Original subtitles

To je veoma plodni kraj, veoma blizu reke Eufrat.

Takodje se nalazi na trgova�kim putevima. Dakle, imate za�ine

i skupoceno sukno koje dolazi sa istoka, prolazi tuda i ide

za Sredozemlje radi dalje trgovine. To je zaista vrlo dobro mesto

za Balduina da se tu smesti.

Problem za Balduina je bilo to �to se Edesa nije nalazila

u rukama muslimana. To je bio hri��anski grad

koji se odbranio od Turaka. Medjutim, �itelji Edese su bili iznureni

od stalnih muslimanskih napada.

Kada su se pro�irile vesti da je veliki krsta�ki princ blizu,

ljudi su nagovarali svog upravlja�a Torosa da pozove Balduina u pomo�.

Upravlja� grada je bio hri��anin, Jermenin po imenu Toros.

On je bio nemo�ni starac,

bez dece bilo kojeg pola - beskorisni gospodar.

Nije bio u stanju da za�titi svoje gradjane od nepravde ili da im

pru�i olak�anje od opasnosti napada tih prokletih nevernika.

Balduinova pomo� imala je svoju cenu.

On �e za�tititi Edesu od Turaka,

u zamenu za klju�eve grada. Toros je naivno obe�ao da �e u�ini Balduina

novim vladarem, ali tek posle svoje smrti.

Starac je zape�atio svoju sudbinu kada je usinio Balduina.

Za njega, Torosova smrt nije mogla do�i previ�e brzo.

Balduin je na�ao zlobne savetnike u Edesi, izdajnike koji su se urotili

sa njim da bi ubili Torosa i obe�ali da �e mu predali Edesu.

Toros je isuvi�e kasno shvatio da �e biti izdan

i pobegao je da bi spasao �ivot.

Uzeo je kanap i spustio ga niz kulu.

Medjutim, negovi uni�titelji su ga odmah ustrelili

i on je pao nasred ulice. Odsekav�i mu glavu, proneli su je na koplju

kroz gradske �etvrti da bi mu se svi podsmevali.

Ovo nije dobar po�etak krsta�ke ideologije, mora se re�i.

Zaista nije dobar trenutak za ideju da �e zapadno hri��anstvo do�i

da spase isto�no hri��anstvo od islamske pretnje.

�injenica je da je Balduin do�ao sa namerom da stekne teritoriju.

Mislim da je bio spreman da i fizi�ki i politi�ki ukloni sa vlasti

�oveka koji je bio hri��anin da bi stekao teritoriju za sebe.

Da u tom svetu nije bilo islama, ve� da ste imali isto�no hri��anstvo

koje je tu bilo pre uspona islama, potpuno ista stvar bi se desila,

samo bi morali da nadju druga�iji ideolo�ki izraz.

Verovatno bi rekli da oni nisu pravi hri��ani,

ve� da "smo mi pravi hri��ani", kao �to to verski fanatici

svih boja ka�u. Sa te ta�ke gledi�ta mnogi hri��ani iz ovih oblasti su

na krsta�e gledali u su�tini kao na hri��anske fanati�ne varvare

iz divlja�kih severnih zemalja.

Dok je Balduin slavio svoju novu vlast u Edesi,

dve stotine kilometara na jugozapadu, velika hri��anska vojska je

stigla pred veliki utvrdjeni grad Antiohiju.

Jo� od vremena apostola Svetog Petra ona je bila

napredni hri��anski grad. Medjutim, Turci su je osvojili 1085. godine

i to je bila nagrada koji je dolazila odmah iza Jerusalima,

nagrada za koju je vredelo umreti.

Sjaj Antiohije te�ko je videti danas. Nekada veli�anstveni grad sada

le�i u ru�evinama u brdovitim krajevima isto�ne Turske.

Ipak, 1097. godine, za nekog viteza koji je do tada proveo celu godinu

na pohodu, drevna prestonica je bila prizor za duboko po�tovanje.

Grad je okru�en sa dva zida, od kojih je jedan veoma visok

i izuzetno �irok. Gradjen je od velikog kamenja

i na njemu je postavljeno 450 kula. Grad je opkoljen sa �etiri planine,

a du� gradskih zidina proti�e duboka reka.

