Original subtitles

Hiljadama godina Svetom zemljom i Bliskim istokom tekla je krv.

Ovde su o�iljci bitke vodjene izmedju tri velike svetske religije

urezani u zemlju. Medjutim, najdublje rane napravio je rat

izmedju hri��ana i muslimana koji je otpo�eo krajem 11. veka

i bio vodjen dve stotine godina.

Ulog je mali komad zemlje dug nekoliko stotina kilometara,

ali sa najve�om nagradom - Jerusalimom.

Ovaj sveti rat je pre�ao u legendu,

ali je bilo i onih koji su ga videli svojim o�ima.

Veliki hroni�ari iz dva razli�ita sveta, hri��anskog i muslimanskog,

pisali su o velikim podvizima, bitkama i ratnicima,

o ljudima koji su polo�ili �ivot za svoga Gospoda.

To je bio sudar dve velike vere - sukob izmedju polumeseca i krsta.

To su bili krsta�ki ratovi.

Godine 1096. uz veliku pompu, vi�e od 60.000 hri��anskih ratnika

otisnulo se iz Evrope u Prvi krsta�ki rat.

Njihov cilj je bio Jerusalim.

Vi�e od 400 godina sveti grad je bio pod muslimanskom kontrolom.

Krsta�i su se zakleli da �e ga povratiti u Hristovo ime

Za hri��ane Jerusalim je bio toliko zna�ajan zato �to je Isus ovde

umro na krstu i vakrsnuo iz mrtvih. Dakle, najva�niji trenutak

u istoriji spasenja dogodio se ovde.

Stoga je Jerusalim za hri��ane sredi�te sveta.

Hri��anska vojska se probijala putem dugim 4500 km preko stra�nih

predela Bliskog istoka u nizu epskih okr�aja sa snagama islama.

Posle tri godine ovaj Prvi krsta�ki rat stigao je do zidina Jerusalima.

Na�av�i se unutra, nisu po�tedeli nikog.

Procenjuje se da je trideset hiljada ljudi poklano

kada je Jerusalim pao - muslimana, Jevreja, �ak i hri��ana.

No, dok su krsta�i u�ivali u pobedi, polako, ali sigurno,

muslimani su se spremali da uzvrate udarac.

Na kraju se islamski gnev ustremio na mladu hri��ansku kraljevinu,

na �elu sa jednim vodjom - Saladinom

i uz jedan borbeni pokli� - d�ihad.

Krsta�ki ratovi: Polumesec i Krst Drugi krsta�ki pohod

Kada je Jerusalim zauzet tokom Prvog krsta�kog rata,

ubijanja su bila stravi�na. Jevreji koji su se sakupili

u Solomonovom hramu bili su spaljeni, obe�anja data muslimanima

da �e njihovim �enama i deci biti dozvoljeno da izadju napolje,

poga�ena su bez kazne.

U o�ima muslimana, dve najve�e svetinje bile su oskrnavljene.

Krsta�i su vezivali svoje konje za d�amiju Al-Aksa i Kupolu na steni

gde se Muhamed navodno uzneo u nebo.

Pocepali su islamske simbole da bi osve�tali crkvu na mestu d�amije.

U srcu Jerusalima, novo sjajno raspe�e se razmetalo

pred muslimanima pokazuju�i im da je grad sada hri��anski.

Bili su zapanjeni i �okirani nasiljem, brutalno��u i ubistvima

koja su im naneta. Ono �to ih je u�asnulo jo� vi�e bilo je

�to je to u�injeno u ime hri��anstva.

Dve stotine kilometara na severoistok, u gradu Damasku,

hiljade muslimana se sakupilo u d�amiji Omejada

da bi oplakalo gubitak Jerusalima.

Zamislite prizor ovde kada su iz Jerusalima stigle vesti

narodu Damaska da je grad zauzet. Ne samo zauzet,

ve� da su i Muslimani i onda�nji hri��ani i Sirijci

pobijeni u hiljadama. Svaki �o�ak je bio pun ljudi i vojnika koji su

skidali turbane, jecali, plakali i raspravljali �ta �e biti dalje.

lako je volja naroda da ustanu protiv hri��anskih napada�a

bila sna�na, 1099. godine muslimanski svet nije bio u stanju

da pokrene protivnapad. Najslavnijem islamskom hroni�aru toga doba,

Ibn al Atiru, razlog je bio jasan

- njihove vodje bile su beznade�no podeljene.

Dok su hri��ani osvajali i naseljavali na�e zemlje,

vladari i vojske islama borili su se medju sobom.

To je izazvalo veliku neslogu i razjedinjenost medju ljudima

i oslabilo njihovu snagu za borbu protiv hri��anskog neprijatelja.

lako je islamska kultura bila veli�anstvena i veliki napredak

bio postignut u prirodnim naukama i matematici,

islamske politi�ke institucije nisu uspele da stvore stabilno dru�tvo.

Radjali su se sna�ni lokalni vladari

i ono �to bismo opisali kao gradovi-dr�ave.

Jo� od Muhamedove smrti, islamski svet je bio podeljen

na dve sukobljene doktrine - sunitsku u Bagdadu i Alepu i �iitsku,

koja je bila na vlasti u Kairu.

Da bi porazili hri��ane, bio im je potreban jedan vodja

koji bi ujedinio snagu muslimana pod barjakom rata.

To je bio najve�i strah krsta�a - veliki muslimanski protivnapad.

Viljem Tirski je bio nau�nik i hri��anski nadbiskup �ije su hronike

postale najva�niji izvor za �ivot krsta�a. Kao revnosni hri��anin,

on se prise�ao kako su muslimani, odnosno Saraceni kako ih je on zvao,

zapo�eli gerilsku borbu protiv mlade Jerusalimske kraljevine.

Ceo predeo oko grada naseljavali su neverni�ki Saraceni

koji su bili okrutni neprijatelji na�eg naroda.

�ak i unutar gradskih zidina te�ko da je bilo mesta

gde se neko mogao odmoriti sa sigurno��u.

Oni su u kraljevini pro�irili takvo stanje straha

da se niko nije usudjivao da izadje van utvrdjenja.

Da bi pre�iveli u ovom neprijateljskom okru�enju, hri��ani

koji su ostali posle Prvog krsta�kog rata morali su da obezbede

svoju kontrolu nad novom kraljevinom.

Posle zauzimanja Jerusalima, mnogi krsta�i su se vratili ku�ama.

Svega 200 do 300 vitezova je ostalo.

Jerusalim je morao izgledati kao prazno mesto.

Mislim, fizi�ki on je ba� veliki grad.

Ono �to su krsta�i morali da urade bilo je da poku�aju i oslone se

na to, da ga u�vrste i dovedu jo� ljudi - to je bila klju�na stvar.

Rimokatoli�ka crkva je pozivala evropske porodice da dodju

i nasele se u Jerusalimu. Domovi muslimana, isto�nih hri��ana

i Jevreja su zaplenjeni za nove prido�lice.

I�lo se �irom zapadne Evrope propagiraju�i ovu ideju.

Gotovo kao kada je Amerikancima bilo na primer govoreno

...Idite na zapad", tako je i ovo bilo... Idi na istok mladi�u. "

Dobili biste dobro imanje, olak�ice od poreza

i ve� imate utisak avanture. Druga stvar naravno je da biste �iveli

u Hristovoj o�evini i to je takodje dodatni podstrek.

Svi verni Hristu bili su skloni da odu na mesto gde su �iveo Isus,

njegova majka Marija i apostoli. Takodje,

po�to hri��anstvo ima jevrejske korene,

na mesto gde su �iveli starozavetni proroci.

Kao posledica Prvog krsta�kog rata, Jerusalim je procvetao

u naprednu duhovnu metropolu sa oko trideset hiljada stanovnika.

To je bila otprilike veli�ina srednjovekovnog Pariza.

Posle Prvog krsta�kog rata imamo niz klinova zabijenih

u �tof Svete zemlje - to su bila krsta�ka upori�ta.

Ona su morala da budu povezana, da spoje gradove koje su osvojili

i da u�vrste teritoriju.

Evropljani su napravili nove farme, sela i zamkove

oko osvojenih gradova. Stvorili su �etiri nove mo�ne krsta�ke dr�ave

- Edesu, Antiohiju, Tripoli i Jerusalimsku kraljevinu.

Sada, kad je sveti grad postao hri��anski, hodo�asnici iz Evrope

su pohrlili u Jerusalim.

Svake godine hiljade njih se skupljalo, odlu�ni da hodaju

Hristovim stopama i iska�u po�tovanje svetim mestima.

Kao i dana�njim turistima, bila su im potrebna uputstva o hrani, pi�u,

preno�i�tima, zdravstvenoj za�titi. Takodje im je bio potreban vodi�.

Glavna atrakcija u ovom turisti�kom vodi�u 12. veka bila je

crkva Svetog groba. Nju su krsta�i ponovo podigli da bi u njoj �uvali

glavne relikvije pod jednim krovom.

To je bio duhovni turisti�ki kompleks za hiljade posetilaca vernika.

Vodi� je takodje sadr�avao neophodnu destinaciju za svakog putnika

prodavnicu suvenira.

Zdravo, �eleo bih da kupim neke suvenire.

Da, izvolite �ta �elite?

Najvi�e me zanima sveta vodica. Mo�ete li mi re�i ne�to vi�e o tome?

Da, imamo svetu vodicu, sveto ulje, sveti tamjan, svetu zemlju.

