Original subtitles

Hiljadama godina, u Svetoj zemlji na Srednjem istoku, tekla je krv.

Tu su uklesani o�iljci bitaka tri velike religije.

Ali, najdublja rana je na�injena u ratu izmedju hri��ana i muslimana,

koji je po�eo pred kraj 11. veka, i trajao 200 godina.

Ulog je bio uzani pojas zemlje, duga�ak par stotina kilometara.

A velika nagrada je bio - Jerusalim.

Taj Sveti rat je sada oti�ao u legendu, ali ima onih

koji razli�ito gledaju na njega.

Velike hronike, iz dva razli�ita sveta - hri��anskog i muslimanskog,

opisivale su velika dela, bitke i junake.

Opisivali su ljude koji su bili spremni da daju �ivot za svog Boga.

To je bio sudar dve velike vere, sudar izmedju Polumeseca i Krsta.

To su bili krsta�ki ratovi.

Krsta�ki ratovi: Polumesec i Krst Prvi krsta�ki pohod

Od svih gradova sveta, Jerusalim je imao najgoru pro�lost,

i ima najneizvesniju budu�nost.

Za Jevreje, to je mesto velikih hramova Iroda i Solomona.

Za Muslimane, to je mesto sa kog se Muhamed uzdigao u Nebo.

Za hri��ane, to je mesto na kojem je razapet njihov Mesija.

Isusove propovedi su, posle njegove smrti, pustile koren.

Hri��anstvo je postalo nova religija Rimskog carstva,

koje je vladalo Jerusalimom 400 godina.

Ali, u 7. veku, Sveti grad je zauzet u ime nove vere - islama.

Posle 400 godina, hri��ani su po�eleli da vrate Jerusalim.

Skoro 60000 ratnika iz cele Evrope, skupilo se

spremaju�i se za bitku.

Medju njima je bio i iskusni vojnik, Godfrid, Vojvoda od Bujona.

On �e povesti svoju vojsku u ne�to �to �e postati krsta�ki rat,

prelaze�i 5000 km, da bi ponovo zauzeo Jerusalim u ime Boga.

Godfrid je bio vi�e od iskusnog ratnika. Pored toga �to je davao

dosta Crkvi, on je bio i izuzetno pobo�an.

�to se mene ti�e, klju�na stvar koja je nagonila

ljude da uzmu krst, bilo je to �to su verovali da je

krsta�ki pohod, duhovni rat. I da �e im to pro�istiti du�e od greha.

Bilo je i drugih motiva. Tra�ili su i neke druge stvari.

Ali ako postoji jedna stvar koja je stajala u samoj sr�i,

to je bila duhovnost. Sve to pokre�e religija.

Franci, kako su se nazivali svi koji su u�estvovali

u krsta�kim ratovima, sve do danas smatrani su varvarima

koji su do�li da uni�te vrhunac islamske civilizacije.

To je veoma jako ose�anje koje traje do danas,

tako da re� "krsta�i" izaziva uznemirenost. Ljudi to znaju.

I ljudi znaju �ta se desilo u tom svetu.

Postojao je dobar razlog za�to su ljudi rizikovali sve

da bi oti�li u daleku zemlju iz koje se mo�da ne�e vratiti.

Ophrvana gladju i razarana malim ratovima, njihova domovina Evropa,

nudila je te�ke uslove za �ivot.

Mnogi su �eleli bolji �ivot i na ovom i na "onom" svetu.

Kada biste se vratili na kraj 11.veka, prvo �to bi vas

iznenadilo jeste �injenica da je to bio nasilan svet.

U to doba centralne vlade nisu bile dobro organizovane,

velike monarhije Francuska i �panija jo� se nisu razvile.

Mala lordstva, i lokalni vlastodr�ci tukli su se i uni�tavali.

To je bilo doba sveop�teg bezakonja.

Jedan od najobrazovanijih ljudi toga doba, oslikao bi

uznemiruju�u sliku tog haoti�nog sveta.

Nadbiskup i prijatelj kraljeva, Vilijam od Tajra,

napisao je istoriju krsta�kih pohoda u 12. veku.

U skoro svim delovima zemlje, vera je propala.

Medju ljudima vi�e ne vlada strah od Gospoda.

Pravda je nestala i medju narodima vlada nasilje.

Prevare i izdaje su se nadvile nad svima.

Vrline su nestale jer su beskorisne.

Umesto njih sada vlada Zlo.

Postojala je samo jedna organizacija koja je mogla da obuzda

sveop�tu anarhiju. Crkva.

U 11. veku, u zapadnoj Evropi dominiralo je katoli�anstvo.

Svet u Srednjem veku bio je duboko zainteresovan za religiju.

Mi koji danas �ivimo u sekularnom svetu, ne mo�emo da pojmimo

koliko su oni brinuli o tome. To ne mo�emo da shvatimo.

Ljudi su bombardovani pri�ama da ih na svakom koraku vreba greh.

Sve �to bi uradili u �ivotu, bilo je potencijalno gre�no.

Bukvalno kao da je i vazduh koji su disali bio gre�an.

Crkva je mogla da razre�i ljude grehova, ali joj je nedostajala

politi�ka mo� kako bi oprala �itavo dru�tvo od bolesti.

Feudi sa svetovnim vladarima Evrope gurnuli su papinstvo u stranu.

Sve do 1088. kada je novi papa preuzeo mesto u Rimu.

Urban Drugi.

Papa Urban je bio lukav �ovek, koji je razumeo politi�ke,

socijalne i religiozne potrebe svog vremena.

Znao je da spoji te stvari i da ih produktivno kanali�e.

Papi Urbanu je bio potreban veliki plan, kako bi vratio

katoli�ku crkvu na politi�ku mapu. Kao odgovor na njegove molitve,

stigla je molba sa istoka. Molba od starog suparnika.

1095. poglavaru katoli�ke crkve, poslat je o�ajni�ki poziv u pomo�.

Poslat sa carskog dvora u Carigradu,

do�ao je od strane njegovih isto�nohri��anskih rivala,

politi�kih gospodara pravoslavne crkve.

Od strane vizantijskog imperatora, Aleksija Prvog.

Mo� Vizantijskog carstva je slabila. Nekada je kontrolisalo

Jerusalim i Svetu zemlju na Srednjem istoku.

Ali islam je u to doba bio dominantna sila u regionu.

Turci Seld�uci su bili relativno skoro preobra�eni u islam.

Do�li su iz stepa centralne Azije, i pregazili Srednji istok

u potrazi za zemljom.

Njihove vojske su imale desetine hiljada neustra�ivih ratnika.

Preuzeli su kontrolu nad muslimanskim teritorijama u Persiji,

Siriji i Palestini. Napokon su zauzeli i Sveti grad, Jerusalim.

A onda su se okrenuli na sever, i do�li nadomak

velikog vizantijskog grada, Carigrada.

Status quo, mo� ravnote�e u regionu, promenila se.

Vizantija je izgubila velika podru�ja za skupljanje poreza,

i regrutovanje novih trupa. Izgubila je i presti�.

1095. imperator Aleksije o�ajni�ki je �eleo da uzvrati udarac.

Ali to nije mogao da uradi sam. Obratio se papi,

u duhu hri��anskog bratstva, da mu ovaj po�alje elitne trupe vitezova

i pomogne mu da otera Turke.

To je papi Urbanu dalo savr�enu mogu�nost da pro�iri politi�ku mo�.

Morate razumeti da su pape u to doba bili mnogo ve�i politi�ari

nego �to su ovi dana�nji. I danas se papa me�a u politiku,

ali u to doba pape su bile veliki igra�i.

Bavili su se manipulacijama, intrigama i politikantstvom.

Bili su crkveni politi�ari.

Papa Urban je planirao da izvu�e korist iz vizantijske nesre�e.

Pokrenu�e Sveti rat protiv islama, "krsta�ki pohod", koji �e takodje

da oja�a njegovo papstvo, i da vrati Rim u centar politike.

Ideja o krsta�kom pohodu zadovoljava mnogobrojne

interese pape. Dozvoljava mu da pove�a autoritet nad vitezovima,

na ra�un svetovnih vladara. Spre�ava nasilne vitezove

da nastave da maltretiraju Crkvu.

Takodje je vra�ala nevernike.

Dozvoljavala je hri��anima da povrate Sveta mesta.

Novembra 1095. papa je odr�ao op�injavaju�u slu�bu na otvorenom,

u blizini grada Klermona u Francuskoj.