Sve u vezi sa ovim gradom je predivno.

Mislim da su krsta�i hteli da zauzmu grad iz �itavog niza razloga.

Prvi i verovatno najva�niji je strate�ki.

Antiohija je bukvalno kapija Sirije i kapija Svete zemlje.

Ako bi ostavili grad iza sebe, put za bekstvo,

zasugurno i put za snabdevanje i slanje poja�anja, bio bi odse�en.

Duhovno, ona je na mnogo na�ina gotovo ravna kao cilj Jerusalimu.

Naime, Antiohija je bila mesto hri��anske tradicije,

mesto gde je Hristov apostol Sveti Petar osnovao prvu hri��ansku crkvu.

To joj je davalo stvarnu duhovnu snagu,

duhovno uto�i�te �ime su krsta�i bili veoma nadahnuti.

Glavninu stanovni�tva Antiohije �inili su jermenski

i pravoslavni hri��ani. Njihovi turski vladari davali su im potpunu

slobodu veroispovesti, ali to nije bilo dovoljno

za krsta�e ispred gradskih zidina.

Oni su hteli da Turke uklone sa vlasti i vrate grad pod

hri��ansku vladavinu. Medjutim, zauzeti ga ne�e biti lako.

Antiohija je zaista veoma utvrdjeni grad. Zidine koje ga okru�uju

i spu�taju se sa planine u ravnicu veoma su �vrste.

Mo�ete videti da gradjevina ovde ima sna�nu i debelu unutra�njost

naspram lepe spolja�njosti, a oja�ana je nizom kula.

Kule su povezane jedna sa drugom.

Ovo je zid kakav ne mo�ete probiti ovnom.

Nisu samo hri��anski hroni�ari zabele�ili

pri�u o krvavoj borbi za Antiohiju. Ibn al Atir je putovao

na sve strane sakupljaju�i pri�e o velikim islamskim herojima

koji su se odupirali krsta�ima - Francima, kako ih je on zvao.

Njegova proslavljena istorija govori

o smelom turskom vodji u Antiohiji, Jagi Sijanu.

Vladar Antiohije Jagi Sijan pokazao je neizmernu

mudrost, hrabrost, snagu i prosudjivanje.

Da su svi Franci koji su poginuli napadaju�i grad pre�iveli,

oni bi pregazili sve zemlje islama.

Ibn al Atir �e se prise�ati kako je Jagi Sijan, �uvek �uven po svojim

velikim dlakavim u�ima i gustom sedom bradom, u�inio sve �to je mogao

da zadr�i neprijatelja spolja. Medjutim, znao je da se neko

od gradskih hri��ana mo�e nagovoriti da pusti Franke unutra.

Kada je �uo za dolazak Franaka, nije bio siguran

kako �e hri��ani u gradu reagovati. Tako, poslao je sve muslimane

van grada da kopaju rovove.

Slede�eg dana poslao je hri��ane da u�ine to isto.

Kada su bili spremni da se krajem dana vrate nazad,

odbio je da ih pusti. Rekao je

"Antiohija je va�a, ali �ete morati da je ostavite meni,

dok ne saznam �ta se de�ava izmedju nas i Franaka. "

Jagi Sijan je verovao da je na�inio Antiohiju neosvojivom.

Onda je svoju pa�nju usmerio na vojsku krsta�a

koja se sakupljala ispred gradskih zidina.

Svi izvori hvale Jagi Sijana zbog njegove dobre organizacije

danono�ne odbrane, no�nih smena, no�ne stra�e, sipanja klju�alog ulja

na krsta�e, li�avanja zaliha hrane, slanja stra�ara tokom no�i

da napadnu njihov logor, spale im ne�to �atora i uni�te im zalihe vode.

On se potpuno sam sukobio sa krsta�ima

i sna�no se borio da odbrani grad.

Njegovi napori zagor�ali su �ivot opsadjiva�ima.

Posle osam mu�nih meseci, krsta�i nisu bili ni�ta bli�i ulasku u grad,

a uslovi u logoru su bili o�ajni. Hrana je uvek bila oskudna,

a jo� su morali da hrane i izgnane hri��ane.

Kako se opsada nastavljala,

tako krsta�ima prakti�no nije ostalo ni�ta za jelo.