Odakle dolazi vodica? Iz reke Jordan.

Naravno.

Blagoslovena je u crkvi Svetog groba. U redu.

Da li �elite ne�to drugo? Brojanice, sveto ulje, svetu zemlju

da ide sa svetom vodicom? Mislim da ne. To je dovoljno.

Sveta vodica je ono po �ta sam zaista do�ao.

U redu. Dobro. Hvala vam. Hvala i vama. Hvala gospodine.

Na ulicama Jerusalima, hodo�asnici su pored suvenira nalazili

i egzoti�nu kuhinju Bliskog istoka.

Hodo�asnici su morali da jedu, a ovo je poznata ulica lo�eg kuvanja.

Srednjovekovna brza hrana. Sada, veoma je mogu�e da �ete se razboleti

i da �e vam biti potrebna pomo�. Pogledajmo u vodi� da bi videli

�ta tamo pi�e o tome:

Pored Svetog groba je bolnica u kojoj se nalazi

veliko mno�tvo bolesnika. Ukupan njihov broj je u vreme kada sam

bio tamo iznosio 2000. Izmedju dana i no�i

ne�to preko 50 le�eva je izne�eno, ali su stalno novi ljudi primani.

Po zauzimanju grada, krsta�i su preuzeli bolnicu Svetog Jovana.

Ovde bi o hri��anskim hodo�asnicima koji bi se razboleli brinuli

ljudi koji su se zavetovali na �ednost, siroma�tvo i pokornost.

Poznati kao Hospitalci, tj. Jovanovci oni su uskoro preuzeli

vojnu ulogu da bi obezbedili siguran prolaz hiljadama hodo�asnika

iz i u Svetu zemlju.

Du� puta su bande razbojnika koje �ekaju da bi vas zasko�ili.

Toliko ih je bilo da je jedan hodo�asnik po�etkom 12. veka

u izve�taju o svom putovanju zapisao da je put od Jafe do Jerusalima

bio razbacan kostima mrtvih hodo�asnika i da,

ukoliko ste sa hodo�asnicima, a jedan od va�ih prijatelja je ubijen,

ne zastajte da ga sahranite, jer �e grob koji ste iskopali postati va�.

Da bi ponudio jo� ve�u za�titu hodo�asnicima,

osnovan je jo� jedan sveti red.

Spajaju�i mona�ki na�in �ivota i no�enje oru�ja,

ovo bratstvo je verovalo da je borba protiv nevernika

istovremeno �in milosrdja i put spasenja.

Oni su postali poznati kao vitezovi Templari, tj. Hramovnici,

uzimaju�i ime prema sedi�tu na drevnom polo�aju Solomonovog hrama.

Oba vojni�ka reda su ubrzo za muslimane postala najstra�nija

i najgrdnija znamenja krsta�ke okupacije.

Oba reda su postali veoma mo�ni i kao mona�ki redovi

i kao politi�ka snaga u krsta�kim dr�avama.

Bili su u stanju da to postignu zato �to su i Hospitalci i Templari

razvili vojnu snagu. Oni su postali elita borbenih trupa

krsta�kih dr�ava i bili su neophodni za opstanak ovog poretka.

Da bi poduprli odbranu svoje nove kraljevine, Templari i Hospitalci

su nadgledali izgradnju lanca zamaka. Najveli�anstveniji je bio

Krak de �evalije u Siriji. Pravi simboli vlasti, zamkovi su

objavljivali muslimanima da hri��ani nameravaju da ostanu ovde.

Muslimani su, medjutim, sanjali o uzvra�anju udarca krsta�ima

i vra�anju Jerusalima pod okrilje svoje vere.

Stara arapska re� ponovo je izgovorena.

Re� za borbu - d�ihad!

Po�etkom 12. veka ljudi iz islamskog sveta po�eli su da govore

o dizanju pod barjakom d�ihada protiv krsta�ke okupacije.

D�ihad je klju�ni element u arsenalu islamske ideologije.

Pojam d�ihada datira od vremena proroka Muhameda i 7. veka,

tako da je on sastavni deo islamske vere. On nije ne�to

�to je izmi�ljeno kao suprotnost krsta�kom pohodu. On je ve� tu

i skinut je sa police da bi se upotrebio protiv krsta�a.

Tur�in Imad al Din Zengi bio je vladar Mosula u dana�njem Iraku.

Inteligentan i nemilosrdan, on je nameravao da pro�iri svoje carstvo.

Postao je prvi vodja koji je pokrenuo uspe�an d�ihad protiv prezrenih

hri��anskih napada�a. Njemu je najva�nije bilo da ih porazi i istera

iz muslimanske unutra�njosti. Da bi to u�inio, morao je da ujedini

Siriju pod svojim vodjstvom.

Mo�na citadela Alepo je jedan od najstarijih utvrdjenih

islamskih gradova na svetu. Vitezovi Prvog krsta�kog rata

se nikada nisu usudili da ga napadnu.

Poput najve�eg dela muslimanskog sveta u to vreme, Alepo je bio

nezavisna grad-dr�ava sa svojim vladarom.

Zengi je na ovu tvrdjavu gledao kao na svoje novo upori�te,

odsko�nu dasku za slamanje krsta�a. Sa svojom sve ja�om vojnom mo�i,

on je ponudio da za�titi Alepo od hri��ana. Sporazum je bio postignut

1128. godine i Zengi je preuzeo kontrolu nad gradom.

Sa Mosulom i Alepom, on je sada vladao severnom Sirijom.

Pre nego �to je do�ao na vlast, nismo imali nikoga

ko bi nametnuo pravdu, a prisustvo hri��ana u na�oj zemlji je od nje

napravilo pusto�. On je u�inio da ona ponovo procveta.

Zengiju je trebalo gotovo dvadeset godina ogor�ene borbe

sa drugim muslimanima da kona�no ujedini severnu Siriju.

Njegov li�ni sekretar ga je opisao kao lava, poput nekakve vrste

svirepe divlje ma�ke. Mislim da su re�i koje je upotrebio da ga opi�e

bile... nesre�a koja besni"... Zengi je pripadao onoj, sre�om manjini,

ljudske rase koja je u�ivala da nanosi bol drugim ljudskim bi�ima.

Sama njegova vojska ga je, ka�u, pratila sa strahom,

jer ako bi im rekao da ne gaze useve tokom mar�a i neko bi to u�inio,

on bi dao da ga obese.

Do 1144. Zengi je kona�no bio spreman

da se brutalno obru�i na hri��ane. 180 km od njegove baze u Alepu

nalazila se jedna od krsta�kih dr�ava, Edesa.

Zengi je upravo saznao da mu se

ukazala odli�na prilika da osvoji grad.

Zengi je oduvek �udeo za Edesom, tra�io je mogu�nost da ostvari

svoje �elje i zauzme je. �im je �uo da je grof Edese van grada,

�inilo mu se da je to znak od Boga da krene.

Gotovo pola veka posle osnivanja krsta�kih dr�ava,

muslimani su kona�no bili spremni da na�ine prvi protivnapad.

Zengi je opseo grad sa vojskom od 30.000 ljudi.

Nekoliko krsta�kih vitezova koji su ostali da �tite Edesu

bili su iznenadjeni i povukli su se unutar gradskih zidina.

Za muslimane je ovo bilo dugo o�ekivano pokazivanje snage.

Veliki arapski hroni�ar Ibn al Atir je u�ivao u tome:

Udarali su u zidove neprestano. Ni�ta nije prekidalo

njihovu nemilosrdnu borbu. Njegovi vojnici su bili brojni

kao zvezde na nebu. Polja oko grada su ih bila puna.

Ka�u da se ni ptice nisu usudjivale da lete blizu,

koliko je potpuno bilo uni�tenje koje su nanosili i koliko je

na oprezu bila njihova budnost.

Utvrdjenja su bila toliko jaka da je jedini na�in da se udje

unutar Edese bio da se sru�e njene zidine. Zengi je doveo

iskusne rudare koji su ta�no znali kako da napadnu

temelje gradskih utvrdjenja.

Penjati se preko zidina je te�ko, prosto zato �to �e vas ustreliti,

ali je ispod grada postojao prirodni sistem pe�ina.

Njegovi ljudi su upali u pe�ine i po�eli da uru�avaju njihove temelje.

Hri��anski naseljenici u gradu su o�ajni�ki poku�ali

da zauzmu muslimanske tunele. Imali su medjutim slabe �anse protiv

Zengijeve velike vojske. Njegovi odredi su zapalili drvene grede

koje su podupirale iskopine. �im su oni pobegli odatle,

zidine iznad njih su se sru�ile.

Iskopavanje tunela se pokazalo vrlo korisnim

i Zengijeve snage su ubrzo provalile u grad.

Hrle�i preko prolaza u zidinama, muslimani su u�li u grad

i zapo�eli pokolj hri��anskih �itelja.

Hiljade mu�karaca, �ena i dece je pobijeno.

Viljem Tirski je zabele�io u�as hri��ana koji su be�ali

u sigurnost citadele, kule u srcu grada.

Obazriviji gradjani su pobegli u citadelu da bi mogli da sa�uvaju

makar �ivote, iako za kratko vreme. Na kapiji je bilo toliko

mno�tvo ljudi koji su nastojali da udju da su se zbog pritiska gomile

mnogi ugu�ili i nesre�no umrli.

Edesa je sada ponovo bila u muslimanskim rukama,

a Zengi je postao heroj islamskog sveta. Prva faza d�ihada,

borbe protiv hri��anskog carstva, bila je dobijena.