Govor je upu�en prin�evima, vitezovima, sve�tenstvu

i obi�nim ljudima da krenu u rat pod zastavom katoli�ke crkve.

Urban mora da je bio harizmati�ni i nadahnuti govornik.

Slu�ati njegov govor, mora da je li�ilo na masovna okupljanja

na nekom pop koncertu. Svi elementi su bili prisutni.

Tamo je bilo mnogo hiljada ljudi.

Njegova propoved je bila ve�to izradjen religiozni govor.

Za�injen preuveli�anim bajkama o muslimanskim zverstvima

nad hri��anskim hodo�asnicima, demonizirao je Turke

i predstavio krsta�ki pohod kao apokalipti�ki rat dve vere.

Njegove re�i su delovale kao da dolaze od Boga,

i bile prihva�ene od svih kao zapovest sa Nebesa.

"Kolevka vere, rodna zemlja na�eg Gospoda, majka iskupljenja,"

"sada je na silu uzeta od bezbo�nika. "

"Dugo godina unazad, opaka rasa Saracena je tiranski ugnjetavala"

"mesta po kojima je stupala noga na�eg Gospoda. "

"Psi su u�li na Sveta mesta, sve�tenici su ubijani,

device su terane da biraju izmedju prostitucije i smrti... "

Emotivni naboj trenutka je bio visok, i kada se govor zavr�io,

Urban je izrekao apel, i ljudi su po�eli da prilaze i uzimaju trake

u obliku krsta, i stavljaju ih na grudi i srca, daju�i tako valjda

zavet da �e i�i na Istok da spa�avaju bra�u.

Inspirisani naredbom na urade hri�anski posao, desetine hiljada

ljudi, �ena, pa �ak i �itava sela, zaklinjali su se da �e krenuti

u krsta�ki pohod. Ali,za mnoge, poput mladog viteza koji je

opisao svoj put u Jerusalim, postojalo je jo� ne�to

�to ih je privla�ilo. Obe�anja o velikom bogatstvu.

Na� gospodar papa, rekao je da svako ko �eli da spase du�u,

ne sme da okleva da krene putem Gospodnjim, a ako nije imao

dovoljno novca, bi�e mu data uzvi�ena milost.

Onda je rekao da krenemo putem Svetog groba, da oslobodimo zemlju

te u�asne rase i da mi zavladamo njome,

zato �to je to zemlja kojom teku med i mleko!

Ni�ta tako ne motivi�e kao religija i ideologija.

Ta�no su znali da u tom delu sveta ima jako mnogo bogatstva.

To je bio centar trgovine, karavani su prolazili tuda.

Jednostavno, �eleli su novac.

Primamljivost velikog bogatstva, i �ansa da se zauzme zemlja

koja podse�a na Raj, bio je tek po�etak.

Uskoro se �ulo za jo� ve�i podsticaj. Papa Urban je

u�inio do tada nevidjeni korak. Ponudio je svima koji

zavetuju svoju du�u krsta�kom pohodu, direktnu kartu za Raj.

Neka oni koji su nekada ratovali protiv bra�e, sada krenu

u pravednu borbu protiv varvara. Svakome ko krene na taj put,

ne iz po�ude prema zemaljskim dobrima, ve� zbog spasenja du�e

i oslobodjenja Crkve, svi gresi �e biti opro�teni.

Papa Urban briljantno je odradio marketing oko krsta�kog pohoda.

Govorio je ono �to su vitezovi zapadne Evrope hteli da �uju.

Rekao im je: "�ivite nasilno. Ako se ne iskupite za grehe,

oti�i �ete u Pakao. " Krsta�ki pohod je nudio nastavak borbi,

ali i duhovnu nagradu. To je bio dogovor.

Ako odete u pohod, dobi�ete opro�taj grehova. Ne�ete i�i u Pakao.

Papina propoved je pro�irila granice hri��anskog u�enja.

U Svetom ratu, krsta�i su imali bo�iji blagoslov da ne po�tuju

�estu zapoved, "Ne ubij... ", sve dok je on bio nevernik.

To je nasilje koje je Bog toliko �eleo, da je nudio duhovnu nagradu

onima koji su u�estvovali u tome. Kao otvaranje "Pandorine kutije".

Nisam siguran da je bio svestan koliko je bila opasna ideja

koju je izneo u Klermonu. Ona je vodila veoma sna�nom

ose�aju mr�nje prema onima koji su bili van zapadne Evrope,

i okretanje prema svima koji su mislili druga�ije

nego �to se mislilo u zapadnom hri��anstvu.

�ak i pre nego �to si krsta�i napustili Evropu, verski fanatici

inspirisani papinim re�ima, �udeli su za krvlju.

Za te fundamentaliste, svako ko nije bio hri��anin, bio je nevernik.

A nevernika je bilo posvuda.

Hodo�asnici su bili okrutni prema Jevrejima.

Po�inili su u�asan pokolj tvrde�i da �e koristiti borbi

protiv neprijatelja hri��anstva.

Mnogima su odrubili glave.

Uni�tili su im domove i sinagoge, a pokradeni novac su podelili

medju sobom.

Hiljade Jevreja je �irom Evrope masakrirano u ime Boga.

Radjanje prvog krsta�kog rata, zapo�eto je

ubistvima i masakrima nedu�nih.

U jesen 1095. skoro godinu dana posle papine propovedi,

skupile su se armije iz Francuske, Nema�ke i Italije, da bi krenule

na epski mar� od 5000 km, u pomo� svojoj hri��anskoj bra�i,

kako bi oslobodili Svetu zemlju od muslimanske vladavine.

Na �elu najve�e armije nalazio se Godfrid Bujonski.

Godfrid je bio jedan od glavnih vodja u prvom krsta�kom ratu.

Bio je veoma pobo�an. Sa sobom je poveo mnogo monaha,

kako bi mu pomagali u svakodnevnim molitvama.

Bio je i veliki ratnik. Reputaciju je stekao pre pohoda,

u pojedina�nim borbama. Bio je po�tovan i vodje pohoda

su verovale da mogu da saradjuju s njim.

Uz Godfrida je bio njegov mladji brat, Boldvin.

Stra�no okrutan. Boldvin je trebalo da postane sve�tenik,

ali je od toga odustao iz ljubavi prema �enama i ratu.

Opisivali su ga kao zatrovanog po�udom i telesnim gresima.

Govorilo se da to skriva, ali njegov karakter je bio takav.

Bio je i pragmati�an i nije se libio da odbaci one koji bi ga naljutili.

Prate�i kretanje Godfrida i Boldvina, vojni istori�ar D�on Frans,

kao vodi� koristi izvore iz 11. veka.

Ti srednjovekovni izvori otkrivaju grubu realnost krsta�kog pohoda.

Bilo je veoma skupo nositi krst. Ljudi su prodavali zemlju.

Poku�avali su da skupe �estogodi�nje prihode, samo da bi

pre�iveli krsta�ki pohod.

Bogata�i su sa sobom vodili

�itavu pratnju. Sve one koji su ina�e bili sa njima. Verovatno i �ene

Zaboravlja se koliko je �ena i�lo za mu�evima, zato �to su i one

bile inspirisane neverovatnom mogu�no��u iskupljenja.

Na pohodu je bio jedan ceo grad. Celo dru�tvo se kretalo ka Jarusalimu

Problem sa hranom je bio ogroman. Prosto je nemogu�e zamisliti

kako su to re�avali. Mo�emo da pomislimo da su krali,

ali je najverovatnije da su kupovali od lokalnih seljaka,

koji su im sve prodavali drage volje, po veoma visokim cenama.

Skoro �est meseci, Godfridovi krsta�i su prelazili hiljade

kilometara preko reka i planina isto�ne Evrope.

Sastali su se sa ostatkom hri��anske vojske sa juga,

ta�no na mestu sastanka: Duhovnom srcu pravoslavlja, Carigradu.

Carigrad se danas zove Istambul. To je divan primer

moderne Turske, i u velikoj ve�ini muslimanski grad.

Ali, pre 900 godina, postavljen na najisto�nijoj ta�ki Evrope,

bio je poslednji hri��anski grad, pre nego �to su krsta�i

preko Bosfora, krenuli u neprijateljsku teritoriju.

1096. dragulj grada bila je velika pravoslavna katedrala,

Sveta Sofija. Prekrivena zlatnim mozaicima, bila je

sjajno svedo�anstvo legendarnog bogatstva Carigrada.