Hri��anski hroni�ar Viljem Tirski pri�a kako su krsta�i bili primorani

da cede krv iz svojih konja i da je piju.

Dan za danom, nesta�ica potrep�tina se nastavljala, a glad se �irila.

Kao posledica, medju vojnicima u logoru se pro�irila nekakva bolest,

tako smrtonosna da gotovo da nije bilo mesta da se sahrane mrtvi.

Sa gubitkom onih koji su stradali od gladi i bolesti i drugih,

poginulih u borbi, vojska se toliko smanjila

da se �inilo da je jedva polovina pre�ivela.

Kada se �inilo da stanje ne mo�e biti gore, pokazalo se da mo�e.

U jednom srednjovekovnom islamskom spisu, dr Taif al Azari otkrio je

kako je Jagi Sijan mogao da sakupi poja�anja ispred nosa samih krsta�a.

Odgovor je ovo - golub! Turci Seld�uci su bili prvi koji su

izmislili po�tansku slu�bu, ne�to poput dana�njeg DHL-a.

Oni bi naka�ili poruku na nogu ptice i pustili je.

Za nekoliko sati poruka bi stigla gde treba

i pomo� je mogla da dodje iz bilo kog dela islamskog sveta.

Dva meseca kasnije, hri��anski izvidja�i javili su

da je velika turska vojska na putu. Krsta�ima je isticalo vreme.

Morali su da brzo udju u grad. Boemund je bio taj koji je na�ao put

kroz odbranu grada, izdajnika u redovima muslimana.

On je bio oru�ar, �ovek koji je pravio oklope, po imenu Firuz.

Radio je u kuli koja je stajala nad re�nim koritom

gde voda isti�e iz grada u dolinu.

Dugo je slu�io pod antiohijskim vladarom

Jagi Sijanom, ali je sklopio ugovor sa Francima.

Oni su ga potkupili bogatstvom u novcu i zemlji.

Firuz nije bio zapovednik samo jedne kule, ve� �ak tri njih.

Boemund je stvarno na�ao zlatnu koku. Iz kog god razloga on bio spreman

da izda grad, kao �to se �esto de�ava, izdaja je bila ta

koja je neprijatelja pustila unutra, a ne juri�.

Sve pripreme su obavljene. Kako se primicala zora,

vitezovi i vojnici pe�aci po�eli su da se pribli�avaju kulama

�iji je nastojnik bio Firuz.

Onda nam je na� zapovednik Boemund rekao "Idite, sna�ni u srcu

i sa verom u va�e drugove, popnite se na merdevine u Antiohiju,

jer, Bo�jom voljom, grad �e biti na� za tren"

Tra�im ono �to sam oduvek �eleo da otkrijem - koja je kula Firuzova?

Sad, ovo su temelji jedne od glavnih kula,

ta�no na uglu zida gde se on pru�a

ka ju�noj liniji odbrane. Mislim da ona ne mo�e biti

nigde drugde i da je ovo Firuzova kula.

Krsta�i su imali mnogo zaklona. Oni su se uspeli uz brdo iza

i sakupili se nad ovim grebenom.

Firuz se nagnuo nad zid i zamahao fenjerom.

Uzeli smo merdevine i postavili ih na gradska utvrdjenja.

Neverovatan broj ljudi je po�eo da se penje.

A onda naravno nesre�a! Merdevine su pukle!

Sada je bilo kasno za povratak. Sve vi�e krsta�a se pelo uz preostale

merdevine u Firuzovu kulu. Za nekoliko minuta,

oni su pojurili niz utvrdjenja u grad

i otvorili kapije za ostale ljude koji su �ekali napolju.

Naglo su otvorili kapiju i ljudi su pokuljali u grad.

Posle osam meseci izgladnelosti i bolesti krsta�i nisu bili

raspolo�eni za milost. Uz pomo� nekoliko hri��ana koji su ostali

u Antiohiji, oni su poklali ostatak garnizona

i poubijali sve muslimane gde god bi ih na�li.

�uo se vrisak nebrojenog mno�tva ljudi prave�i zastra�uju�i

zvuk �irom grada. Boemund nije gubio vreme na to i naredio je da se

njegov slavni barjak pronese

i postavi na vrh zida nasuprot citadeli.

