Original subtitles

Ana. Ana!

ANAKONDA

Krećemo u krupnom planu punog meseca. Mlečnog. Skoro žućkastog.

I kamerom se spuštamo

da otkrijemo idiličnu, prigradsku ulicu.

Lebdimo pored niza belih ograda, dok se ne zaustavimo na rešetki kanalizacije.

Bum! Otvara se! Nešto veliko i krljuštavo isklizne napolje,

brzo, gladno, definitivno ne ljudsko, pulsirajuća muzika kreće.

Na leđima smo zveri dok se zlokobno šunja ka maloj plavoj kući.

Čekaj. Izvini. Pričaš našem snimanju venčanja?

Da, mada ja to i ne doživljavam kao obično snimanje. Više su kratki filmovi.

Da, jer nisam sigurna da je ovo baš ono što smo imali na umu.

Malo je drugačije od uobičajenog, ali...

Baš nam se svideo onaj koji si radio za Karen i Barta. Kad hodaju pored reke

i skoče i bace pet. -Taj skok je bio brutalan.

I obožavala sam pesmu koju su koristili.

Stvar je u tome...

Baš vas gotivim. I rekli ste da ste fanovi horora,

a ja sam u fazonu, "Obožavam horor."

I pomislio sam da bi ovo moglo da bude posebno. Kapirate šta hoću da kažem?

Ovo je film koji ćete gledati do kraja života. -Ali ovo nije film, Dag.

Ovo je snimak venčanja i mi želimo onaj gde malo skoče.

E sad, možeš li to da uradiš ili ne?

U redu. -Smeta ako radim zagrevanje? Je l' to u redu?

Da. Viđala sam i mnogo luđe. -Dobro. Da li bolje zvuči da kažem repliku,

"Vid mu je zamućen, što može da ukaže..."

ili, "Vid mu je zamućen, što može da ukaže..."

Ili mogu... znaš šta, mogu čak i s akcentom. Mogu samo...

Mislim da trebaš da uradiš baš kao na audiciji, dušo. -Da. -Da.

Prošlo je dosta otkako sam dobio neki posao i samo želim da ispadne dobro.

Da. -Ja samo... Teško je. Izvini.

Doktor broj tri, spremni smo za vas. -Važi, rasturi ih.

Važi, hvala. Hvala, Dona. Uzgred, ako ti ikad zatreba nešto iz Louvsa,

srediću ti popust za zaposlene, bez pitanja. Važi? -Važi.

Hvala. Još deset kubika tramadola. Imaš ideju s čim imamo posla?

Rekao je da mu je vid zamućen,

pa, znaš, to bi moglo da ukaže... -Optički neuritis. To smo već isključili.

Rez. -To je rez! -Druže, nisam siguran kakav je to akcenat.

Samo izgovori normalno, važi? Idemo odmah ponovo. -Spremni.

Rekao je da mu je vid zamućen, što može da ukaže...

Rez! Brže izgovori repliku. Važi? Brže ovaj put.

Rekao je da mu je vid zamućen, što može da ukaže...

Rez! Isuse, mislim da moramo da otpustimo ovog

lika. Možemo li da dovedemo nekog drugog?

Preveo: Dr IggY

Grife, ovde Dag. Upravo sam naleteo na tvoju mamu u supermarketu.

Rekla je da si danas dobio veliku tezgu. Ponosan sam na tebe, burazeru.

Svima u Bafalu nedostaješ. Volim te. Dođi u posetu, čoveče!

Isuse, Džeri.

Dag, kakva je to priča o... nekakvom čudovištu iz kanalizacije? -O Bože.

Dag.

Slušaj, kapiram da ovo nije ono o čemu si sanjao kad si bio klinac.

Ali snovi prolaze. Ja ću uskoro u penziju.

I, Dag, samo je pitanje vremena kad će sve ovo biti tvoje. -Stvarno? -Da.

Pogledaj oko sebe. Upij sve.

I zamisli.

Ako to uradiš kako treba, ovo je prilično slatka kombinacija.

Ovo je solidan B život, možda čak i B plus.

Jesi siguran da ne želiš ništa da radiš za rođendan?

Terao si me da slavim i polurođendane. Hajde na pivo.

Ili nešto.

Možda samo gledamo onaj novi dokumentarac o planinarenju.

O ženi koja tone u sopstvenu smrt? -Da.

Dobro, onda onaj o slobodnom roniocu na Maldivima.

Koji se udavi? Isuse Hriste, Dag.

Nemam pojma. Ajde samo da uzmemo gumenu bombonu i legnemo rano. -Iznenađenje!

Bože, Mali. Ne! -Da. Da, voliš ti dobru, veliku rođendansku žurku.

Trebalo je da vidiš svoju facu. -Znao si za ovo? -To je bila moja ideja.

Druže, uzmi mi kaput, molim te. Hvala. Dobro. Kako si?

Da. Srećan rođendan! -Isuse, Keni. Leđa! -Izvini. -Ne! To nije...

Pravi losion. Prava korpa. -"Stavlja losion u korpu"?

Ibej, druže. -Brate, to je bolesno. -Da, to je stvarno bolesno.

Srećan rođendan, Dagi. -Hvala što si se iscimala Kler.

Znaš da obožavam Bafalo u ovo doba godine. Bljuzgavicu, hipotermiju.

Šta ima? Nema Trenta? -Nema Trenta. -Zapravo, nikad više.

Počeo je da jebe svoju zubarku.

U svakom slučaju, tvoja je noć, dušo.

Moja. -Tvoja.

Došao si! Bože. Predugo se nismo videli, druže.

Baš mi je drago. Prošlo je dosta. -Srećan rođendan.

Hvala što si došao. -Mislio si da ću ovo da propustim? Nikad.

Imamo mnogo da nadoknadimo.

Pre mnogo godina, grupa mladih, strastvenih umetnika imala je viziju.

Viziju koja i nije bila nešto naročito originalna, niti dobra...

ali bila je njihova. I zato su tu viziju pretvorili u stvarnost.

I, bez daljeg odlaganja,

predstavljam vam potpuno nerestauriranu kopiju

remek-dela trinaestogodišnjeg Daga Mekalistera, Kvač.

Šta? Mislio sam da smo izgubili sve kopije toga! -Ne.

Našao sam je u garaži moje mame. Zaglavljena u plejeru.

Jesmo li sigurni da je ovo u redu da deca gledaju? -Koga boli kurac?

Gđa Braun nas je terala da bipujemo

psovke da bismo prikazali na priredbi.

Nije imalo smisla,

jer smo bili vrlo jasni da je film zabranjen za mlađe.

Srećan rođendan, druže. -Ovo se ne dešava. -Dešava se. Evo kreće.

Bože. Evo, sedi. Ubiću te.

Nisam se uopšte promenio.

Sve ti jebem u pičku?!

Pogledaj travu! -Na tragu! -Pazi na Kvača. -Evo ga.

Pre nego me, jebeno, napadneš, moram da te, jebiga, pitam jednu jebenu stvar.

Umeš da ujedaš? Ili samo ujedaš? -Bum

Jebote, gledali smo Skorsezea kao ludi. -Nismo baš imali sluha za to, je l’ da?

Moram da ti kažem nešto. -Šta?

Da te volim. Oduvek sam te volela. I uvek ću te voleti.

I ja te, jebeno, volim. E sad me poljubi, ženo.

Tolika harizma. Već tada si je imao.