Ali, krsta�i jedva da su je i videli.

Glavni grad Vizantije bio je okru�en sa dva koncentri�na zida,

duga�ka preko 16 km, i visoka 10 metara.

Krsta�i su pre�li ve� mnogo kilometara, i dosta se napatili

da bi do�li do opasanog grada svoje hri��anske bra�e

koju su do�li da spasavaju od nevernika.

Ali za krsta�ku vojsku, kapije grada ostale su �vrsto zatvorene.

Ovde su ostaci veli�anstvenih Zlatnih vrata,

jednog od ulaza u Carigrad. Ovde je bio Trijumfalni luk.

Ovde vidite 3 elementa koja podse�aju na Trijumfalnu Kapiju.

Na vrhu su se nalazila 4 slona od bronze,

a ovde su bile freske koje su prikazivale poduhvate

klasi�nih anti�kih junaka. Kada su krsta�i stigli,

ova vrata su se presijavala i, naravno, bila su zatvorena.

Vrata su bila zatvorena po naredjenju imperatora Aleksija.

Bio je besan. Kada je od pape Urbana tra�io elitni tim pla�enika,

nije mislio na armiju od 6000 ljudi koji ne mogu da se kontroli�u.

Tra�io je grupu od 300 vitezova, dobro obu�enih i naoru�anih,

koje je mogao da uputi tamo odakle je mislio da preti najve�a opasnost.

Dobio je ne�to �to nije mogao ni da zamisli, ni u najludjim snovima.

Desetine hiljada naoru�enih fanatika, koji su se na njega obru�ili

kao neka napast. Hroni�ar ih je opisao kao "najezdu skakavaca".

Dolazili su do tog velikog grada u talasima.

Rojevi vojnika, koje je posalo njegov suparnik papa, i koji su

sada bili pred kapijama, mogli su da napadnu grad.

Nije smeo da ih uvredi. Ali, Aleksije je video na�in

da dogadjaje okrene u svoju korist.

Imperator Aleksije je bio zao i podmukao �ovek.

Izigravao je �korpiju, s kojim direktan susret nije opasnost,

ali �iji rep sa otrovnom �aokom treba izbegavati.

Imperator je pozvao glavne vodje krsta�a u svoju jazbinu,

u sam centar carske palate. Aleksije je bio ubedjen da mo�e da osvoji

naklonost vojvode Godfrida i njegovog brata Boldvina.

Ali, sada su uz njih bile i druge krsta�ke vodje.

Najagresivniji je bio Bohemond, najstariji sin porodice Normana,

koja je pre nekog vremena zavladala ju�nom Italijom.

Privla�io je pa�nju svojim izgledom i stavom. Mo�da je bio

i najbolji ratnik cele ekspedicije. Govorilo se da ima

�estinu gladnog lava koji juri�a na stado ovaca.

Bohemondovo iskustvo u borbama bilo je neprocenjivo.

Ve� se borio protiv Muslimana na Siciliji, i pobedio ih je.

Ali se ve� godinama borio i protiv Vizantije.

Bohemond je, kao i ostale vodje krsta�a, bio bolji ratnik

nego politi�ar. Uskoro �e svi biti nadmudreni.

Kada je imperator �uo da je stigao Bohemond, najuva�eniji �ovek,

smesta je naredio da se primi uz dostojnu ceremoniju.

Kada se smestio, pozvao ga je, uz vojvodu Godfrida

i njegovog brata Boldvina, na tajni sastanak.

Planirao kako da na prevaru zarobi ove hri��anske vitezove.

Aleksije je izgubio veliki deo svoje imperije od Turaka.

Hteo je da tu zemlju povrati, a ne da je preda u ruke

zapadnih vitezova koji su bili odani papi.

Imperator je jo� uvek imao keca u rukavu.

Kada su do�li u njegovu zemlju, bila im je potrebna hrana.

Bili su nepripremljena vojska. Nisu imali lance snabdevanja.

Ni�ta nije planirano unapred. �iveli su od onoga �to su na�li.

Aleksije je mogao da im pomogne, ako budu igrali njegovu igru.

Ako to ne budu hteli, on �e da povu�e snabdeva�e,

i oni �e po�eti ozbiljno da pate. Mo�da �e to da ih razbesni,

i mo�da �e krenuti da pusto�e zemlju, ali �e da shvate

da on dr�i svu hranu, i da �e morati da saradjuju sa Aleksijom.

To je znao on, ali su znali i oni.

U zamenu za obe�anu hranu, sve tri vodje su morale da se zakunu

da �e da saradjuju sa Imperatorom.

Tako su Aleksiju prepustili mesto glavnokomanduju�eg nad celom operacijom.

I zakleli su se da �e svu zemlju koju otmu od Turaka, vratiti Vizantiji.

Celu krsta�ku armiju su preko Bosfora

prebacili novi partneri - Vizantijci.

Uskoro �e po prvi put da budu na neprijateljskoj teritoriji,

i ovo krhko savezni�tvo �e da bude stavljeno na probu.

Po�to je Carigrad ostao iza njih, pred krsta�ima je bio

put od 2000 kilometara preko neprijateljske teritorije,

da bi stigli do Jerusalima.

Posle nekoliko nedelja, maja 1097. stigli su do neprijateljskog grada.

Niseja, dana�nji Iznik, nekada je bio vizantijski grad.

Dvadeset godina ranije su ga zauzeli Turci, i bio je pretvoren

u tvrdjavu i glavni grad novog sultana, Arslana.

Krsta�ka vojska je do�la sa severa, preko brda.

Mar�irali su od Carigrada i okru�ili su grad,

stavljaju�i ga pod �eli�nu opsadu.

Napokon je do�ao trenutak sukoba. Mora da su bili uzbudjeni

kada su do�li do neprijatelja.

Tu �e sve da po�ne.

Ulazak u Niseju ne�e biti lak. Debeli zid, duga�ak 5 km

okru�ivao je grad sa tri strane.

Napasti ovakav grad nije bilo lako jer su zidine bile velike.

Odavde se vidi da su bile visoke oko 10 metara.

Kule su bile udaljene 30 metara. Zna�i da gde god se pribli�ite zidu,

branioci mogu da vas dobro vide. Bili ste laka meta.

Krsta�i su opsedali Niseju 6 nedelja. Borbe su bile �estoke,

ali je moral u hri��anskom logoru bio visok.

Bili su pred svojom prvom pobedom.

Iako su krsta�i obe�ali da �e grad da vrate imperatoru Aleksiju,

o�ekivali su da �e njegovo bogatstvo da zadr�e za sebe.

Ali, njihovi vizantijski "saveznici" �e da im izmaknu tepih ispod nogu.

Uz zapadno krilo grada, nalazilo se jezero Askani.

18. juna 1097. ujutru, izaslanici vizantijskog imperatora,

pokrenuli su tajni plan da grad i njegovo bogatstvo uzmu za sebe.

Vizantijci su doveli brodove na jezero kako bi pomogli opsadi.

Ali su ih iskoristili za sasvim dugu svrhu.

Tajno su kontaktirali Turke iz grada, koji su radije hteli

da se predaju Vizantincima, nego da ih iskasape krsta�i,

koji su o�igledno bili �edni njihove krvi.

A u osvit zore, na grudobranima su se zavijorile carske zastave.

Grad se predao.

Kada su videli vizantijsku carsku zastavu, krsta�i su uzavreli.

Prevario ih je njihov takozvani hri��anski brat, imperator Aleksije.

Kada je Aleksije napravio dogovor sa Turcima, i uzeo Niseju za sebe,

krsta�i su se osetili izdanim. Bili su besni.

�ovek kome su verovali, koji je trebalo da im bude saveznik

i koji je trebalo da im pomogne dok se budu probijali kroz Tursku

na putu za Svetu zemlju, radio im je iza ledja.

To je bio veoma lo� znak za budu�u saradnju Vizantije i krsta�a.

Po�to su izgubili blago Niseje, krsta�i su krenuli dublje

u neprijateljsku teritoriju, kre�u�i se ka Jerusalimu.

Ali, nisu bili sami. Sa brda, turski sultan Arslan

pratio je svaki njihov korak.

Izgubio je svoj grad-tvrdjavu, i �eleo je osvetu.

Arslan, svestan nanete �tete, stalno je razmi�ljao o tome

da je zbog hri��ana izgubio sjajan grad Niseju.