Svaka ulica je na sve strane bila puna le�eva tako da niko nije mogao

da izdr�i da bude tu zbog smrada, niti se moglo hodati

du� uzanih gradskih prolaza, osim preko tela mrtvih.

Svi su bili pobijeni, Jevreji, hri��ani, muslimani.

Nisu po�tedeli ni decu, �ene i starce, svete�i se i dokazuju�i

da su nadmo�ni i da su pravi i novi gospodari ovog podru�ja.

Jedan stanovnik Antiohije koga krsta�i nisu mogli da pronadju

bio je njen turski vladar Jagi Sijan.

On je uspeo da pobegne.

Jagi Sijanu je re�eno da su zauzeli citadelu. Uhvatila ga je panika.

On je otvorio kapije i pobegao sa pratnjom od 30 pa�eva.

Kada je povratio samokontrolu, pokajao se �to je pobegao na sigurno,

umesto da je ostao i borio se do smrti. Stao je da jeca i pla�e.

Kada je bio na samrti, pro�ao je neki pastir, ubio ga,

odsekao mu glavu i odneo je Francima u Antiohiju.

Ali, sudbina Jagi Sijana nije bila na prvom mestu

u Boemundovim mislima.

Jagi Sijanova poruka se probila. Dan posle njegovog pogubljenja,

turska poja�anja su kona�no stigla.

Hri��anski opsadjiva�i �e uskoro postati opsednuti.

Juna 1098, posle osmomese�ne opsade krsta�i su

kona�no zauzeli drevni grad Antiohiju.

Ironi�no, oni su zamenili svoje mesto sa neprijateljevim.

Hri��ani su sada bili oni zatvoreni iza zidina,

a Turci spolja, spremni na opsadu.

To je veoma o�ajni�ka situacija. Moral je pao, svi se pla�e

i to sa dobrim razlogom. Izgledaju kao da su ve� mrtvi.

I u toj o�ajni�koj situaciji, osnovna njihova motivacija

izlazi na videlo. Njihova vera, vera njihovih vodja

da je Bog nekako na njihovoj strani.

Krsta�i su se molili za �udo i dobili su ga.

Ra�irile su se vesti da je Bog poslao poruku jednom krsta�u kroz viziju.

Moramo da odvojimo vizije od ma�tarija. Prava vizija dolazi

od samog Boga. Ona je delo Svetog Duha.

Taj krsta� je bio samo ni�i sve�tenik iz Francuske,

ali je njegova vizija nadahnula celu vojsku.

On je bio hodo�asnik po imenu Petar Vartolomej. Jedne no�i, tvrdio je,

apostol Sveti Andrija se pojavio pred njim i rekao:

"Znaj sine moj da �e�, ako ode� do crkve Svetog Petra u Antiohiji,

tamo na�i Sveto koplje, isto ono kojim je na� Gospod Isus Hrist

probijen dok je le�ao na krstu".

Zakleo se da je cela njegova pri�a istinita.

Mitsko koplje kojim je u pri�ama iz Jevandjelja bio proboden

Hristov bok, predstavljalo je vekovima nedoku�ivu relikviju.

Prona�i Sveto koplje sada, u trenutku duboke krize,

zna�ilo je uspostaviti mo�nu vezu izmedju krsta�a i Hrista.

Ne mo�e biti pravih Hristovih ostataka, jer Isus je ustao iz mrtvih

i oti�ao svom Ocu na nebesa, tako da ostataka nema, to je nemogu�e!

Jedino ono �to ga je dotaklo ili �to je on dotakao,

poput Krsta ili Svetog koplja.

Veoma je zna�ajno da se on uhvatio ideje proste relikvije,

ni�eg slo�enog, relikvije koja je znak od Boga da svi treba da se

usredsrede na ne�to �to je neosporno, nesumnjivo.

To nije pri�a i to nije samo vizija,

to je �vrsti, metalni znak Bo�je volje.

Petar Vartolomej je odabrao grupu od dvanaest "u�enika" i jurnuo u malu

crkvu da skine pod ispod koga je rekao da je sahranjeno Sveto koplje.

