Original subtitles

Predmet 276, divna fotelja autora Ajlin Grej.

Napravljena za gospođu Matje Levi.

Ova divna fotelja Ajlin Grej poznatija je kao "Zmajska fotelja".

Početna cena je dva miliona evra.

Interesovanje je veliko. Počinjemo sa dva miliona evra.

2,2 miliona gospođi na telefonu.

2,4 miliona. 2,5 miliona.

2,8 miliona. 3 miliona evra.

3,2 miliona. 3,5 miliona.

3,5 miliona... Neko za 3,8 miliona?

4,2 miliona za gospođu na telefonu.

5 miliona. Sad smo na 5,5 miliona.

6 miliona. 7 miliona. 7,5 miliona.

8,5 miliona. 9 miliona. Mnogo vam hvala.

9,5 miliona levo od mene. 10 miliona.

10 miliona protiv vas. 10,5 miliona.

11 miliona? 11,5 miliona? 12 miliona?

12 miliona? 12,5 miliona?

13 miliona? Da, 13,5 miliona.

14 miliona? 14,5 miliona? 15 miliona? Hvala. 14,5 miliona.

15,5. 16 miliona.

Isti ponuđač na telefonu protiv vas nudi 16 miliona.

16 miliona. 16,5 miliona. 17,5 miliona?

17,5 miliona.

18 miliona. 18,5 miliona.

19 miliona je sledeća ponuda.

19, 19,5 miliona evra. Mnogo vam hvala.

19 miliona evra. Telefon je protiv vas i nudi 19 miliona evra.

19,5 miliona nudi

gospođa u prostoriji.

Prodajem vama, gospođo,

za 19,5 miliona evra.

Hvala. Čestitam.

Оглашавајте свој производ или марку код нас; контактирајте www.SubtitleDB.org

Deset puta više od početne cene. Gotovo 22 miliona evra.

Najveća cena ikad plaćena za predmet iz 20. veka.

Šta bi na to rekla Ajlin Grej?

Rekla bi: "To ne znači da je dobro, nego samo da je skupo".

Što se tiče "Zmajske fotelje", kako objašnjavate tu cenu?

To je cena požude.

CENA POŽUDE

Nisam je videla 40 godina.

To je vaša kuća. Vaša je, zar ne?

Znala sam. Bila sam sigurna da to nije Le Korbizije.

Previše je...

Molim vas...

Ti murali... Šta mislite o njima?

Nametljivi. -U potpunom neskladu sa duhom kuće.

Šta li je Le Korbizijeu bilo na pameti?

Gospođa retko prima posetioce.

Malo je gluva i više ne vidi dobro.

Hvala.

Još sam njegova strasna obožavateljka. Le Korbizije...

Arhitekta mora da bude više od čoveka sa znanjem.

Mora da bude čovek sa srcem. Naučnik, ali i umetnik.

Da je bar on to shvatio.

Gospođica Grej je svesno izmenila moju modernističku viziju

radi svojih tvrdoglavih hirova.

Odlučno je odbila da prihvati moj plan od pet principa.

Pokušaću da spasim njenu kuću. Bar zbog mojih murala.

Ali gde je, dođavola, terasa na krovu?

Mari-Luiza! -To je to?

Hoćeš da kupim ovo? -Da, i to odmah.

Idemo, kasnimo. Pazi na stepenik. Brzo.

U ime rumunske vlade, predstavljamo imanje

koje je prepustila sestra pokojnog Žana Badovičija.

Primena Napoleonovog zakona joj daje nasledna prava,

a Nacionalna banka Pariza mi je dala punomoć

da imanje danas stavim na aukciju.

Dame i gospodo... Dobar dan, gospođo.

Započećemo aukciju vile E1027, ovde u Rokbrin-Kap-Martenu,

sa početnom cenom od 110.000 i podizanjem po 5.000 franaka.

Počnimo.

Odlično, 110.000 za gospodina. 115.000 za vas, gospođo.

115.000? 120. 120.000, gospodine?

120.000 za vas, gospodine.

125.000, gospođo?

Da? Pristajete? 125.000, gospođo...

130.000, gospodine? 130.000 za vas, gospodine.

Vrlo dobro. Gospođo? 130.000 gospođo?

Gospođo? 135.000? Ne? Ne nudite 135.000? U redu.

Vaša je za 130.000.

Poslednji put za 130.000.

Prvi put... Drugi put... Za 130.000 odlazi...

Stanite!

Ovo je pitanje kulturnog nasleđa. Moramo da znamo šta će biti s muralima.

Napravio sam ih posebno za ovu kuću. -G. Onazis, ako smem da pitam...

Kakvi su vaši planovi s ovim imanjem? -Namera mi je da očuvam imanje

i vratim ga u izvorno stanje. -A murale?

Zaboga, ne...

Ti grafiti moraju da nestanu.

To je pitanja kulturne zaštite,

zato diskrecionim pravom prodajem gospođi za 125.000.

Za 125.000. 125.000 prvi put, drugi put...

Prodato gospođi, bravo.

Ti mora da se šališ. Zar sam platila cenu velike luksuzne jahte

za ovu oronulu belu kutiju?

Objasniću ti...

Ne, ne, Mari -Luiza.

Ne!

Mari-Luiza!

Jesi li ti svesna važnosti ovog nameštaja?

Verovatno jedan od najmanje luksuznih predmeta...

Ali kad sam prvi put video njenu izložbu 1923. u "Salon dez Artist",

njihova inovativnost me je ispunila i zavišću i divljenjem.

Nismo bili savremenici. Le Korbizije, tada neafirmisani slikar

s arhitektonskim ambicijama, jedva je postojao.

Ajlin Grej, velika kreatorka luksuznih enterijera,

već je bila stupila na scenu. -Nikad nisam video tako nešto.