Svim srcem je �eleo da im se osveti,

i odlu�io je da neprijatelju postavi zasedu.

Turski vodja �e da poka�e svu snagu svoje vojske

od nekih 50000 ljudi. Izvidjaju�i teren ispred krsta�a,

prona�ao je savr�eno mesto za iznenadni napad.

Epski sukob koji se desio, postao je deo krsta�kog predanja.

To je bila bitka kod Dorilaema.

Iako su mnogi poku�avali, do sada niko nije otkrio pravo mesto bitke.

D�on Frans je godinama tra�io tragove, i sada misli

da mo�e da odredi ta�nu lokaciju.

Znamo mnogo u vezi sa bitkom, ali na�i mesto je sasvim druga stvar.

Znamo da se odigrala na mestu gde se ukr�taju dve doline,

i da je tamo bila mo�vara. Ali, ono �to stvarno znamo

jeste da je to mesto moralo da bude veliko, zato �to su

u jednom trenutku obe armije ubacile sve raspolo�ive snage

u bitku, a za to je potrebno mnogo prostora.

Profesor Frans ide istim putem koji su koristili krsta�i 1097.

U ono doba, put je bio tako uzan da je njime moglo da prolazi

samo 5 ljudi odjednom. Vojsci od 60000 ljudi bilo je potrebno

3 dana da prodje tuda. Rezultat toga jeste da je

prethodnica od 20000 ljudi koju je vodio Bohemond,

ostala odvojena od glavnice snaga.

Ostali sami i ranjivi,

ba� u onoj dolini koju je Arslan odabrao za zasedu.

Veoma je ravno i �iroko. I mislim da ovo li�i na mesto

na kojem se susre�u dve doline.

U stvari, stvarni li�i na mesto gde se susre�u doline!

55 kilometara od Niseje, Frans otkriva ono za �ta misli

da je mesto Dorilaemske bitke. Prve velike krsta�ke bitke.

To je to! Zanemarite moderne tvorevine, ovaj put...

Ovo je zaravan gde se ukr�taju dve doline.

�ak je i zemlji�te vla�no.

Ovo je mesto na kojem se odigrala bitka.

Stojimo na bojnom polju odlu�uju�e bitke iz vremena krsta�a.

U zoru 1. juna 1097. desetine hiljada Turaka krenulo je

u frontalni napad na snage Bohemondove prethodnice,

koja je logorovala uz rub doline.

Na svom omiljenom mestu, profesor Frans mo�e ta�no da vidi

kako se razvijala ta epska bitka.

U logoru je vladala zabuna. U ovom podru�ju su poku�avali

da uspostave odbranu i da krenu u napad.

Niz ova brda i levo u dolini, nalazili su se Turci.

Za jednog �oveka koji je u�estvovao u bici kod Dorilaema,

to je bio dan koji nikada ne�e zaboraviti.

Bohemond je rekao ljudima: "Hrabri Hristovi vojnici,

vidite da smo okru�eni i da je pred nama te�ka bitka.

Neka svi vitezovi istupe i kao ljudi se suo�e sa neprijateljem. "

Krsta�i su bili zate�eni tim jutarnjim napadom.

Dok je turska konjica tutnjala kroz njihov logor,

oni su se o�ajni�ki borili da ne bi izgubili bitku.

Za krsta�e je ovo bio potpuno novi neprijatelj,

i novi stil vodjenja borbe. Ti konjanici su se oslanjali

na brzinu, mo�ne lukove i na taktiku "udari i be�i".

Seld�uci su bili prvoklasni strelci i bili su veoma hrabri.

Napadali su brzo, za razliku od zapadnih vitezova.

Imali su male konje i nisu nosili mnogo naoru�anja.

Znala�ki su odapinjali strele dok su jahali velikom brzinom.

Ta briljantna nova taktika desetkovala je Bohemondovu

prethodnicu od 20000 ljudi. Ali, strelci na konjima

nisu bili jedino iznenadjenje koje su Turci spremali...

Turci su nas opkolili sa svih strana, gadjaju�i nas

strelicama i kopljima i odapinju�i strele

sa neverovatne razdaljine.

Nije bilo jasno kako su Turci napadali sa tolike daljine.

Ali, doktor Taef Al Azari je, u jednom starom tekstu iz tog vremena

otkrio ne�to �to bi moglo da re�i tu tajnu.

To je bila "naukia".

Naukia je bio bataljon u okviru turskih strelaca.

Ti vojnici bi legli na ledja i nogama bi natezali ogromne lukove.

Tako su mogli da odapnu strelu nekoliko stotina metara.

Ponekad nailazimo na izvore koji govore da bi samo

zbog broja odapetih strela, na par trenutaka nestalo sun�eve svetlosti.

Bohemond je ve� izgubio stotine ljudi, i sada su se Turci

spremali da ih sve pobiju. O�ajni�ki je naredio

svojim ljudima da dr�e linije oko logora.

Ali, iz doline je pristizala pomo�.

Veliki deo armije koje su vodili znameniti i sjajni vojvoda Godfrid,

njegov brat Boldvin, i ostali ratnici posve�eni Bogu,

brzo je napredovao, pristi�u�i u pomo� svojoj bra�i.

Uz Godfridovu i Boldvinovu vojsku koja je ulazila u dolinu,

snage krsta�a su brzo porasle na preko 50000 ljudi.

Turci su se na�li izmedju �eki�a i nakovnja.

Nisu hteli da se suo�e sa takvom situacijom, pa su pobegli.

Veoma razumna odluka.

Sama veli�ina krsta�ke vojske porazila je Turke.

Ali, mora se re�i da su se Turci borili briljantno.

"Ko bi ikada tako hvalio Turke", rekao je jedan krsta�,

"koji su bili tako dobri vojnici, koji bi, da su hri��ani,

bili jednaki nama".

Krsta�i su poverovali da su nepobedivi.

Jedan je pisao svojoj �eni da bi trebalo da stignu

pred kapije Jerusalima za 5 nedelja.

Ne bi mogli biti vi�e u krivu.

Ali za ne�to vi�e od mesec dana, poginu�e jo� na stotine krsta�a,

a oni �e i dalje da budu mnogo kilometara daleko od Svetog grada.

A tek tada �e da se dese najgori u�asi prvog krsta�kog rata.

Krsta�i su uspe�no porazili tursku vojsku Kilid� Arslana kod Dorileja,

ali su se njihove vodje pla�ile jo� jedne zasede.

Umesto da prate najkra�i put u Svetu zemlju, odlu�ili su se za

zaobilazniji put koji je celu povorku vodio preko planina Anti-Taurus.

Nekoliko godina kasnije, jedan mladi vitez

se prise�ao opasnog putovanja...

Po�eli smo da prelazimo preko proklete planine koja je bila toliko

visoka i strma da se nijedan od na�ih vojnika nije usudjivao

da pretekne drugog na putu. Konji su padali sa litice

i jedna teretna �ivotinja vukla je drugu nadole.

Primorani da putuju jedan po jedan,

trebalo im je tri nedelje da predju planine.

A najgore je tek bilo na pomolu. Ve� iscrpljeni, oni su se spustili

na bezvodnu ravnicu Pisidije, po vru�ini od 40 celzijusa.

Zemlja je bila napu�tena, bezvodna i nenaseljena.

Mnogo smo trpeli od gladi i �edji, a nismo na�li ni�ta za jelo.

Vi�e od petsto mu�karaca i �ena umrlo je tada,

padaju�i od iscrpljenosti.

Najozbiljnije od svega, verni pastuvi,

sadruzi u borbi od kojih je zavisila bezbednost njihovih gospodara,

umesto da prkosno ja�u i pokazuju zube,

vukli su se kao obi�ne tovarne �ivotinje.

Posle vi�e meseci te�kog zaobilaznog putovanja,

jedna ugledna li�nost je stradala - Godehilda,

�ena jednog od zapovednika pohoda, Balduina, grofa Bulonja.

Godehilda je bila veoma bogata �ena. Imala je imanja i sredstva

u koja je Balduin kao njen suprug imao pristup.

Posle njene smrti, se vratilo njenoj porodici

i ostalo je njenim srodnicima. Njena smrt zna�ila je da vi�e nije bilo

mogu�nosti da on bude bogata� kad se vrati ku�i.

To je promenilo njegove poglede. Balduin je sada bio u potrazi

za novim zemljama, teritorijom i svojim bogatstvom.