Još ne verujem da me je Dag nagovorio na to.

O čemu pričaš? To je bila tvoja ideja. -Jeste!

-Ide na nas. -Zarobljeni smo. -Šta ćemo da radimo?

Ne! -Da. Moj Bože. Svi ćemo da crknemo!

E, ovde postaje ozbiljno. -Ne dok sam ja tu, gospodine.

Da! Da! Da! -Fenomenalno!

Predobro!

Ovo je najbolji rođendanski poklon koji sam ikad dobio.

Nisam ni znao da postoji. -Pa sad je tvoj.

Plus televizor, jer ne možeš da ga izvadiš.

Bilo je odmah posle, znaš… -Odmah posle završetka faksa.

Da, tad je izašla Anakonda. Sećaš se? Gledali smo je bar 30 puta.

Odmah uz klasike. -Totalno. Kakva glumačka postava, molim te.

Džej-Lo, Ajs Kjub, Oven Vilson, Stolc. Mislim, ubitačna ekipa.

Plus, ta zmija je bila kao metafora za naše živote u tom trenutku.

Kao, život ti dolazi u susret, lovi te i tera te, ono,

da ispadneš iz… zdravstvenog osiguranja kod roditelja i to.

Ne znam… -Ne, istina je. -Da, to je… -Tako je bilo.

U pravu si, Keni. -Ma kako god. -A onaj akcenat Džona Vojta?

A? To je bio izbor. „Obaviju te oko sebe

dok ne dobiješ privilegiju da čuješ kako ti kosti pucaju…

pre nego što snaga zagrljaja natera vene da ti eksplodiraju.“

Izvini.

Imam prava na Anakondu.

Šta? -Imam prava na Anakondu.

Ispostavlja se da je film rađen po romanu nekog mrtvog Japanca.

I moj agent me je upoznao sa njegovom udovicom.

Neverovatno, bila je toliki fan četiri epizode koje sam radio u S.W.A.T.-u…

Ko ne bi bio? -Da mi je dala prava. -Brate. I šta ćeš sad s tim?

Pa, ne ja.

Mi. Obradićemo je. Indi fazon.

Tri nedelje, gerilsko snimanje u Amazoniji. Minimalna ekipa.

Kler, ti i ja glumimo. Keni, ti snimaš. Dag, ti režiraš.

Ajde. Šta kažeš? -Mislim, ideja je sjajna u teoriji, ali…

Ja sam za! Mogu da uzmem slobodno s posla. -Možeš, Keni. Brutalno!

Keni, o čemu ti pričaš? Ti si za? Nije… Ne, on nije za.

On kaže jednu stvar i ti si već za. Ideš u Amazoniju.

On nije za. -Šta kažeš ti, Kler? -Ja… Ja samo… Ajde.

Ne znam da li sam na pravom mestu…

Jesi. -Sa razvodom. -Naravno da nisi na pravom mestu.

To je najbolje mesto. Jesi li normalna?

Ajde, to ti je kao Jedi, moli, voli. I to. Ajde.

Znaš šta? Pristajem. -Šta? -Stvarno? -Da! Brutalno.

Da. Moj život je ionako totalno sranje, pa…

Bože, baš mi je drago što to čujem.

Mislim, ne da ti je život sranje, nego da si za. Osim toga, čim Dag kaže da,

verovatno će nam trebati da ti finansiraš celu ovu stvar. -Šta? -Hvala. Dag?

Grif, izvini. Imam obaveze. Imam Mali, Čarlija, posao.

Znam. Snimaš venčanja. -Filmove. -Dobro. -Dobar je to život, znaš?

B, B+ život.

B, B+ život?

Dobar život.

Sećaš li se kad smo bili klinci i ostajali budni do četiri ujutru,

blejali u podrumu tvoje mame i gledali horore?

Useravali se od straha. Teksaški masakr stalno na reprizi.

Sad imamo priliku da napravimo jedan takav sami.

Čoveče, to nam je san otkad smo bili klinci. -Kapiram.

Ali više nismo deca, Grif. Izvini.

Da. Znam. U redu. Ja samo… -Razumem. Stvarno.

Razumem.

Još uvek gledaš Kvoča.

Čarli, zašto ne odeš da proveriš one kolačiće? -Važi, ali pauziraću, znači…

nemoj da diraš. -Trebaće ti ledeno hladno mleko uz to. -Važi.

Šta radiš? -Šta? -Samo idi i snimi taj film. -Mali.

Svaki put kad gledaš ovo, oči ti zasijaju.

Ne pamtim da sam te videla takvog.

I šta sad? Treba da jurim neku holivudsku fantaziju iz detinjstva?

Da bacim gomilu para i vremena, i za šta? Na kraju, šta će se uopšte promeniti?

U redu. U redu. -U redu.

Nadamo se da ćete doći da slavite… -Dok postajemo… -Hansonovi.

Jebote.

Šta ja ovo pevam?

Brate.

Ne želim da čekam, čoveče.

Naši životi mogu, ono… da se završe. -Šta… O čemu ti pričaš?

Ta priča sa Anakondom. Bio si ozbiljan, je l’ da?

Jesam, skroz. -Onda hajde da to uradimo. Da obradimo Anakondu.

Da! Da.

Dobro, što se budžeta tiče, od početka do kraja, koliko košta ovo?

Računam tri nedelje snimanja. Malo VFX-a, malo SFX-a,

rečni brod, kapetan rečnog broda, putovanje do i iz džungle,

i ogromna prava zmija, po mogućstvu

iznajmljena. -Iznajmljena, jasno. -Sve ukupno,

dva, dva i po miliona dolara. -Zvuči dobro.

Odobrili smo vam kredit do iznosa od… 9.400 dolara.

Da! -Revidirao sam budžet na… ukupno 43.000 dolara.

To već zvuči realnije. Ali film mora da bude strašan, je l’ da?

Užasavajuć. Ali ne može samo da se svodi na džinovsku zmiju koja ubija ljude.

Upravo to, znaš? Mora da bude o nečemu, zar ne? -Da. -Mislim…

Teme. -Ajde. -Kao tuga. -Šta je sa osvetom?

Što se tema tiče, to je jedna od glavnih.

Moj Bože. Imam dobru. -Daj. -Međugeneracijska trauma.

Obožavam međugeneracijsku traumu. -Ko ne obožava međugeneracijsku traumu?

Najbolje moguće. -Na tragu smo nečega ovde.

Ovo je remek-delo. Jebeni genije si. Sviđa mi se.

Ne menjaj ni reč. Ni jednu jedinu.

Brate, razvalio si. Strašno je, emotivno, smešno kad treba.

Romantično. -Brate, hvala ti. -Dag…

Znam da smo imali onaj mali okršaj, ali…

Moram da snimim ovaj film, čoveče. -Okršaj?

Da. Dao mi je otkaz na tim venčanjima jer sam se malo razvalio od alkohola.

Srušio je svadbenu tortu. -Ali radim na tome. -Kao, skidaš se?

Da. Mislim, trezan po Bafalo standardima.

Trezan po Bafalo standardima? -Samo pivo i vino.

I još neke lakše žestine. Ali sigurno ne sve.

Ponosan sam na tebe. Dag?

Ako sam iskren, malo sam ti i ja omogućavao to.

Naravno da dobijaš drugu šansu. Hajde da to uradimo. -Sjajno! -Hvala ti, brate.

Auto je stigao. Imaš meflokvin, je l’ da? To se pije jednom nedeljno.

