haloperidol. Puno sam gori ako ga ne uzmem.

Propustio sam jedan danas i vjerojatno zbog toga se to dogodilo.

Jesi li ikad razmišljao da ga prestaneš uzimati dugoročno?

Ne baš.

Mislim da nisi dobro.

Kako je kod kuće?

Hajde. Zagrijat ću ti hranu.

Jebena pička.

Pazi na glavu.

Jebote, John.

Bila je dobra klopa. -Hvala, John.

Dottie umire od raka! Oprosti, Dottie.

Oh, jebi! Oh, jebi se, pičko!

Oprostite, svi. -Dobro, John.

Ako ćeš nas češće posjećivati, a nadam se da hoćeš,

moram razgovarati s tobom o tvom jeziku. -Da, OK.

Imamo jedno pravilo u ovoj kući.

A to je ako učiniš nešto što ne kontroliraš,

nikad, nikad se ne moraš ispričavati zbog toga.

Ako si vani na ulici s ljudima koji te ne razumiju,

onda dobro, znaš, ispričaj se, što god, ali u ovoj kući...

gdje znamo da ne možeš, znaš, gdje znamo da to ne misliš...

sve to ne znači ništa.

To ispričavanje me izluđuje. Ne moraš se ispričavati.

OK?

OK.

OK?

Da, OK. -Hvala ti. -Sjajno. Hvala ti.

John, ostavi to. Počinjemo. -Da, samo sekundu.

Rekla sam Johnu da može ostati ovdje.

Večeras? -Da, večeras, ili zauvijek, ako želi.

Mama. -Što? -Jesi li poludjela? Sa svime što ti se događa?

Gledam na to ovako, imam šest mjeseci života.

Mogu sjediti ovdje žaliti samu ebe,

gledati sapunice i jesti Pringles, ili mogu pomoći ovom dečku.

Gdje će spavati? -U pomoćnoj sobi, ako mu ne smeta ružičasto.

John, znaš li blackjack? -Je li to ajnc? -Jest. -Da, mogu igrati to.

Imam dva asa.

Oprostite, svi. -Bez isprika.

Dobro. -Samo ćemo se pretvarati da to nismo čuli, može Murray?

Da. -Chris?

Da. -Sjajno, svi se slažemo. -Daj mi.

Daj mi još.

Kao što smo rekli na treningu, vrlo brzo... Kakav je Murray bio, John?

Puno priča iz njegove avanture, pretpostavljam.

John? -Puno priča iz njegove avanture, hm?

Selim se. -Što si rekao?

Selim se. Idem živjeti u Murrayjevu kuću.

Da ne znam bolje, pretpostavila bih da je to jedan od tvojih tikova.

Njegova mama, Dottie, rekla je da bih prvo trebao razgovarati s tobom, ali...

to je ono što ću učiniti.

Zar nije Murray rekao da je njegovoj mami loše. -Jest. Ima rak.

Mislim da si naivan, John.

Traže nekoga tko će se brinuti za nju.

Je li to o čemu se radi? Je li to njezina ideja, je li? -Ne, to je ono što ja želim.

Ali potreban si ovdje, John.

Tvoj brat i sestre su otišli, tvoj tata je otišao,

a ja ne postajem mlađa.

Prestajem i s lijekovima.

Pa, sada sam sve čula. Je li to bila ideja Murrayjeve mame?

Ona razumije, ona je medicinska sestra. -Oh, je li?

A što je ovo, hmm? Ja sam medicinska sestra, John. Petnaest godina.

I također sam tvoja majka.

Bez tableta tučeš, psuješ,

pljuješ i uznemiruješ ljude. Jesi li to zaboravio, John?

I sada sve to radim, mama. -Rjeđe to radiš kad si na tabletama, John!

Murrayjeva mama nema pojma kako je teško nositi se s tobom.

Trebam odmor.

Trebam odmor.

Oprosti. -John.

Volim crno, što da kažem? -Pa, onda je ovo sjajno.

Neću morati više prati posuđe sad kad si se uselio.

Da, možeš odjebati, Murray. I to nije bio tik.

Dakle, nikad nisi izlazio u Gali onda? Ne. -Nikad nisi bio u Bizzu?

Jesi li jebeno gluh? -The Golden Lion? The Harrows? Nisi živio, druže.

Bio sam jednom u Golden Lionu, s ocem, na piću,

ali to je bilo prije mnogo godina. -To se ne računa.

Na dan kad prestaneš s tabletama, ti i ja, vani u provodu.

Čovječe, jedva čekam.

Je li to bio tik? -Naravno da jest.

To sam samo ja bio glup. -Dolazim po tebe! -Nemoj! Nemoj! Nemoj!

Ne, nemoj!

Pogledaj u kakvom sam stanju! -Da, izvrsno izgledaš.

O, Bože! Oprosti, Dottie. -U redu je.

Stvarno svrbi. Ne čudi me. -Skoro si se skinuo s tableta.

Kako se osjećaš? -Bolje. Bolje spavam.

Manje glavobolje i to. -Dobro.

To želimo čuti. Dobro, donesi mi malo grožđa. -Grožđa. O, Bože.

Hoćeš crveno ili zeleno? -Hm, zeleno, molim.

John, ima li u tome leće, ili nema? -Hm...

Ne, s ovima si ok, Dot. -Sjajno. Još dva takva.

Čišćenje u prolazu pet, molim. -Bok, Suzy. Kako si danas?

Dobro, John. Kako si ti? -Dobro. Privlačna si mi.

Kako si, Dottie? -Dobro, dušo. Kako si ti?

Dobro. Držiš li se dobro? -Ne zanima me. -Kako je tvoja mama? -Kuja je.

Daj joj moje pozdrave, hoćeš li? -Odjebi. Pokaži mi sise. Odjebi.

Dobro, John. O, dobro, sad, pileća juha. -Pileći kurac.

Sranje. -Oprosti, Dottie. -U redu je.

Ne smiješ stajati s moje desne strane, znaš to. -Dobro. -Rekao sam ti to.

Sad je moja krivica? Razbio si mi usnu, budalo.

Oprosti, Dot. -Ali ne možeš cijeli život biti na lijekovima,

znaš, gušeći sve u sebi.

Kakav je to život? -Zajebao sam to, kao i obično. -Ne, nisi.

Kako ti je usna? -Dobro je.

Moja je krivica što sam stajala na tvojoj krivoj strani.

Mama! -John.

Kako si? Dottie, ovo je moja mama. -Drago mi je, gospođo Davidson.

Ja sam Murrayjeva mama. -Pička. -Oprosti, mama. -Kako si, John?

Prošlo je dosta vremena otkad si me posjetio.

Znam. Možda ću svratiti ovaj vikend.

John. Idi do pošte i kupi mi markice.

To bi trebalo biti dovoljno. -Vidimo se uskoro, mama. Vidimo se sljedeći vikend.

Bok, John.

Vidim da nije više na lijekovima. -Postepeno ih je prestao uzimati.

Bolje mu je zbog toga.

Dobro se uklopio. Volimo ga imati u blizini.

John kaže da si medicinska sestra.