Zauzimanje Edese je bilo va�an korak u zauzimanju Jerusalima

zato �to je stvorilo ose�anje da mi to mo�emo.

lako je Zengi vodio svoje ljude u pobedu,

i dalje su ga se vi�e pla�ili nego �to su mu se divili.

Njegova okrutnost dovela ga je do propasti.

Zengi je rekao je jednom od robova da �e slede�eg jutra biti ubijen

zato �to mu je naneo neku manju uvredu.

Rob, smatraju�i da mu je �ivot ve� gotov,

re�io je da povede Zengija sa sobom iste no�i.

Dok je mo�ni Zengi dremao usred svoje ponosite vojske,

okru�en svojim pratiocima sa ma�evima, poginuo je.

Ni bogatstvo, ni mo� mu nisu bili od koristi.

Dve godine posle osvajanja Edese, Zengi je u dobi od 59. godina

ubijen u svom krevetu. Nade islamskog sveta mogle su umreti sa njim.

Ipak postojao je jo� neko spreman da se suo�i sa izazovom

- njegov rodjeni sin Nur al Din. On se pokazao

kao potpuno druga�iji vodja od svog oca.

Nur al Din je bio sin okrutnog turskog ratnog vodje Zengija.

On je bio spreman da nastavi o�evu bitku.

Krenuo je da ujedini islamski svet i povrati Jerusalim za islam.

Nur al Din je bio veoma pobo�an �ovek. Znate, nije mnogo voleo igru,

nije voleo na�in �ivota kalifa iz Bagdada sa svom rasko�i,

slavom, igra�icama i vinom. Rekao je da je jedan od razloga

za�to smo pretrpeli poraze bio taj �to smo kao ljudi postali

isuvi�e popustljivi. Bio je veoma po�tovan, zato �to nikad nije

zloupotrebio svoju vlast i mo�.

Hri��ani su u dolasku novog vodje videli ozbiljnu pretnju

krsta�kim kraljevinama. Njegova poruka bila je prosta i direktna

..."Jedinstvo i d�ihad!"

Nur al Dinovo gledi�te bilo je veoma jasno.

Na�e zemlje su zauzeli varvari i mi moramo da ih oslobodimo.

Jedini na�in da ih oslobodimo bilo je da kao �to su oni poveli

sveti rat protiv nas, tako i mi povedemo sveti rat protiv njih.

U Evropi su vesti o padu Edese do�le do pape. Prvog decembra 1145.

papa Evgenije llI se osetio obaveznim da preduzme drasti�ne mere.

Pozvao je na Drugi krsta�ki rat.

Drugi krsta�ki rat je bio izuzetno ambiciozni poduhvat.

Postojale su namere da se granice hri��anstva pro�ire u svim pravcima.

Hri��ani su bili u to vreme veoma sigurni u sebe.

Na ovo su gledali kao na ponavljanje Prvog krsta�kog rata.

Mnogo propovedi nagla�avalo je ideju da novi krsta�i treba

da se uzdignu do dela svojih o�eva.

Pozivu na oru�je odgovorio je jedan od najmo�nijih ljudi u Evropi

- francuski kralj Luj Vll i njegova kraljica, Alijenora od Akvitanije.

Prvi krsta�ki rat vodili su plemi�i i grofovi, a sad je

kralj Francuske Luj Vll uzeo krst.

Ovo je bio prili�no radikalan potez.

Ideja da kralj napusti svoje zemlje na dve ili tri godine,

uz mogu�nost da pogine od otprilike jedan prema tri,

veoma je opasna stvar.

Kralj Luj je bio duboko religiozan i odlu�an da ispo�tuje tekovine

prvih krsta�a tako �to bi oslobodio Edesu

i onda pro�irio hri��anske kraljevine.

Bio je, medjutim, �ovek sa malim vojnom iskustvom

i nije bio rodjeni vodja.

Maja 1147. krenuo je na Drugi krsta�ki rat

vode�i vojsku od preko 30.000 ljudi.

Jezgro njegove borbene sile �inilo je 300 vitezova Templara.

Lujevoj krsta�koj vojsci je trebalo gotovo pet meseci

da predje Evropu, od Francuske do Male Azije.

Put ih je vodio kroz ovaj neravni pejza� sredi�nje Turske,

du� ovog jo� uvek sa�uvanog rimskog druma.

Logisti�ki problemi Drugog krsta�kog rata su bili veoma zastra�uju�i,

jer su odlu�ili da idu dublje kopnom, preko planina

jugoisto�ne Anadolije, preko ovakvog terena, zimi.

To je veoma lo�e doba godine za pokrete.

Veoma je malo hrane u selima. Znamo da su gotovo u potpunosti

zavisili od onoga �to su mogli da ponesu. Mnogi od puteva

su i�li kroz visoke planine poput ovih u pozadini,

sa uzanim platoima sa kojih su �ivotinje padale,

dok su ljudi o�ajni�ki poku�avali da zadr�e hranu.

Logisti�ki problemi nisu bili jedini izazov

sa kojim su se krsta�i suo�ili. Put ih je vodio kroz turske zemlje

gde su bili u stalnom strahu od napada lokalnih muslimanskih snaga.

Morate imati na umu da, iako je ovo planinski teren,

ima puno otvorenog prostora. Ovde iznad su bili Turci,

spremni da sko�e na bilo koji znak slabosti.

Snaga vojske le�ala je u njenoj kompaktnoj, zbijenoj, formaciji.

Ve� je nastupila zima. Surovo vreme dovelo je do toga

da se krsta�ka kolona ra�trka du� puta napredovanja.

Te�ko naoru�ana prethodnica postala je odse�ena od glavnine,

a spora teretna kola na �elu sa Lujem i Alijenorom

ostala su pozadi i izlo�ena. To je bila prilika koju su Turci �ekali.

Hri��anski istori�ar Viljem Tirski protuma�io je

ono �to je usledilo kao Bo�ju kaznu.

U borbenom poretku stu�tili su se na na�e snage.

Borba se vodila na blizini, ma�evima i donela je hri��anima

smrt i uni�tenje. Kao kazna za na�e grehe, nevernik je pobedio.

Na�a vojska se svela na nekolicinu ljudi.

Tog dana, slavna reputacija Franaka je izgubljena.

Luj i Alijenora su pobegli, ali je hiljade krsta�a pobijeno.

Da bi povratio disciplinu, poni�eni Luj

je predao zapovedni�tvo mar�a Templarima.

Skrhana krsta�ka vojska se odvukla do svog uto�i�ta Antiohije,

grada zauzetog u Prvom krsta�kom ratu. Ovde je, suo�en sa snagom

smanjenom na 20.000 ljudi, nasuprot Nur al Dinovoj rastu�oj mo�i,

Luj napustio ratovanje za povra�aj Edese na severu i umesto toga

okrenuo se na jug ka Damasku, gradu mnogo bli�em Jerusalimu.

Nur al Din je takodje imao planove

sa ovim nezavisnim muslimanskim gradom.

Pitanje je bilo ko �e ga zauzeti prvi?

Luj je 1148. na�inio prvi potez.

Napad na Damask mo�e izgledati kao preventivni napad

protiv Nur al Dina. On je vladao Alepom, a ako bi jo� zauzeo

Damask na jugu, to bi bilo prvi put da jedan musliman vlada

u oba ova klju�na grada. Celim isto�nim krilom krsta�kih dr�ava

vladao bi jedan �ovek, sa rastu�om mo�i i bogatstvom

i bio bi veoma velika pretnja.

lako je u pro�losti Damask bio saveznik krsta�a,

nedavno je postao neprijateljski.

�itelji Damaska su bili prestravljeni jer niko ranije nije do�ao

tako blizu gradskih zidina. Oni su prosto kao i bilo koji drugi ljudi

nastojali da odbrane svoje domove, svoje porodice,

svoja stani�ta i svoju imovinu.

Gradjani Damaska su mogli da pozovu vladara Alepa Nur al Dina

da ih spase, ali to bi zna�ilo odricanje od nezavisnosti.

Bili su odlu�ni da grad brane sami.

Oni su stvarno branili islam protiv krsta�a,

protiv vojske Franaka. Stvarno su gledali da umru i da odu u raj,

u skladu sa svojim verovanjima.

Ako je postojao �ovek koji je bio otelotvorenje duha prkosa,

to je bio 71-godi�nji advokat Al Findalavi.

Njegova pri�a postala je deo folklora Damaska.

Pripoveda�i je i danas pri�aju po gradskim kafanama.

Krsta�i su u svojim zlobnim srcima verovali da mogu da zauzmu Damask.

50.000 pe�aka i konjanika krenulo je na grad

i muslimani su ih izazvali na borbu.

U vo�njaku kraj zidova po�ela je bitka.

Al Findalavi je nastavio da se hrabro bori i odbijao je da se povu�e

pokoravaju�i se svemo�nom Gospodu.

Avaj, poginuo je u borbi kao mu�enik za veru.

Bitka je danima besnela u vo�njacima oko grada.

Hiljade muslimanskih branilaca su ubijeni.

Ponosni na svoju nezavisnost, gradjani Damaska

su sada imali malo izbora. Poslali su poruku Nur al Dinu mole�i ga

da po�alje svoju vojsku. To su bile vesti koje je Nur al Din �ekao.

Luj je bio suo�en sa klju�nim izborom: da li da ostane i da se bori

protiv oja�anog neprijatelja ili da se povu�e?