Naše karijere su se spremale za sudar. -Putovanje u "nikad pre viđeno".

Sviđa mi se. Veoma. Da, putovanje u "nikad pre viđeno".

Ni tračak dekorativnog uticaja.

Upravo tako. -Čisto... Funkcionalno...

Eklektično... Elegantno...

Nove tendencije... Je l' da, Korbi?

Svaki predmet je definisan svojom funkcijom.

Ovo prevazilazi dekorativne umetnosti. -Pravi modernista.

U centru modernističkog pokreta. Novo doba. Nov način života.

I osećanje.

Ona je jedna od nas.

Grej? Ajlin Grej?

"De stil" hoće da pišem o njoj u sledećem broju "Vendingena".

Poznaješ je?

Znam gde da je nađem.

Žan je celog života zavideo mojim arhitektonskim dostignućima.

Ali nisam mogao da se nosim s njegovom ogromnom prednošću

kad je reč o ženama.

Zato su moji povremeni članci posvećeni modernoj arhitekturi.

Le Korbizije redovno piše za "Aršitektir vivan".

A vi hoćete sliku?

Vašu sliku. Hoću da kažem, vašeg rada.

Za "Vendingen". To je holandski časopis.

Jedan od najnaprednijih u arhitekturi...

Dobila sam jako lepu poruku od J. P. Uda iz "De stila".

Hteli bismo da posvetimo ceo broj vama i vašem radu,

ako biste bili ljubazni i dozvolili mi da napišem članak.

Čitav broj "Vendingena"? -To bi bila detaljna studija.

Dugotrajna izolacija je cena moje slobode.

Ja uranjam u posao

da bih izbegla masakre života koje utapaju ljude oko mene.

Pa, kad bismo našli vremena da radimo zajedno...

Vi ste pisac? Ili novinar?

Ja sam arhitekta. -Znate, na mene veoma utiče

primena arhitektonskih ideja na sve aspekte umetnosti.

Mada nemam nikakvo formalno obrazovanje.

Ja imam.

Možda biste mogli da me naučite nekim osnovama?

S velikim zadovoljstvom.

A zauzvrat... -Sarađivaću na vašem članku.

Smem li nešto da vas pitam? Ako nije indiskretno?

Nimalo. Ali ne obećavam odgovor.

Je l' ovo autoportret?

Više lični rad.

Zvala sam ga "Noć". Po mračnim ratnim godinama.

Veoma je lep.

Svet je potpuno drugačije mesto posle rata.

Onda smo bili lakomisleni! Ah, naše ludosti!

Sad smatram da je funkcionalna forma prefinjena kao umetnost.

To je pitanje namere, funkcije.

Koja je svrha?

Kako biste upotrebili ovaj raskošni mali krevet, na primer?

Izvorno nije namenjen nekoj svrhi, nego utisku.

Upečatljiva poza, zar ne?

Posle rata, njeni radovi su bili neprocenjivi.

Povlastica bogatih i slavnih. Čak sam je i ja promovisao

nauštrb sopstvenih arhitektonskih projekata.

Suluda sanjarenja čoveka koji se još bori

da dođe do leve obale vere u sebe preko zdravog razuma.

Još se muči da pronađe hrabre klijente za moje projekte.

Le Korbizije se jedva bio rodio.

Ajlin Grej je već bila došla.

Bio sam zanesen, goreo od želje...

Zar žene ne postoje da se s njima ide u krevet?

Koliko neizvesnosti u vezi sa seksom ako nije plaćen.

I toliko izvesnosti u vezi sa poslom čak i kad nije plaćen.

Žudeo sam za tim da preduzmem nešto.

Bezobzirno...

Ali mogao sam da čujem kako tvoje srce svira drugačiju simfoniju.

U umetnosti vidim jasno. U ljubavi ne baš.

Meni su bile nespojive i zbunjujuće,

a tebi su se činile duboko međusobno prožetim.

Život i umetnost kao da su koegzistirali.

Intelekt i instinkt vešto spojeni

u savršenom osećanju harmonije, namiruju sva čula odjednom.

Jednom sam napravila portret jedne veoma elegantne žene.

Kad je videla svoju sliku, požalila se.

"Niste bili plemeniti."

Rekla sam: "Ne, ali sam vas oplemenila".

Ukrašću ti dušu.

Šta misliš? -Suviše senzualno za običnu stolicu. -Poklon za tebe.

Izložićeš ga u galeriji?

U stvari sam namenila potpuno drugačiju stolicu za galeriju

kao posvetu pokretu "De stil".

Neko mi je poslao predivnu razglednicu u vezi s mojom sobom "Monte karlo".

Samo Bog zna kako je došla do mene u galeriju.

Navodno je Ajlin rekla da se svega treba rešiti.

Prekid sa starim poretkom zahteva metafiziku praznine.

Jesi li ikad imala...

konvencionalnijeg udvarača?

Brak me nikad nije privlačio.

Ili nekonvencionalnijeg? -Ne pravim razliku.

Hoću da kažem...

muškog ljubavnika.

Treba mi sloboda za razmišljanje, za rad...

Za stvaranje.

Sloboda...

Sloboda je ponekad usamljena.

Lagano.

Odozdo prema gore.

Znaš da imaš divan profil?

Predivan je.

"Trijumf modernog života".

To je moj članak o tebi u "Vendingenu".

"Duhovni sadržaj, oblik i materija spojeni u retkom uživanju."

Neopisivo je udobno. Ideja za unutrašnji i spoljni prostor.

Zvala bih ga "transat". U čast našeg putovanja preko Atlantika.

"Ali njena umetnost je, naprotiv, cerebralna.

Rođena je u snažnom, moćnom zanosu.