Tako je, da. -Strpljenja svetice.

Kakvo god strpljenje imala, potrošilo se prije mnogo godina. -Da, pa,

bila sam u bolnici Dingleton pet godina, medicinska sestra za mentalno zdravlje.

Znači znaš da nema lijeka? -Da.

Hm-hmm. A i ti sama nisi bila dobro. -O, dobro sam.

Udaranje, pljuvanje, psovanje. Puno je to za podnijeti u tvom stanju.

Pomažemo jedno drugome. -Pa, bila bih zahvalna

kad bi rekla Johnu da češće posjećuje dom.

Da. Hoću.

Što je ovo? Top of the Pops?

Skinut sam s lijekova. Murray će me odvesti u klub.

Znači usavršavaš svoje plesne pokrete?

Da. Što misliš? -Super.

Ostavit ću te na miru.

Čekaj.

Što radiš? -Dotjerujem se. -Ne, izvadi to odmah.

Čudne su ove hlače, Murray, oko prepone. -Kad uđemo unutra, John,

možeš li se samo opustiti i ne raditi ništa čudno? -Neću. -Da?

Da. -Dobar momak.

U redu. -Da stavim ovo ovdje? -Skloni to, John.

Dobro, sad smo mi. Hajde. Hvala.

Izvoli. -Hvala.

Što misliš? -Obožavam ovo, čovječe. Osjećam taj bas u prsima.

Da. Čekaj, idem po piće. Ti nam nađi mjesto. -Bez brige.

Dva piva, molim.

Kako se zoveš? -Što? -Kako se zoveš? -Marie. -Mogu li ti kupiti piće?

Što? -Mogu li ti kupiti piće? -Naravno.

Pernod s crnim, molim, i moji prijatelji će isto.

John. -Ne gubiš vrijeme. -Jesi li impresioniran? -Da.

Dobro, žele tri Pernoda s crnim.

OK, ja ću ih uzeti. Tri Pernoda s crnim, molim.

Uzimam ih sad.

Tako mi je žao, prijatelju. Oprosti. -Jebeni kreten! -Hej!

Makni svoje jebene ruke s njega! Miči jebene ruke s njega!

John!

Odjebi! -Vani! -Jebeni šupak! -Odjebi.

Nije on! -Jebeni šupak!

John, jesi li dobro, čovječe?

Poljubi me, šupak. -Ne možete ga odvesti, nije njegova krivica.

Silovao sam curu tamo. Nisam. Nisam nikoga silovao. -Hej, odjebi!

Hej, kamo ga vodiš, čovječe? John, u redu je. John.

Natrag, natrag! -U redu. -John, nazovi nas kad stigneš. Mama će to srediti.

John, kad stigneš, nazovi moju mamu, molim te. John? Nazovi mamu.

Kurčina. Ti si jebena svinja!

Vidio sam tvoju jebenu ćelavu mrlju! Odjebi! Šupak!

Imaš li želju za smrću, Johnny?

Što ti je leđima? -To je samo tik. -Poznajem te predobro.

Da vidimo.

Lice ti se spustilo.

Je li sve to iz kluba?

Da. -Čut će me Murray kad se probudi,

što je dopustio da dođeš u takvo stanje. -Ne čini to, Dottie.

Ne zamaraj ga. Bila je to najbolja noć u mom životu. Obožavao sam je.

Izvoli.

Hvala. -Plesao sam s jednom djevojkom. Zvala se Marie.

Nadam se da je bila vrijedna toga, jer je tata jednog od tih momaka odvjetnik.

Vodi to na sud. Rekli su da ćemo znati za par mjeseci.

O, John, ne možemo ti dopustiti da stalno upadaš u nevolje ovako.

Neću se vraćati na tablete. -I ne kažem da bi trebao.

Ali treba ti fokus, znaš... Bolji si kad si zauzet.

Treba ti posao.

Dottie. -Želiš li posao? -Da, volio bih. -Sjajno.

Tommy iz društvenog centra traži pomoćnika.

Razgovori su sljedeći tjedan. Stavljam tvoje ime na listu.

Neću dobiti. -Pa, netko mora. -Ne netko poput mene.

Slušaj, zajebat ću ovo. Znam da ću ovo zajebati.

Nećeš. Dobro, čekali smo dovoljno dugo, John.

Moraš ući.

Gledaj, želiš ovaj posao, zar ne? -Da. -Bit ćeš odličan.

Nervozan sam. -Znam, dušo. Znam. Hajde...

Pa, udahnimo malo. U redu?

Želim da zatvoriš oči i sve izdahneš.

Hajde.

Eto ga. Sad, želim da zamisliš sebe na plaži.

Dobro, osamljenu plažu. I sve što čuješ

je zvuk valova koji se razbijaju o obalu.

A pijesak je mekan, bijel i topao.

Stopala mi gore. -Dobro.

Kako si, Irene? -Da, dobro, hvala.

Je li Tommy već unutra? -U dvorani je.

Dobro, malo je nervozan, pa bi mogao biti ekstremniji.

Zdravo! -Ali naviknut ćeš se.

Shvaćam. -Kako si? Kako si?

Drago mi je. -Drago mi je također.

Stvarno mi je jako žao zbog toga. -Bez brige, John.

Ovo je Tommy, naš domar.

O! -Ups, oprosti. -Pomoći ću ti s tim.

Ooh, dečko je revan. -Tommy, ovo je John.

Došao je razgovarati o radnom mjestu.

Dobro, John? -Drago mi je. -Kako si? -Dobro.

Dottie mi je puno pričala o tebi. -Dobro. -Ostavit ćemo vas dvojicu.

Da. Irene, jeste li dobili onu poruku o plavom papiru?

Da. Bez brige. -Dobro. Hvala. -Dobro, John? -Dobro.

Dobro, OK, bit ću za svojim stolom. -Dobro, John? -Da.

John. -Drago mi je.

Tebi također. Hm, dobro, dat ću ti pregled mjesta.

Daj mi svoj kurac u ruku. Jebote.

Dakle, ovo je glavna dvorana. -Dobro.

I, da budem iskren, puno toga što radim je sigurnost i zaštita na radu.

Znaš, izlazi u slučaju požara, aparati za gašenje požara, alarmi za dim.

Da, mačji kašalj. -Takve stvari, znaš.

Hm, ako bi dobio posao, a to je "ako", zapamti,

jer imam još nekoliko mladih ljudi. -Znam. -OK. Samo da znaš to.

Naborani gad.

Različiti događaji, zahtijevaju različite stvari.

Dakle, mali sastanak općine mogao bi biti samo par stolova.

Opet, mogao bi postavljati 200 mjesta za pantomimu.

Ili školska kazališna produkcija. -Pedofil sam.

Oprosti, to je bio tik.

U redu je, OK je.

Želiš li da ti pokažem vani? -Da, to bi bilo dobro. -Dobro, dobro.

Moram ovo popraviti. Evo ga.

Dobro, dakle, ovo sadimo svako proljeće, pa trebaju zalijevanje i plijevljenje,

i hranu. Znaš li nešto o biljkama? -Da. Obožavam biljke. Dvije u mom vrtu.