Svega dan posle njene smrti,

pohlepa i boga�enje postali su njegova politika.

Hroni�ari ne spominju Balduinovu tugu, ve� samo da je on uzeo

par stotina vitezova i napustio glavninu vojske otisnuv�i se

na samostalnu misiju. Ako je trebalo da nadoknadi �eninu smrt,

najlak�i put je bio da zauzme grad za sebe.

Stotinu pedeset kilometara na istok le�ala je savr�ena meta - Edesa.

Edesa je bogati grad.

Ona ima samostalne prihode kroz izradjevine od metala.

To je veoma plodni kraj, veoma blizu reke Eufrat.

Takodje se nalazi na trgova�kim putevima. Dakle, imate za�ine

i skupoceno sukno koje dolazi sa istoka, prolazi tuda i ide

za Sredozemlje radi dalje trgovine. To je zaista vrlo dobro mesto

za Balduina da se tu smesti.

Problem za Balduina je bilo to �to se Edesa nije nalazila

u rukama muslimana. To je bio hri��anski grad

koji se odbranio od Turaka. Medjutim, �itelji Edese su bili iznureni

od stalnih muslimanskih napada.

Kada su se pro�irile vesti da je veliki krsta�ki princ blizu,

ljudi su nagovarali svog upravlja�a Torosa da pozove Balduina u pomo�.

Upravlja� grada je bio hri��anin, Jermenin po imenu Toros.

On je bio nemo�ni starac,

bez dece bilo kojeg pola - beskorisni gospodar.

Nije bio u stanju da za�titi svoje gradjane od nepravde ili da im

pru�i olak�anje od opasnosti napada tih prokletih nevernika.

Balduinova pomo� imala je svoju cenu.

On �e za�tititi Edesu od Turaka,

u zamenu za klju�eve grada. Toros je naivno obe�ao da �e u�ini Balduina

novim vladarem, ali tek posle svoje smrti.

Starac je zape�atio svoju sudbinu kada je usinio Balduina.

Za njega, Torosova smrt nije mogla do�i previ�e brzo.

Balduin je na�ao zlobne savetnike u Edesi, izdajnike koji su se urotili

sa njim da bi ubili Torosa i obe�ali da �e mu predali Edesu.

Toros je isuvi�e kasno shvatio da �e biti izdan

i pobegao je da bi spasao �ivot.

Uzeo je kanap i spustio ga niz kulu.

Medjutim, negovi uni�titelji su ga odmah ustrelili

i on je pao nasred ulice. Odsekav�i mu glavu, proneli su je na koplju

kroz gradske �etvrti da bi mu se svi podsmevali.

Ovo nije dobar po�etak krsta�ke ideologije, mora se re�i.

Zaista nije dobar trenutak za ideju da �e zapadno hri��anstvo do�i

da spase isto�no hri��anstvo od islamske pretnje.

�injenica je da je Balduin do�ao sa namerom da stekne teritoriju.

Mislim da je bio spreman da i fizi�ki i politi�ki ukloni sa vlasti

�oveka koji je bio hri��anin da bi stekao teritoriju za sebe.

Da u tom svetu nije bilo islama, ve� da ste imali isto�no hri��anstvo

koje je tu bilo pre uspona islama, potpuno ista stvar bi se desila,

samo bi morali da nadju druga�iji ideolo�ki izraz.

Verovatno bi rekli da oni nisu pravi hri��ani,

ve� da "smo mi pravi hri��ani", kao �to to verski fanatici

svih boja ka�u. Sa te ta�ke gledi�ta mnogi hri��ani iz ovih oblasti su

na krsta�e gledali u su�tini kao na hri��anske fanati�ne varvare

iz divlja�kih severnih zemalja.

Dok je Balduin slavio svoju novu vlast u Edesi,

dve stotine kilometara na jugozapadu, velika hri��anska vojska je

stigla pred veliki utvrdjeni grad Antiohiju.

Jo� od vremena apostola Svetog Petra ona je bila

napredni hri��anski grad. Medjutim, Turci su je osvojili 1085. godine

i to je bila nagrada koji je dolazila odmah iza Jerusalima,

nagrada za koju je vredelo umreti.

Sjaj Antiohije te�ko je videti danas. Nekada veli�anstveni grad sada

le�i u ru�evinama u brdovitim krajevima isto�ne Turske.

Ipak, 1097. godine, za nekog viteza koji je do tada proveo celu godinu

na pohodu, drevna prestonica je bila prizor za duboko po�tovanje.

Grad je okru�en sa dva zida, od kojih je jedan veoma visok

i izuzetno �irok. Gradjen je od velikog kamenja

i na njemu je postavljeno 450 kula. Grad je opkoljen sa �etiri planine,

a du� gradskih zidina proti�e duboka reka.

Sve u vezi sa ovim gradom je predivno.

Mislim da su krsta�i hteli da zauzmu grad iz �itavog niza razloga.

Prvi i verovatno najva�niji je strate�ki.

Antiohija je bukvalno kapija Sirije i kapija Svete zemlje.

Ako bi ostavili grad iza sebe, put za bekstvo,

zasugurno i put za snabdevanje i slanje poja�anja, bio bi odse�en.

Duhovno, ona je na mnogo na�ina gotovo ravna kao cilj Jerusalimu.

Naime, Antiohija je bila mesto hri��anske tradicije,

mesto gde je Hristov apostol Sveti Petar osnovao prvu hri��ansku crkvu.

To joj je davalo stvarnu duhovnu snagu,

duhovno uto�i�te �ime su krsta�i bili veoma nadahnuti.

Glavninu stanovni�tva Antiohije �inili su jermenski

i pravoslavni hri��ani. Njihovi turski vladari davali su im potpunu

slobodu veroispovesti, ali to nije bilo dovoljno

za krsta�e ispred gradskih zidina.

Oni su hteli da Turke uklone sa vlasti i vrate grad pod

hri��ansku vladavinu. Medjutim, zauzeti ga ne�e biti lako.

Antiohija je zaista veoma utvrdjeni grad. Zidine koje ga okru�uju

i spu�taju se sa planine u ravnicu veoma su �vrste.

Mo�ete videti da gradjevina ovde ima sna�nu i debelu unutra�njost

naspram lepe spolja�njosti, a oja�ana je nizom kula.

Kule su povezane jedna sa drugom.

Ovo je zid kakav ne mo�ete probiti ovnom.

Nisu samo hri��anski hroni�ari zabele�ili

pri�u o krvavoj borbi za Antiohiju. Ibn al Atir je putovao

na sve strane sakupljaju�i pri�e o velikim islamskim herojima

koji su se odupirali krsta�ima - Francima, kako ih je on zvao.

Njegova proslavljena istorija govori

o smelom turskom vodji u Antiohiji, Jagi Sijanu.

Vladar Antiohije Jagi Sijan pokazao je neizmernu

mudrost, hrabrost, snagu i prosudjivanje.

Da su svi Franci koji su poginuli napadaju�i grad pre�iveli,

oni bi pregazili sve zemlje islama.

Ibn al Atir �e se prise�ati kako je Jagi Sijan, �uvek �uven po svojim

velikim dlakavim u�ima i gustom sedom bradom, u�inio sve �to je mogao

da zadr�i neprijatelja spolja. Medjutim, znao je da se neko

od gradskih hri��ana mo�e nagovoriti da pusti Franke unutra.

Kada je �uo za dolazak Franaka, nije bio siguran

kako �e hri��ani u gradu reagovati. Tako, poslao je sve muslimane

van grada da kopaju rovove.

Slede�eg dana poslao je hri��ane da u�ine to isto.

Kada su bili spremni da se krajem dana vrate nazad,

odbio je da ih pusti. Rekao je

"Antiohija je va�a, ali �ete morati da je ostavite meni,

dok ne saznam �ta se de�ava izmedju nas i Franaka. "

Jagi Sijan je verovao da je na�inio Antiohiju neosvojivom.

Onda je svoju pa�nju usmerio na vojsku krsta�a

koja se sakupljala ispred gradskih zidina.

Svi izvori hvale Jagi Sijana zbog njegove dobre organizacije

danono�ne odbrane, no�nih smena, no�ne stra�e, sipanja klju�alog ulja

na krsta�e, li�avanja zaliha hrane, slanja stra�ara tokom no�i

da napadnu njihov logor, spale im ne�to �atora i uni�te im zalihe vode.

On se potpuno sam sukobio sa krsta�ima

i sna�no se borio da odbrani grad.