Pokazuje volju za stvaranjem čistih, idealnih prostora."

Često se pitam može li umetnost da podnese analize

budući da je i sama oblik analize.

Šta tražiš? Sa svim tim analizama?

Šta tražim?

Tražim...

ljubav.

Podstiče li poriv ili želja stvaranje najznačajnijih dela?

Toliko strasno voliš arhitekturu.

Zašto češće ne radiš ili pišeš?

Mogao bi da napišeš novi broj za "Aršitektir vivan".

Šta bih još mogao da dodam? -Možeš da kažeš još mnogo toga.

Mogao bi da posvetiš ceo broj Le Korbizijeu, na primer?

Zar se ne bi onda sve vrtelo oko toga što on hoće da kaže?

Mislim da traćiš svoj talenat na nameštaj.

Imaš 46 godina. Zašto ne izgradiš nešto što će trajati?

Brod? -Više arhitektonsko nasleđe.

Na primer, kuću. -Nešto u obliku prekookeanskog broda.

Ne samo enterijer, celu kuću!

Za koga?

Za sebe.

Za nas.

Kuću pored mora. -Gde? -Ovde.

Na ovoj obali.

Savršeno mesto za savršenu kuću.

Zastrašujuće koliko i lepo.

Gde bismo se svi osećali sjedinjeni sa silama prirode.

Ajlin!

Našla sam savršeno mesto!

Savršeno mesto... Kakav izazov!

Ništa više od savršene kuće. -Stvarno da.

Jesi li čula, Ajlin? Korbi nam nudi saradnju na našoj vili.

Jasno, pretpostavio sam da će me moj elegantni prijatelj i obožavalac

Žan Badoviči angažovati za projekat i izgradnju vile,

a da će nezavisno bogata Ajlin Grej platiti.

Reci, Ajlin... To je moderna vila?

U stvari, da... Ono što bih htela...

Bila bi mi čast da primenim svoj plan od pet tačaka na vašu vilu.

Prijatelju, dozvoljavaš da primenim svoj koncept od pet tačaka?

Naravno. -To je već rešeno.

Hoće da kaže da smo već radili projekte u tom duhu.

Mada je imao arhitektonske ambicije,

nije imao ni trunku iskustva da započne tako veliki projekat.

Uživala sam u primeni nekih od principa

u svojim projektima.

Kojih? -Mesto je sasvim prikladno za dokrajčivanje razlikovanja

između unutrašnjeg i spoljnog prostora.

Na Azurnoj obali je. -Nije važno gde se nalazi.

Naprotiv, mislim da je to jako važno. Spoljni dizajn je sastavni deo okoline,

što onda utiče na enterijer. -U pravu je. To je pristojno stanovište.

Svrha moje teorije je njena univerzalnost.

Pet principa se može primeniti na svaku vrstu konstrukcije.

Životna sredina nema značaja. -Apsolutno se ne slažem.

Enterijer postoji zahvaljujući fasadi.

On živi u potpunom i logičnom skladu sa spoljašnjošću.

Ali dokle god je to konstrukcija sa nosačima bez nosećih zidova

i otvorenim enterijerom sa prozorima do plafona i terasom na krovu,

projekat odgovara principima? -Formule nisu ništa. Život je sve.

Istovremeno um i srce.

Izvinite me.

Gospođica Grej svakako ima svoje viđenje stvari.

Koje nije za slabiće. Njeno dogmatsko poimanje sveta!

Ni na tren nisam mogao da zamislim da će elegantna unutrašnja dekoraterka,

gospođica Ajlin Grej, imati samouku oholost

da se sama upusti u takav projekat.

Postoje građevine koje su neme i one koje ti govore.

A onda...

Ako bi ti bilo draže da Le Korbizije projektuje kuću...

To je kuća za nas, ne za njega...

Uostalom, oslanja se na plan sa pet tačaka.

To će biti moj poklon tebi. -Ako je mi projektujemo, onda...

Trebalo bi da je potpišemo. Nas dvoje zajedno.

Rezidencija Grej-Badoviči...

Možda samo inicijali. -Kako?

Vila B-G... Vila Badoviči-Grej?

Ili Grej-Badoviči... Vila G-B...

Kao Velika Britanija?

E-G, J-B?

Žan Badoviči, na primer.

J-B, E-J? -Žan Badoviči, na primer.

Pokušavam da se setim nečeg suptilnijeg.

A brojčana šifra?

10 za J, 2 za B.

G je sedmo slovo abecede.

A šta je bilo sa E za Ajlin? -10,2, E kao Ajlin. 7. -Dame imaju prednost, ne?

E. Onda 10. 2-7?

1027.

Sad smo isprepleteni. -Zar nismo?

Jesi li ikad primetio, hodajući ulicom,

da je većina zgrada nema?

Ima i onih koje govore...

A neke ipak pevaju.

Lepo rečeno. Stvarno.

Smem li da te citiram? -Ne možeš da prisvojiš tu rečenicu.

Zašto? -Dobro znaš da ju je napisao Pol Valeri.

Da nastavim? -Možda dokaz, ako je dokaz potreban,

da ornamentacija može da služi funkciji.

Uvek elegantna. Uzdržana.

Kad vidiš te jednolične građevine...

I dostojanstvena. -Pitaš se da li bi mogao tamo da živiš?

Ili sam uočio prezirni pogled?

Je li spoljašnost arhitekture važnija od unutrašnjosti?

Odnosno, kao da je kuća projektovana radi uživanja posmatrača,

a ne radi udobnosti stanara. -Nemam ništa protiv ženskog dodira.

Nemam ništa protiv ženskog dodira.

Ali, izgleda, ni ona.

Kuća nije mašina za življenje.