Dobro, dobro. Ovo područje je kamen spoticanja u mom životu.

Hoćeš li ikada začepiti gubicu? -Kamen spoticanja u mom životu, ovo područje, zbog ovoga.

Ovo daje zaklon pušačima.

Dakle, pušači izađu ovdje i puše.

I onda što rade? Bacaju svoje prljave cigarete.

Prljave cigarete! Prljavi pederi! (fags = cigarete/pederi)

Prljavi pederi! Gay sam. Ne, nisam. Da, jesam. Prljavi pederi!

Dosta je jeka tamo unutra, zar ne? -Da, dosta je... jeke.

Samo zatvori vrata za sobom. Jesi li OK sa psima?

Da, obožavam pse. -Ovo je Rosie. -Zdravo, Rosie. Kako si? -Hm...

Možeš li sjediti ovdje? -Jesi li dobro? -Da, dobro sam.

OK. Nemoj udarati u namještaj. -Oprosti, oprosti. -Dobro, OK, samo sjedi.

Dobro. Dakle, sad dolazimo do najvažnijeg dijela

razgovora, John. -Seks u dupe.

A to je, možeš li napraviti pristojnu šalicu čaja? -O, da. Dobar sam u čaju.

Volim jak, puno mlijeka, tri šećera. -Bez problema, Tommy.

I zapamti, prvo stavi vodu, pa onda mlijeko.

OK, da. I ja to radim.

Dobro, javit ćemo ti se za minutu, John.

Dakle, što su ti rekli o meni?

Hm, samo su rekli da nisi bio baš dobro u zadnje vrijeme.

Dobro. Plan je uzeti mladu osobu, ti naučiš posao,

tako da ako imam bolnički termin, ili bilo što...

Da. -...možeš preuzeti i održavati stvari. -Hmm, da.

Pa, pročitao sam malo o poslu, znaš, i satima i tome.

Zainteresiran sam da probam. -Dobro. -Jesi li pouzdan? -Da.

Uvijek dođem ranije, uvijek. Moram, znaš.

Jer mi treba netko tko će biti ovdje na vrijeme, da otvori,

i da bude ovdje da zaključa kad ja nisam ovdje. -Da, bilo kada. Bilo kada. -Dobro.

Dobar s rukama? -Bio sam dobar u školi, znaš.

Drvna i metalna obrada i to. Ali spreman sam učiti, i...

Ne smeta mi zaprljati ruke, znaš? -OK. -Lijen sam gad.

Dakle, ne smeta ti naporan rad? -Ne.

Zapravo, kad se koncentriram na posao ili projekt,

mislim da mi stvarno pomaže. -Dobro.

Vruće je. -Da. -Izvoli, Tommy.

Stvarno mi je žao. Uzet ću taj. -Da, to je dobra ideja.

Vidio sam poprilično mladih ljudi za ovaj posao.

Da. -I ne mislim da kršim povjerljivost kad ti kažem

da je to najbolja šalica čaja do sada. -Sjajno.

Dakle... -Koristim spermu umjesto mlijeka.

Dobro, dakle, imaš li pitanja za mene? -O, da, da. Hm...

Možda ću morati uzeti nekoliko dana slobodno s posla, za par mjeseci,

jer imam sudski proces pred sobom.

Samo to. -Dakle, nisi ni dobio posao

a već tražiš slobodan dan?

Ne, ne. Samo kažem da... Jebeno ga uništavaš, John.

Hm, samo kažem da, ako bih dobio posao,

morao bih uzeti slobodno. Samo sam htio biti iskren. -Dobro.

Upao si u malu tuču, je li? -Da. Imao sam loše sreće u zadnje vrijeme.

Jesi li ti kriv? -Ne.

OK. To mi je dovoljno dobro. Imaš li još pitanja? -Hm...

Mogu raditi posao, znaš. Mogu ga obaviti. -Hm-hmm.

Ali samo očito pitanje, stvarno, hm...

Jesi li OK s tikovima i psovanjem?

Kakvim tikovima? Kakvim psovanjem?

Hm...

Samo mala riječ upozorenja, John. Hm...

Ako ikad to opet napraviš mom psu,

iskopat ću ti jebeno srce. Razumiješ?

Dobro, pa... Hvala na dolasku.

OK, otići ću onda.

Jesi li dobro, Rosie?

O, zdravo, John. -Dobro, prijatelju. Kako si? -Dobro, dobro.

Novine i Opal Fruits, molim. -Dakle, kako si se držao?

Ah, ne tako loše. Imao sam razgovor za posao danas, Kenny.

O, dobro. Kako je prošlo? -Udario sam šefovog psa. -Ah, pa, nema veze.

Uvijek se možeš vratiti dostavljanju novina.

Možda ću te držati za riječ, Kenny. Vidimo se kasnije. -Čuvaj se. Da, dušo?

Drolja!

Što si rekao? -Oprostite, gospođo. Imam Touretteov sindrom.

Što si mi upravo rekao? -Stvarno mi je žao.

Ne mislim ništa loše. Ne mogu si pomoći što kažem. Oprostite. -Odjebi!

Ima li koga kod kuće? Dot?

Što radiš? -Čekaj minutu, John. -Dobio si ga!

Tommy je nazvao. Dobio si posao. -Posao? -Počinješ u ponedjeljak. -O, moj Bože!

Svaka čast, John. -Jesi li ozbiljan? -Da. -Zaslužuješ ga. -Svaka čast, Davidson.

Ne mogu vjerovati. Prošlo je tako loše. -Zaslužuješ to.

I sad si... -Bože, imam posao. -Ne želim ti krasti vijest...

Da, ali hoćeš. -Hm... -Chris i ja smo danas išli u bolnicu.

Umireš od raka, stara kravo.

Ne, John. Pogriješili su. Nije rak.

Zove se hema... -Hemangi... ngiom.

Drkanje rukom, kujo. -Što je to, dušo? -Hemangiom. Znaš, to je kvržica.

Ali u svakom slučaju, nije rak. Izgleda kao rak, ali nije.

Dođi ovamo. -Volim te, mama.

Volim vas sve!

Ne mogu vjerovati. -Dobro, John, izvoli. Hm...

Idi u kineski restač i uzmi što tko želi.

Banket. Ja plaćam, dvostruka proslava.

Hvala. Vidimo se kasnije. -Vidimo se, bok.

Dođi ovamo.

Jebeno ga sredi. Jebeno ga sredi!

Jebeno ga sredi! -Da! Gad! -Tko je ovo? -Taj jebeni...

Miči se, miči se, miči se! Miči se, miči se!

Koga sad zoveš jebenom droljom, ha? Jebi se!

Jebeno se makni, gubi se odavde! Misliš da si jebena faca, ha?

Ovo je jebeno upozorenje.

Upozoren si.

John, u redu je. -U redu je.

Dottie je ovdje. Ja sam ovdje.

Dušo. Morat ću nazvati tvoju mamu.

Ne. -John. -Ne. -John, moram.

Samo ćeš je zabrinuti. -U redu je.

Posao mi počinje u ponedjeljak.

Tommy kaže da uzmeš koliko god treba vremena. Posao je tvoj.