Tata. Skoro da sam zaboravio. -Reci. -Uzeo sam ti ovo.

Šta? -Znam. Brutalno je. „Najbolji Dag na svetu.“

Treba da piše „Tata“. -Ma kako god, smešno je.

Obožavam ga. Mnogo je bolje.

I tako počinje. -Da! -Da. U redu. -Stigli smo.

Tu smo. -O tome ja pričam! -Brazilija!

Čitao sam o anakondama u avionu. Uglavnom čekaju u vodi danima,

vrebaju plen, ne mrdaju, samo čekaju, i onda kad plen dođe… zgrabe te.

Pritisak od 450 kilograma. Pobeći ćeš? Ne.

Lome te. Kiseonik izlazi iz pluća.

Bože, jezivo. -Kao u filmu Anakonda. -Da, baš tako. -Znači stvarno je?

Da, sve je stvarno.

Baš stvarno.

Postoji priča o jednoj ženi… Bog da dušu prosti.

Zmija je stegne tako jako…

da oči samo…

Ne. Nema šanse. -Da, to je bila moja baka, Silvana. -Sranje.

Užasna baka. Ali opet tužno.

Izvini, ko si ti? -Izvini. Karlos Santjago. Možeš me zvati Santjago.

Ja sam Keni. -Da. -Keni s telefona. Keni. Keni.

Ćao. -Da, ovo je ukrotitelj zmija.

Hvala Bogu. -Trebalo bi da je najbolji.

Ne. „Trebalo bi“? Imamo šaljivdžiju ovde. Ne. Ja sam najbolji. Da.

To je dobro. -Dobrodošli u Brazil.

Hajde da upoznamo zmiju.

Kad sam ga našao, umirao je od gladi.

Izvore hrane su mu uništili rudari zlata koji su sipali živu u reku.

Rudari zlata? -Iskopavanje zlata truje našu

zemlju. Njihova pohlepa je skoro ubila moju zmiju.

Ali sam ga hranio, vratio sam ga u život,

i na mnogo načina, on je isto učinio za mene. -Da. Priča stara koliko i vreme.

Zmija ga spasla.

Kako se zoveš? -Kako… Grif. -U redu, Grife. On nije samo zmija.

On je moj mali džin, moj prijatelj. Jedno od najvažnijih bića u svetu herpetologije.

Ne, naravno… ja… važi. Nisam… nisam hteo da… ja… da.

Dobro. Da vas upoznam.

Heitor. -Heitor? Bože moj. -Lepotane.

Ne. Ne lepotan. -Moj…

Jebote, da! Ovo je ludilo! -Ima glasina o anakondama još većim.

Možda četiri ili pet puta većim od ove.

Izvoli, Keni s telefona. -Ovaj… je l’ tačno da povraćaju svoj plen?

Pa… ponekad. Mislim, ako imaš sreće,

umreš odmah zbog… gušenja.

Ali samo oni nesrećni prežive. -Nesrećni?

Da, jer onda možda budeš pri svesti

kad se zmija vrati da te dokrajči. -Jasno.

Bolje je umreti.

Pogledaj onaj brod!

Da te pitam nešto. Ovaj… naš lik za zmije…

Deluje li ti malo ludo? -Mislim, najbolji je drug sa zmijom.

Naravno da je malo čudan. Da. Ali sviđa mi se. -Stvarno? -Da.

Ali opet, potrošila sam sve dane godišnjeg odmora

da bih došla da snimam samofinansirajući film o zmiji sa vas troje, pa…

Tvoja procena je loša. -Moja procena je loša.

Oduvek je bila. -Tačno. -Je l’ neko pričao s kapetanom?

Vreme je za snimanje. -Zvaću ga opet, šefe. -Ćao, ljudi. Ja sam Ana.

Verujem da ste pričali s mojim ocem telefonom? -Bruno? To ti je tata?

Da, šalje izvinjenje, u bolnici. -Žao mi je. -Nažalost,

moraćete da nađete drugi smeštaj,

jer moram da vozim ovaj brod uzvodno na redovan servis.

Ali mogu da vam garantujem pun povraćaj novca. -Ne, čekaj. Čekaj.

Sve ostalo je već rezervisano. -Da. -I… i snimamo film.

To je obrada Anakonde. -Tehnički, više je reinterpretacija, ali…

Zapravo je više duhovni nastavak. -Drago mi je zbog vas.

Postoji neki način? -Možemo mi da budemo posada.

Ne mogu ništa da uradim… -Sanjali smo da zajedno snimimo ovaj film čitavog života.

Molim te. Preklinjem te. Molim te. Pomozi nam da nađemo drugi način.

Hajde da to uradimo, ali brzo. -U redu. -Da! Idemo! -Hvala!

Ovo je prelepo.

Ovo je neverovatno. Stvarno neverovatno.

Izgleda baš kao… vidi! -Keni? -Da, brate?

Kako si našao ovaj brod? Koktel, neko? -Fino! -To je kompjuter.

Da!

Samo jedna stvar, pre nego što legnemo. Sutra nas čeka veliki dan.

Ako se sećate, imali smo tradiciju na svim našim filmovima.

Veče pre početka snimanja, molili smo se filmskim bogovima…

da nas, u suštini, ne zajebu,

i da nas, prvi put ikada, poslušaju. Ajde, filmskim bogovima.

U redu. Snimamo. Anakonda, scena 15, prvi kadar. Lupni klapu. -Bela!

Šta, radiš ovde? -Došao sam da te vodim kući.

Vreme je da prestaneš da juriš ovu mitsku zmiju.

A šta ako nisam tip koji odustaje? -Nisam video da snimaš.

Šta radimo? EPK? Pozadina, DVD, bonus materijal.

Anakonda je priča o neustrašivoj biologinji koju glumi Kler,

koja unajmljuje rastrojenog lovača na zmije, koga glumi Grif,

da pronađe i ubije džinovsku, mitsku anakondu koja je pojela celu porodicu.

Dođi po mene, jebena zmijo! -A na dubljem nivou, radi se o jurenju snova.

Kamera spremna, sklekovi dobri, i akcija! -Kako je opet raditi sa Dagom?

On i ja smo najbolji prijatelji. Radimo zajedno ceo život.

Otišao sam u LA, trebao je da dođe.

Trebalo je da budemo partneri, ali on to nije uradio.

Grif i ja smo planirali da radimo zajedno u LA-u, ali, znaš, život se umešao.

Ali nema veze, jer smo sad opet zajedno,

opet radimo ovo, i sve je baš onako kako treba da bude. -Ja sam insekt.

Anakonda se kreće sporo i postojano. Ponekad ide brzo.

Zmijsko gledište, RD. Dubl 1.

Ne. Ne, ne funkcioniše. Zmijsko gledište kako treba. Dubl 2.

Nekad ide odozgo, sa drveća, nekad odozdo, iz vode.

Čačkalica mi je otključala neke aspekte ovog lika. Ima tu nešto.

Zašto bih bila nervozna da snimam ljubavnu

priču sa Grifom? -Vi ste se ranije zabavljali.

To je bilo davno. -Malo haosa je deo sastojaka.

Pogledajte se. Ovo vam je možda poslednji put da se gledate.

Mislio sam da ćeš biti malo ljubaznija prema liku koji ti je došao da spase život.

Ti si seronja.

Jesam. I doktor nauka.

I seci. Odlično, ljudi. Snimili smo.