Ona je čovekova ljuštura. -Mašina za življenje. Mašina za življenje.

O, kako žalim dan kad je trebalo da odbranim tu tezu.

Gde može da otkrije radost bivanja sobom u skladu sa svojim okruženjem.

Ali šta je mašina? Motor? Zašto ne kuća?

Zar cilj kuće nije da život učini lakim i prijatnim?

Prostor, svetlost i red.

Čovek ima pravo na te stvari, kao i na hranu ili mesto za spavanje.

Šta kaže svet? Da naš porodični krov,

naš sveti zaklon za kućne bogove,

vila našeg opuštanja i zamak naših snova

nisu ništa doli puke mašine?

Formule nisu ništa. Život je sve.

Istovremeno srce i duh.

Problem je što u otvorenom projektu nema nezavisnosti prostorija.

Svako, čak i u maloj kući, mora da se oseća slobodnim.

I samim.

Za nekog ko uživa u zabavljanju drugih, ne mogu da te zamislim samog.

Kako god, gostinska soba je dole. -I ako hoće, potpuno sam.

Mogao sam da je pomilujem u tom trenutku.

U mom ubojitom umu, čin ljubavi i stvaranja građevina

bili su neodvojivo povezani.

Ako to hoću... -Ako...

Ja to hoću.

Odavde vidiš

da je kuća puna arhitektonskog smisla.

Ovo je otvor. Kružni. Završava se na vrhu spiralnog stepeništa.

Ovo je peto.

Jedino Le Korbizijeovo načelo koje si propustila.

Bašta koja zamenjuje ono što je građevina oduzela.

Nisam videla smisao. -Šta bi radila ovde?

To je krovna terasa. Le Korbizijeovo peto načelo.

Ako želite da se apsolutno držite toga.

Zašto bi se neko penjao ovamo kad imate divne terase ispod?

To i ja mislim. Priroda ima svoj jezik.

U tom smislu, Le Korbizije deluje uznemirujuće.

Organski izazov fašističkom širenju formalizma.

Ajlin je na izuzetan način personalizovala projekat.

Mnogo više nego u Vezleu. -Sprovešću vas po kući.

Ali morate da uđete na prednji ulaz da steknete pravi utisak.

Hvala.

Možete mnogo toga da saznate o nekom gledajući ga kako pleše.

Previše si popio.

Bodler? -"Poziv na putovanje".

Ležaljka. Zovem je "transat".

U sećanje na naš transatlantski medeni mesec. -Tako buržujski.

A šta je ovo? -Šta misliš o mojoj stolici "bibendum"?

Savršena je.

U čast "De stila". Zahvaljujući kome smo se upoznali.

I dnevni krevet za goste.

Savršeno za podnevni dremež. Posle dobro zalivenog ručka.

A tu je i odvojeni prostor za spavanje.

Lampa za čitanje. Polica za knjige. Višenamenska činijica.

Za muškarca koji voli da čita u krevetu.

Za muškarca koji voli doručak u krevetu... Podesivi stočić.

Za modernog muškarca koji voli rad, sport i zabavu.

Konstruisano imajući na umu nezavisnost i stil.

Sopstvena soba.

Predviđene su sve praktične funkcije.

Minimum gnjavaže.

Obožavam te lične detalje.

Le Korbizije nikad to ne bi shvatio. -Obožavam te.

To je sve bilo za tebe. Za tvoju zabavu.

Na terasu!

Odavde bilo gde! Kao da smo na moru!

Da, to je to. Kako moderno.

Nije toliko nalik mašini koliko je minimalistički.

Imaš mnogo društveniji smisao za dom od Le Korbizijea.

Optimizacija minimalnog prostora radi maksimalnog komfora.

Minimalistička vila. Predivno, Ajlin. Divna, divna kuća.

Imaš integritet pravog umetnika.

Lepo delo je istinitije od umetnika.

Ali ti si istinska umetnica.

Ovo je jedan od najlepših primera integracije

dekorativnih umetnosti i arhitekture koji sam video.

Tvoj rad se potpuno uklapa

u temu narednog broja na kome radimo.

Za Kristijana Zevrosa iz "Kaje d'art". Mislim da bi bio stvarno počašćen

kad bi njegova revija napisala osvrt.

Naravno. Hvala, ja... -Ali ja sam već napisao ceo broj za "Aršitektir vivan".

U potpunosti posvećen "Kući na obali". -Već?

Naravno... Ne bih hteo... -Svi projekti u boji...

I dugačak članak o filozofiji kojom je nadahnuta.

Sjajna ideja. -To je više komentar nego kritika.

"Za modernog čoveka koji kombinuje najviši stepen osetljivosti

sa razumom..."

Šta misliš? -U to vreme sam to mislila.

A na ovoj strani, mislio sam...

Emocionalnost prečišćena znanjem. Obogaćena idejama.

Ali ne isključuje naučni napor.

Lepo delo je uvek istinitije od umetnika.

Trebalo bi ih obojiti. -Ja bih ih ostavio crno-bele.

To se tako radi?

Izdavač na levoj strani?

Možemo da štampamo kako hoćemo.

Važno je samo da se negde vidi izdavač i datum izdavanja.

A ovo na desnoj strani? Šta tu piše?

To smo mi.

Zašto ne priznaš godine i ne nosiš naočare za čitanje?

Dobro vidim da smo to mi.

Ali u kom smislu "mi"?

Mi. Naši potpisi.

Kopotpisnici. -Kopotpisnici čega?

Crteža, članka, projekta.

Kakvog projekta? -Ajlin, postaješ nepodnošljiva.

Radi šta hoćeš. -Kako hoćeš.

Tvoj način ili ispravan način.

I tako je počelo. Njegovim potpisivanjem u uvodniku.