Ne ide nikamo. -To je dobro.

O, dušo, dušo. Dobro si, dobro si.

Hajde, dušo, smiri se. -Dobro si. Ššš.

Znam.

Znam.

U redu je. -Dobro si, ha?

Hajde. Ššš. Hajde.

Hajde.

Znam. Hmm?

Umoran sam od ovoga, Dottie.

Tako sam umoran. -Znam da jesi, dušo. Znam.

Kako napreduješ s tim stolicama, sinko? -Da, bez problema, Tommy.

O, moj Bože. Postavio si ih ravnije nego što sam ikada mogao.

Moraju biti ravne, Tom.

Moram ih i prebrojati. Mora biti deset stolica, četiri reda.

Parni broj, inače nije u redu.

Jesu li brojevi koji te muče, ili oblik?

Ah, sve to. Ako nije u redu,

onda jednostavno mislim da će se dogoditi loše stvari. -Kao što?

Pa, ponekad stavljam ruku pod kipuću vodu,

i moram to učiniti četiri puta, inače ćeš umrijeti.

Molim? -Znam. Ali, kao, još jedna stvar koju radim,

a ovo je stvarno čudno, je da hodam ulicom

i vidim stup, i kažem da nije ravan ili je pod krutim kutom,

ili druge boje ili nečega, moram ga poljubiti.

Moraš poljubiti stup? -Da.

To mi nisi rekao na razgovoru. -Nisi pitao. -Da.

I uvijek su tikovi ti koji izazivaju problem? -Da, da, uvijek tikovi.

Znaš što sam razmišljao? Reći ću ti što sam razmišljao.

Kako bi se osjećao da pustiš ljude u svoju glavu

kao što si mene pustio u svoju glavu? -Ne, ne mogu to. -Ne, saslušaj me.

Jer ne mislim da je Touretteov sindrom problem.

Mislim da je problem što ne znamo dovoljno o Touretteovom sindromu.

Dakle, ako ne educiraš policiju i liječnike i učitelje,

ako ih ne educiraš,

ništa se neće promijeniti. -Pa što želiš da učinim?

Da uđem u policijsku stanicu i nazovem ih "svinjama",

ili u školu i kažem: "Ja sam pedofil"?

Da, apsolutno jebeno. Eto, vidiš?

Vidiš? Nisi jedini koji može psovati.

Psujem kad se nešto jako osjećam,

kad sam strastven oko nečega, i jako se osjećam oko ovoga.

Zašto jednostavno ne prestaneš jebeno brinuti

o tome što ljudi misle o tebi i ne educiraš ih? -Kujo jedna.

Vidiš što sam napravio? To je naglasak. -Vidio sam to. -Kujo jedna.

Hajde. -Kujo jedna. -Dodao sam malo pokreta nogama.

Da, imaš karabiner. -Jebena kujo.

Trebam to slobodno vrijeme, Tom, za dan na sudu.

Znam za to. Jesi li OK oko toga? -Užasnut.

Jebote, John. -Oprosti. -John. -Božić je.

Ozbiljno. Isuse Kriste svemogući.

Dobro, OK. -Što je sljedeće? -Sljedeće je zaštititi svoja muda.

Moj klijent će sada dati iskaz.

G. Davidson, hoćete li, molim vas, krenuti prema prostoru za svjedoke?

G. Davidson, hoćete li se zakleti? -Hoću.

Molim vas, podignite desnu ruku i ponovite za mnom...

Kunem se Svemogućim Bogom... -Kunem se Svemogućim Bogom...

...da ću reći istinu... -...da ću reći istinu...

...cijelu istinu... -Ne, neću!

Može li netko objasniti razlog za ovo nepoštivanje suda? -Gospodine, ako smijem,

G. Davidson, povremeno, vikne stvari nekontrolirano.

Impulsivni komentari. On ih niti misli niti ih može kontrolirati.

Seksistički, homofobični, mizogini... -Ne zaboravi rasističke, šupak.

I rasistički. Na temelju osobnog iskustva, mogu vas uvjeriti

da je dobro upućen u sve vrste rasističkih komentara,

od kojih mnoge nisam ni ja čuo,

ali sve potpuno izvan njegove kontrole. Dostavili smo prilog broj 71

s detaljima o stanju poznatom kao Touretteov sindrom.

Da, pročitao sam dokument,

ali sam također razmotrio prilog broj 107

od g. Barrowmana... -Jebote, kujo. -...koji tvrdi da Touretteov sindrom

nije priznato stanje. Da se ne može dijagnosticirati,

i stoga je nebitan za ovaj slučaj. -Hvala vam, gospodine.

G. Davidson, zakletva, još jednom, molim vas,

točno kako je izgovaram.

OK.

Molim vas, podignite desnu ruku i ponovite...Kunem se Svemogućim Bogom...

Kunem se Svemogućim Bogom... ...da ću reći istinu...

...da ću reći istin... Kujo!

G. Davidson, molim vas, napustite sudnicu.

Da ću reći istinu. -G. Davidson, molim vas, napustite moju sudnicu.

G. Davidson, ako se ne maknete iz moje sudnice,

dat ću vas silom izvesti. G. Davidson,

molim vas, napustite moju sudnicu. -Kunem se Svemogućim Bogom...

Kunem se Svemogućim Bogom da ću reći istinu. -G. Davidson! -Kujo!

Kujo, jebote, kujo! -Odlazite!

John. Hajde, dušo. U redu je.

Ja sam retard. Ja sam debil.

Zajebao si to. Zajebao si to, John.

Tommy.

Ne ide dobro, Tommy. Nazvao je suca kujom.

Pa, to nije dobro. -Ne.

John je, bez sumnje, najbolji zaposlenik kojeg sam ikada imao.

Viče li? Da. Psuje li? Da.

Znači li to ikakvu štetu? Apsolutno ne. Njegovi tikovi su nekontrolirani.

Ima trenutaka, dva ili tri puta dnevno, njegova desna ruka

će samo izletjeti ovako, stisnuta u šaku.

Doći će na oko osminu inča od mog lica.

Toliko je dobar. Sveo je to na apsolutnu umjetnost.

Dva ili tri puta dnevno, udarit će me u moja muda, je li?

Sad... Smijem li reći muda?

Siguran sam da nije ništa gore od onoga što smo već čuli.

Dobro, dakle smijem reći? Znate li što mislim kad kažem muda? Jaja?

Meso i dva povrća? Krunske dragulje? Gonade? Testisi?

Muda! -Hvala vam, g. Trotter.

Mislim da smo shvatili. -Dobro, samo sam htio provjeriti.

OK. To je medicinsko stanje. Je li? -Postoji. Vidim ga svaki dan.

Sad, razumijem da neki ljudi govore da se pretvara.

Mogu li pitati, zašto bi se netko pretvarao da ima stanje

koje rezultira time da te udare pajserom?

Koje je rezultiralo time da te ponižavaju i ismijavaju u školi

odbijanjem da polažeš ispite koji bi ti mogli poboljšati život?

Koje te sprječava da imaš vezu?

Tko, tko bi se pretvarao da ima takvo stanje? -Ja.

