Original subtitles

Ako pitate prose�nog roditelja da li veruje u Deda Mraza,

Re�i �e: Naravno da ne, nisam lud. Pretvaram se zbog dece.

Ali kada to isto pitate decu,

normalno dete �e odgovoriti: Ne, nisam lud. Roditelji kupuju poklone.

Pretvaram se da verujem da ih ne razo�aram i da dobijem poklon.

Zapravo niko ne veruje.

Svi tvrde da se pretvaraju zbog drugih. Ipak, stvar funkcioni�e.

Oblikuje na�u dru�tvenu stvarnost.

HJUSTON, IMAMO PROBLEM Obrada by: www.exyu-subs.tk

Leva. -Ova? -Ne, leva.

Leva. -Ova? -Ne. -Jako je lepa.

Ne, molim te. Dobro. Koju �eli�? Ovu?

Da! -U toj izgleda� matoro. Hvala ti. Nema na �emu.

Sve ide do�avola. NASA nije vi�e onakva kakve se se�am.

Sada Rusi �alju ljude u svemir, ne mi.

Vi�e ne znamo ni kako se to radi.

Ivan ija smo poslali �oveka na Mesec.

A sada je vrhunac tip koji isko�i iz balona s Red Bulom. Ma dajte!

Mislite da to i�ta vredi? Ne vredi.

U Isto�noj Evropi je hladno. Treba vam pomo�? U redu je.

Nemam pojma gde Ivan nalazi te ku�ne pomo�nice.

Ima dobar ukus. -Da. Idete tamo s njim? -Da.

Mislim da �e ga u Zagrebu �ekati jo� ljudi.

Valjda znate u �ta se upu�tate. -Da.

�ta vam se dogodilo?

Javio mi se jedan �ovek iz SAD

koji tvrdi da je moj otac. Ivan Pavi�.

Znate �ta? Ceo �ivot �ivim bez oca.

Smatrala sam da je poginuo. Mislim...

Ja sam s njegovom majkom odlazila na njegov grob.

"Me�unarodni aerodrom D�ord� Bu�."

Mislim da �e ovo biti zanimljivo putovanje. -Jako.

Tim pre �to nisam bio tamo 50 godina.

Dolazi li Nata�a na Pag? Da, na�i �emo se na Pagu.

Izvrsno. Jako mi je drago. -Da.

To je dogovoreno s njom? -Da.

Mnogi dosijei iz 1960-ih tek su sada dostupni javnosti.

Nakon 50 godina imamo jasniju sliku onoga

�to se zapravo desilo 1960-ih.

To je to.

Nema stakla unutra?

Ne. �uvajte nogu. Evo ga.

To je ono �to tra�imo. Evo ga. Herman Poto�nik.

Slovena�ki nau�nik.

Godine 1929. Pisao je drugu knjigu o putovanju u svemir.

Zaista revolucionarne ideje, s mnogo detalja.

Na�alost, umro je dok je pisao drugu knjigu.

Izgubilo se sve na �emu je radio.

Krajem 2. Svetskog rata

jugoslovenska obave�tajna slu�ba otkriva lokaciju tih spisa.

Javili su to vo�i jugoslovenske komunisti�ke partije J. Brozu Titu

i informisali ga o njihovoj potencijalnoj va�nosti.

Tito je tra�io da spise pregledaju stru�njaci

koji su zaklju�ili da sadr�e vrlo detaljna uputstva o tome

kako izgraditi svemirsku letelicu koja bi mogla da otputuje na Mesec.

Tito je shvatio da bi spisi mogli da pomognu njegovoj mladoj dr�avi

koja �e se na�i izme�u isto�nog i zapadnog bloka.

Tito nare�uje pokretanje svemirskog programa.

Postao sam deo in�enjerskog tima

koji je radio na razvoju modula za ljudsku posadu

jugoslovenskog svemirskog programa.

Videli smo da su Jugosloveni uporno tra�ili lokaciju za testiranja

gde bi testirali svemirsku tehnologiju.