Posle dana i no�i besomu�nog kopanja, nada je po�ela da bledi.

No, sam Petar je sko�io u rupu unutar crkve

i izvukao komad zardjalog metala.

Tvrdio je da je na�ao nedoku�ivo Sveto koplje.

Ovo je tvrdnja koju bi neki istori�ar odmah ismejao.

Sveti �ovek koji je tvrdio da je Mesija sahranio

koplje u crkvi bio je vrlo prepreden monah.

Svima im je rekao "ako ga nadjete, bi�ete pobednici,

ina�e �ete se suo�iti sa sigurnom smr�u".

No, pre nego �to je to rekao, oti�ao je i zakopao koplje u tlo

ispod crkve i onda zata�kao svoje tragove.

Svete relikvije su veoma zanimljive jer, kako su krsta�ke

vojske nastupale, tako se njihov broj vi�estruko pove�avao,

a ljudi koji su hteli da zarade novac na brzinu i�li su

i nalazili sve vi�e i vi�e relikvija. �ta su ti predmeti zaista bili,

svako mo�e da zamisli �ta �eli.

Ipak, �injenica da su im oni bili potrebni, pokazuje da su

ove svete relikvije postale primitivni oblik propagande.

To �to sada tvrdim je pitanje vere. Postoje ljudi sa posebnim darom

od Boga koji mogu da raspoznaju svete predmete, relikvije takodje

i da ka�u koja je autenti�na, a koja ne, ali to je pitanje vere.

Ljudi u vojsci su povratili moral i volju za borbom.

To je bio trenutak bu�nog verskog likovanja.

Raspolo�enje u vojsci se menja, agresija zamenjuje defetizam.

To je sada vojska spremna za borbu.

Mi koji su bili u gradu poredjali smo se u �est redova za borbu.

Zatvorili smo na�e redove i za�ti�eni znakom krsta iza�li kroz kapiju.

Kada su Turci videli na�e odrede tako dobro postavljene,

kako dolaze jedan za drugim, rekli su:

"Neka dodju, tako da ih imamo jo� �vr��e u na�oj mo�i. "

No, kada smo svi bili napolju i Turci videli

koliko je velika sila Franaka, veoma su se upla�ili.

Krsta�i su imali jo� samo 200 konja, ali su ipak jahali

frontalno na Turke. Sveto koplje je dr�ano visoko. Jedan o�evidac

govorio je o jo� jednoj viziji - vojsci duhova koju je poslao Bog!

Onda se pojavilo nebrojeno mno�tvo ljudi na belim konjima,

�iji barjaci su bili potpuno beli. Kada su na�i ljudi to videli,

nisu razumeli �ta se de�ava ili ko bi mogli biti ti ljudi...

sve dok nisu shvatili. To je bila blagoslovena pomo�

koju je poslao Hrist. Turci su u�asnuto be�ali

i sa Bo�ju pomo�i, mi smo ih pobedili.

Bez obzira da li su vizije bile stvarne,

izmi�ljene ili samo smi�ljena prevara da bi se podigao moral.

Antiohija je sada bila sigurno u hri��anskim rukama,

ali ona nikad ne�e biti vra�ena pod vladavinu

pravoslavne crkve ili vizantijskog cara.

Boemund je pogazio obe�anje koje je dao Aleksiju godinu dana ranije

i krunisao se za kneza Antiohije.

Kada je Boemund odlu�io da zadr�i Antiohiju,

on je u potpunosti pogazio obe�anje Aleksiju.

Misao da �e on vratiti zemlje koje je osvojio vizantijskom caru

bila je sru�ena. On je time razbio i uni�tio jednu od osnovnih ideja,

jedan od stubova pokreta�a Prvog krsta�kog rata.

Ideja pape Urbana da zapadna crkva treba da saradjuje sa Vizantincima

da bi porazila muslimane na Bliskom istoku vi�e nije bila odr�iva.

Veliki delovi teritorije su sada bili u krsta�kim rukama.

Balduin je vladao svom zemljom oko Edese, Boemund teritorijom

oko Antiohije. Obojica su sada bili veoma bogati ljudi.

Do kraja 1098. dok su njegove vodje sve vi�e

postale optere�ene upravljanjem novim kne�evinama,

�inilo se da je krsta�ki pohod izgubio polet.