Njegovi napori zagor�ali su �ivot opsadjiva�ima.

Posle osam mu�nih meseci, krsta�i nisu bili ni�ta bli�i ulasku u grad,

a uslovi u logoru su bili o�ajni. Hrana je uvek bila oskudna,

a jo� su morali da hrane i izgnane hri��ane.

Kako se opsada nastavljala,

tako krsta�ima prakti�no nije ostalo ni�ta za jelo.

Hri��anski hroni�ar Viljem Tirski pri�a kako su krsta�i bili primorani

da cede krv iz svojih konja i da je piju.

Dan za danom, nesta�ica potrep�tina se nastavljala, a glad se �irila.

Kao posledica, medju vojnicima u logoru se pro�irila nekakva bolest,

tako smrtonosna da gotovo da nije bilo mesta da se sahrane mrtvi.

Sa gubitkom onih koji su stradali od gladi i bolesti i drugih,

poginulih u borbi, vojska se toliko smanjila

da se �inilo da je jedva polovina pre�ivela.

Kada se �inilo da stanje ne mo�e biti gore, pokazalo se da mo�e.

U jednom srednjovekovnom islamskom spisu, dr Taif al Azari otkrio je

kako je Jagi Sijan mogao da sakupi poja�anja ispred nosa samih krsta�a.

Odgovor je ovo - golub! Turci Seld�uci su bili prvi koji su

izmislili po�tansku slu�bu, ne�to poput dana�njeg DHL-a.

Oni bi naka�ili poruku na nogu ptice i pustili je.

Za nekoliko sati poruka bi stigla gde treba

i pomo� je mogla da dodje iz bilo kog dela islamskog sveta.

Dva meseca kasnije, hri��anski izvidja�i javili su

da je velika turska vojska na putu. Krsta�ima je isticalo vreme.

Morali su da brzo udju u grad. Boemund je bio taj koji je na�ao put

kroz odbranu grada, izdajnika u redovima muslimana.

On je bio oru�ar, �ovek koji je pravio oklope, po imenu Firuz.

Radio je u kuli koja je stajala nad re�nim koritom

gde voda isti�e iz grada u dolinu.

Dugo je slu�io pod antiohijskim vladarom

Jagi Sijanom, ali je sklopio ugovor sa Francima.

Oni su ga potkupili bogatstvom u novcu i zemlji.

Firuz nije bio zapovednik samo jedne kule, ve� �ak tri njih.

Boemund je stvarno na�ao zlatnu koku. Iz kog god razloga on bio spreman

da izda grad, kao �to se �esto de�ava, izdaja je bila ta

koja je neprijatelja pustila unutra, a ne juri�.

Sve pripreme su obavljene. Kako se primicala zora,

vitezovi i vojnici pe�aci po�eli su da se pribli�avaju kulama

�iji je nastojnik bio Firuz.

Onda nam je na� zapovednik Boemund rekao "Idite, sna�ni u srcu

i sa verom u va�e drugove, popnite se na merdevine u Antiohiju,

jer, Bo�jom voljom, grad �e biti na� za tren"

Tra�im ono �to sam oduvek �eleo da otkrijem - koja je kula Firuzova?

Sad, ovo su temelji jedne od glavnih kula,

ta�no na uglu zida gde se on pru�a

ka ju�noj liniji odbrane. Mislim da ona ne mo�e biti

nigde drugde i da je ovo Firuzova kula.

Krsta�i su imali mnogo zaklona. Oni su se uspeli uz brdo iza

i sakupili se nad ovim grebenom.

Firuz se nagnuo nad zid i zamahao fenjerom.

Uzeli smo merdevine i postavili ih na gradska utvrdjenja.

Neverovatan broj ljudi je po�eo da se penje.

A onda naravno nesre�a! Merdevine su pukle!

Sada je bilo kasno za povratak. Sve vi�e krsta�a se pelo uz preostale

merdevine u Firuzovu kulu. Za nekoliko minuta,

oni su pojurili niz utvrdjenja u grad

i otvorili kapije za ostale ljude koji su �ekali napolju.

Naglo su otvorili kapiju i ljudi su pokuljali u grad.

Posle osam meseci izgladnelosti i bolesti krsta�i nisu bili

raspolo�eni za milost. Uz pomo� nekoliko hri��ana koji su ostali

u Antiohiji, oni su poklali ostatak garnizona

i poubijali sve muslimane gde god bi ih na�li.

�uo se vrisak nebrojenog mno�tva ljudi prave�i zastra�uju�i

zvuk �irom grada. Boemund nije gubio vreme na to i naredio je da se

njegov slavni barjak pronese

i postavi na vrh zida nasuprot citadeli.

Svaka ulica je na sve strane bila puna le�eva tako da niko nije mogao

da izdr�i da bude tu zbog smrada, niti se moglo hodati

du� uzanih gradskih prolaza, osim preko tela mrtvih.

Svi su bili pobijeni, Jevreji, hri��ani, muslimani.

Nisu po�tedeli ni decu, �ene i starce, svete�i se i dokazuju�i

da su nadmo�ni i da su pravi i novi gospodari ovog podru�ja.

Jedan stanovnik Antiohije koga krsta�i nisu mogli da pronadju

bio je njen turski vladar Jagi Sijan.

On je uspeo da pobegne.

Jagi Sijanu je re�eno da su zauzeli citadelu. Uhvatila ga je panika.

On je otvorio kapije i pobegao sa pratnjom od 30 pa�eva.

Kada je povratio samokontrolu, pokajao se �to je pobegao na sigurno,

umesto da je ostao i borio se do smrti. Stao je da jeca i pla�e.

Kada je bio na samrti, pro�ao je neki pastir, ubio ga,

odsekao mu glavu i odneo je Francima u Antiohiju.

Ali, sudbina Jagi Sijana nije bila na prvom mestu

u Boemundovim mislima.

Jagi Sijanova poruka se probila. Dan posle njegovog pogubljenja,

turska poja�anja su kona�no stigla.

Hri��anski opsadjiva�i �e uskoro postati opsednuti.

Juna 1098, posle osmomese�ne opsade krsta�i su

kona�no zauzeli drevni grad Antiohiju.

Ironi�no, oni su zamenili svoje mesto sa neprijateljevim.

Hri��ani su sada bili oni zatvoreni iza zidina,

a Turci spolja, spremni na opsadu.

To je veoma o�ajni�ka situacija. Moral je pao, svi se pla�e

i to sa dobrim razlogom. Izgledaju kao da su ve� mrtvi.

I u toj o�ajni�koj situaciji, osnovna njihova motivacija

izlazi na videlo. Njihova vera, vera njihovih vodja

da je Bog nekako na njihovoj strani.

Krsta�i su se molili za �udo i dobili su ga.

Ra�irile su se vesti da je Bog poslao poruku jednom krsta�u kroz viziju.

Moramo da odvojimo vizije od ma�tarija. Prava vizija dolazi

od samog Boga. Ona je delo Svetog Duha.

Taj krsta� je bio samo ni�i sve�tenik iz Francuske,

ali je njegova vizija nadahnula celu vojsku.

On je bio hodo�asnik po imenu Petar Vartolomej. Jedne no�i, tvrdio je,

apostol Sveti Andrija se pojavio pred njim i rekao:

"Znaj sine moj da �e�, ako ode� do crkve Svetog Petra u Antiohiji,

tamo na�i Sveto koplje, isto ono kojim je na� Gospod Isus Hrist

probijen dok je le�ao na krstu".

Zakleo se da je cela njegova pri�a istinita.

Mitsko koplje kojim je u pri�ama iz Jevandjelja bio proboden

Hristov bok, predstavljalo je vekovima nedoku�ivu relikviju.

Prona�i Sveto koplje sada, u trenutku duboke krize,

zna�ilo je uspostaviti mo�nu vezu izmedju krsta�a i Hrista.

Ne mo�e biti pravih Hristovih ostataka, jer Isus je ustao iz mrtvih

i oti�ao svom Ocu na nebesa, tako da ostataka nema, to je nemogu�e!

Jedino ono �to ga je dotaklo ili �to je on dotakao,

poput Krsta ili Svetog koplja.

Veoma je zna�ajno da se on uhvatio ideje proste relikvije,

ni�eg slo�enog, relikvije koja je znak od Boga da svi treba da se

usredsrede na ne�to �to je neosporno, nesumnjivo.

To nije pri�a i to nije samo vizija,

to je �vrsti, metalni znak Bo�je volje.