Hoćemo još jednom? Hoćeš opet? -Ne. Ako si ti dobar, i ja sam. -Ajmo još jednom.

Hemija između vas dvoje je... Kao da smo opet u srednjoj.

Kad si je pogledao... -To je zbog tvoje beleške.

O pauzi neposredno pre toga? -Da, da. Diglo je scenu.

Kažem ti... Nikad se ovako nisam osećao na SVAT-u.

Dobro, bio sam samo u par epizoda,

ali nikad nije bilo saradnje. Nikad nije bilo zabavno. Ne... Ne kao ovo. Ovo...

Ovo je... -Kao da smo opet u Kvoču?

Da. Da.

Imate li vi čupakabru? -Ovo izgleda baš dobro.

Ima jedna stvar oko scenarija. Razmišljao sam, na sredini filma,

umesto da pričom razoružamo negativca, šta ako...

Klerin lik...

udari ga glavom? -Molim? Udarac glavom? -Udari ga glavom.

Ili... Ili...

oboje to uradimo. Dupli udarac glavom.

Malo je revolucionarno. Dupli udarac.

To je baš revolucionarno. -Zašto je to baš revolucionarno?

Pa, zato što... nikad nije urađeno.

Isuse Hriste. Ovo je lepa scena sa stvarnim ulozima, Dag.

Slobodno se uključi. -Ne, razumem te. Stvarno.

I, kao i uvek, verujem tvom instinktu.

Ali dupli udarac glavom jeste prilično revolucionaran.

Zar ne? Jeste... Baš je revolucionarno. Nema sumnje. -Nikakve!

Hajde, Kler. Je l’ problem što ne znaš kako se udara glavom?

Zašto ne bih znala kako se udara glavom?

Ne rađamo se sa tim veštinama. Učimo ih usput.

Pusti da ti pokažem. Zategni stomak, udahni, zadrži dah.

I možeš da pustiš glas.

Druga vrsta udarca je više oslobođena, baš punom snagom.

Ubacio je i ruke. To je dobro. -Gol glavom.

Ili dodaš malo brazilskog šmeka. Znaš? I ideš, bum! Toma!

Toma! Toma? -Sviđa mi se. -Da, to je to. Brazilski začin. -Da!

Da ja udaram glavom, išla bih na koren nosa.

Da. Samo ga slomi. -Isuse! -Da! To je to.

Da, to je sjajno. I onda ideš: "Toma! Toma!"

Mislim da je to drugačije... -Toma! Toma! Da, toma!

Jebote!

Izvinite, ali kako je ovo moglo da se desi?

Keni, mislio sam da si rekao da je ovaj tip profesionalac.

To je on rekao, ali nam nije dao nikakav sertifikat.

Popravio si sanduk, je l’ tako? Sve je sređeno?

Moja stvar. Moj posao. Pod kontrolom. Sve je u redu.

Moj Heitor, on je prelepo, inteligentno, pametno, seksi stvorenje.

On radi tačno ono što mu ja naredim.

I nikada ne bih dozvolio da se bilo šta desi

tebi ili ovom ludaku, ili njoj, ili njoj, ili ovom „glumcu“ ovde.

Šta do... -Pa, laku noć.

Neka zvuci šume budu muzika vaših snova.

Isuse... -Čoveče, on je pesnik.

U redu. Glumci, na pozicije.

Santjago, je l’ Heitor spreman? -Da, Heitor je uvek spreman.

Heitor je spreman, i akcija!

Rez. -Rez? U redu, rez.

Da, ja samo... Izvini. Treba mi malo... Keni, smeta li ti ako ja...

Santjago, pauza. Heitor, pauza. -Ova stvar je baš...

Ogromna je kad je vidiš izbliza, ovako lično. Veličanstveno stvorenje.

Ali samo sam se pitao... Ja se bacam ispred zmije da bih zaštitio Klerin lik,

je l’ tako? -Tačno. -Ima li ikakve vrednosti u tome da to ne uradim?

Šta? Ne. Ne, ne, on se žrtvuje zbog nje. -Da. Naravno.

To zatvara njegov luk. To je jako važno. -Tačno. Tačno.

I, brate, totalno je bezbedno. -Da. -Santjago drži Heitora pod kontrolom. -U redu.

Nemaš o čemu da brineš. -Da, da, da.

Dobro smo. Ti si dobar. -Da. U redu. U redu, ajmo. -U redu, idemo od početka.

Nazad na jedan. Santjago, Heitor? Akcija!

Hajde! -Ne idem! Ne bez tebe, Dereče.

Ova stvar me drži. Svet zavisi od tebe. Ja zavisim od tebe.

Jebote! Volim te, Derek van Hoil! -Samo... Ne mogu...

Prisloni lice skroz uz zmiju. -Ne sviđa mi se ovo.

Ne želim više da radim ovo. -Priđi još malo.

Bliže. On je druželjubiv. -Mislim da imaš kadar! -Ne, mislim da nemam!

Dag, imaš kadar! -Drži! Još samo par sekundi.

Ovo je zlato. Daj mi još sekund. Još centimetar bliže licu.

Nabij mu se u lice! Ti si heroj! -Ne! -Ne!

Sranje.

Znam da misliš da je ovo čudno.

Odrastao čovek koji se rasplače zbog mrtve zmije. Isuse.

Ali ja sam ga voleo, i on je voleo mene, na način koji je znao.

Bože. Ne!

Zašto Keni plače?

Ne želim te ovde. Ne sada! -Pokušao je da me ubije. -Grife? -Šta?

Pusti čoveka da tuguje. -Ubio si mog prijatelja. Skloni mi se s lica.

Šta… Gde da idem? -Grife! Idi! Samo se pomeri! -Dobro!

Timo?

Timo!

Ne. Ne ti. Ne. Samo… -Znam, žao mi je… Nisam hteo…

Ne pokušavam da te uznemirim. -Samo me ostavi na miru. -Žao mi je zbog gubitka.

Znam da mi ne veruješ, ali istina je. Stvarno mi je žao.

I meni je jednom umro prijatelj, i boli.

Je l’ bila zmija? -Je l’ bila zmija? Ne.

Bio je samo… ljudsko biće.

Da, i to je tužno, jel’ da?

Totalno. U svakom slučaju, hteo sam samo da kažem da mi je žao.

Pivo? -Pa, imam ovde lekove, ali, da… ajde da pomešamo.

Neke reklame, TV. Snimio sam par epizoda S.W.A.T. -S.W.A.T.? Da.

Sviđa mi se to. -Kunem se, čak sam imao i poslednju repliku… Hvala. Poslednju… Hvala.

Poslednju repliku treće sezone. -Pa, šta se desilo?

Pa, producenti su odlučili da im taj lik baš i ne treba, pa su me izbacili.

Mislim, serija je ionako trajala još nekih osam ili devet sezona.

Ne zaslužuju te. Da, ti si zvezda.

Hvala ti. Da. -Jesi li glumio u filmovima?

Radim u industrijskim… -Znaš koji film volim? -Koji? -Legenda o Begeru Vensu.

Trebao bi da snimiš takav film. -Čoveče, voleo bih. -Da.

Sviđaš mi se. -I ti meni. -Znaš šta? -Šta?

Naći ću ti novu zmiju za film, odmah. -Stvarno? -Da. -Bože moj. Hvala ti puno.

Naravno, ideš sa mnom.

Šta?