Sna�ni sporovi su izbili, od vodja do raznih nivoa vojske,

gde sada treba usmeriti pohod.

Da li da odmah poku�aju da krenu na Jerusalim?

Da li da prvo povrate snagu? Koliko dugo treba da �ekaju?

Kojim putem da krenu?

Bilo je mogu�e da se vojska bukvalno raspadne,

da krene raznim putevima, da ljudi po�nu da se vra�aju ku�ama,

da u potpunosti izgubi svoju silinu. Do�lo je veoma blizu toga.

Dok su se krsta�ke vodje prepirale,

vojnici su tra�ili da vojska krene na jug ka Jerusalimu.

Po njima, pravi cilj krsta�kog pohoda bio je zaboravljen.

Njihov bes i gnev proklju�ali su u malom gradu

na dva dana jahanja od Antiohije, po imenu Marat al Numan.

Tu se odigralo zave�tanje Prvog krsta�kog rata. Mislim da je to mesto

koje svaki istori�ar treba da poseti.

Ovde su prvi krsta�i stvarno ostavili svoj nasilni beleg.

Ovde su hri��ani po�inili jedan od najgorih zlo�ina Krsta�kog rata.

Ovo je prva poseta dr Taifa al Azarija Marat al Numanu -

mestu zastra�uju�eg zlo�ina pripadnika Prvog krsta�kog pohoda.

Sme�tena u severozapadnom delu Sirije, ova citadela iz 11. veka

je gotovo zaboravljena. Njene ru�evine su sada tek ne�to vi�e

od igrali�ta za decu koja mu zakriljuju put.

Mislim da upravo sada ulazimo u citadelu Marat.

Sa leve strane su ostaci d�amije, a sa desne ostaci male palate

koja je pripadala vladaru grada.

Ovo je verovatno crkva hri��anskog stanovni�tva Marat al Numana

koji su �iveli mirno pored svojih zemljaka muslimana.

Naravno, krsta�i, ubijaju�i sve �itelje Marata,

bez obzira na njihovu veru ili religiju, nisu pravili razliku.

Dok su krsta�i u�vr��ivali upori�te u zemlji oko Antiohije,

jedan mali odred je do�ao ovde novembra 1098.

Do�li smo u obli�nji grad po imenu Marat, u kome je �ivelo

mnogo Turaka i Saracena. Boemund je poslao tuma�a vodjama Saracena

da im prenese da �e im, ako se oni sa �enama, decom i imovinom,

sklone u platu iznad gradske kapije, po�tedeti �ivot.

Svi na�i ljudi su u�li kroz kapiju i svako je ugrabio svoj deo plena

koji je mogao na�i u ku�ama ili podrumima.

Kako se primicala zora, svi su pobijeni.

Izvori nam govore o stradanju svih �itelja.

Neki od njih su bili bukvalno spaljeni, �ivi spr�eni unutra.

Neki su uspeli da pobegnu, ali ne mo�ete zaista pobe�i

od klanja krsta�a koji su hiljadu puta ubijali i odsecali.

Dvadeset hiljada ljudi je bilo pobijeno u gradu.

Nisu pobijeni samo muslimani, ve� i hri��ani.

Nisu pobijeni samo vojnici, ve� su i deca, starci i �ene do�iveli

stra�nu sudbinu. Ovo je bilo mesto pravog ratnog zlo�ina,

ne�to poput etni�kog �i��enja.

Masakr svih je postao obele�je krsta�ke vojske.

Medjutim, kao �to su hri��anski o�evici ispri�ali,

ono �to se desilo kada je ubijanje prestalo,

u�inilo je poznatom pri�u o Marat al Numanu.

Franci su ostali u gradu mesec i �etiri dana. Dok smo bili tamo,

neki od na�ih ljudi nisu mogli da zadovolje svoje potrebe,

bilo zato �to smo bili tu isuvi�e dugo, ili zato �to su bili gladni,

jer nije bilo �ta da se oplja�ka izvan zidina. Rasekli su tela mrtvih,

dok su drugi isekli njihovo meso na komade i skuvali ga za jelo.