Tehnički je autorstvo članka pripisao sebi,

kao da mu je to moralno pravo.

Propustio je da spomene njene arhitektonske zasluge.

Organizovali smo žurku da proslavimo objavljivanje.

Moj izdavač daje prednost njenim projektima pred mojom arhitekturom.

Za šta? Za cenu vile na Azurnoj obali?

Projektovanu u moje ime, a prijavljenu na njegovo.

Da, to je bila njegova kuća. Njen poklon njemu.

Ali pogrešno autorstvo, bilo ono namerno ili ne, neverovatan je propust.

Kažu da avangardna arhitektura nema dušu.

A ja kažem da tehnika nije sve. Ona je samo sredstvo.

Trebalo je rekonstruisati ideal koji će zadovoljiti modernu svest

a da se iz vida ne izgubi potreba pojedinca.

Za specijalno izdanje "Aršitektir vivan"

posvećeno Vili E1027, kući pored mora.

Mlada damo, da li se poznajemo? -Ovo je gospođica Perian,

mlada i nova Ajlin Grej. Moraš da pogledaš njen portfolio.

Apsolutno. Sa zadovoljstvom, gospođice Perian. -Šarlot...

Zapravo, znamo se. Sa Jesenjeg salona. -Izlagali ste?

Da. Intervjuisali ste me. Ostavila sam vam svoju posetnicu.

Kakav sam bio? Na intervjuu?

Rekli ste: "Ovde se ne bavimo vezenjem".

Sigurno sam pogrešio.

Moraš da vidiš njen poslednji rad "Pod krovom".

Inspirisano tvojom izložbom.

Ne znam ko mi od vas dvoje više laska.

Možda biste mogli da joj nađete neki posao.

Ili više ne miriše, ili sam izgubila čulo mirisa.

Zanima me po kome od vaših brojnih dostignuća će vas se najviše sećati?

Navodno se vodi rasprava o tome jesam li

ili nisam izmislila nameštaj sa čeličnim šipkama.

Marsel Bruje kaže da mu je ideja došla dok je vozio bicikl.

Ma nemojte? -Čelične ručke. -Kako lukavo.

Bicikl.

Štampa nas potpuno ignoriše.

Ali, dragi, ti jesi štampa.

Valjda zbog depresije.

Pogađa sve.

Moraću da zatvorim galeriju.

I ona pati?

Više zbog zanemarivanja, nego zbog ekonomske krize.

Nije pokrivala troškove ni u najboljim vremenima.

Suvenir.

Zaslužuješ da budeš u centru pažnje. Moraju da te prepoznaju.

Nedostajaćeš mi, gospođice Žan Dezer.

Naročito nedeljom.

Doviđenja, Romen.

Zbogom.

Ne mogu više da podnesem nered! Luiza!

Luiza! -Stižem, gospođo. -Sirotištu u Oteju treba nameštaj.

Sve što može da se prenese nek smesta bude odneto.

Ne mogu, gospođo. -Molim?

Jednog dana će ove stvari imati veliku vrednost.

Koješta! Niko ih nije kupio jer se nikome ne sviđaju.

Jednostavno nije dovoljno dobro. Ide napolje!

Ne mogu sve da bacim, gospođo. -Možeš i moraš.

Dobar dan. -Dobar dan, gospodine.

Ajlin. -Ne, ja...

Naći ću neko mesto u međuvremenu.

Izvinite, gospodine.

Zašto ne odemo na put?

Da se malo oraspoložimo.

I bacimo pogled na ono što drugi rade? -Ko?

Možemo da posetimo Le Korbizijea u Vili Savoja. Da vidimo šta radi.

Još nije gotov? -Vlasnici ga tuže. Krov prokišnjava.

Nezgodno, priznajem. Ali to nije zločin.

Ja i dalje tvrdim da smo mi prvi započeli gradnju modernističke vile.

A Le Korbi da je on prvi dovršio. -Je l' nas pozvao?

Bi, da je mislio kako ću da pišem o tome.

Le Korbizije nije jedini arhitekta koga bi mogao da promovišeš.

Da. Ovaj, ne. Hteo sam da ti pokažem nešto.

Mis van der Roe. Njegov paviljon u Barseloni. Pogledaj.

On to naziva "kosti bez kože". Skeletna konstrukcija.

"Manje je više". Bog je u detaljima, kaže.

A ovo...

Slike staklene kuće Pjera Šaroa.

To je muzička mašina! On je moj veliki obožavalac, Ajlin.

Nadam se da ćemo se sprijateljiti.

Pozvao sam ga da nas poseti u mojoj kući u Kap-Martenu.

Zar to nije divno?

Zar ne?

Anri Pjer Roš je doveo maharadžu u galeriju.

U toku je obnova njegove palate.

Ekart Mutesijus nadgleda radove.

Napravila sam mu dve ležaljke "transat", ali kad je hteo još,

ja sam preporučila vas. -Izgleda da žele malo više od nekoliko ležaljki.

Maharadža namerava da sagradi potpuno modernu četvrt.

To je neverovatna prilika. Stvarno.

Treba li da čekamo vašu prijateljicu?

Ne, malo je komplikovano. Nije mogla da dođe.

U poslednji tren muž je pokrenuo brakorazvodnu parnicu.

Ali svakako će doći u Atinu. -Ko ide u Atinu?

Žan, naravno, Kristijan Zervo... Fernan i...

I Šarlot... -Šarlot? -Pa da.

Koja Šarlot? -Perijan. Ko drugi?

Nemoguće. -Jeste. Bili ste u pravu u vezi s njom.

Vrlo uslužna... Vrlo.

Odbijam da budem član ovog isključivo muškog kluba!

I neću da putujem u Atinu!

Ne sećam se da si pozvana. -Upravo tako. Ni ja.