Da li bi uopšte trebalo da budemo ovde? Možda da se vratimo.

Šta je to bilo? Šta je to bilo?

Slušaj. Ovde ima zmija. Osećam to.

Kako to osećaš? -Ne znam. Samo je… baš zmijasto.

Šta… zmijasto?

One čuju preko vibracija u zemlji.

Svaki korak koji napravimo privlači ih bliže.

A kad džungla utihne…

tad znaš da su blizu.

Da.

Možda bi trebalo da se vratimo do broda?

Mislim da bi bila dobra ideja da se vratimo do broda. Hajde nazad do broda.

Santijago. Santijago. Santijago!

Ne.

Gde si?

Jesi li video Santijaga? Mislim da se nije vratio.

Vratio? Odakle? -Izašli smo da nađemo novu zmiju. Mi…

Izašli ste usred noći da tražite zmiju?

Da, treba nam za film. Bilo je mračno. Razdvojili smo se.

Bilo je ludilo tamo. -Grife. -Šta?

Izašao si usred noći da tražiš sočnu zmiju u džungli?

Znaš kako se to zove? Produkcija.

Stvarno? -Garantujem da će se vratiti

sa džinovskom zmijom, i ti i ja snimamo filmove.

U pravu si. Santijago je profesionalac. Biće dobro.

Ako se uskoro ne vrati, ići ćemo da ga tražimo.

Hvala ti puno, Santijago.

Ljudi, prošlo je više od sat vremena. Moram da idem da ga nađem. -Ne ideš sam.

Da, definitivno idemo s tobom. Bezbednije je tako. -Jeste li vi probali ovu stvar?

Kao činija tople supe, ali… ali u obliku stolice.

Da, čoveče. Stolice.

Kao da te drže, brate. Bukvalno imaju ruke, zar ne?

Kao kad ti roditelji odu…

i dalje imamo stolice, znaš?

O čemu ti, koji kurac, pričaš? Hajde da nađemo Santijaga.

Da nađemo zmiju za naš film o zmijama. -Da, Santijago! Hajde!

U kom pravcu idemo? -Pa…

Kao, na tu stranu. -Čekaj, Keni, jesi li ti sad naduvan?

Jesam, ali sam Već sam prešao vrhunac. -Isuse Hriste, Keni.

Potpuno smo se izgubili.

Čekaj. Ljudi, ovuda. Liči na neki stari kamper.

Šta je to? -Možda Santijago spava unutra.

Deluje potpuno napušteno. -Ima li koga?

Možda ima hrane i vode. -Da. Mogli bismo da ostanemo ovde. Bar noćas.

Čoveče, mora da ima grickalica ovde.

Bože moj. -Bože. -Santijago! -Bože. -Jebote!

Tu je onaj tip završio! -Bože moj. Šta je to napolju?

Moramo odmah da idemo! -U redu. Hajde, hajde, hajde.

Da bežimo odavde. -Hajde, hajde, hajde.

Ne smemo da dozvolimo da zdrobi kamper. -Zdrobi kamper? -Ne radi. -Šta?

Ne radi… -Sranje! -Kamper je, verovatno... -Bože!

Ima odvojen akumulator.

Verovatno je relej ispao. Ispod haube je.

Keni, možeš li da popraviš? -Obično bih mogao, da, ali imam…

Još uvek imam neke vizuelne probleme zbog… -Opet si mi to uradio.

Upropastio si snimak svadbe, a sad si opet mrtav pijan.

Stvarno mi je žao, šefe. -Bufalo trezan. Bufalo trezan si.

Imaš li još? -Grife, molim te, možeš li da popraviš?

Mislim da sam ja pogodniji da budem vozač.

O čemu ti pričaš? Bolji sam vozač od tebe.

Ne, bio si bezbedniji. -Položio sam iz prvog.

Tri puta si polagao. -Da, ali to je bilo zbog znaka „propusti“.

Nisam znao… Sad znam šta je to. -Bože. Umrećemo.

Izvini.

Samo ću da sredim.

Dag! -Hajde, hajde, hajde! -Pusti me da ustanem. Čekaj! Stani! Stani!

Grife, kuda ideš? Ne ostavljaj me!

Sranje!

Video si to, jel’ da? -Šta je to bilo? Ne bi trebalo da budu tolike.

Bože. Kao dinosaurus.

Možda možemo da pitamo ove likove za pomoć.

Moramo da stanemo. -Ne zaustavljaj auto. -Ana, šta se dešava?

To su ilegalni kopači zlata koji patroliraju ovom džunglom.

Ovi likovi su opasni. Ubijaće svakog ko uđe na njihovu teritoriju.

Sranje. Pokušavaju da nas ubiju. Jebote! Zašto pucaju na nas?

Grife, ne možeš brže da voziš?

Ana, šta radiš?

Keni, snimaš li ovo? -Da!

Nastavi da snimaš!

Grife, brže.

Još je samo jedan ostao.

Gde je ona? -Bože moj. -Gde je ona?

Ko? Ko… Na koga misliš? -Znam da ima još neko ovde.

Pa gde je ona…

Hajde, idemo. Moramo da idemo. Brzo.

Slušaj, mogu da vas izvučem odavde. Samo treba da nastavimo ka severu.

Postoji mali aerodrom na oko dan i po hoda odavde. -Možeš da nas vratiš kući?

Da. -Da nas vratiš kući. Mislim da moramo da presečemo.

Čoveče, imamo toliko dobrog materijala i tako smo blizu. Stvarno? Idemo kući?

Brate, znam. Ni ja ne želim da se vratimo praznih ruku.

Ali došli smo ovde da snimimo Anakondu, a sad smo usred nje.

Da.

Žao mi je.

Ljudi, hitan sastanak. Samo glumačka ekipa i ekipa filma. Keni, sedi.

Šta je to? -Nove strane. Imamo nešto vremena do sledeće luke,

i sinoć mi je pala na pamet ideja koja je prokleto dobra da je ne snimimo.

Dag, svi su prilično sprženi, čoveče.

Samo me saslušajte. Molim vas, Keni.

U redu. Izvini, šefe. -Hvala.

Šta ako vas dvoje, dok idete da nađete anakondu,

naletite na totalnog opasnog tipa u neverovatnoj misiji? -Zanimljivo.

Da pogodim, da razotkrije ilegalne kopače zlata? -Bingo.

Podiže ulog. -Tačno. A dok love tu mitsku zmiju,

zapravo se suoče sa pravim negativcem. -Još većom zmijom.

Čoveče. Da. Da. -Čoveče. -Sviđa mi se ovo.

Ovo je dobro. -I ako dodamo ovaj element, film postaje mnogo veći.

Kao, sad ima poentu.

Teme. -Teme.

Da. U redu, ljudi… Znate šta, ljudi?

Nisam hteo ranije ništa da kažem, ali…

ovo bi moglo da bude za nagradu.

Mislim, Akademija obožava društveni horor. -Zar ne? -Da.

Druže, ti bi mogao da budeš beli Džordan Pil. -Isto sam pomislio.

Svašta smo prošli, ljudi. Hajde da završimo ovaj film.

Ja sam za. -Hajde da to uradimo. -Da.

Koga ćete da uzmete da glumi ovaj novi, sjajni lik?

I rez. Da! -Je l’ bilo dobro? -E, o tome pričam. -Super. -Da.

Sigurna si da nikad ranije nisi glumila? -Kunem se.

Jedna od najboljih gluma koju sam ikada video.