Ako bi se povukli od Damaska ose�ali bi se posramljenim.

Ako ostanu da se bore mogli bi pretrpeti poraz.

Ono �to su u�inili bilo je najgore mogu�e.

Premestili su opsadu sa jedne strane grada na drugu

i onda odlu�ili da se u svakom slu�aju povuku.

Bila je to vojni�ka nesposobnost.

Luj se vratio ku�i u Evropu posramljen i pora�en.

Posle toliko nada, tro�kova i patnji njegov Drugi krsta�ki rat

se nesre�no zavr�io. Ne samo da je okrenuo ledja hri��anskoj

Jerusalimskoj kraljevini, ve� je oja�ao i re�enost muslimana.

Za hri��ane, posledice su bile porazne.

Napustili su opsadu i vratili se ku�i. Kao posledica,

manje ljudi je preduzimalo hodo�a��a posle toga.

Od tog dana za Latine na istoku prilike su postale gore.

Kada je Drugi krsta�ki pohod propao, muslimanski svet je do�iveo

veliko olak�anje. Njihov Bog ih je blagoslovio ovom bo�anskom pobedom.

Uz to, bili su veoma samopouzdani. Mislim, zadnji put

kada su krsta�i do�li u velikom broju u Prvom krsta�kom ratu,

porazili su muslimane. Kraljevi su sada do�li iz zapadne Evrope

i nisu uspeli. To je zna�ilo da zapadnjaci nisu nepobedivi.

Muslimani su mogli da uspeju i mo�da na kraju isteraju krsta�e.

Neuspeh Drugog krsta�kog rata je bilo upravo ono �to je Nur al Dinu

trebalo da bi dobio Damask. Kroz zastra�ivanje i obe�anja

on je nastojao da ih pridobije za sebe. Propovedao je

da samo jedinstveni mogu imati snage da nadja�aju sve krsta�ke dr�ave.

�itelji Damaska su se kona�no pokorili

njegovim nepopustljivim nastojanjima.

Aprila 1154. godine, pozvali su ga da udje u grad.

Ljudi su se radovali nadi u bolja vremena. Bogati i siroma�ni,

seljaci i zanatlije molili su se za emirov dug �ivot

i njegovu pobedu nad hri��anima.

Bacali su pirina�, bukete, cve�e, vikali su glasno, pozdravljali ga

i hvalili njegovu hrabrost. Bili su stvarno veoma sre�ni.

Nur al Din je bio prvi koji je poku�ao da pru�i Arapima

ose�anje da smo jedinstveni narod i da ako se udru�imo,

onda to zaista i mo�emo.

Po prvi put, dva bogata i mo�na grada muslimanske Sirije

bili su ujedinjeni pod istim vladarem, pod �ovekom usredsredjenim

na d�ihad �iji je cilj bio da se jednog dana krsta�i isteraju.

Celo isto�no krilo krsta�ke kraljevine

bilo je sada pod Nur al Dinovom

kontrolom. On je zatezao om�u i sada zapo�eo poslednju fazu svog

velikog plana - opkoljavanje hri��ana u potpunosti tako �to bi

preuzeo vlast nad bogatom i mo�nom zemljom na jugu, Egiptom.

Do 1160. cilj muslimana, sada ujedinjenih pod Nur al Dinom,

bio je da okru�e krsta�ku kraljevinu. On je ve� vladao Sirijom,

a sada je hteo da preuzme vlast u Egiptu

i njegovoj nezavisnoj prestonici Kairu.

Kairo je bio poput prelepe neveste sa impotentnim mu�em

koja �eka da je neko uzme. On je bio u potpunosti neophodan

u Nur al Dinovim o�ima, ukoliko je bilo ikakve �anse

da se poraze krsta�i. Takodje Nur al Din se veoma brinuo da �e,

ukoliko ga mi ne zauzmemo, to u�initi krsta�i.

Krsta�i su �udeli za Kairom. Egipat je bio bogata

i strate�ki va�na zemlja. Po�etkom �ezdesetih godina 12. veka

on je le�ao na tacni. Egipat je �eleo da ostane nezavisan.

On je bio upori�te �iitske grane islama i bio je jednako odlu�an

da se odupre Nur al Dinovim sunitskim muslimanima, kao i hri��anima.

Medjutim, 1168. godine, krsta�i su napravili tragi�nu gre�ku

i dali Nur al Dinu veliku prednost.

Krsta�i su po�inili brutalni masakr �iitskih muslimana

u jednom egipatskom gradu kraj Kaira.

Da su krsta�i delali druga�ije, oni bi velikom lako�om uzeli Kairo,

jer su gradski prvaci bili spremni da se predaju. No, kada su �uli

za pokolje koje su krsta�i po�inili, odlu�ili su se na otpor.

Egip�anima nije ostao drugi izbor do da se obrate Nur al Dinu za pomo�.

Nur al Din je bio veoma �eljan da pomogne.

Poslao je svog najtalentovanijeg i najambicioznijeg mladog generala

da pomogne Egip�anima da odbrane Kairo. Njegovo ime bilo je Saladin.

Za mulimanski svet, Saladin je legenda.

Njegovu herojsku reputaciju je bri�ljivo osmislio

njegov bliski prijatelj i poverenik, Baha al Din.

Baha al Din je bio veliki Saladinov obo�avalac.

Nosim svedo�anstvo o istinitosti pri�a o plemenitom heroju Saladinu.

Kao da je srednjovekovni majstor za odnose s javno��u,

on je dao sjaj velikim delima svoga gospodara.

Mogao bi se zakleti da je od vremena kada je zapo�eo,

niti jedan srebrnjak nije potro�io ni na �ta drugo osim na d�ihad.

Saladin je delio ambiciju svog gospodara Nur al Dina da kontroli�e

Siriju i Egipat, kao i da istera krsta�e. No, pod njegovim vodjstvom,

to je zna�ilo sukob sa samim Nur al Dinom.

Prvi njegov korak je bio da preuzme Egipat

od njegovih �iitskih vladara, svim raspolo�ivim sredstvima.

�injenica da su neki ljudi koji su bili na Saladinovom putu ka mo�i

umrli u pogodnom trenutku navela je druge da vremenom pomisle

da je Saladin imao ne�to sa tim smrtnim slu�ajevima.

To je nemogu�e dokazati. Ljudi su umirali uznemiruju�om pravilno��u.

Do kraja 1169. svi njegovi suparnici su bili pogodno skrajnuti.

Saladin je postao neosporni vladar Egipta - kontroli�u�i isto toliko

teritorije koliko i njegov mentor Nur al Din.

Nur al Din je zvao Saladina ambicioznim.

Zasigurno, Nur al Din je �eleo da kazni Saladina za njegovu... izdaju.

Pet godina kasnije, pre nego �to je uspeo da ukroti

svog mladog poru�nika, Nur al Din je umro

pod nerazja�njenim okolnostima.

Imao je 57 godina.

Saladin je po�urio iz Kaira u Nur al Dinovo utvrdjeno upori�te Alepo,

ali je naslednik ve� bio progla�en.

Sin Nur al Dina, Al Salih, bio je novi vladar Sirije.

Imao je samo 12 godina.

Medjutim, iako veoma mlad, on nije bio lak protivnik

On je odbio da pusti Saladina u grad

i primorao je njegovu vojsku da se ulogori pred kapijama Alepa.

Mladi vodja je onda preduzeo svoj najhrabriji korak. Potra�io je

usluge jedne grupe verskih fanatika ubica da bi uklonio svog

protivnika. Njihovo ime je ostalo zabele�eno u istoriji - Asasini.

Ime Asasin poti�e od re�i ha�i�i, a ha�i� je, svi znamo, marihuana.

Pri�a ka�e da je jedini na�in da se oni nateraju da odu i ubiju nekoga

bio da ih drogiraju preko svake mere.

Asasini su pratili Saladina sve do njegovog �atora

pred gradskim zidinama.

Pro�li su mimo njegovih stra�ara, ubiv�i jednog od njih.

Saladin je imao sre�e da pobegne samo sa povr�inskom ranom.

Ubistvo Saladina bio bi ogroman udarac za celu stvar.

Kada je Asasin u�ao u njegov �ator to mora da je izazvalo

potpunu paniku - mo�ete je samo zamisliti.

Pro�lo je godinu dana pre nego �to se Saladin vratio,

odlu�an u nameri da osvoji Alepo.

Ovaj put nije rizikovao. Svoje odaje je ispunio stra�arima

i �ak ra�trkao pra�inu od krede i pepeo oko �atora

da bi otkrio tragove.

Ipak, uprkos obezbedjenju, Asasini su ponovo udarili

na neobi�an i uznemiruju�i na�in.

Na jastuku su ostavili poklon, nekakve kola�e,

a sa njima prete�u poruku upozoravaju�i Saladina da se povu�e

ili �e ga slede�i put ubiti.

Saladin je opet pobegao od Alepa.

Pro�lo je sedam godina pre nego �to se Saladinova sre�a promenila.

Godine 1181. njegov suparnik Al Salih, sada u dobi od 19 godina,

je umro. Poput svog oca i dede pre njega, bio je jo� jedna �rtva

koja je stradala pod nerazja�njenim okolnostima.

Nije mi te�ko da poverujem da je Saladin bio nemilosrdan.

�ta je tu problem? Mislim da je u nameri da pre�ivi na ovom svetu

on morao da bude takav. Da li je on bio ogovoran za ubistvo

Nur al Dinovog sina, nije poznato.