Petar Vartolomej je odabrao grupu od dvanaest "u�enika" i jurnuo u malu

crkvu da skine pod ispod koga je rekao da je sahranjeno Sveto koplje.

Posle dana i no�i besomu�nog kopanja, nada je po�ela da bledi.

No, sam Petar je sko�io u rupu unutar crkve

i izvukao komad zardjalog metala.

Tvrdio je da je na�ao nedoku�ivo Sveto koplje.

Ovo je tvrdnja koju bi neki istori�ar odmah ismejao.

Sveti �ovek koji je tvrdio da je Mesija sahranio

koplje u crkvi bio je vrlo prepreden monah.

Svima im je rekao "ako ga nadjete, bi�ete pobednici,

ina�e �ete se suo�iti sa sigurnom smr�u".

No, pre nego �to je to rekao, oti�ao je i zakopao koplje u tlo

ispod crkve i onda zata�kao svoje tragove.

Svete relikvije su veoma zanimljive jer, kako su krsta�ke

vojske nastupale, tako se njihov broj vi�estruko pove�avao,

a ljudi koji su hteli da zarade novac na brzinu i�li su

i nalazili sve vi�e i vi�e relikvija. �ta su ti predmeti zaista bili,

svako mo�e da zamisli �ta �eli.

Ipak, �injenica da su im oni bili potrebni, pokazuje da su

ove svete relikvije postale primitivni oblik propagande.

To �to sada tvrdim je pitanje vere. Postoje ljudi sa posebnim darom

od Boga koji mogu da raspoznaju svete predmete, relikvije takodje

i da ka�u koja je autenti�na, a koja ne, ali to je pitanje vere.

Ljudi u vojsci su povratili moral i volju za borbom.

To je bio trenutak bu�nog verskog likovanja.

Raspolo�enje u vojsci se menja, agresija zamenjuje defetizam.

To je sada vojska spremna za borbu.

Mi koji su bili u gradu poredjali smo se u �est redova za borbu.

Zatvorili smo na�e redove i za�ti�eni znakom krsta iza�li kroz kapiju.

Kada su Turci videli na�e odrede tako dobro postavljene,

kako dolaze jedan za drugim, rekli su:

"Neka dodju, tako da ih imamo jo� �vr��e u na�oj mo�i. "

No, kada smo svi bili napolju i Turci videli

koliko je velika sila Franaka, veoma su se upla�ili.

Krsta�i su imali jo� samo 200 konja, ali su ipak jahali

frontalno na Turke. Sveto koplje je dr�ano visoko. Jedan o�evidac

govorio je o jo� jednoj viziji - vojsci duhova koju je poslao Bog!

Onda se pojavilo nebrojeno mno�tvo ljudi na belim konjima,

�iji barjaci su bili potpuno beli. Kada su na�i ljudi to videli,

nisu razumeli �ta se de�ava ili ko bi mogli biti ti ljudi...

sve dok nisu shvatili. To je bila blagoslovena pomo�

koju je poslao Hrist. Turci su u�asnuto be�ali

i sa Bo�ju pomo�i, mi smo ih pobedili.

Bez obzira da li su vizije bile stvarne,

izmi�ljene ili samo smi�ljena prevara da bi se podigao moral.

Antiohija je sada bila sigurno u hri��anskim rukama,

ali ona nikad ne�e biti vra�ena pod vladavinu

pravoslavne crkve ili vizantijskog cara.

Boemund je pogazio obe�anje koje je dao Aleksiju godinu dana ranije

i krunisao se za kneza Antiohije.

Kada je Boemund odlu�io da zadr�i Antiohiju,

on je u potpunosti pogazio obe�anje Aleksiju.

Misao da �e on vratiti zemlje koje je osvojio vizantijskom caru

bila je sru�ena. On je time razbio i uni�tio jednu od osnovnih ideja,

jedan od stubova pokreta�a Prvog krsta�kog rata.

Ideja pape Urbana da zapadna crkva treba da saradjuje sa Vizantincima

da bi porazila muslimane na Bliskom istoku vi�e nije bila odr�iva.

Veliki delovi teritorije su sada bili u krsta�kim rukama.

Balduin je vladao svom zemljom oko Edese, Boemund teritorijom

oko Antiohije. Obojica su sada bili veoma bogati ljudi.

Do kraja 1098. dok su njegove vodje sve vi�e

postale optere�ene upravljanjem novim kne�evinama,

�inilo se da je krsta�ki pohod izgubio polet.

Sna�ni sporovi su izbili, od vodja do raznih nivoa vojske,

gde sada treba usmeriti pohod.

Da li da odmah poku�aju da krenu na Jerusalim?

Da li da prvo povrate snagu? Koliko dugo treba da �ekaju?

Kojim putem da krenu?

Bilo je mogu�e da se vojska bukvalno raspadne,

da krene raznim putevima, da ljudi po�nu da se vra�aju ku�ama,

da u potpunosti izgubi svoju silinu. Do�lo je veoma blizu toga.

Dok su se krsta�ke vodje prepirale,

vojnici su tra�ili da vojska krene na jug ka Jerusalimu.

Po njima, pravi cilj krsta�kog pohoda bio je zaboravljen.

Njihov bes i gnev proklju�ali su u malom gradu

na dva dana jahanja od Antiohije, po imenu Marat al Numan.

Tu se odigralo zave�tanje Prvog krsta�kog rata. Mislim da je to mesto

koje svaki istori�ar treba da poseti.

Ovde su prvi krsta�i stvarno ostavili svoj nasilni beleg.

Ovde su hri��ani po�inili jedan od najgorih zlo�ina Krsta�kog rata.

Ovo je prva poseta dr Taifa al Azarija Marat al Numanu -

mestu zastra�uju�eg zlo�ina pripadnika Prvog krsta�kog pohoda.

Sme�tena u severozapadnom delu Sirije, ova citadela iz 11. veka

je gotovo zaboravljena. Njene ru�evine su sada tek ne�to vi�e

od igrali�ta za decu koja mu zakriljuju put.

Mislim da upravo sada ulazimo u citadelu Marat.

Sa leve strane su ostaci d�amije, a sa desne ostaci male palate

koja je pripadala vladaru grada.

Ovo je verovatno crkva hri��anskog stanovni�tva Marat al Numana

koji su �iveli mirno pored svojih zemljaka muslimana.

Naravno, krsta�i, ubijaju�i sve �itelje Marata,

bez obzira na njihovu veru ili religiju, nisu pravili razliku.

Dok su krsta�i u�vr��ivali upori�te u zemlji oko Antiohije,

jedan mali odred je do�ao ovde novembra 1098.

Do�li smo u obli�nji grad po imenu Marat, u kome je �ivelo

mnogo Turaka i Saracena. Boemund je poslao tuma�a vodjama Saracena

da im prenese da �e im, ako se oni sa �enama, decom i imovinom,

sklone u platu iznad gradske kapije, po�tedeti �ivot.

Svi na�i ljudi su u�li kroz kapiju i svako je ugrabio svoj deo plena

koji je mogao na�i u ku�ama ili podrumima.

Kako se primicala zora, svi su pobijeni.

Izvori nam govore o stradanju svih �itelja.

Neki od njih su bili bukvalno spaljeni, �ivi spr�eni unutra.

Neki su uspeli da pobegnu, ali ne mo�ete zaista pobe�i

od klanja krsta�a koji su hiljadu puta ubijali i odsecali.

Dvadeset hiljada ljudi je bilo pobijeno u gradu.

Nisu pobijeni samo muslimani, ve� i hri��ani.

Nisu pobijeni samo vojnici, ve� su i deca, starci i �ene do�iveli

stra�nu sudbinu. Ovo je bilo mesto pravog ratnog zlo�ina,

ne�to poput etni�kog �i��enja.

Masakr svih je postao obele�je krsta�ke vojske.

Medjutim, kao �to su hri��anski o�evici ispri�ali,

ono �to se desilo kada je ubijanje prestalo,

u�inilo je poznatom pri�u o Marat al Numanu.

Franci su ostali u gradu mesec i �etiri dana. Dok smo bili tamo,

neki od na�ih ljudi nisu mogli da zadovolje svoje potrebe,

bilo zato �to smo bili tu isuvi�e dugo, ili zato �to su bili gladni,

jer nije bilo �ta da se oplja�ka izvan zidina. Rasekli su tela mrtvih,

dok su drugi isekli njihovo meso na komade i skuvali ga za jelo.