Sad, znam da je John ponosan mladić,

i ne bi mu se svidjelo da koristim riječ "invaliditet",

ali mogu li samo pitati, ako slijepac uđe u bar,

i naleti na drugog tipa, bi li to završilo na sudu?

Ha? Taj mladić tamo ne bi ni muhu ozlijedio.

On je, on je najljepši,

najljubazniji, najpoštovaniji mladić kojeg sam ikada upoznao.

I pravi prokleto dobru šalicu čaja.

Sperma umjesto mlijeka.

Sperma umjesto mlijeka. -Mogu li... Oprostite. Oprostite, Vaša Visosti. -Hvala vam, g. Trotter.

John, je li te ishod iznenadio?

Ne. Šerif je rekao da to nikada nije smjelo ići na sud.

Dottie, koji je za tebe bio najznačajniji trenutak?

O, pa, to je kad je rekao

da policija treba učiti iz ovog iskustva.

Hm, Tommy Trotter, prijatelj obitelji.

Samo želim reći što je taj dečko učinio bilo je nevjerojatno.

Možete me citirati. -Jeste li ponosni na Johna?

Ja? Pa, uvijek sam ponosna na Johna. -Dakle, John, kamo ideš odavde?

Reći ću ti kamo ide. Natrag u društveni centar sa mnom,

da mi pomogne očistiti odvode. To je ono što radi.

Vrijeme za ići kući!

Dobro, to sam ja. Idem vidjeti Tommyja danas, Irene.

Imao je bolnički termin. -Hoćeš li mu reći da je bingo otkazan u četvrtak?

Hoću, doista. Vidimo se kasnije, Irene. -Vidimo se, John.

Tommy?

Tommy!

Tommy?

Zdravo, Rosie. Jesi li dobro, curice?

Tommy?

O, Bože.

Policija.

Halo? Ima li koga ovdje?

Upali svjetla, hoćeš li?

Dobro, sine? Što se dogodilo?

Ušao sam i, hm...

Donio sam mu nekoliko piva.

Ubio sam ga. Jebote. Ubio sam ga. -Ubio koga, sine?

On je unutra.

OK.

Ostani točno gdje jesi, OK? -Da. Bez brige.

Ubio sam ga.

A sada psalm škotskog anglikanskog svećenika Henryja Francisa Lytea,

"Ostani sa mnom".

Odjebi, John! Ha-ha.

John?

Hej, Davidson! -Što? -Vodim te na ručak.

Što? -Hajde, ručak.

Ne čujem te.

Odakle su ove rajčice? -S tržnice. Zašto?

Malo su gnjecave. -Da, u pravu si.

Možeš li se zamisliti da živiš ovdje, Johne? -Što, ovdje? -Da. -U stanu?

Da. -Znaš što? Obožavamo te, ali...

u onoj sobici si već pet godina i ja...

Pa, mislim da ti to počinje kočiti razvoj.

Treba ti samostalnost.

Pojavio se gradski stan u onoj zgradi.

I dogovorila sam nam termin za deset minuta,

ako si zainteresiran. Bez ikakvog pritiska.

Da, mogao bih živjeti ovdje.

Zašto ne?

Odlično. Ako prijava prođe,

grad bi izmjerio vlagu. -Oh, Johne... -Što god treba, uglavnom.

Pogledaj to. -Nema kamina, Dottie.

Da, u stanu ga ni nema. -Ali mogao bih koristiti kantu.

I, naravno, ima mali balkon.

O, vau, pogledaj to. Nevjerojatno.

Skočit ću.

Grad može staviti zaštitne rešetke. To često radimo.

Da, to bi bila dobra ideja. -Pa što misliš, Johne? -Jebena rupčaga!

Da. Sviđa mi se. -Da? -OK, idemo.

Hvala vam. -Veselimo se što ćemo vam ga pokazati. -Da?

Dobro, to je zadnja kutija. -Jesi li siguran da si dobro, Johne? -Bez brige.

Idem u lift, mama. Vidimo se uskoro, stari. -Hvala, frende. -OK. Pa, hm...

bit ćeš dobro onda? -Da.

Da, bit ću dobro, Dot. Hajde. -Bit će tiho kod kuće bez tebe.

Znam. - I doći ćeš na nedjeljni ručak, jel' tako?

Naravno da hoću. -Odlično. -Oh, i zapamti, bez psovanja.

Vidimo se, Dot.

Idem izdrkat. Odjebi, Johne.

Odjebi! -Na koga viče? -Ni na koga. -Šupčino!

Sve u redu, stari? -Da, nema frke. -Na koga onda psuješ?

Ni na koga, to mi je navika. Medicinsko stanje.

Što? -Gdje živiš? -Odjebi, znatiželjni.

To je tik. Samo ih moraš ignorirati. Naviknut ćeš se na mene.

Uglavnom, moram se vratiti. Imam smrznute lazanje koje se odmrzavaju.

Koji je tvoj stan onda?

O, jeste li dobro? Kako je u baru?

Jebeno joj reci. Ajmo joj jebeno reći.

Sve u redu, stari? - Da.

Donio sam ti pivo. - Hvala.

Što je s rešetkama?

Da me spriječe... da skočim preko ruba.

Isuse.

Lijep je stan. Ali trebalo bi uložiti nešto love.

Kako to misliš? -Pa, uzeti neki ogroman jebeni TV.

Novi kauč. -Ne mogu si to priuštiti, frende.

Dođi raditi za mene. -Imam posao. -U slobodno vrijeme, dođi raditi za mene.

Ali opet... -Što? -Možda, ne znam...

Što? -Pa... Tvoja invalidnost bi mogla smetati.

To nije jebena invalidnost.

Mogu raditi što god treba. Što trebaš?

Uzmi to.

Jesi li dobro? -U torbi je. -Što?

U jebenoj torbi je. -Aha, dobro.

Imam torbu poput ove, znaš. Koristim je za posao. -Odlični džepovi.

Je li to ono što mislim da jest? Je li to za Dannyja?

Pogledaj to.

Heroin upola cijene! Odjebi!

Prodajem drogu!

Svinje! Svinje!

Svinje!

Sve u redu, stari? -Dođi ovamo na minutu. -Sve u redu, dečki?

Kako ste, časnici? -Stani gdje jesi. Dođi ovamo! Dođi ovamo.

Jesi li uzimao ilegalne supstance?

Ne, ne, nije to. Imam, hm...

imam drogu u džemperu. Imam Touretteov sindrom.

Ne mogu kontrolirati što govorim. -Je li tako, a? Daj da vidimo ruke.

Izvadi ruke iz džempera!

Drugu. Sad!

Što je to?

Što je to? -Crack kokain, šupčino.

Heroin upola cijene! -Dobro, dosta je.

Ne, ja uopće ne znam što je to.

Privedeni ste zbog... -Odjebi! Šupak! Šupak! Šupak! -Tišina!

Johne, što si napravio? -Danas prodajem drogu. Odjebi!

Ono što je upravo rekao. To nam je dalo osnovu za uhićenje.

Pa što je zapravo napravio? -Nosio je paket

za koji je tvrdio da je crack kokain.