Dođavola, zašto si to uradio? -Izvini. Nisam znao...

Mislio sam da neće da putuje. -Ne, rekao sam da ja neću da ide.

Zašto?

Šta je sa Šarlot? -Stvar se iskomplikovala.

Njen muž je mene naveo kao ljubavnika.

Ali nismo ništa uradili. Ništa.

Imaš pravo da budeš srećna.

Znaš...

Luiza? -Da, gospođo?

Kako ide ona stara francuska poslovica?

Više puta si je spomenula. O smokvama.

"S vremenom i slamom, smokve sazrevaju."

Smokve sazrevaju u slami s vremenom. Vreme i slama.

Na provansalskom, se govorilo "tempe a pailla".

I svi su znali šta to znači. -"Tempe a pailla". -Da.

Tako ću je nazvati.

Gospođo? -Našu novu kuću. "Tempe a pailla".

Vidi ovo...

Izgleda malo...

Malo spartanski. -Još je nisam namestila.

Ah, da.

Jesi li sve bacila iz "Žan Dezera" onaj put?

Uradila sam kao što sam rekla.

Sećaš se, je l' tamo bila jedna ležaljka "transat"?

Onaj put? -Ili je bila ležaljka na sklapanje?

Da. Ako se dobro sećam,

jedna može da se nađe u ulici Šatobrijan.

Kako se to dogodilo?

G. Badoviči je sve organizovao dok ste bili na putu.

Predložio je da se neki komadi stave na bezbedno.

U njegovu kuću.

Možeš da pokušaš da ga dobiješ na telefon? -Naravno, gospođo.

Žane, hitno je.

Nije zgodan trenutak, Ajlin.

Rekla sam da je hitno.

Molim te, Ajlin, neki drugi put.

Šta je tako hitno? Ti nikad ne upadaš samo tako.

Uzalud pokušavaš. Otvori vrata.

Ovo je stvarno nepotrebno.

Gde je ležaljka na sklapanje? -Šta?

Luiza kaže da si prebacio "transat" u obliku slova S ovamo,

mada sam izričito zahtevala da se baci.

Šta je tako hitno u vezi sa ležaljkom koju više nećeš?

Treba mi. -Baš sad? -Skoro sam dovršila "Tempe a pailla"

i moram da je opremim. Brzo.

Prestani, Ajlin...

Slušaj, žao mi je.

Nije ono što misliš.

Ne moraš da opremaš "Tempe a pailla".

Već imaš predivnu vikendicu,

E1027.

I trebalo bi da tamo zajedno provedemo leto.

Sad imam savršeno lepu sopstvenu kuću.

Zove se "Tempe a pailla". -Prestani.

Dođi ovamo.

Ajlin...

Znači, sve.

Sve sazreva sa vremenom.

Suviše naporno radiš.

Više te ne viđamo.

Ljudi počnu da trunu kad život postane suviše lak.

"Aršitektir vivan" više ne izlazi.

Morans ga je ugasio.

Ostao sam bez posla.

Moje saučešće.

Ali ako mene pitaš, uspeh zahteva usamljenički život.

Možda bi trebalo da odem u Vezle da razmislim o svemu.

Uzela sam stan u Sen Tropeu preko leta

da budem blizu Natali i Romen.

To je zid bez života.

Šta da radim s ovim?

Provešće leto sa američkim lezbejkama.

A da napravim eksperiment gore? Ne?

Šta misliš? -A tema?

Šta si imao na umu? -Ništa nije hitnije od novca za početak rada.

I nema potpunijeg odbacivanja od neuspešne izložbe.

Sveta porodica! -Odsad,

slikaću samo privatno po zidovima svojih prijatelja.

Sve velike freske su imale versku tematiku. Šta misliš?

Šta kažeš na Josifa i Mariju Magdalenu?

Možeš da mi učiniš uslugu?

Piši Ajlin u moje ime.

Kao umetnik umetniku. Znam da te poštuje.

I šta da joj kažem?

Šta hoćeš da joj kažem? Da joj napišem?

Intelektualke su neizlečiva i složena zavisnost

koja zahteva ogroman emotivni napor,

a zauzvrat malo daje. -U masi zida se krije čarobna moć.

Mnogo više nego na platnu. -Smatram da ekspresivno slikarstvo

pruža seksualno olakšanje kao naknadu.

"Iskreno žalim što sam došao prekasno

da bih mogao da provedem malo vremena s tobom u tvojoj kući.

Nadam se da ćeš nas obradovati posetom u Parizu."

To je od tebe ili mene? -Od tebe.

"Voleo bih da ti ispričam kako sam u tih nekoliko dana

naučio da cenim retki duh unutrašnjosti i spoljašnosti."

Stvarno smatram da je kuća lišena

svakog suviše intelektualnog pristupa ili koncepta.

Lepo osmišljena. Šarmantna. Čak zabavna.

Jedinstvena i originalna. Redak dragulj.

Ako napišem...

"Redak duh...

koji je dao modernom nameštaju i instalacijama

tako dostojanstven, šarmantan i duhovit oblik..."

Jesi li svestan da si još zaljubljen u nju?

Zašto joj sam ne pišeš? -To i radim...

Kroz tebe.

Ja bih bio prvi koji bi nazdravio kad bi se pomirili.

Ali iskreno, Žan se davio u piću,

a njegovo švalerisanje je bilo više zamorno nego privlačno.

Ajlin nije mogla da se nosi s takvim životnim stilom.

Mislim da je potpisano "Le Korbizije". Od Le Korbizijea.

Ali poštanski žig je iz Vezlea, gde je Žanova kuća.

Hoćete da izdiktirate odgovor? -Kome?

Izgleda da nije važno. -Sad Le Korbizije govori u Žanovo ime.