Istovremeno, Jugoslavija je gradila ogromnu podzemnu vazduhoplovnu bazu,

Objekat 505, koji je savr�eno odgovarao.

Dodelili su me timu oficira za kontraobave�tajnu bezbednost.

Morali smo da iselimo nekoliko sela

kako seljaci ne bi obra�ivali polja u blizini

i da stranci ili turisti ne bi fotkali.

Hajdemo.

Kad u�emo, pokaza�u vam da u narednih 50 metara...

Do�la je policija. Nema problema. Javi�emo im se.

Vi ste na�? -Da. Anga�ovali su me da im poka�em podzemni objekat.

Ppznajem situaciju. Sta je ovo? Vi ste?

On je iz SAD. Amerikanac. Da. -A kamera?

Snimamo ne�to. Sada ne.

Proveri ovo. -�ta �e Amerikanac tu?

On je... -Istori�ar. Pitaju �ime se bavite.

Mo�e� da prevede�? -Da. Razumete engleski? Malo.

Istori�ar sam. Zanima me istorija ovoga objekta.

�ta ka�e? -Da je istori�ari da ga zanima istorija ovog mesta

i pri�a o svemirskom programu... -U redu.

Tu smo. -Imali smo svu opremu za testiranje,

ali objekat jo� nije bio u funkciji. -Jo� su ga gradili.

U oktobru 1957. Po�elo je svemirsko doba.

Rusi su lansirali vi�estepenu raketu

koja je nosila prvi ve�ta�ki satelit. Sputnjik 1.

Predvideo sam da �e do�i dan

kad �e se bitke odvijati u svemiru, a ne u vazduhu.

Narod SAD je poni�en, uznemiren i nesre�an.

Nije u pitanju samo na� ponos nego i na�a bezbednost.

Na�a je zemlja u nevolji. -Moramo da zaklju�imo

da �e za deset godina Rusija biti daleko ispred nas.

Nekoliko meseci nakon pokretanja svemirskog programa.

Tito je do�ao u Objekat 505 u iznenadnu posetu.

Kontraobave�tajna slu�ba bele�ila je takve posete za internu upotrebu.

Otkri�e i osvajanje drugih planeta i svemira

zavisi od zajedni�kog truda Zemljana

da istra�e kakve kom�ije imaju.

Tito je insistirao da se stvari ubrzaju,

�to su mu na�i in�enjeri i obe�ali.

Da �e na� projekat biti bolji od sovjetskog Sputnjika.

Tamo dole je bila velika lansirna rampa.

Trostepenska raketa s malim modulom. -Aha.

U modul smo stavili prase. -Prase? -Da.

Projekat koji je bio realizovan zvao se Triglav 1, trostepena raketa,

koja je uklju�ivala mnoga Poto�nikova re�enja.

Radar, preuzmi kontrolu. Gubimo vizuelni kontakt.

Kad je raketa zavr�ena, poletela je do stratosfere.

Pomogli smo da se sakrije pad modula.

Pao je u me�unarodne vode, na granici s Italijom.

Na� brod se sreo s italijanskom vojskom,

koja je registrovala prekr�aj,

jer je na� brod morao da u�e u italijanske vode.

Tako su Italijani mogli da naga�aju po �ta je do�ao na� vojni brod.

Prasence je pre�ivelo let.

Ijalo? Nata�a. Ziga, koliko je?

Da, ja sam, Ivan. Sve je u redu, sleteli smo.

U Hrvatskoj sam. Vidimo se na Pagu. Zdravo!

Dru�e Tito, �elite li da iskoristite priliku

i ka�ete gra�anima SAD koja je va�a posebna poruka za njih.

Dru�e Tito... -U redu je.

�elim da iskoristim ovu priliku da pozdravim gra�ane Amerike

i da im po�elim svako dobro. Tako�e, za sve one u Americi

koji gaje simpatije za na�a...

Ne, ne... Nastojanja. Nastojanja

da stvorimo novu, sre�nu i sna�nu Jugoslaviju.

Idemo levo. -Ovuda.