I je li bio crack kokain? -Ne.

Bila je to vrećica šećera. Ali sljedeći put će ti dati pravu stvar.

Ne možete ga uhititi zbog onoga što bi se moglo dogoditi.

Gledajte, on ne bi trebao biti zatvoren.

Ne može kontrolirati što govori. Ima Touretteov sindrom.

Ima problem s ponašanjem, to ima. -Dottie ima drogu u pički.

Dobro, je li slobodan? -Da. -OK. Davidson, idemo.

Hajdemo kući gdje te mogu držati na oku.

Ha-ha! Oprosti. -Nekad bih te mogla ubiti.

Evo, Dot. Lijepa šalica čaja.

"Dottie ima drogu u pički."

Da, oprosti zbog toga.

Žao mi je. To naselje je bila loša ideja.

Da.

Što čitaš? -Knjigu o Touretteu.

Mislim da bi je trebao pročitati. Znaš, zapravo,

trebali bismo oboje pročitati sve do čega možemo doći. Naučiti što više možemo.

Što misliš?

Da. Da. -Dobra ideja.

Danas dobivam otkaz.

Uđi. -Sve u redu, stari? -Da, Johne. Da. Sjedni.

Ovdje je k'o u jebenoj sauni, ti pizdo.

Hoćeš da otvorim prozor? -Ne, ne. Bio je to samo tik.

Ne mislim da si pizda ili nešto. -Johne, sigurno ti je poznato da

tražimo stalnog... -Oprosti. -Ma nema problema.

Stalnog domara, da. Jeste li našli nekoga? Nitko nije bolji od mene.

To je bio tik. -Ne, to nije bio tik, Johne. -Da, bio je. Bio je tik.

Bilo je predosjećanje. Johne, nema nikoga tko je bolji od tebe, to je činjenica.

I zato bismo ti željeli ponuditi

mjesto domara, za stalno.

Razmisli o tome. Shvaćaš da, ako prihvatiš,

a jako se nadamo da hoćeš, pozicija uključuje i smještaj.

Nije baš palača, ali je ugodno.

Dobro, ovaj... -Čestitam.

Da. Hvala. Hvala. Neću vas razočarati.

Sigurno nećeš, ne. Zaslužio si.

Dobro, ovaj... bolje da krenem.

Moram namjestiti stolice i još neke stvari. -Divno. Hvala, Johne.

Čuješ li to? Tišina. -Oop, ovaj... Oprosti.

Baš je lijepa mala kuća, Johne.

Tommyju je bilo lijepo ovdje. -Da, jest. -Baš ono što ti treba.

Možda bih mogao uzeti malog psa, kao Rosie.

Hej, pogledaj ono. Ona vrana tamo, to je Tommy.

Ne budi glupa. -To ti je, prijatelju, znak.

Kakav znak? Ma daj, ozbiljno. Nije to nikakav znak.

Kao duhovna životinja, znaš na što mislim?

Kako si, Tommy? -Dobro, Tom? -Vidiš? Ne miče se.

Odjebi! Halo?

Jesi li ti John? -Da. Oprosti zbog toga. -Dobili smo tvoje podatke iz bolnice.

Rekli su da bi nam možda mogao pomoći.

Doktori i specijalisti govore o Touretteu,

ali nisu ga iskusili. Nikad nije upoznala nekoga tko ga ima.

Lucy, možeš li izaći iz auta, molim te? -Odjebi!

John je s nama.

OK, otvori.

Odjebi, pedofilu. Maloljetna sam.

Zašto to radiš? -Da te spriječim da ti zalijepim šamarčinu.

Ne razgovaram s tobom. -Ma nema problema.

Iskreno, lijepo je imati par minuta odmora. -Part-time kurvo!

Danas sam svršio po meduzi. -Drkađijo.

Roddy ima mali kurac. -Odjebi.

Imam ogromnog jebenog zeca. -Jebo sam ti mamu. -Jebi se. Pičko.

Tvoj stari je prosuo spermu. -Tvoj stari je pizda.

Moj stari je pedofil. Ja sam pedofil. Ja sam vođa pedofila.

Silovao sam curu. -Na popisu si prijestupnika.

Ja sam jebač. -Moj stari je jebao tvog starog. -Moj stari je jebena meduza.

Moja mama je djevica. -Da uđem? -Možda ne. -Mlohava si pizda.

Moja mama je svećenica. -Ti si svećenik, pizdo. -Mrljo od drkice.

Sve u redu, stari? -Da.

Kako se zove? -Tilly. Mi je zovemo Tilly-Lilly.

Voliš pse? -Da. -Ja bih htjela jednog, ali tata kaže da su previše gnjavaže.

I jesu, vjeruj mi. Ali mi pomaže da shvatim što mi se događa,

mislim. -Da.

Bok.

Ah, odjebi!

Jesi li dobro? -Da, mislim da sam to ranije morala izbaciti u autu.

Kad se sve nakupi. -Da.

Dosta dobro potiskuješ tikove? -Ponekad samo, ono,

ovisi kakav mi je dan, znaš?

Bolnica mi s vremena na vrijeme šalje ljude.

Ali, iskreno, ne znam koliko im stvarno pomažem.

Mislila sam da si specijalist, kako je moj tata pričao.

Ne, ne. Nisam specijalist, ali sam nešto čitao. -Da.

Ti si prva osoba s Touretteom koju sam upoznala.

Pomaže li? -Uopće ne, drkađijo.

Ovaj… ne, da, rekla bih da da. Kao, razumiješ to bolje nego…

Dobro.

Jesu li te maltretirali ili nešto?

O, da, dok sam bio u školi, ali…

sad je više stvar u ismijavanju ili zadirkivanju,

ili ljudi slikaju tebe i svašta. -Da.

Neka jutra se probudim i osjećam se odlično,

a onda samo puknem i počnem plakati. -Stvarno?

Pitam se što sam učinio da zaslužim biti ovakav.

A onda kad pokušam biti blizak s nekim...

mislim, tko će htjeti provesti život s nekim

tko će psovati i pljuvati im u lice?

Da, i mene je to brinulo. Jer to boli, znaš.

Vidiš, ponekad, ono,

ako mi mama kuha večeru ili nešto slično, i…

i ako je upaljena pećnica, i jako je vruća...

Želim staviti ruku na to. -Da, da.

Čak ni... Ono, baš udariti. -To je kompulzija. I ja to radim.

Stvarno? -Da. Mogu ti posuditi knjigu.

Da. Ne znam, ono, ja... Ne znam shvaćaš li,

moraš to učiniti, ne možeš jednostavno otići.

Znam točno na što misliš. Moram poljubiti uličnu svjetiljku.

Ja to ne radim. Ja jebem poštanske sandučiće.

Ni to nemoj raditi.

Dobro, pa, bolje da se vratim na posao.

Je li ovo pomoglo ili ne? -Da, ne, ogromno.

Ono, ti to razumiješ više nego... ono, stručnjaci.

Dobro. Pa, ja sam na Facebooku ako želiš popričati. -Da. Ti si dobar u ovome.