Sirija i Egipat su sada pripadali Saladinu.

Osamdeset godina muslimanske razjedinjenosti bilo je gotovo.

On je sada opkolio krsta�ke dr�ave. Pretio je da ih gurne u zaborav.

Mislim da mo�emo videti, �to se krsta�a ti�e,

pravo pove�anje temperature, pove�anje nivoa pretnje i svesti

da stvari neumitno idu ka ozbiljnom sukobu.

Po�to je porazio i naterao

muslimanske dr�ave u savez, Saladin je sada

poku�ao da zada nokaut udarac hri��anima u Svetoj zemlji.

Do 1183. godine, Saladin je kona�no bio spreman da napadne hri��ane

i polo�i pravo na Jerusalim.

Za krsta�e su ambicije najve�eg muslimanskog vodje tog veka bile

poput nadolaze�e oluje koja je na kraju morala da se stu�ti.

Svako ja�anje Saladinove mo�i bio je razlog za sumnju u na�im o�ima.

On je bio �ovek mudar u ve�u i hrabar u ratu.

Zato smo imali mnogo razloga da se pla�imo da �e Saladin,

kada udvostru�i svoje carstvo, krenuti protiv na�e kraljevine

sa ve�om snagom i uznemiravati nas nasilnije nego ikad.

Dok su muslimani postigli novo jedinstvo, hri��ani u Jerusalimu su

bili slabiji nego ikad. Njih je vodio Balduin IV,

kralj koji je od rane mladosti bio obogaljen bole��u.

Jednog dana se igrao i kao �to to deca koja se igraju obi�no �ine,

po�eli su da jedan drugog bodu u ruke. Drugi de�aci su pokazivali bol,

a Balduin nije ose�ao ni�ta. Kako se primicao odraslom dobu,

postalo je o�igledno da pati od stra�ne bolesti - lepre.

Te�ko je zadr�ati suze kada se govori o ovoj velikoj nesre�i.

Dan za danom, njegovo stanje se pogor�avalo.

Balduin je postao toliko bolestan da je bilo jasno da ne mo�e vi�e

da vlada kraljevinom. Jeseni 1183. iz bolesni�ke postelje je

postavio svog zeta Gija od Lizinjana za regenta.

Mnogi su mislili da je Gi isuvi�e slab da vlada.

On je, medjutim, bio odlu�an da doka�e svoje sposobnosti vodje

tako �to bi se uhvatio u ko�tac sa Saladinovom snagom.

Pomagao mu je jedan saveznik na dvoru, krvo�edni plemi�

koji je duboko mrzeo Saladina - Rejnald od �atijona.

Rejnald je bio taj koji je izazvao dugo �ekani rat.

�etiri decenije krsta�i su po�tovali pravo muslimana da prolaze preko

njihove teritorije radi trgovine i hodo�a��a izmedju Egipta i Arabije.

Medjutim, januara 1187. Rejnald je prekr�io primirje.

On je bez povoda napao jedan bogato natovareni muslimanski karavan.

Uzeo je plemi�e i �ene kao zarobljenike

i oplja�kao njihovu imovinu.

On je izdajni�ki ugrabio plen, �ivotinje i oru�je.

Sve putnike je bacio u tamnicu, zlostavljao ih, mu�io ih.

Kada su ga podsetili na primirje, odgovorio je

"Recite va�em Muhamedu da vas oslobodi. "

Kada je za ovaj napad javljeno Saladinu, on je rekao da je ubijanje

nenaoru�anih hodo�asnika neprihvatljivo.

�ta god drugo ja uradio ili ne, ovo je jedna glava koju moram imati.

Rejnaldov brutalni napad pru�io je Saladinu izgovor za rat.

On je sakupio ogromnu vojsku iz svih delova njegovog carstva.

Sa vi�e od deset hiljada konjanika i dvadeset hiljada pe�aka,

krenuo je ka Hatinu, kraj obala Galilejskog jezera.

Sve do trenutka stvaranja ove vojske, na Saladina su gledali kao na

va�nog vodju, ali samo jednog od mnogih koji se borio za sebe

da postigne ovo jedinstvo. Prva velika prilika da poka�e �ta vojska

koju je stvorio mo�e da uradi bila je u bici kod Hatina.

Juna 1187. snage koje je Saladin okupio po�ele su da dolaze na

prostranu ravnicu ovde iza mene. Mo�emo da zamislimo bujicu

muslimanskih konjanika i pe�aka koji dolaze iz Iraka, Sirije i Egipta.

Saladin je bacio rukavicu i Gi je morao da odgovori. On je sakupio

celu hri��ansku vojsku iz zamkova i gradova �irom kraljevine.

Bilo je 1.300 vitezova,

uklju�uju�i Templare i Hospitalce i 15.000 pe�aka

Dvadeset kilometara u ovom pravcu, iza modernog naselja i preko brda,

nalazila se Seforija, baza gde se sakupljala vojska Franaka.

Kao svoj barjak nosili su najslavniju

relikviju - Krst Gospodnji.

Verovali su da �e ona doneti Bo�ju za�titu i obezbediti pobedu.

Danas, mnogi rimokatolici jo� uvek veruju u mo� relikvija.

U jednom tihom manastiru u Jerusalimu, �uvan u zlatnom kov�egu,

le�i komad navodnog Krsta Gospodnjeg.

Ovo malo par�e drveta u obliku krsta deo je Krsta gospodnjeg

na kome je Isus razapet.

Koliko nam je ovaj krst dragocen, mo�ete zamisliti.

Ne treba da na relikvije gledamo kao na magijske predmete.

Ako nas ona �titi, to je zato �to nas

�titi Bog ili njegovi sveti andjeli.

Veruju�i da je Bog na njihovoj strani, Gi, Rejnald i hri��anska

vojska bili su spremni da se suo�e sa Saladinom.

Tre�eg jula, Franci su krenuli iz svog logora u Seforiji

u dobrom poretku. U po�etku je napredovanje dobro i�lo,

ali kako je dan odmicao, bilo je sve toplije i toplije.

Bez vode na pustinjskoj ravnici te�ko oklopljena hri��anska vojska je

patila od ozbiljne dehidracije.

Na dnevnoj vru�ini, Franci su se te�ko mu�ili.

Po�eli su da polako gube sklad, poredak i kao d�inovski voz

koji usporava, i�li su jedva preko velikog brda. Bili su na otvorenom

prostoru bez vode i bez gotovo i�ega za jelo.

A onda su, poput oaze na vidiku, krsta�i ugledali Galilejsko jezero.

Kona�no, prilika da utole �edj. Saladinov biograf Baha al Din,

objasnio je kako je njegov gospodar uhvatio hri��ane u zamku.

Hri��ani su, okru�eni pe�adijom, poku�ali da probiju put do jezera

u nadi da �e do�i do vode, ali je Saladin uvideo njihov cilj

i postavio je sebe i svoju vojsku na putu.

Krsta�ka vojska poludela od �edji bila je odse�ena od jezera.

Gi Lizinjan nije imao izbora. U o�ajni�kom poku�aju da dodje do vode

naredio je juri� na Saladinove ljude.

O�ajni�ke napade krsta�kih vitezova Saladinove sve�e snage su odbacile.

Muslimani su odbijali jedan juri� za drugim.

A Saladin je imao jo� jedan trik u rukavu.

Tokom leta ovo mesto je kao u�arena buktinja. Neverovatno je suvo.

Saladin je upotpunio �edj krsta�a time �to je podmetnuo vatru,

a vetar je terao dim na krsta�e i u�inio njihova grla jo� suvljim.

Muslimanski vojnici su im uve�avali nevolju stvaraju�i stra�nu

i stalnu buku bubnjevima, cimbalima i pevanjem.

Izazivali su strah i slutili zlo hri��anskoj vojsci.

Mora da je u�asno iskustvo biti isturen na otvorenom znaju�i

da �ete narednog dana verovatno umreti.

Ujutro 4. jula, preostali hri��ani spremali su se

da pru�e poslednji otpor.

Pe�aci su videli "Rogove Hatina", odnosno staru tvrdjavu

iz gvozdenog doba gde su verovali da �e biti sigurni.

Krenuli su uz uspon ovde i tu, u krateru bio je postavljen

crveni �ator kralja Gija Lizinjana.

Ovde u krateru mo�ete zamisliti nezaboravne prizore.

Nekoliko stotina preostalih konjanika koji se okre�u

i poku�avaju da se organizuju.

Hronike bele�e da je sakralni zlatni kov�eg u kome je �uvana

dragocena relikvija Krsta Gospodnjeg gurnut

u Gijev crveni �ator radi sigurnosti.

Dok su iscrpljeni hri��ani padali od iznemoglosti,

muslimanska vojska je bila spremna za poslednji juri�.

Saladin je naredio svojim odredima

da zarobe Gija, Rejnalda i crveni �ator.

Bio sam kraj sultana kada smo videli Franke

kako se povla�e pred muslimanskim juri�em. Povikao sam radosno.

"Porazili smo ih!". Sultan se okrenuo ka meni i rekao

"�uti, nismo ih potukli sve dok �ator ne bude pao".

�im je to rekao, �ator je pao.

Relikvija Krsta Gospodnjeg je zarobljena.

Saladinova pobeda nad krsta�ima bila je potpuna.

Jul 1187. Bitka kod Hatina bila je gotova.