Pa �emo videti... Mislim da je tu negde, ne se�am se ta�no.

Mislim da je to ova zgrada.

Bila je manja od ostalih. -Dobro. -Vratimo se.

Zapela mi je noga. -Koja? -Desna.

Mo�e� li da me gurne�? Moju nogu.

Mo�e� li da je izvadi�? -Ne.

Dobro si? -Jesam.

Ivan je rekao da su Jugosloveni morali da improvizuju.

Nisu imali resurse kao Amerikanci ili Sovjeti.

Postavili su ovaj rezervoar za budu�e jugoslovenske astronaute.

Simulacija beste�inskog stanja plutanjem u vodi.

Budu�i astronauti u�li bi u rezervoar, pod vodu,

i dobili zadatke. Izazov je bio izvesti ih dok plutaju,

da se naviknu na beste�insko stanje.

Nakon poletanja trostepene rakete po�elo je planiranje ve�e.

Ali nije bilo novca i razvoj je zaostajao.

Svemirski program je o�ito bio preskup.

Bio je to za nas prili�an udarac,

iako smo na neki na�in bili spremni za to.

Jugoslavija bi trebalo da uzme kredite.

Ali kreditori tra�e da im ta�no predo�ite za �ta vam treba novac.

Re�i me�unarodnim kreditorima da finansiramo svemirski program

bilo je nemogu�e.

Tito je bio �ovek velikih apetita, velikih ideja.

Odustajanje od svemirskog programa bi zna�ilo neuspeh.

To bi rezultiralo politi�kim posledicama, pa i za Tita.

Prora�uni finansijskih stru�njaka su bili takvi

da bi Jugoslavija mogla da bankrotira.

SAD ima suprotan problem.

Imali su novac, ali ne i tehnologiju.

Neuspeh lunarne sonde Pionir O, raketa Vangard...

Na vlast je do�ao Kenedi, koji je bio pod velikim pritiskom

da se ne�to u�ini. Mora da razmotri sve mogu�nosti.

Na� svemirski program je pod revizijom.

Slu�aju�i potpredsednika koji predsedava Svemirskim ve�em,

ispitali smo na�e jake i slabe ta�ke.

Gde mo�emo da uspemo, a gde ne.

Ovde vidimo podzemnu vazduhoplovnu bazu, tzv. Objekat 505.

I prva identifikacija, fotografija lansiranja rakete van atmosfere.

CIAje rekla Kenediju da jugoslovenski svemirski program

ima sli�nosti s ameri�kim.

Kenedi je poslao iskusnog diplomata Harimana u Beograd

da ispita teren. -Drago nam je �to smo opet u Beogradu.

Drago mi je �to �u se opet sresti sa predsednikom Titom.

Razgovara�emo o temama za koje postoji obostrani interes.

Major Hafner mi je naredio

da za Amerikance napravim prili�no ulep�ani izve�taj.

Iako je na� program bio je na dobrom putu, nije bio funkcionalan.

Je li istina da su se izve�taji o svemirskom programu la�irali

kako bi se prikazao u lep�em svetlu? Jeste li vi to naredili?

Ne. Izve�taji o na�em svemirskom programu

uvek su bili realni.

Mo�da su nau�nici ponekad preterivali.

Ali nisu bili namerno la�irani.

Nismo smeli da prevarimo budu�eg kupca.

Falsifikovao sam skice,

ulep�avao rezultate testnih lansiranja.

Dozvoljavam da su neki tehni�ki detalji bili prikazani vi�estrano.

Ra�unali smo da �e predstavnici NASA rado do�i u Jugoslaviju.

I do�li su.

G. Skot', dobro do�li u Sloveniju. Cemu se radujete?

Razmeni sa nau�nicima u Sloveniji

jer znamo da postoji visok nivo razumevanja

i o�ekujemo da nam postave zanimljiva i zna�ajna pitanja.

Naravno, s obzirom na to �to smo dosad videli u Jugoslaviji,

radujemo se gostoljubivosti ljudi

i zabavi u kojoj �emo zasigurno u�ivati.