Nijedan nikad nije razumeo.

Kuća je čovekova čaura,

njegov produžetak, njegovo oslobođenje, njegova emanacija.

Bado!

Žan Badoviči... U E7...

Ajlin Grej... Levo.

A u sredini?

U sredini?

Željeno dete koje nikad niste imali.

To je prostor između vas.

Reci, lezbejke su još na brdu?

U Kastelaru?

Ne mogu da je nagovorim da siđe.

Gubiš uticaj.

Uzaludno je. Možda je to menopauza.

Možda, kao mi, jednostavno više voli društvo žena.

Bio je nepripremljen na način na koji je otišla.

Bez drame. Jednostavno je otišla.

Svoju moralnu vertikalu je podigla još malo više.

I podjednako nepripremljen na njenu reakciju na moje divne murale.

Navodno, besnu.

Kakav šok. Zašto bi namerno uradio tako nešto?

Kolega arhitekta. Čovek kome sam se godinama divila.

Sigurno možeš da učiniš nešto sa pravne strane.

Na kraju krajeva, to je tvoja kuća. -Formalno je Žanova.

Prijavljena je na njegovo ime dok se gradila. To je bio moj poklon nama.

Ali, draga... -Više volim da stvaram stvari, nego da ih posedujem.

Kako plemenito i uzvišeno. -Ali tako naivno.

Tvoja prava intelektualnog vlasništva su zanemarena.

Ne samo tvoje pravo vlasništva,

nego i tvoje moralno pravo da budeš priznata za arhitektu svog dela.

Trebalo bi da se ponovo nastaniš tamo.

Ne mogu ni da zamislim povratak tamo.

Niti će ikad više provesti noć u kući.

Ali onda je došao rat. -Vezle?

Ili Viši?

Nemci se približavaju. Svi morate da napustite domove do sutra u osam.

Ali kuda da idemo? -Vezle?

Neću kod Žana ako su s njim Le Korbizije i momci.

Ne možete u Vezle. To je u okupiranoj Francuskoj. -A Sen Trope?

Stranci nemaju pravo da se nasele na obali.

Ali moje američke drugarice su sad tamo.

Naći ćete tamo i dosta Nemaca.

Pustite me!

Kako je bilo u Vezleu?

Kao i u svakom drugom mestu gde možeš da presediš rat.

Korbizije je bio nepodnošljiv.

Zar nije neko vreme proveo u Višiju?

Neki čak kažu da je bio kolaboracionista.

Neko vreme je igrao na kartu Petena.

Ali znaš da Le Korbizije nema ni trunke politike u sebi

koja prevazilazi njegov lični interes.

U Vezleu smo svi bili komunisti.

Šta ćeš sad?

Imenovan sam za pomoćnika glavnog arhitekte za obnovu

u Mobežu i Solemu. -To je divno!

Pa... Bilo bi da imam imalo iskustva u arhitekturi.

Pitao sam se

da li bi radila sa mnom na mojim predlozima.

Osim ako nemaš druge planove?

Samo planove za obnovu. Kao i svako u Evropi.

Budući da ćeš sam preuzeti zasluge za ovaj projekat,

možda bi mogao i malo da učestvuješ.

Samo reci.

Treba mi tvoje oko za ovo.

Ne, ne treba. Nikad ti nije trebalo ni za šta.

Žan... Treba mi...

Gubim vid.

I htela bih da vidim kuću pre nego što oslepim.

Daj da ja idem prvi.

Razmišljao sam o putovanju na jug.

Samo da vidim kako je kuća preživela.

Bado!

Netaknuti smo.

Čekaj, stižem.

Prijatelju moj...

Zar murali nisu blistaviji i lepši nego ikad?

Gledaj...

Još boje?

Da nisi malo preterao?

Ajlin je govorila da arhitektura ne bi trebalo da izgleda naslikano.

Koješta.

Ovi zidovi su bili beznačajni. Nikad nisu bili sjajni.

Dosadni zidovi na kojima se ništa ne događa.

Vila bi sigurno preživela i bez mog talenta.

Ali moraš priznati da su slike donele

ogroman duhovni preobražaj.

Kažu da su ih Nemci koristili za vežbe gađanja.

Da, zato ih obnavljam.

Prijatelju, trebaju mi svežije fotografije.

One koje si mi poslao za "Aršitektir vivan" bile su stvarno lošeg kvaliteta.

Ajlin je bila malo besna zbog tog objavljivanja.

Zar ne misliš da je to malo surovo?

Negirati čisti funkcionalni karakter arhitekture tako snažno!

Kad neko otvori vrata umetniku, dozvoljava mu da se izrazi.

Kad govori, sluša ga.

Dragi prijatelju... Pošalji mi koje god fotografije imaš.

I Kastelara. Tu podmornicu funkcionalnosti na vrhu brda.

I reci Ajlin da tako možemo da raspravljamo

o problemu pred celim svetom. Da?

Prihvatao sam tvoje ideje godinama.

To dokazuje bar sedam brojeva "Aršitektir vivan".

Žrtvovao sam dušu ove kuće tvojim umetničkim eksperimentima.

I šta sad? Misliš da su čistoća i funkcionalnost arhitekture

otelotvoreni u ovoj kući uništeni mojim slikarskim intervencijama?

Znaš da Ajlin ne odobrava ideal čistog funkcionalizma.

Sagradila je ovu kuće kao lični odgovor tebi, Le Korbizije.

Ili kao dokaz, ako hoćeš, da kuća nije mašina za življenje.

Zato je sagradila ovu vilu. -Ne, za tebe.

Sagradila ju je za tebe. I to me dira pravo u srce

i još mislim da je fantastična. To je arhitektura.

A sad je umetnost ušla unutra.