Saladin je naneo pora krsta�koj vojsci. Kona�no se susreo licem u lice

sa svojim zakletim neprijateljem Rejnaldom.

Saladin je zbog mnogih njegovih nedela �eleo osvetu.

Dao je naredjenja da se princ Rejnald i Gi, kralj Franaka,

dovedu pred njega. Kralj se po�alio na �edj, pa je sultan dao da mu

donesu �a�u bistre vode koju je on popio

i potom je dodao Rejnaldu.

Sultan je povikao na kralja

"Ovaj bezbo�ni �ovek nema moju dozvolu da pije

i ne�e tako spasiti svoj �ivot".

Jednom rukom je odsekao Rejnaldu glavu.

Gi je pretpostavio da je on slede�i.

Saladin ga je vrlo miroljubivo i blago uverio da,

kako je bukvalno rekao, kraljevi ne ubijaju kraljeve.

Rejnald je bio zao �ovek i zaslu�io je da bude ubijen zbog

svojih zlodela. To je bio izuzetak, a ne pravilo.

Medjutim, nije bilo milosti za Hospitalce i Templare,

najbolje vitezove krsta�kih dr�ava posve�ene borbi protiv islama.

Sultan je odlu�io da ih usmrti, da ih sve ubije bez izuzetka.

Delimi�no, u pitanju je bila Saladinova odluka da izazove

zaprepa��enje i strah. Ovo su, ka�ete, va�i najbolji vitezovi.

Evo - vi�e ih nema.

Bitka kod Hatina bila je katastrofa za krsta�ke dr�ave u Svetoj zemlji.

Gi i Jerusalimska kraljevina izgubili su skoro sve.

Gotovo svaki zamak i svaki grad ostali su bez svojih branilaca.

Kao da su sve svoje kockice uzeli u ruku,

bacili ih i sva bacanja bila lo�a.

Hri��anska vojska bila je uni�tena, a jerusalimski kralj je sada

bio Saladinov zarobljenik.

Saladinov san se kona�no ostvario.

Mislim da je istina re�i da je Hatin bio Saladinova klju�na pobeda

i da je on bio svestan da je to istorijski trenutak

koji �e mu omogu�iti da bude zapam�en u islamu.

Saladin je mogao da opravda sve godine borbe da ujedini svoj narod.

On je doneo odlu�nu pobedu koju su toliko pri�eljkivali.

Popili su �oljicu sudbine i koplja su ih mamila.

Konjska kopita stvarala su oblake pra�ine koja se sjedinjavala

sa nji�tanjem konja, odsjajem izgla�anih ma�eva

koji su sevali kraj njih. Ovo je bio te�ak dan za nevernike.

Bog je odlu�io da pobedi na�a vera.

Zarobljeni zlatni kov�eg u kome se �uvao komad Krsta Gospodnjeg

no�en je ulicama Damaska, �to je bila kona�na uvreda za hri��ane.

U stvari, hri��anski poraz predskazao je dve godine ranije

njihov zvani�ni hroni�ar Viljem Tirski.

Iscrpljen grdnim nesere�ama koje su se tako �esto, gotovo neprestano,

de�avale u kraljevinama, odlu�io sam da bacim pero i ostavim u ti�ini

hronike dogadjaja koje smo po�eli da pi�emo za potomstvo.

Saladin je projurio kroz hri��ansku Jerusalimsku kraljevinu.

Akra, Cezareja, Jafa su sve brzo pale. Oktobra 1187. muslimanska

vojska je do�la do najve�e nagrade od svih - Jerusalima.

Postavili su logor ispred zidina i pripremili se da opsednu grad.

Branioci su molili za milost. Isprva, Saladin nije nameravao

da je da hri��anima. �eleo je da ih pobije na isti na�in na koji su

krsta�i poubijali muslimane 1099. godine.

Unutar Jerusalima, hri��ani su znali da nemaju �anse protiv

Saladinove opsade i njegove mo�ne vojske.

Zato su na�li �ime da se cenjkaju. Ako bi Saladin napao grad,

pretili su da �e uni�titi d�amiju Al Aksa,

jedno od najsvetijih islamskih mesta.

Saladin je promislio o tome. Odlu�io je da krene razboritijim kursom.

On �e po�tedeti hri��ane ako plate otkup. To je bilo dogovoreno

i Saladin je u�ao u sveti grad, svoj cilj, u miru.

Za na�eg gospodara Saladina to je bila velika pobeda.

Razlog za�to je on heroj koga po�tuju u arapskom svetu je to �to je

povratio Jerusalim, u�inio ga ponovo otvorenim gradom

za vernike knjige i preokrenuo sudbinu onog sveta.

Jerusalim je ponovo bio u muslimanskim rukama

i zauzet je mirno, za razliku od krsta�kog osvajanja 88 godina ranije.

No, muslimani su na simboli�an na�in pokazali prezir prema hri��anima.

Kada su Saladinovi pobedni�ki odredi u�li oktobra 1187. u Jerusalim,

jedna od prvih stvari koju su u�inili bilo je da skinu krst sa Kupole

na steni i da ga vuku ulicama Jerusalima,

udaraju�i ga, vredjaju�i i pljuju�i na njega.

Krsta�ke dr�ave su bile slomljene. Pad Jerusalima izazvao je

talase �oka �irom hri��anskog sveta. Gotovo odmah zatim,

do�lo je do poziva na Tre�i krsta�ki rat.

Potresne vesti o porazu krsta�a kod Hatina 1187. godine

i gubitku Jerusalima odjeknule su �irom zapada.

Gotovo odmah zatim, papa Grigorije XIII uputio je

emotivni poziv na Tre�i krsta�ki rat.

Svako zdrave pameti ko ne lije suze, izgleda da je zaboravio ne samo

hri��ansku veru ve� i samu svoju ljudskost. Ti divlja�ki varvari,

�eljni hri��anske krvi, upotrebili su svu svoju silu da obe��aste

sveta mesta i prognaju po�tovanje Boga u ovoj zemlji.

Razlika izmedju Tre�eg i Drugog krsta�kog rata bila je u tome �to je

sada zapadna Evropa imala veoma jasan cilj.

Bilo je sasvim jasno zbog �ega �e voditi ovaj krsta�ki rat,

oko povra�aja Jerusalima. Talasi �oka koji su prostrujali

zapadnom Evropom posle Hatina i gubitka Jerusalima bili su ogromni.

Najmo�nije vodje Evrope sakupili su se da proglase vra�anje

svetog grada Jerusalima, za sva vremena.

Maja 1189. prva vojska od 100.000 ljudi napustila je Nema�ku,

na �elu sa carem Fridrihom Barbarosom.

Car Fridrih Barbarosa bio je car Svetog rimskog carstva,

najmo�niji �ovek u zapadnoj Evropi.

Do tada je ve� 40 godina sedeo na prestolu.

Bio je veteran Drugog krsta�kog rata, jedan od retkih ljudi koji su

jo� bili �ivi u vreme Tre�eg. Njegov autoritet bio je ogroman.

Saladin je bio prestra�en. Znao je da je ovo najja�a karta

na koju hri��ani mogu da odigraju.

Medjutim Barbarosa se udavio prelaze�i jednu re�icu na putu

u Svetu zemlju. Najve�i deo njegove vojske je izgubio �elju

da nastavi i vratio se ku�i.

Ostale su vojske kraljeva Engleske i Francuske. Engleski kralj,

33-godi�nji Ri�ard I bio je onaj koji je dominirao u ratu.

U na�im mislima do�ivljavamo ga kao jednog od najve�ih

kraljeva Engleske, jednog od mitskih kraljeva engleske pro�losti.

U stvarnosti, on bi sebe do�ivljavao kao Francuza,

kako bismo to danas rekli. Njegovi glavni posedi bili su u

dana�njoj Francuskoj, a An�ujsko carstvo koje je obuhvatalo Englesku

i velike delove kontinenta prostiralo se �irom francuskog sveta.

Ri�ard I je bio sin Henrija II i Alijenore Akvitanske.

Ve� je bio iskusni zapovednik. On je proveo najve�i

deo �ivota bore�i se u Francuskoj i znao je da uspeh u bici

iziskuje punu ratnu blagajnu.

Bio je potpuno svestan da krsta�ki pohod ko�ta i da mu je,

ako �eli da povede uspe�an krsta�ki pohod i postigne svoj cilj,

neophodna finansijska podr�ka. Da bi je obezbedio,

bio je bukvalno spreman da uzme novac odakle god mo�e.

Raspisani su novi porezi, takozvani Saladinov desetak,

da bi finansirali Ri�ardov krsta�ki pohod.

Uz to, Ri�ard je prodao sve �to je posedovao - zamkove, gradove

i zemlju da bi obezbedio snabdevanje pohoda.

Govorilo se da bi prodao i London, samo da je mogao.

On je bio odlu�an da ne ponovi fijasko Drugog krsta�kog rata.

To je bila najbolje pripremljena

i opremljena kampanja koju je mogao pokrenuti.

Posle �etrnaest meseci priprema, Ri�ard se otisnuo u Svetu zemlju,

u Tre�i krsta�ki rat.

Za to vreme, siguran u svoju snagu, Saladin je odlu�io da pusti

svog zarobljenika Gija Lizinjana. Verovao je da zba�eni

hri��anski kralj vi�e ne predstavlja pretnju.

Sultan je krenuo da oslobodi kralja Gija. Uslovio je kralja da

vi�e nikada ne potegne ma� na njega i bude njegov sluga zauvek.