Prirodna si. Neverovatna si. -Hvala. -Pauza pet minuta. Sledeća je 72.

Ljudi, vidite li o čemu pričam? -Da. -Neverovatna je, jel’ da? -Da.

… jedno pitanje, doduše.

Ako… ako nas ona spasi, to baš ne ostavlja mom liku šta da radi. -Da.

Ovo je trebalo da bude trenutak kada moj lik počinje da se zaljubljuje u Dereka,

pa on mora nešto herojski da uradi, znaš? Nesebično.

Ne znam, ljudi, ovo mi više deluje kao njen trenutak,

ona je to stvarno uradila u stvarnom životu.

Ali dobra vest je da ću sve ostalo da snimam sa njom, pa vi imate slobodan dan.

Vidimo se kasnije. -Uzmite slobodan dan.

Ovo je naš film, Grife, a on nas samo izbacuje.

Da. Dobro došla u šou-biznis, dušo.

Nisi u igri dok te ne zajebu sopstveni prijatelji. -Da.

Da li se ikad probudiš i zapitaš šta sam, koji kurac, uradio sa svojim životom?

Da. Svaki dan. Bar si imao muda da juriš ono što si hteo.

Ne. -Misliš da sam htela da idem na pravni fakultet?

I šta je tu za pohvalu? Znaš šta ja imam?

Imam očajan stan i cimera od 74 godine.

Nekad idem u Trejder Džoz samo da bih osetio klimu.

Ti bar imaš karijeru.

Mislim, šta ja imam? Nemam porodicu. Nemam karijeru.

Nikad nisam uradio ništa što je važno. Ništa.

Nikad nije kasno.

Grife, znam da si unutra. Hajde da snimimo film.

Ola, amigo. -Isuse. Hajde, oblači se. Čeka nas težak dan.

O čemu pričaš? Obučen sam. Baš sam… jako lepo obučen.

U redu. Možeš li samo da se istuširaš hladnom vodom? Moramo da snimamo, odmah.

Evo ideje. Znaš kako bi trebalo da se zove film? Ana-konda. Kapiraš?

Ana-konda, zbog Ane. -Možeš li samo da obučeš kostim?

Čoveče, znaš šta? Ne bi ti ni bio ovde da nije mene.

Bez mene bi i dalje bio u Bufalu

snimajući ta tvoja svadbena videa. -Filmove. -Da, samo se teši.

Bože moj, znaš šta? Ja… ja… ja sam te preporučio. Čak su i nosioci prava

pitali: „Ko je ovaj?“ -Ja sam rekao: „Verujte mi. Dobar je.“

Šta je to?

Pažnja, ekipo. Pripremite se za scenu 85, lokacija Bravo.

Pet minuta. -Da li oni snimaju film? -Pet minuta do dolaska.

Izvinite, da li vi snimate film? -Radimo obradu Anakonde.

Molim? -Obrada Anakonde. -Anakonda?

Kao, Ajs Kjub Anakonda? -Da. Soni je snima opet. Znam. Nema novih ideja.

To je čudno.

Dobro, da razjasnimo. Nemaš prava na Anakondu?

Ne, pa, ja… Ne legalno.

I nikad nisi ni imao prava na Anakondu?

Mislim, ko uopšte poseduje Anakondu? -Soni. Soni poseduje Anakondu.

Da, znam, znam. Mislim, u širem smislu, znaš.

Zašto bi nam rekao da imaš prava na jebenu franšizu Anakonda

kada očigledno nemaš prava na jebenu franšizu Anakonda?

Da li nam uopšte trebaju prava? Stvarno? Mislim, koga boli kurac?

Za IP? -Da. -Bukvalno sve.

To su veliki filmovi! Zato smo ovde!

Misliš da smo zbog toga ovde? -Da, zato smo ovde! Umalo smo poginuli!

Usred smo jebene džungle zbog laži! -Morao sam da lažem!

Morao sam da vas slažem! Inače ne biste došli!

Ne biste… Niko od vas ne bi… -Sranje! -Nije sranje.

Zato nikad nisi došao sa mnom u Los Anđeles,

iako smo imali ceo plan da radimo zajedno.

Ceo život ti je… vođen strahom.

Grife, otpušten si. -Šta? -Otpušten si.

Ne. Ne, nisam. Ne možeš da me otpustiš. Znaš zašto? Zato što sam već dao otkaz.

Sinoć.

Samo još nisam nikome rekao. Dakle…

Baš loše po tebe, pretpostavljam, jer sam već dao otkaz.

Grife, čekaj! Kuda uopšte ideš? -Da nađem brod Anakonde.

Možda mi pomognu da se vratim kući. -Razmisli malo. Nije bezbedno.

To je sićušan brod. Tamo je džinovska zmija.

Molim te, nemoj ovo da radiš.

Grife.

Džej Lo? Ajs Kjub?

Džon Vojt? I ti si u ovome? -Upomoć! Pomozite mi! Pomozite! Pomozite!

U redu je. U redu je. -Upomoć! Upomoć! -Smiri se. Dolazim po tebe. -Ja…

U redu je. Bezbedna si. -Hvala Bogu. -Sranje! Bože!

Bože! Bože moj! Bože moj! Bože moj!

Dag! Dag, šta se dešava? Zašto smo stali?

Pa, Ana je našla sjajno mesto za snimanje sledeće scene.

Za snimanje? Sledeće scene? Šta? -Slušaj. Znam, teško je što je Grif otišao,

ali nas četvoro možemo da završimo ovaj film.

Ne idem kući praznih ruku. -Daj, druže. Bez Grifa…

To nije deo plana. -Planovi se menjaju i to je deo snimanja.

Ne, ne, Dag, moramo da se vratimo po njega. Nije bezbedan tamo.

Ana. Moramo da okrenemo brod. -Ne okrećemo brod.

Da, ne okrećemo brod. Svi s broda, odmah.

Šta se dešava? -Ana, šta radiš? Ovo definitivno nije plan.

Pa, planovi se menjaju, Dag. -Zar to deo snimanje filma?

A svaki dobar film treba malo obrta. Svi s broda, odmah!

Do pristaništa.

Nosićeš ovo nazad do broda. Ajde. -A onda šta?

A onda ćeš da nas upucaš? -Sad! -Ne idem nigde

dok mi ne kažeš šta je u ovim torbama. -Hoćeš da vidiš? Gledaj.

Čekaj. Da li je… Da li je to…

Zlato? -Ti si kopač? Sve si ovo uradila zbog para? -Brzo kapiraš, Kler.

Ne! -Neću da budem deo tvoje bolesne potrage za… -Jebote!

A ti, ne mrdaj!

Ja sam iz vlade. Pratimo ilegalne kopače zlata. A Ana ovde vodi jedan

od najvećih lanaca u Brazilu.

Ne verujte ni reč koju kaže. Lažljivica je. Jebena lažljivica.

Mi smo filmska ekipa iz Bafala. Radimo duhovni nastavak Anakonde,

i ne znam da li je to pomenula, ali nije samo obrada,

izbacio sam prijatelja koji je imao glavnu ulogu, njoj dao, jebeno dobru ulogu,

i ovako mi vraća…

Začepi! Ne znam o čemu pričaš, druže. -Skrećeš s teme. Hajde, hapsi je.

Hvala Bogu.

Bože moj!

Ko me je upucao?

To bih bio ja, seronjo. -Grife, ne. Bio je

dobar lik. -Ja sam dobar lik. -On je pandur.