Na�i vojnici su kuvali odrasle pagane u loncima,

nabijali su decu na ra�anj da bi pro�drali njihovo meso.

Tako ne�to kao duhovni rat ne postoji. Kada vodite rat, cilj je da

porazite neprijatelja. U to spada nasilje, pretnje, propaganda

i da tako ka�emo, zastra�ivanje.

Jedenje ljudskog mesa je izmi�ljeno

da unese strah u srce neprijatelja.

"Tu smo, jaki smo, �vrsti smo i ako je neophodno, poje��emo vas �ive!"

Do odredjenog stepena je uspelo.

Mislim, do�lo je do talasa u�asa i straha.

"Oni nas pro�diru! Ako nas sada jedu mrtve,

sutra �e nas mo�da jesti �ive!"

Za krsta�ke vodje je divlja�tvo koje se odigralo u Maratu bilo dokaz

da njihova vojska vi�e ne�e trpeti dalje odlaganje.

Do�lo je vreme da ispune zavet i osvoje grad

koji ih je nadahnuo da rizikuju sve u ime Boga.

Nije pravilo razliku to �to je Jerusalim nedavno pao pod vlast mnogo

pomirljivije muslimanske sile, egipatskih Fatimida

i to �to su oni pozivali na mir.

Juna 1099. trinaest hiljada krsta�a, manje od �etvrtine

od ukupnog broja koji se otisnuo iz Evrope,

stiglo je pred kapije grada gde je Isus Hrist umro.

Kada su krsta�i stigli do zidina Jerusalima,

kona�no su do�li na svoj cilj. Posle tri godine,

predjenih �etiri i po hiljade kilometara, neverovatnih muka

i strahovitih gubitaka, stigli su u Sveti grad.

Neki su bili toliko nadvladani

ose�anjima da su pali ni�ice na zemlju.

Sada ih je naravno �ekao najte�i zadatak - morali su da prodru unutra.

Posle tri godine krsta�kog pohoda, hri��anska vojska se spremala

da napadne Jerusalim.

Zidovi su bili visoki vi�e od petnaest i debeli vi�e od tri metra.

Da bi ih zauzeli, bile su im potrebne merdevine i opsadne kule.

Medjutim, muslimanski branioci su

poru�ili �itava okolna podru�ja drve�a.

Hri��ani su poslali izvidja�e da potra�e drvnu gradju.

Na�li su skrivene u rupi 400 komada ve� spremljenih dasaka.

�inilo se da im Bog ponovo pru�a ruku pomo�i.

To je bilo dovoljno drveta da se izgrade dve opsadne kule vi�e

od petnaest metara za napad na zidine Jerusalima.

Sve je bilo spremno za poslednji napad.

�etrnaestog jula 1099. krsta�i su otpo�eli napad sa dve strane.

Dve kule su dogurane, jedna na severozapadnu,

a druga na ju�nu stranu grada. Onda su se krsta�i popeli na kule da bi

probali da se probiju na zidine, sve to pod nemilosrdnom paljbom.

Pogledajte ove zidine i zamislite projektile,

kamenje i strele kako padaju na vas.

Borba je bila divlja�na i sna�na, a u jednom trenutku su krsta�i

dali frazi "topovsko meso" bukvalno zna�enje.

Zarobili su jednog muslimana,

vezali ga za katapult i ispalili ga preko zidina.

Na ju�noj strani, muslimani su se obru�ili na prvu kulu sa

klju�alim uljem i zapaljenim strelama,

sve dok nije po�ela da gori.

Ostala je jo� jedna kula, na severozapadnoj strani grada

pod zapovedni�tvom cenjenog krsta�kog komandanta, vojvode Gotfrida.

Gotfrid se odlu�io da promeni plan. Ovde imam izve�taj jednog o�evica

koji je zapisao Rajmund iz Agijea i koji ka�e

"Gotfrid se prebacio na polo�aj izmedju crkve

Svetog Stefana i doline Josafat".

Gotfridov plan je bio nadahnut.

On je na�ao slabu ta�ku u muslimanskim utvrdjenjima,

ali je ona bila na preko kilometar i po u krug,

na severoisto�noj strani.

Pod za�titom tame, naredio je da njegovi ljudi odguraju kulu na

slabije branjeni deo zida za svega nekoliko sati.