Kralj je prekr�io obe�anje, Bog ga prokleo.

Gi je prekr�io zakletvu Saladinu i sakupio svoje preostale snage.

Nameravao je da se iskupi i ponovo podigne svoju poru�enu kraljevinu.

On je bio poni�eni �ovek, osramo�en u o�ima hri��anstva.

On je bio �ovek koji je izgubio sveti grad Jerusalim.

U nameri da povrati svoju reputaciju morao je da uradi ne�to izuzetno.

Odlu�io je da sprovede veoma smelu ideju. Ovde vidimo grad Akru.

Ona je bila najva�nija luka na Levantu. Trebalo je da ona bude baza

nove bogate kraljevine. Gi je bio kralj bez kraljevine

i morao je od ne�ega da po�ne.

Utvrdjenu luku Akra, Saladinove snage su zauzele ubrzo

posle pada Jerusalima. Sada je sa vojskom od 400 vitezova

i 7.000 pe�aka Gi odlu�io da je povrati.

Mo�emo videti oblast koju je napao ovde, gledaju�i na kartu.

Ovde dole imamo Kulu muva koju mo�ete videti tamo u luci,

a uzdu� su gradske zidine. Ovo je srednjovekovni grad koji je Gi

odlu�io da opsedne. Postavio je svoje odrede u krug ovde,

tu je utvrdio svoje ljudstvo i ukopao ga.

Muslimani u Akri su gadjali Gijevu vojsku

kamenjem, stenama, �ak i delovima tela.

Vesti o opsadi su do�le do Saladina i njegova vojska je pojurila

niz obalu da pomogne odbrani grada.

Sa dolaskom Saladinovih odreda,

Gi i njegova vojska nisu mogle da se probiju.

Preko dve iscrpljuju�e godine,

muslimani i hri��ani su se borili sa prekidima oko Akre.

Gi je znao da mu treba pomo� ako �eli da se izvu�e iz �orsokaka.

Ona je do�la. Kralj Ri�ard i njegova vojska

od 17.000 ljudi su bili na putu.

Juna 1191. posle vi�e meseci temeljnih priprema i putovanja

koje je trajalo godinu dana, engleski kralj Ri�ard I

i njegova vojska od 17.000 ljudi su stigli u Akru.

Prokleti engleski kralj je stigao. Priredjena mu je velika ceremonija,

jer on je bio mo�ni ratnik velike hrabrosti. Njegov dolazak izazvao je

jezu i strah u srcima muslimana.

Ri�ard i njegovi ljudi su bili trenutni izvor nadahnu�a

za iscrpljenu hri��ansku vojsku.

Ri�ard je preuzeo vodjenje bitke

i za nekoliko nedelja je izveo iz �orsokaka.

On je do�ao sa premo�u zapadne vojne tehnologije.

Imao je ogromne opsadne spave koje je bio u stanju da povede sa sobom.

One su bile gotovo kao ljudske li�nosti za krsta�e.

Nosile su imena poput "Bo�ji li�ni katapult" ili "Zao sused"

i uterale su strah od Boga u srca njihovih muslimanskih suparnika.

Opsadne sprave, prenete u delovima i potom ponovo sastavljene

na Istoku, omogu�ile su krsta�ima da poja�aju bombardovanje Akre

i da se uspenju na zidine.

Medjutim, hronike otkrivaju kako je Saladin mogao da izvede

protivnapad na ove ogromne kule.

Jedan sirijski vojnik je ponudio Saladinu recept za gr�ku vatru,

neku vrstu srednjovekovnog napalma. Na�injena od sirove nafte

i lepljive smole sa drveta ona je bila razaraju�a.

Pretvarala je u pepeo sve i svakoga na svom putu.

U stvari nju je veoma te�ko napraviti,

a klju�ni sastojak je nafta

zato �to ona pru�a uporniji plamen koji ne�e samo poprskati ne�to.

To naime nije te�ko. Plamen �e se zaka�iti za metu i upaliti je.

Jedan za drugim, plotuni gr�ke vatre su padali na krsta�ku vojsku.

Iznenada, Ri�ard se na�ao u defanzivi,

po�to su sve tri njegove d�inovske kule nestale u plamenu.

Ble�tavi projektili gr�ke vatre pogadjali su svoje mete

koje su nestajale u plamenu.

Po�to je ostao bez velikih ratnih ma�ina,

Ri�ardu je o�ajni�ki bila potrebna nova strategija.

Svojim vojnicima je ponudio po �etiri zlatnika za svaki kamen

koji sklone iz osnovica neke od kula.

Ono �to je u�inio bilo je da velike napore usredsredi na jednu ta�ku

da bi se stvorila bre�a u zidinama. To je bio duboki prolaz kroz

koji su krsta�i mogli da udju u grad.

Posle pet nedelja borbi, Ri�ardovi odredi su se probili kroz

zidine Akre, zauzeli grad i uzeli 2.700 Saladinovih ljudi kao taoce.

Do tada neometani Saladinov uspon bio je zaustavljen.

Baha al Din svedo�i o uticaju ovog poraza na muslimanskog vodju.

Pristupio sam Saladinu.

On je bio kao roditelj

koji je ostao bez deteta.

Te�io sam ga kako god sam mogao

i ubedjivao ga da misli na svoju du�nost prema Palestini i Jerusalimu

i da spasi muslimane koji su ostali u gradu.

Akra je bila velika pobeda za krsta�e i Ri�arda.

Njegova hrabrost u borbi donela mu je slavu u celom hri��anskom svetu,

a sa njom i novo ime - Ri�ard Lavlje srce

Tre�i krsta�ki pohod je sada mogao da nastavi prema Jerusalimu,

da oslobodi Sveti grad.

Ri�ard je medjutim prvo morao da re�i pitanje hiljada talaca.

Poslao je ultimatum Saladinu. Ljudi �e biti pu�teni u zamenu

za otkup od 200.000 zlatnika i relikviju Krsta Gospodnjeg.

Pregovori su trajali i Ri�ard je zaklju�io, verovatno ta�no,

da Saladin koristi ove taoce da bi otegao pregovore i iscrpeo Franke.

Ri�ard je bio sve pometeniji i kona�no je u�inio ono �to su neki

okarakterisali kao ratni zlo�in.

Zbog toga je bio kritikovan i u svoje vreme.

Ri�ardova dela tog dana u Akri u�la su u istoriju

kao jedna od najnemilorsdnijih epizoda krsta�kih ratova.

Neprijatelj je izveo zarobljenike kojima je Bog namenio mu�eni�tvo.

Sa ma�evima u ruci hladnokrvno su ih ubili.

O pokolju muslimanskih zarobljenika u Akri jo� uvek se govori

kao o jednom veoma okrutnom dogadjaju.

Ri�ard je po mom mi�ljenju bio okrutan u potpunosti.

Ru�ard je preduzeo tako surove mere jer je verovao da nema alternativu.

U najhladnijem, najprora�unatijem vojni�kom smislu, to je ta�no.

Ovi ljudi su mu bili teret.

Morao je da ih hrani, da se brine o njima, da ih �uva.

Te�ko da je nameravao da ih oslobodi, jer bi se oni vratili i ponovo

ga napali, tako da je poku�ao da re�i situaciju brzo i delotvorno.

To je bilo veoma okrutno delo, ali mu je omogu�ilo da iskoristi

trenutak i po�ne napredovanje na jug radi ispunjenja

njegove misije oslobadjanja Svetog grada.

Pobedonosna krsta�ka vojska od 12.000 ljudi

napustila je Akru avgusta 1191.

i krenula na jug ka svom krajnjem cilju - Jerusalimu.

Saladin je morao da zaustavi Ri�ardovo napredovanje

na jug ka Jerusalimu. Ako to ne bi uradio,

rizikovao je da izgubi Sveti grad i svoj uticaj u islamskom svetu.

Kada su krsta�i napustili Akru bili su veoma samopouzdani.

Bili su ubedjeni da �e biti u stanju da poraze muslimane.

I�li su u veoma osobitoj formaciji. Dublje u kopnu su bili pe�aci

�ija najva�nija uloga je bila da �tite te�ku konjicu.

Sama konjica je bila postavljena sa Templarima na �elu

i Hospitalcima na za�elju. Najja�i ljudi su odredjeni

da �uvaju najranjivije delove kolone.

Izmedju konjice i mora i�la je komora, najslabiji, najsporiji

i najte�i deo vojske za odbranu.

Na kraju, po moru je plovila krsta�ka flota, klju�na

za snabdevanje vojske. To je bio mar� iz ud�benika.

Tre�i krsta�ki rat postao je rat volje izmedju

dva velika �oveka - Ri�arda i Saladina.

Obojica su bili ratnici, diplomate, stratezi najvi�eg reda.

Saladin je nameravao da uni�ti krsta�e na putu do Jerusalima.

Njegovi strelci su stalno napadali, ali je Ri�ard bio nezaustavljiv.

On u ovom periodu pokazuje ogromnu harizmu vojnog vodje

i ogromnu disciplinu. Pokazuje da je u stanju da nastavi

napredovanje trupa, �ak i dok su tu�ene strelama.

�uli smo za ljude iz kojih vire 10 strela,

ali jo� uvek ostaju u poretku i mar�iraju. To je potpuno osujetilo

Saladinov plan da proredi krsta�e tokom njihovog mar�a.

Ova disciplina pokazuje da je Ri�ard bio pravi vojni genije.