NASA-ina delegacija bila je vrlo impresionirana na�im programom.

Procena zvani�nika bila je da je re� o naprednom programu

kao i da je i tehnologija napredna.

Kri�om verujemo da Amerikanci veruju u nas.

To je na�in na koji mitovi funkcioni�u.

Znam da nije istina, ali znam da drugi veruju da to va�i za mene.

To je deo ameri�ke naivnosti.

Skloni su da veruju tajnama drugih.

Tito je odlu�io da program ponudi Amerikancima za odre�eni iznos.

Ovo je slovena�ka ambasada. Ali nekad je bila jugoslovenska.

Dobro jutro!

To je to. Konferencijska soba. Tu se sve odigralo.

Tu je stajao veliki konferencijski sto,

gomila stolica, papiri svuda,

ameri�ki i jugoslovenski zvani�nici su tu pregovarali.

I o�ito veliko obezbe�enje.

Amerikanci su, kao �to je i obi�aj kapitalisti�kih dr�ava,

poku�ali da smanje iznos. Ali mi nismo popustili.

Tra�ili smo tri milijarde dolara.

Dogovorili su se. 2,5 milijardi dolara za svemirski program.

Bilo je to tri puta vi�e od NASA-inog godi�njeg bud�eta.

Javnost nije znala za�to je Tito dobio taj novac.

Re�eno je da je to pomo� SAD za razvoj Jugoslavije.

Gledano u dana�njim okvirima, NASA je platila 50 milijardi dolara.

Ono je ostrvo Pag, tu sam se rodio.

Tu sam se ven�ao i sada sam opet ovde.

Sutra �ete prvi put videti svoju �erku posle... -Da.

Nikad je nisam video, nemam ni njenu fotografiju.

Ne znam kako izgleda, ali mislim da �emo se nanju�iti.

Moja �erka. -Dobar dan. Martina, drago mi je.

Ivane, sve u redu? -Jeste.

Matej, ho�e� da nam pomogne�? -Nema problema.

Ovo je moja �erka Ana, doktor nauka.

Od 1983. Radila je za jugoslovensku dr�avnu bezbednost.

Kasnije za slovena�ku, tako da smo porodi�na firma za obezbe�enje.

Ta�no.

Tito je bio pravi operativac.

Znao je da proda da se nije znalo �ta je prodao.

Sve �to se nalazilo na institutu, dokumentacija, skice i oprema,

sve je to moralo da ide Amerikancima.

Jugoslavija je imala logisti�ki problem.

Kako da prebace hiljade komada opreme u SAD, a da niko ne ukapira?

Dobro do�li. Izvolite. -Hvala.

Za prevoz modula i rakete smi�ljen je plan

prema kojem je sve trebalo prebaciti u neutralnu dr�avu.

Odlu�ili smo se za Maroko.

Za�to Maroko? Jer je �lanica Pokreta nesvrstanih

i ima veliku ameri�ku vojnu bazu.

Organizovali su Titovu posetu Maroku kao deo Puta mira.

Brodu Galeb pridru�ili su se i drugi, uklju�uju�i i transportni,

koji su nosili celi jugoslovenski svemirski program.

Galeb je bio Titova perjanica, koristio se u diplomatske svrhe.

Njime je putovao �irom sveta.

Titova flota bila je najbolja kamufla�a,

pa smo neprime�eni pre�li Sredozemno more,

tu su dozvoljenu kontrolu saobra�aja vr�ili Italijani i Francuzi,

kao i pregled brodova.

More je bilo mirno i na putu nije bilo problema.

U jednom trenutku Tito se prebacio na susedni brod.

Mo�da mu je Jovanka dosa�ivala ili je bila nervozna,

pa je hteo da se skloni. Jovanka je ponekad umela da bude dosadna.

Pogotovo prema �lanovima slu�be bezbednosti.

Ovo je Titova spava�a soba. -Vidi ti to.

Nikad ne bih o�ekivao tu boju u Titovom krevetu.