Tu smo. Mesto na kome su krsta�i prodrli u Jerusalim.

Muslimani su na�inili poslednji

o�ajni�ki poku�aj da uni�te Gotfridovu kulu.

Upotrebili su gvozdene kuke sa konopcima da bi uhvatili kulu

i prevrnuli je. Da bi ih odvratili, krsta�i su imali ogromnu kosu

napravljenu tako da ise�e te konopce. U jednom trenutku,

pojavila se zakratko vatra gore na bedemima. Gotfrid je to video

i naredio da spuste improvizovani most sa kule na utvrdu.

Zidine su bile probijene i muslimanski branioci su pobegli

da bi spasili �ivote.

Hri��ani su kona�no uspeli da zauzmu Sveti grad Jerusalim.

Progonili smo Saracene i ubijali ih uz put, sve do Solomonovog hrama.

Ne zadugo, njegovim zidovima tekla je krv.

Ubijali smo i mu�karce i �ene,

odsecali im glave sa isukanim ma�evima.

Pre�iveli Saraceni vukli su mrtva tela napolje,

ispred gradskih kapija i slagali ih na humke, visoke kao ku�e.

Do sada nije vidjeno ili �uto za takav pokolj pagana.

Spaljivali su ih na loma�ama, visokim poput piramida.

Niko nije znao koliko ih ima... osim Boga.

Jerusalim je na�!

�injenica je da je uprkos svemu, naizgled �udesno, krsta�ki pohod

doveo do zauzimanja Jerusalima. On je postigao ono zbog �ega je zapo�et.

To se �inilo kao jasan nagove�taj da je Bo�ja ruka bila na delu.

Svi njegovi u�esnici iz cele zapadne Evrope iznenada su pomislili.

"Istina je! Bog zaista �eli da se desi krsta�ki pohod!

Bog stoji iza ovog poduhvata!"

Gotovo tri godine po�to je napustio svoje posede u severnoj Francuskoj,

vojvoda Gotfrid postao je novi hri��anski vladar Jerusalima.

Skromno, on je odbio da bude krunisan za kralja u gradu gde je

Isus Hrist nosio trnovu krunu.

Godinu dana kasnije, umro je u Svetom gradu.

Nasledio ga je njegov mladji brat Balduin, grof Edese.

On nije delio teolo�ke zebnje svog brata i na insistiranje

svojih savetnika, uzeo je titulu jerusalimskog kralja.

Vestu o izuzetnom uspehu prvog krsta�kog rata pojurile su

nazad u Evropu. Ipak, onaj koji je nadahnuo 60.000 ljudi da proputuju

�etiri i po hiljade kilometara, papa Urban, umro je pre nego �to je

saznao da je Jerusalim ponovo u krsta�kim rukama,

po prvi put za poslednjih 400 godina.

Srednjovekovni utvrdjeni grad Jerusalim

je na manje od kilometra preko.

Na ovom prostoru procenjuje se da su krsta�i

pobili 30.000 muslimana i Jevreja.

Vesti o pokolju uzdrmale su islamski svet.

Krsta�ki pohodi imali su veoma duboki uticaj na arapsko dru�tvo.

Prvo, na njih se gledalo kao na varvarski upad i pri�e o tim pohodima

jo� se pri�aju po kafanima i u krugu porodica kao da su se desili ju�e.

To je ne�to �to je veoma bitno. Kada god bi Zapad ponovo napao region,

ljudi bi govorili da je to novi krsta�ki pohod.

Zato je posle u�asnih dogadjaja 11. septembra,

kada je ameri�ki predsednik, neko bi pretpostavio nepa�ljivo, rekao da

"mi sada moramo da vodimo krsta�ki rat da bi to zaustavili",

drhtaj pro�ao kroz kolektivnu ki�mu islamskog sveta,

jer ljudi su ose�ali da znaju �ta sledi.

Dok su se krsta�i radovali zbog pobede i planirali

kako da u�vrste svoje posede u Svetoj zemlji,

muslimani su se spremali da uzvrate udarac.

Nije pro�lo mnogo vremena pre nego �to se gnev islama

ustremio na mladu jerusalimsku kraljevinu.

Preuzeto sa www.titlovi.com