Ri�ardova vojska je pre�ivela Saladinov napad

i stigla do Jafe septembra 1191.

Mesec dana kasnije on je napustio obalu

i odjahao u unutra�njost ka Jerusalimu.

Ri�ard je sada bio zabrinjavaju�e blizu Svetog grada.

A onda je doneo �uvenu i zapanjuju�u odluku koja je do sr�i

uzdrmala njegovu vojsku i o kojoj od tada istori�ari raspravljaju.

Izmedju Jafe i Jerusalima je oko 70 kilometara,

a Ri�ard je zastao na svega nekoliko kilometara od Svetog grada.

Uvideo je da krsta�i, ako ga zauzmu, ne�e mo�i i da ga odr�e.

Mno�tvo vojske je bilo razjareno. Do�li su da oslobode Sveti grad

i nisu mogli dopustiti da ga ne napadnu.

Ri�ard ih je nadvladao, okrenuo nazad i vratio ka obali.

Ri�ard se pla�io da njegova smanjena vojska od 12.000 ljudi nema �anse

da zauzme Sveti grad i odbrani ga od neizbe�nog

Saladinovog protivnapada, uz poja�anja iz celog islamskog sveta.

On nije uspeo u osnovnoj misiji Tre�eg krsta�kog rata -

ponovnom zauzimanju Jerusalima.

Duboko u njegovom srcu i duboko u njegovim porivima, mislim da je bila

istinska �elja da nastavi ka Jerusalimu i zauzme ovaj sveti grad.

Zbog toga je krsta�ki pohod i pokrenut. Medjutim, u isto vreme,

on je bio general i kralj.

Znao je da mu vojni�ki ose�aj govori da Jerusalim ne mo�e biti zauzet.

On nije imao resurse. U najboljem slu�aju, on nije mogao da ga zadr�i,

�ak i ako bi uspeo da ga nekim �udom zauzme.

U prole�e 1192. Ri�ard se vratio u Akru,

obalski grad koji je zauzeo osam meseci ranije.

Odlu�io je da u�vrsti gradove koje je zauzeo du� obale,

ostavljaju�i vrata otvorenim za budu�i krsta�ki pohod.

No, njegova odluka vratila je inicijativu nazad

u ruke njegovog arhineprijatelja Saladina.

Kako vi�e nije bio primoran da �titi Jerusalim, Saladin je pokrenuo

ble�tavi napad na obalski grad Jafu, kraj dana�njeg Tel Aviva.

Ovde u Jafi, Saladin je poku�ao da slomi hri��ansko upori�te na obali.

Poslao je grupu ljudi i oni su opseli grad. Vrlo brzo su prodrli unutra

i jedino je citadela pru�ala otpor. Garnizon je bio o�ajan.

Poslali su poziv Ri�ardu koji je bio dalje uz obalu kod Akre.

Ri�ard je odmah reagovao. Sakupio je ne�to vitezova i samostrelaca

i oplovio niz obalu do Jafe.

Na pla�i ispred grada, Ri�ard je

pokazao svoje nadahnuto vojno vodjstvo.

Krsta�i su gledali porazu u lice. Medjutim, sa ogromnom hrabro��u

Ri�ard je poveo svoju malu spasila�ku vojsku u borbu,

dok je Saladin gledao.

Oba �oveka su razvila pravi respekt za onog drugog tokom ratovanja.

Mislim da je Saladin znao da je Ri�ard prava vojna snaga

sa kojom se mora ra�unati i mislim da je Ri�ard znao da je Saladin

gotovo jedinstven u islamskom svetu

po tome �to je stvorio ujedinjeno carstvo.

Saladinovo divljenje prema krsta�kom kralju je raslo dok je gledao

kako Ri�ard tera muslimanske snage sa pla�e u grad.

Bitka se vodila ulicu po ulicu, dok su krsta�i preotimali

Jafu od Saladinovih trupa. Tokom bitke,

plotun strela oborio je Ri�ardovog konja.

Vide�i kralja kako je ranjiv i izlo�en, Saladin je naredio

svojim ljudima da mu po�alju zamenu.

Kako se bitka nastavljala, obe strane su bile nadvladane

iscrpljeno��u i umorom. Medjutim, na kraju je Ri�ardov organizovani

i siloviti napad bio isuvi�e za Saladinove ljude i oni su se povukli.

Do septembra 1192. dve vojske su dovele jedna drugu

do mrtve ta�ke. Saladin se suo�io sa

naraslim nezadovoljstvom svojih muslimanskih saveznika.

Vi�e nije bio siguran da mo�e da odr�i ovaj nivo borbe

i rata neodredjeno dugo. Razlog je bio to �to su njegovi vojnici

bili iz ovih zemalja. Oni nisu do�li sa strane, nisu bili pla�ani,

nisu bili spremni da prate svoje vodje do sudnjeg dana.

To su bili ljudi iz okolnih sela i gradova koji su imali

porodice, imovinu, zemlju koju su morali da obradjuju

i nisu voleli da stalno budu odsutni.

Ri�ardu, �iji je autoritet osporen kod ku�e u Engleskoj i Saladinu,

bilo je potrebno primirje.

Dogovoreno je da hri��ani zadr�e obalske gradove od Jafe do Tira,

ali da Jerusalim ostane u muslimanskim rukama.

Zauzvrat, hri��anskim hodo�asnicima bilo je dozvoljeno

da udju u Jerusalim i iska�u po�tovanje Svetom grobu.

Sam Ri�ard Lavlje srce nije kro�io nogom u Sveti grad.

Odbio je da udje u Jerusalim dokle god je u rukama neprijatelja.

Oktobra 1192. Ri�ard je krenuo za Evropu. Saladin je primio izaslanika

engleskog kralja koji se zarekao da �e se vratiti da povrati

celu teritoriju Jerusalima nazad, kada skupi jo� novca i ljudi.

Preko glasnika, Saladin je poslao svoj odgovor:

"Ako �e ova zemlja biti izgubljena pre bi voleo da je uzme

Ri�ardova mo�na sila nego bilo koji drugi vladar".

Samo �est meseci kasnije, marta 1193.

Saladin je umro u dobi od 56. godina, iscrpljen mar�evima, opsadama

i bitkama koji su trajali du�e od pet godina.

Njegov verni prijatelj Baha al Din se�ao se tog tu�nog dana.

Stigao sam kada je ve� bio mrtav i oti�ao Bogu na istinu.

Citadela, grad i svet bili su nadvladani takvim ose�anjem gubitka

da bi to samo Bog mogao pojmiti.

�alost, tuga, suze i pla�

nijednom �oveku nisu davali da gleda u bilo koga drugog.

Mislim da je Saladinovo zave�tanje bilo to �to je

on bio �ovek koji je povratio Jerusalim. Njegovo zauzimanje je

ispunilo mnoge nade muslimana Bliskog istoka.

Ali, za Ri�arda Lavlje srce je Saladinova smrt koja je usledila

tako brzo po�to je napustio Svetu zemlju bila gorka ironija.

Da je Ri�ard ostao tokom te poslednje zime,

njegov glavni neprijatelj bi oti�ao. Muslimanski svet bi se raspar�ao.

Posle Saladinove smrti usledila je borba oko nasledja,

a Ri�ard bi bio na savr�enom mestu da to iskoristi.

Ri�ard Lavlje Srce se nikada nije vratio u Svetu zemlju.

Umro je 1199. od rane strelom koju je zadobio dok se borio u Francuskoj.

Krsta�ki pohodi �e biti povremeno pokretani u narednih stotinu godina,

ali je odu�evljenje za oslobadjanje Svete zemlje

na kraju po�elo da nestaje.

Ovaj pokret doneo je samo jednu pobedu, samo jedan uspeh,

a to je Prvi krsta�ki rat.

Istina je naravno da krsta�ki pohodi nikada nisu uspeli

da nadvladaju islam tokom 12. i 13. veka.

Takodje, tokom ovog vremena krsta�i su gubili bitku.

O�ajni�ki su nastojali da se odr�e ili da povrate izgubljeno,

a nikada nisu postigli punu pobedu.

Godine 1291. poslednja hri��anska predstra�a Akra,

pala je u ruke muslimana.

Dvestogodi�nja krsta�ka vojna

okupacija Svete zemlje bila je gotova.

Medjutim, psiholo�ki o�iljci su ostali.

Krsta�ki pohodi imali su veoma duboki uticaj na arapsko dru�tvo.

Na njih se gledalo kao na varvarski upad i pri�e o tim pohodima jo� se

pri�aju po kafanama i u krugu porodica kao da su se desili ju�e.

Kada god bi Zapad ponovo napao region,

ljudi bi govorili da je to jo� jedan krsta�ki pohod.

Posle njihove pobede u Prvom krsta�kom ratu,

hri��ani su se o�ajni�ki borili da se odr�e u Svetoj zemlji.

Ipak, na krajuje Saladinovo zauzimanje Jerusalima 1187.

bilo vesnik pogibije hri��anske stvari.

Krsta�ki ratovi su bili sudar dve civilizacije.

Svaka se borila za Svetu zemlju

i svaka je verovala da je Bog na njenoj strani.

Krv koju su obe strane prolile zauvek je

redefinisala odnose izmedju hri��ana i muslimana.

Ovaj epski sukob koji se desio pre skoro hiljadu godina

izmedju dva ideala - krsta�kog pohoda i d�ihada,

baca svoju senku sve do danas.

Preuzeto sa www.titlovi.com