Pričekaj da tvoj tata vidi moj račun. Sviđa mi se taj plavi griz oko tvoga vrata.

Oh, to je kao... Ono, grizeš ga kad god misliš da ćeš dobiti tik.

Ja imam jedan. -Da? Ali ovo je bolje.

Hajde, onda.

Idi vidjeti Tommyja. Hajde. Idi vidjeti ga. Kako si, Trotter?

Što da ti kažem?

Gore u domu danas, pogodi što se dogodilo.

Onaj olovni pokrov na zahodu je opet počeo propuštati.

Rekao sam im da mogu doći dolje i popraviti besplatno. Nećemo platiti.

Sreo sam jedan par neki dan. -Doveli su mi svoju kćer na razgovor.

Dvadeset i četiri godine, mlada dama. Ima tikove.

I ja sam prva osoba s Tourettom koju je ikada upoznala

Možeš li vjerovati?

Uvijek si govorio da bih trebao više pomagati ljudima poput mene, djeci i sl.

I razmišljam, Trotteru. Razmišljam.

Hajdemo onda, Tilly. Hajde, curice.

Unutra. Hajde, ljudi.

Lijepo te je vidjeti, Lucy. Jesi li dobro? Lijepo te vidjeti. -Lijepo je i mene vidjeti.

Donesi to ovamo. -Alison. Je li John? -Alison. Da.

Vrišti još od Birminghama.

Odjebi, šupčino! -Hajdemo ga unijeti i smjestiti. -Ignoriraj me.

Samo sam vas htio pozdraviti ovdje. -Jesi li ti moj pravi tata?

Ovo je prvi Tourettov vikend koji organiziramo, tako da...

neki od vas upoznaju ljude

s Tourettovim sindromom po prvi put, i to je u redu.

Odjebi! -Zdravo, prijatelju, jesi li dobro? -Odjebi. -John.

Što te je navelo da pomisliš kako je ovo dobra ideja?

Htio sam samo reći... -Mogu li dotaknuti tvoj penis?

Danas... Danas, vi ste većina, a niste manjina.

Dakle, moje ime je Greg, i, baš poput vas, imam Tourettov sindrom.

Samo vam želim pokazati par stvari koje radim, na bubnjevima,

da vam dam nekoliko savjeta i trikova za smanjenje tikova.

Ovo je najavljeno kao vikend za one koji žive s Tourettovim sindromom,

ali to ste i vi, roditelji, baš kao i vaša djeca. Gledajte, niste superjunaci.

S ovime je zaista teško živjeti, i...

vjerojatno je to i rastavilo moju vlastitu obitelj, moju mamu i tatu.

Dakle... morate se brinuti jedni za druge.

Možete li se podijeliti u grupe?

I dat ću svakoj grupi kameru...

Stavite prst na bubnjarski štapić, otprilike jednu trećinu...

Gubi se van iz učionice! -Razbit ću ti pičku.

Svi možemo početi biti kreativni i iskoristiti tu stranu.

Homoseksualac u kući. -Kako se snalazite u vezama?

Osobno?

Za mene, to je bila prilično velika prepreka, ali...

znate, kao roditelji, poželjet ćete

da vaša djeca nađu partnera i skrase se, to je samo prirodno.

Ali sve se svodi na edukaciju. Problem nije Tourettov sindrom,

problem je što ljudi ne znaju dovoljno o Tourettovom sindromu.

Što prije se ova djeca prihvate, što prije se razumiju,

to prije mogu nastaviti i voditi potpuno normalan život.

Sagni se! -Isprazni džepove!

Bravo, Davidson. -Da, bravo, Dottie.

Oh! Isuse Kriste, jeste li vidjeli to?

Hajde onda! Ostani.

Hajde onda! Ostani.

Hajde, Tilly.

Hajde, Tilly. -Stani gdje jesi. Stavi ruke na glavu.

Nisam ništa skrivio, prijatelju. -Stani gdje jesi, Davidson.

Jebemu. Što je? -Zar me se ne sjećaš?

Ne.

Nisi ništa skrivio.

MacCullen. -Da, MacCullen. -Kako si? -Dobro sam.

Ćelavi šupak. Jebemu. Oprosti.

Prvi put sam upoznao Johna kad sam bio mladi policajac u Galashielsu.

Bio je mladić, bilo je to ranih 90-ih,

i vrlo malo ljudi je znalo što je Tourettov sindrom.

Policija se nije dobro ponijela prema njemu tada.

Ja se nisam dobro ponio. Zbog čega mi je, kad sam unaprijeđen,

jedna od prvih stvari bila pronaći Johna

i zamoliti ga hoće li razgovarati s vama danas. John.

OK. Hvala vam što ste me danas pozvali.

Očito, ovo je za mene vrlo stresan događaj.

Jebeš policiju! John.

Ponekad je ono što kažem smiješno, pa se čak i sam nasmijem,

ali to je vrlo različito od aktivnog zadirkivanja,

ili ismijavanja, ili poticanja ljudi da psuju.

Svatko tko živi s Tourettovim sindromom je drugačiji.

Imamo svoje simptome i tikove i ponašanja.

Tik može biti bilo što. Može biti vokalni tik ili motorički...

Vokalni tik poput tog. Ili možemo treptati očima,

ili ljudi ponekad zavrću očima ovako.

Jedna od stvari o kojima ne govorimo kod Touretta

je tjeskoba, ili opsesivno-kompulzivni poremećaj,

iscrpljenost od pokušaja da se pretvara da ništa nije u redu,

od pokušaja da se suzbiju tikovi.

Zamislite da pokušavate zadržati tisuću jakih kihanja.

Možete to neko vrijeme, ali što se onda dogodi?

Eksplodirat ćete. -Eksplodirate. Dobar odgovor. -Kako se snalazite, na primjer,

ako morate ići u knjižnicu?

To je za mene noćna mora. Ne mogu ići u knjižnicu.

Volio bih, ali previše je tiho.

Ne upuštajte se u razgovor s tikovima, samo ih ignorirajte.

Osoba koja vas vrijeđa nije kriva ni za što.

Trebaju podršku i razumijevanje. Hvala vam što ste me danas slušali.

Nadam se da ste nešto naučili o Tourettovom sindromu. I, da, hvala vam.

Živjeli.

Bilo je dobro.

Pošta! Jebena pošta.

Ah. -Dobro jutro, Davidson. -Dottie. Dottie.

Što nije u redu? -Gospodine John Davidson,

za zasluge u radu s osobama s Tourettovim sindromom.

I čestitam.

Hvala Vam, gospođo. Hvala Vam.

Nisam znao da si uspjela doći. -Tako sam ponosna, John. Oh...

Zaglavili smo u prometu, a onda provjera sigurnosti... Ali bila sam tamo. Vidjela sam te.

Dobro, dobro. Upoznaj Dottie i Chrisa. Ovo je moja sestra, Caroline.

Tako mi je drago što si mogla doći, dušo. -Drago mi je. -Drago mi je.

Kako je mama? -Oh, ona je... dobro je. I zadovoljna je. -Dobro.

Trebao bi je otići vidjeti. -Da, hoću. Hoću.