Slušaj, ja ne… Šta? Ja sam dobar lik.

Baci to. Na kolena, odmah, sva četvorica, okrenuti ka vodi.

Čekaj. Ja… -Sad.

Ne, ne, Ana. Nemoj… Nemoj to. -I ti, Kler. Na kolena, odmah.

Ne moraš da budeš ovakva osoba.

Imam decu kod kuće. Imaju 10 i 13 godina. Molim te. Molim te.

Razmisli šta radiš mojoj deci. -Samo umukni. Okreni se, odmah.

Na kolena. -Odmah!

-Toma! -Toma! -Jedi govna! Tako je!

Čisto da se zna, tako se udara glavom, kučko!

Nećeš to uraditi. Nemaš muda. Znam te, Kler.

Ne poznaješ me. Nemam čak ni decu.

Isuse Hriste!

Kakva zmija! -Ne. Ne, čekaj. Čekaj. Mislim da je brod tamo nazad!

Da, ali i zmija je tamo. Ne možemo tim putem!

Moramo ovom stazom, na uzvišenje. -Čekaj. Šta je to? -Šta?

Šta? -Sranje! -Bože moj. -Da li te je ujela?

Da, znaš šta, mislim da me je ujela.

Mislim da me je zakačila. -Boli, ali moramo odavde

jer je zmija još uvek tu!

Izvini, ne mogu da se pomerim. Noga mi totalno otkazuje. Šta ćemo sad?

Moraćemo da pišamo po tebi, druže. Po ujedu. To je jedini način.

Mislio sam da to važi samo za meduze. -Ne, ne, ne. Važi za sve životinje.

Jesi siguran? -Skroz. -Neko mora da piša. Treba mi nečija pišaćka.

Voleo bih da mogu da pomognem, ali ja sam… Isceđen, gotov, skroz suv.

Kler, hoćeš ti da se pozabaviš ovim? -Nosim kombinezon.

Keni, nemamo vremena da se raspravljamo. Ti si na redu.

Znaš da ovo nije moguće. -Zašto ne? -Zato što on je… Stidljiv za pišanje.

Stidljiv za pišanje? -Imam tremu bešike.

Ne mogu da pišam u javnosti već 35 godina. Moj život je sranje! -Možeš ti to.

Moraš ovo da uradiš. Pišaj po meni. -Možeš, druže. -U redu.

Možeš ti to.

Pusti da krene. Pusti da teče. -Samo pišaj po meni. Hajde. Pišaj po meni.

Pišaj po meni. Uradi to. Pišaj po meni. -Ti… Ti misliš da ja to ne želim?

Rado bih se ispišao po tebi, druže. Ali mi horoskop nije takav!

Pišaj po meni. Sad. -Ne mogu. Pokušavam.

Možeš ti to! Pišaj po meni! -Trudim se iz sve snage!

Ajde, Kene! Ajde, Kene. Ajde. Ajde. -To je naređenje! Pišaj po meni, odmah!

Dobro! Dobro. -Možeš ti to.

Ima još jedan problem. -Šta? -Nisam ti ovo rekao.

Mogu da pišam samo sedeći. -Isuse Hriste! -Treba mi stolica.

Ajde, ajde, ajde. Ajde, brate. Ajde, Keni. Ajde, ajde.

Samo uradi to. Ajde! Ajde, brate. Ajde. Ajde, brate.

Da! -Da! -Da! Da! Da! -Bravo!

Da! Da! -Da! Da!

Da!

Grife, izvini za ono što sam rekao ranije na brodu.

Istina je da sam bio ljubomoran na tebe jako, jako dugo.

Ljubomoran? -Zato što si imao muda da uradiš ono što ja nisam.

Zato što si jurio ono što želiš. Odlazak u Los Anđeles i izlaganje sebe...

Moj Bože! -Sranje! -Dag! -Moj Bože!

Moramo... Moramo za njim! -Moramo da se gubimo odavde.

Nemamo izbora. Hajde.

Grife. Grife.

Šta sam uradio? Navukao sam ga da dođe ovde, a sad je mrtav.

Ne. Ne. Svi smo izabrali da budemo ovde. -Voleo bih da sam ja.

Trebalo je ja da budem. -Ovo nije tvoja krivica i moramo da nastavimo.

Ljudi, mislim da sam provalio kuda treba da idemo.

To je... -To je velika otvorena livada. Moramo preko nje da bismo stigli do broda.

Ali ne možemo samo da pretrčimo. Previše je otvoreno.

Zmija može da dođe odnekud. -Možda možemo da joj odvučemo pažnju.

Da, da, možda, ali, mislim, kako to da uradimo?

Mislim, biće... Šta?

Tu je.

Šta? -Šta? -Moj Bože. Dag. Dag, ne.

Dagi. Dagi. -Ajde, brate. -Je l' on...

Isuse Hriste.

Čekaj. Čekaj.

Dag će odvući pažnju.

Kako? -Znam da je ovo užasno, u redu? Ali ako možemo da odvučemo Daga na livadu,

uspravimo ga i pričvrstimo divlju svinju na njegova leđa,

to bi jako otežalo da ga zmija proguta?

Zadržaće zmiju dovoljno dugo da mi pređemo livadu

i vratimo se do broda. -To je baš pametna ideja.

Ljudi, ovo je užasno. -Ako bi to značilo da spasemo sve nas,

siguran sam da bi Dag to želeo. -Nisam siguran da bi to želeo. -Čekaj.

Moramo da krenemo, ljudi. -Šta ćeš da radiš? Šta to radiš?

Zmije, one obožavaju veveričje meso.

Čekaj, zmija mu je odmah iza leđa.

Ne mogu...

Sranje!

Živ je! Živ je! Živ je! -Mislio sam da si mu proverio puls! -Jesam!

Pa, odradio si to loše! -Šta koji kurac?

Dag! Pazi! Beži! -Dag! Beži! -Ajde, Dag, trči! -Trči! Brže!

Dag, trči! Dag! -Šta? -Odmah je iza tebe! -Šta? -Beži, Dag!

Dag! -Sranje! -Sranje, sranje.

Sranje. Sranje, sranje, sranje. Sranje.

Sranje. -Beži! Beži! -Beži, Dag! Beži! Beži! -Koji je kurac ovo na mojim leđima?

Duga priča! Samo beži!

Sranje!

Bože, pomozi mi! Isuse!

Jebote. Ovo je živo! Ovo je živo! Pokušava da me ujede!

Pokušava da me ujede! -Dag! Beži!

Jebote! Nazad na brod! Nazad na brod! Ajde!

Brod! Ajde! Ajde! Ajde! Bila mi je odmah iza leđa!

U redu. Dobro. Dobro. U redu. -Mislim da smo...

Bože. Dobro. Dobro. Mi... Koji kurac!

Mislio sam da sam mrtav.

Kako si, Dagi? -Sad sam dobro. -Mislili smo da smo te izgubili, brate.

Mogu li nešto da kažem? Ja... Izvini.

Mislim da sam se toliko zaleteo da budem heroj,

da sam izgubio iz vida ono što mi je stvarno važno.

A to je samo da opet pravim stvari sa vama. -Grife, osećam isto.

Volim vas, ljudi. Imam samo jedno pitanje.

Čija je bila ideja da mi stave onu mrtvu vevericu u usta?

Bila je to grupna odluka. -Stvarno? -Da, nije bila jedna osoba.