Na�i vojnici su kuvali odrasle pagane u loncima,

nabijali su decu na ra�anj da bi pro�drali njihovo meso.

Tako ne�to kao duhovni rat ne postoji. Kada vodite rat, cilj je da

porazite neprijatelja. U to spada nasilje, pretnje, propaganda

i da tako ka�emo, zastra�ivanje.

Jedenje ljudskog mesa je izmi�ljeno

da unese strah u srce neprijatelja.

"Tu smo, jaki smo, �vrsti smo i ako je neophodno, poje��emo vas �ive!"

Do odredjenog stepena je uspelo.

Mislim, do�lo je do talasa u�asa i straha.

"Oni nas pro�diru! Ako nas sada jedu mrtve,

sutra �e nas mo�da jesti �ive!"

Za krsta�ke vodje je divlja�tvo koje se odigralo u Maratu bilo dokaz

da njihova vojska vi�e ne�e trpeti dalje odlaganje.

Do�lo je vreme da ispune zavet i osvoje grad

koji ih je nadahnuo da rizikuju sve u ime Boga.

Nije pravilo razliku to �to je Jerusalim nedavno pao pod vlast mnogo

pomirljivije muslimanske sile, egipatskih Fatimida

i to �to su oni pozivali na mir.

Juna 1099. trinaest hiljada krsta�a, manje od �etvrtine

od ukupnog broja koji se otisnuo iz Evrope,

stiglo je pred kapije grada gde je Isus Hrist umro.

Kada su krsta�i stigli do zidina Jerusalima,

kona�no su do�li na svoj cilj. Posle tri godine,

predjenih �etiri i po hiljade kilometara, neverovatnih muka

i strahovitih gubitaka, stigli su u Sveti grad.

Neki su bili toliko nadvladani

ose�anjima da su pali ni�ice na zemlju.

Sada ih je naravno �ekao najte�i zadatak - morali su da prodru unutra.

Posle tri godine krsta�kog pohoda, hri��anska vojska se spremala

da napadne Jerusalim.

Zidovi su bili visoki vi�e od petnaest i debeli vi�e od tri metra.

Da bi ih zauzeli, bile su im potrebne merdevine i opsadne kule.

Medjutim, muslimanski branioci su

poru�ili �itava okolna podru�ja drve�a.

Hri��ani su poslali izvidja�e da potra�e drvnu gradju.

Na�li su skrivene u rupi 400 komada ve� spremljenih dasaka.

�inilo se da im Bog ponovo pru�a ruku pomo�i.

To je bilo dovoljno drveta da se izgrade dve opsadne kule vi�e

od petnaest metara za napad na zidine Jerusalima.

Sve je bilo spremno za poslednji napad.

�etrnaestog jula 1099. krsta�i su otpo�eli napad sa dve strane.

Dve kule su dogurane, jedna na severozapadnu,

a druga na ju�nu stranu grada. Onda su se krsta�i popeli na kule da bi

probali da se probiju na zidine, sve to pod nemilosrdnom paljbom.

Pogledajte ove zidine i zamislite projektile,

kamenje i strele kako padaju na vas.

Borba je bila divlja�na i sna�na, a u jednom trenutku su krsta�i

dali frazi "topovsko meso" bukvalno zna�enje.

Zarobili su jednog muslimana,

vezali ga za katapult i ispalili ga preko zidina.

Na ju�noj strani, muslimani su se obru�ili na prvu kulu sa

klju�alim uljem i zapaljenim strelama,

sve dok nije po�ela da gori.

Ostala je jo� jedna kula, na severozapadnoj strani grada

pod zapovedni�tvom cenjenog krsta�kog komandanta, vojvode Gotfrida.

Gotfrid se odlu�io da promeni plan. Ovde imam izve�taj jednog o�evica

koji je zapisao Rajmund iz Agijea i koji ka�e

"Gotfrid se prebacio na polo�aj izmedju crkve

Svetog Stefana i doline Josafat".

Gotfridov plan je bio nadahnut.

On je na�ao slabu ta�ku u muslimanskim utvrdjenjima,

ali je ona bila na preko kilometar i po u krug,

na severoisto�noj strani.

Pod za�titom tame, naredio je da njegovi ljudi odguraju kulu na

slabije branjeni deo zida za svega nekoliko sati.

Tu smo. Mesto na kome su krsta�i prodrli u Jerusalim.

Muslimani su na�inili poslednji

o�ajni�ki poku�aj da uni�te Gotfridovu kulu.

Upotrebili su gvozdene kuke sa konopcima da bi uhvatili kulu

i prevrnuli je. Da bi ih odvratili, krsta�i su imali ogromnu kosu

napravljenu tako da ise�e te konopce. U jednom trenutku,

pojavila se zakratko vatra gore na bedemima. Gotfrid je to video

i naredio da spuste improvizovani most sa kule na utvrdu.

Zidine su bile probijene i muslimanski branioci su pobegli

da bi spasili �ivote.

Hri��ani su kona�no uspeli da zauzmu Sveti grad Jerusalim.

Progonili smo Saracene i ubijali ih uz put, sve do Solomonovog hrama.

Ne zadugo, njegovim zidovima tekla je krv.

Ubijali smo i mu�karce i �ene,

odsecali im glave sa isukanim ma�evima.

Pre�iveli Saraceni vukli su mrtva tela napolje,

ispred gradskih kapija i slagali ih na humke, visoke kao ku�e.

Do sada nije vidjeno ili �uto za takav pokolj pagana.

Spaljivali su ih na loma�ama, visokim poput piramida.

Niko nije znao koliko ih ima... osim Boga.

Jerusalim je na�!

�injenica je da je uprkos svemu, naizgled �udesno, krsta�ki pohod

doveo do zauzimanja Jerusalima. On je postigao ono zbog �ega je zapo�et.

To se �inilo kao jasan nagove�taj da je Bo�ja ruka bila na delu.

Svi njegovi u�esnici iz cele zapadne Evrope iznenada su pomislili.

"Istina je! Bog zaista �eli da se desi krsta�ki pohod!

Bog stoji iza ovog poduhvata!"

Gotovo tri godine po�to je napustio svoje posede u severnoj Francuskoj,

vojvoda Gotfrid postao je novi hri��anski vladar Jerusalima.

Skromno, on je odbio da bude krunisan za kralja u gradu gde je

Isus Hrist nosio trnovu krunu.

Godinu dana kasnije, umro je u Svetom gradu.

Nasledio ga je njegov mladji brat Balduin, grof Edese.

On nije delio teolo�ke zebnje svog brata i na insistiranje

svojih savetnika, uzeo je titulu jerusalimskog kralja.

Vestu o izuzetnom uspehu prvog krsta�kog rata pojurile su

nazad u Evropu. Ipak, onaj koji je nadahnuo 60.000 ljudi da proputuju

�etiri i po hiljade kilometara, papa Urban, umro je pre nego �to je

saznao da je Jerusalim ponovo u krsta�kim rukama,

po prvi put za poslednjih 400 godina.

Srednjovekovni utvrdjeni grad Jerusalim

je na manje od kilometra preko.

Na ovom prostoru procenjuje se da su krsta�i

pobili 30.000 muslimana i Jevreja.

Vesti o pokolju uzdrmale su islamski svet.

Krsta�ki pohodi imali su veoma duboki uticaj na arapsko dru�tvo.

Prvo, na njih se gledalo kao na varvarski upad i pri�e o tim pohodima

jo� se pri�aju po kafanima i u krugu porodica kao da su se desili ju�e.

To je ne�to �to je veoma bitno. Kada god bi Zapad ponovo napao region,

ljudi bi govorili da je to novi krsta�ki pohod.

Zato je posle u�asnih dogadjaja 11. septembra,

kada je ameri�ki predsednik, neko bi pretpostavio nepa�ljivo, rekao da

"mi sada moramo da vodimo krsta�ki rat da bi to zaustavili",

drhtaj pro�ao kroz kolektivnu ki�mu islamskog sveta,

jer ljudi su ose�ali da znaju �ta sledi.

Dok su se krsta�i radovali zbog pobede i planirali

kako da u�vrste svoje posede u Svetoj zemlji,

muslimani su se spremali da uzvrate udarac.

Nije pro�lo mnogo vremena pre nego �to se gnev islama

ustremio na mladu jerusalimsku kraljevinu.

Preuzeto sa www.titlovi.com