Tako je lijepo vidjeti te. -Zaista je lijepo vidjeti te.

Evo nas, John.

Piješ li još uvijek sa šećerom? -Oh, da.

Dobro, jer sam već stavila jedan.

Hajde, sad. Daj da vidim. Dobro, OK.

Evo ga. -Lijepo je, John.

Morat ćeš ga polirati.

Idem nabaviti pravi srebrni polir, čistu krpu,

neku vrstu meke krpe. Da dobro prođem po svim tim dijelovima.

Pa... Pazi da ga ne izgubiš. -Neću.

Dakle, lijepo si se proveo, s Kraljicom?

Oh, da, da. Nakon što sam joj rekao da odjebe.

Oh, John, jesi li? -Znam. Ali bilo je u redu.

Imao sam samo tri ulaznice, mama, i...

budući da Caroline živi najbliže... -Razumijem, John.

Ne, ne, nije bilo tako. Nego, znaš, jednostavno je takom ispalo.

Pročitala sam o svemu u novinama, John.

Navodno si rekao da ne želiš

da itko prolazi kroz ono kroz što si ti prošao. -Okreni se prema kaminu.

Jebemu. -Žao mi je što nisam bila dovoljno dobra. Trudila sam se, zaista jesam.

Znam. Znam, mama.

Ne bih znao što učiniti, da sam na tvom ili tatinom mjestu.

Ne bih to podnio.

Znam.

Dakle, ipak je bilo svjetla na kraju tunela, John Davidson?

Da.

Da. Da smo samo znali...

još onda.

Hajde, ti.

U redu je, John. U redu je.

Oprosti, John.

Ne moraš.

Poštovani g. Davidson, želim Vas pozvati na Sveučilište u Nottinghamu

u vrijeme i na datum koji Vama odgovara. -Imam bombu! Oprosti. Ignoriraj me.

Dijelimo Vašu ambiciju da pomognemo ljudima koji žive s Tourettovim sindromom.

Ukratko, bili bismo Vam zahvalni da sudjelujete u znanstvenoj studiji

koja će odrediti učinke stimulacije srednjeg živca

na osobe koje žive s Vašim stanjem.

Hej! -Iako to nije lijek, prvi rezultati upućuju

da može pomoći osobama s Tourettom da bolje upravljaju svojim stanjem.

Došao sam vidjeti... -S poštovanjem... Barbara Morera. -Barbara Morera.

Seksi dupe! Jebemu.

John? -Vi ste Barbara? -Ja sam Barbara. -Drago mi je.

Ja sam John. -Drago mi je. -Krenite ovamo.

Ne trebate brinuti, John. Ovo je neuromodulacijska traka. -Oh, u redu.

Spremni smo. OK, samo da namjestim uređaj

da isporučuje pravilne parametre za Vas.

Dobro. U redu, pa, možete ga isprobati.

U redu. Koliko će trebati da počne djelovati?

Da vidimo. Prošetajte okolo po kampusu,

vidite osjećate li razliku. Naći ćemo se opet na recepciji.

OK. -OK.

Samo da odem ovuda? -Onamo.

Kako ste? Jeste li dobro? -Dobro sam, hvala.

John. Sjednite.

Dakle, kako je bilo?

Trebat će mi neke povratne informacije.

Nisam se ovako osjećao od svoje 14. godine. Osjećam se...

smireno, pripravno, opušteno. Nemam tjeskobu, nemam tikove. -Jeste li imali ikakvih tikova?

Jednom, u hodniku, ali puno manje agresivno.

Pa, radili smo s grupom od 135 ljudi.

Oko 59% reagira na sličan način kao i vi. -Isuse.

Oprostite, samo, uh... Zaista ne znam što reći.

Mogu li ga zadržati? -Ne još, oprostite.

Ali, dobre vijesti su da ga možete ponijeti kući na nekoliko dana.

Trebate voditi neke bilješke. Kako se osjećate, kako spavate, ima li tikova.

Prestao sam pitati postoji li lijek, znate...

prije 30... 30 godina, jer je odgovor uvijek bio isti.

To... to nije lijek. Ali pružit će vam neko olakšanje dok ga nosite.

Oprostite. -Da? -Oprostite što prekidam. -U redu je.

Je li ovo vlak za Sheffield? -Nadam se. -Kamo putujete? -Edinburgh.

Onda Galashiels, tako da je dug put.

Volim Edinburgh. Imam prijateljicu koja tamo živi.

Da, vrijedi ga posjetiti.

Ovdje je tako tiho. -Ranije je neki tip hrkao i uopće nije bilo tiho.

Stvarno? Ne. -Da. -Htjela sam mu zatvoriti nos. Bio je tako glasan.

Samo sam stavila slušalice. Bila sam kao, "Oh..."

Što slušate? -Nemojte me osuđivati. -Ne, ne. -Obećajte? -Neću.

Bolje da nećete. -Ljiga pop. Evo. -Dobro, nemojte me osuđivati. -Neću.

Znate to? Ne? -Ne. -Dobro, sad mi je neugodno. Vratite mi.

Neugodno mi je. -Ne treba biti. -Ne, jest. Osjećam se glupo sada.

Koga volite slušati? -Puno ljudi. U autu slušam Pavarottija. Zaista.

JOHN JE NASTAVIO ODLAZITI U NOTTINGHAM NA TESTIRANJA UREĐAJA

NOVE TEHNOLOGIJE, LIJEKOVI I TERAPIJE MOGU POMOĆI LJUDIMA KOJI ŽIVE S TOURETTOM.

ALI NAJVAŽNIJA PODRŠKA SU EDUCIRANJE, RAZUMIJEVANJE I PRIHVAĆANJE.

JOHN JOŠ UVIJEK ŽIVI U GALASHIELSU, SA SVOJIM LABRADOROM SUKI.

Čekaj ovdje. Čekaj. Idi. Hajde, onda. Tilly, ne.

Ostani. Ostani. Čekaj.

Hajde, onda. Tilly, ne. -Kad osjetim da ću to reći, pokušavam se zaustaviti,

ali jednostavno se osjećam kao da to moram reći.

Kao da me netko prisiljava da to kažem. -Odjebi!

O, Bože.

Nikada nisam htjeo ići u školu. Samo... zbog zadirkivanja.

Pička. Jebote.

Samo stalno razmišljam zašto baš ja, a ne...

ljudi koji su kriminalci ili to zaslužuju.

Johnova prva uzrečica bila je, "Ha-ha! Umrijet ćeš."

Odjebi. -Zašuti. -Drugi ljudi unutar grupe imaju partnere.

A meni je jednostavno bilo tako teško naći nekoga kome mogu vjerovati.

Oh, Dottie. Jesi li dobro?

Samo nastaviš dalje. Moraš se nekako...

na neki način, pribrati.

Prljavi pederi!

I sada sam u poziciji da podučavam učitelje.

Toliko dugo nisam znao tko sam. Nisam znao koja je moja svrha u životu.

Napokon mi je, na neki način, kliknulo.

Ovo je ono što želim raditi. Želim pomagati ljudima.

Prijevod: lovac666

Preuzeto sa www.titlovi.com