Zmije vole veveričje meso. -Znao sam da je to bila tvoja ideja!

Ljudi, ajde. Moramo da nastavimo.

Dobro, ja sam doneo odluku i držaću je se.

Jebote.

To je set za Anakonda. -Šta se desilo? Sve je uništeno.

Halo?

Ima li nekog tamo? Halo?

Možete li da nam pomognete?

Šta? Ja...

Šta? Ponovi, izvini?

Iza tebe!

Jebote. Ajs Kjub? -A ko si mislio da je, Džon Vojt? Ajde.

Ajde, ajde, ajde. Sad. Ovamo. Ulazite ovde, čarapice.

Dobri smo. -Jesi li dobro? -Da. Zmija je razvalila set.

Svi su se razbežali. Lampa me je udarila, pao sam. Ustajem, nema nikog.

Šta je sa Džej Lo? A Erik Stolc?

Dženi iz kraja će biti dobro, ali Erik nije iz kraja.

Isuse. Sranje. -Ne znam kako ćemo to da izvedemo,

ali moramo da je ubijemo pre nego što ona ubije nas. -Za to sam.

Kako su to planirali u tvom scenariju?

Ne znam. Scenarista nikad nije završio treći čin.

Šta? Počeli ste snimanje pre nego što ste znali kraj?

Dobrodošao u Holivud, lepi.

Tako to oni rade. Samo izmišljaju usput.

Koja je ideja? Imaš li ikakvu predstavu? Je l' bilo nešto...

Sve što znam je da su svuda ovde postavljali pirotehniku.

Je l' to još uvek spremno? -Povezano je, ali nemam pojma kako se pali pirotehnika.

Keni, znaš kako se pali pirotehnika, je l' da? -Nema problema, šefe.

Nemam pojma o čemu vi pričate. Moram da idem da spasim Džej Lo i Stolca.

Dobro. Stvarno? -Ti idi. -Ideš za njima?

To su moja ekipa, brate. Ne mogu da ih ostavim ovde sa neprijateljem.

Moram da idem i da stanem uz njih. To su mi

partneri sa seta. -Kodeks glumaca. Poštovanje.

Da, da. -Možemo li da dobijemo jednu... Je l’ ti smeta?

Ogromni smo fanovi svega što radiš. -Ajde, molim te.

Ljudi, baš ste se naložili. Baš ste se naložili. Šta? Ajde.

Da! -Dobro. Svi ovamo. Smešak. Dobro.

Nemoj to da kačiš. -Ne, ne, ne. -Možemo još jednu, za svaki slučaj?

Mislim da mi lice nije baš ušlo skroz.

Ne, u redu je. U redu je, u redu. -Trebaće ti ovo. -Siguran si?

Naravno. Imam ja još jedan.

Važi. Ostani gangster.

Legenda. -Razmišljaš isto što i ja? -Da.

Može da upali, je l’? -Sto posto.

Šta ti... Šta razmišljaš? Samo da ja...

Čisto da budem siguran da je to baš to što i ja mislim.

U šta sam siguran da jeste, skroz. Mislim... Skroz sam siguran.

Razmišljam da ubijemo tu zmiju.

E, vidiš, to je to, to je ono... I ja sam to mislio. -Dobro, evo plana.

Grife, ti uzmi detonator od Kenija. Kler, ti pokreni generatore.

Keni, ti namesti kamere.

Ja ću uzeti golf-kolica. Namamićemo zmiju u piro-polje

i završiti s ovim jednom zauvek.

Spremni za naš veliki holivudski kraj?

Spremni? -Da. Keni kaže čim stignemo do piro-polja,

možemo da ih aktiviramo jednu po jednu. -Leteće kurva u nebo.

U jebeno nebo.

Uhvati nas, kurvetino!

Gde je?

Sranje!

Sranje. Sranje! -Sranje! -Zar ovo ne ide brže? -Skini blokadu.

Ispod je. Vidi da li možeš da ga otkineš.

Blokada? -Blokada! To usporava. -Kakva, bre, blokada?

Pričam o tehnologiji golf-kolica!

Gde je nestala? -Ne vidim je. Nemam pojma gde je.

Osmatraj stalno. -Ne vidim je nigde.

Moj Bože!

Sranje. Izgubili smo signal. Ako ne dignemo ovo na vreme...

Svi smo mrtvi. -Ajde. Ajde.

Brate, ti si zapravo baš dobar vozač. -Hvala.

Moj Bože!

Zašto nema struje? Zašto nema struje?

Piro-polje pravo ispred. Sad ili nikad. -Spremno i naoružano. -Ne! Dobro, gledaj.

Traži nešto ovako. -Ovako. -Skoro smo tamo!

Sve je bliže! Sve je bliže! -Bože! Brže!

Jebote. Našao sam! -Mogu sad da pritisnem? -Stani. Stani.

Sad! Sad pritisni! -Crkni, ti džinovska zmijo, kurvetino!

Šta koji... -Šta? -Ne radi! Ne radi!

Pritisni sve. -Pritiskam! Pritiskam svaki jebeni!

I sad umiremo! Sad umiremo! -Zašto se nije desilo? -Zašto ne... -Ne znam.

Čekaj.

Zaboravio sam da ga uključim.

Da!

Da! Jesmo li je ubili?

Ne! -Zašto?

Ajde. Kolica su zaglavljena. -Sranje. -Ajde! -Ajde, ajde, ajde.

Ćor sokak. -Moj Bože.

Sranje.

Svi ćemo da umremo.

Ne dok sam ja ovde, gospodine.

Čoveče. -Odvratno.

Grife, ne!

I to je kraj sa zmijom.

Hvala vam puno. -Hvala.

Davno, jedna grupa umetnika imala je viziju

da jednog dana živi svoj san i snimi veliki igrani film.

I prošle godine, uprkos svim izgledima, ponosan sam da kažem da je taj san ostvaren.

Kako moj prijatelj Keni voli da kaže,

zmija je metafora za čudovišta koja dolaze po sve nas

ako naši snovi ostanu neostvareni.

I da bude jasno, postoji i zmija koja nije metafora.

Moj Bože! -Brzi pozdrav za Kler Simons i Kenija Trenta!

Više sreće sledeći put!

Iako možda nemamo prava...

Nemamo... Definitivno nemamo prava.

Ovo je naš potpuno neovlašćeni...

moguće ilegalna obrada Sonijevog klasičnog filma...

Dame i gospodo, Anakonda!

Nakon završenog snimanja filma, ekipa nije uspela da obezbedi projekciju

filma, jer se Soni ogradio o ovaj film.

Autorska prava nikada nisu dobili.

Klara i Grif su se venčali na kraju.

Dag je snimio njihovu svadbu.

Grif uspeva da dobije ulogu ponovo u SVATU

Keni je uspeo, na neki način...

...ali nije mogao da se ne meša sa drugima.

Rekoh ti bez objavljivanja. -Izvini.

Obriši -Ne znam kako.

A Dag...

Da li si ti Dag Makalister?

Ti si režirao neovlašćenu verziju Anakonde

iako nisi imao prava? -Da. -Gledala sam tvoj mali film.

I oduševila sam se. Oduševila.

Zato sam ovde. Ovde sam jer radimo novu Anakondu,

i hoću da ti budeš reditelj.

Jesi li za?

IMA JOŠ...

Ljudi?

Grife?

Živ sam!

Preveo: Dr IggY