Sad je umetnost ušla unutra.

Piše "Helen" ili "Ajlin"?

"Kuća Badovičija i Helen G-R-E-J u Kap-Martenu...

Murali besplatno."

Gotovo sa časopisima. Čuješ me?

Da su bar Nemci sve digli u vazduh.

Ili da su Italijani sve prefarbali.

Autorstvo je još bilo pogrešno.

S vremenom su vlasništvo, autorstvo, arhitektonske zasluge

dodatno unele zbrku pa ju je na kraju svet doživljavao

kao kuću zvanu "Vila Badoviči" koju je sagradio Le Korbizije.

Verovatno je tome doprinela i izgradnja vikendice u blizini.

Nacrtao sam plan za 45 minuta.

Jeftino remek-delo za minimalni smeštaj u čast

nevinosti i jednostavnosti moje žene.

Ajlin hoće da uklonim murale

i obnovim izvorni duh kuće.

Dobra arhitektura u kombinaciji s umetnošću i prirodom u istoj meri

je savršen lek.

Razmišljao sam o izgradnji malog hotela.

Rebutato mi je prepustio parcelu pozadi.

Mogli bismo da imamo lepo društvance leti.

Spremam planove za hotel za naše kolege

sa Svetskog kongresa moderne arhitekture.

Ideš na konferenciju u Dubrovniku?

Jesi li pozvao Ajlin ovog puta?

Dobro...

Ja sam idiot.

Ja više nisam!

Naravno da nisam.

Gospođo... Telegram...

Da vam ga pročitam? -Molim te.

"Dođi. Neću biti dobro.

Rak jetre.

Voleo bih da te vidim pre lečenja. Žan."

Bio sam na putu ka Dubrovniku i došao sam do Venecije.

Doneli su me nazad na nosilima.

Šta kažu lekari?

Operacija...

Onda još dva ili tri meseca ako budem imao sreće.

Moram da sredim svoje poslove.

Naravno.

Hoću da prebacim kuću na tvoje ime. Brzo.

Možeš li to da mi središ? -Ne brini se sad za to.

Kasnije će biti vremena za to.

Uvek sam govorio da hoće.

I moram da sastavim testament.

Toliko toga treba da se obavi.

Ona ima ključeve kuće, Mirej.

Znaš za Mirej. Ona ima ključeve.

Gore u Vezleu. Mora da ti ih da.

Možete da se nađete dole.

Gde je on?

Zašto ga nisu prebacili u Vezle?

Sahranjen je u Monaku jutros.

Nisam mogla da dođem brže.

Rekao mi je da vi imate ključeve.

Zbog čitave frke sam ih zaboravila.

Mislim da sam ih ostavila u Vezleu.

Dobro.

Zatražiću od izvršilaca da sastave spisak stvari.

Tako mi je žao zbog Žanove smrti.

Ja ću se brinuti za kuću dok se ne reši pitanje nasledstva sa Mirej.

Naslikao sam ih besplatno za prvobitnog vlasnika.

Vučem političke veze gde god mogu.

Bože, posle 40 godina arhitektonske izvrsnosti,

ja nemam novac za kuću!

Ne, ne... Mari-Luiza... Ne!

Ja sam zaštitio njena neprocenjiva umetnička dela.

Kao muzika...

Svako je jedinstveni čin ljubavi sa njenim senzualnim potpisom.

Moji murali, koliko god odskakali,

su moj način samoizražavanja.

Freske mojih seksualnih opsesija.

Kažu da je rezultat mog rada

iz temelja izmenio način na koji živimo u svetu.

Rezultat njenog rada je da je svet u kome sam radio

iz temelja izmenjen poklonom koji predstavlja ova kuća.

Kuća koju je sagradila Ajlin Grej.

Ovde sam istinski živeo.

Ovde sam istinski voleo.

I umro. Nikad ne rasvetljavajući

senku koju sam bacio na njeno nasleđe u prošlosti.

Ja sam jedna od njegovih najvećih obožavateljka. Le Korbizije.

Da je samo razumeo...

Postoji put koji vodi gore i put koji vodi dole.

To je jedan te isti put.

Zašto da ne?

Brus Čatvin, Ajlin, australijski pisac o kome sam govorio.

Hoće da te intervjuiše u vezi sa licitacijom.

Čestitam, gospođo Grej. 176.000 franaka.

Neverovatno dostignuće.

To ne znači nužno da je rad dobar.

Samo da je skup. To je sve.

Onda, što mislite o tome?

Moram da sednem u nju. -Izvolite.

Podignite ovde za centimetar.

Dobro. -I...

Bar tri centimetra odavde dovde.

Da vam pokažem.

Izvinite...

Šta je ovo? -To je mesto na koje sam oduvek želela da odem.

Karta? Čega? -Patagonije.

Trebalo bi da odete tamo. -Ne, suviše sam stara za putovanje.

Idite vi u moje ime.

Jesi li otišla po drvo za sto koje sam naručila?

Neću da izlazim, malo ste slabi.

Koješta.

Ajlin Grej je kremirana 5. novembra 1976.

Njen pepeo je položen u anonimnom odeljku

sa brojem 17610 na groblju Per Lašez.

Da bi stvarao, prvo sve treba dovesti u pitanje.

Deceniju pre toga, Le Korbizijeovo telo je nađeno na stenama ispod E1027.

Budućnost projektuje svetlost, a prošlost samo senke.

Vila E1027, kuća koju je izgradila Ajlin Grej

restaurirana je i proglašena francuskim državnim spomenikom.

Vrednost stvari određuje količina ljubavi

koja je uložena u njeno stvaranje.

OBRADIO: loggikg

Молимо вас да оцените овај титл на %url% Помозите другим корисницима да изаберу најбоље титлове