Ru�i�asta. -Lepa je. Jeste. Fini, tvrdi du�ek.

Rod�ere, nemoj da ga slomi�.

U redu je? -Da.

To je predivna ideja o mitu da je to Kazablanka

jer je Kazablanka svojevrsna pozadina

gde drugi obavljaju svoje prljave poslove.

U filmu "Kazablanka" gotovo da nema Marokanaca.

Pojavljuju se samo kao statisti.

Idemo jo� malo zajedno, pa �u onda sama dalje.

Kuda �ete? Da ispunimo o�evu �elju.

A to je? Imam mnogo pitanja.

Idem u kratku posetu. Dobro. Prijatelju va�eg oca?

Nije prijatelj nego o�eva operativna veza.

Pozva�u vas. -Bi�emo tu, pa se javite kad zavr�ite.

Dogovoreno? -Da. Zdravo!

Tito se zadr�ao u Maroku dva dana,

tokom kojih je s brodova trebalo istovariti sve kutije.

To se nije dogodilo u Kazablanki nego dalje u ameri�koj vojnoj bazi.

Ali u tajnosti. Amerikanci su ih pretovarili na svoje brodove

i odvezli ih u SAD.

Svesni smo da samo u miru mo�e da se stvara,

da je mir neophodan uslov za izgradnju socijalizma,

me�unarodne saradnje i globalnog napretka.

Marokanski kralj nije mogao da pita direktno ni Tita ni njegovo osoblje

O �emu je re�. To se tako ne radi u obave�tajnim slu�bama.

Iz ovog spisa je vidljivo da kralj nije znao �ta se doga�a.

Taj ste spis dobili od prijatelja va�eg oca? Ne�u vi�e ispitivati.

Sve je zavr�eno u poslednjem trenutku.

U znak zahvalnosti, Tito je svakom od nas poklonio ovakav pi�tolj

i zahvalio nam se na u�estvovanju.

U Jugoslaviju smo se vratili drugim prevoznim sredstvom,

a Tito je nastavio put prema drugim dr�avama Afrike.

Dok su napu�tali Maroko, Sovjeti su poslali prvog �oveka u svemir.

Jurija Gagarina. Jugosloveni su osetili olak�anje

�to su uspeli da postignu dogovor pre nego �to se to dogodilo.

Odlu�ili smo da odemo na Mesec,

odlu�ili smo da odemo na Mesec u ovoj deceniji, kao i druge stvari,

ne zato �to je to lako, nego zato �to je te�ko.

Gra�anke i gra�ani Jugoslavije, drugovi i drugarice,

novo atomsko doba i prodor �oveka u svemir

u�inili su da se ljudi boje genijalnih tekovina ljudskog uma.

Mo�da �e ne�to od toga biti kori��eno van na�e zemlje.

Ali neka nam to ne smeta

jer ulazimo ne samo s velikim uspesima u razvoju socijalizma

nego i s najboljim izgledima za dalji napredak

kojim �emo podi�i standard i stvoriti bolju budu�nost.

Idemo. Dole prema moru, ako uspemo.

Mislim da mo�emo da pro�emo tu s leve strane.

Zapravo ne. Tu desno. -Gde?

Ako uspemo da do��emo. Cekajte, ispa��e. Cekaj.

Prvo stani, pa razmisli i pogledaj, pa da vidimo... -Hajdemo levo.

Doveo sam te tu da ti poka�em gde sam izveo svoj prvi ogled.

Projektovao sam brod... Zaista? Da. Od bureta.

Bureta? -| zaplovio sam. Da me otac nije izvukao iz mora,

sigurno bih se udavio.

Koje sam batine dobio od oca!

Verujem, ako si dovde do�ao u buretu.

Do�li smo tu samo zbog bureta?

Da. To je zna�ajna epizoda u mom �ivotu.

Mogao si to da mi ispri�a� i u hotelu.

Jugosloveni su prodali svoj svemirski program

i zemlja je napredovala.

Ne samo da su se re�ili finansijskog tereta nego su im za njega i platili.

Odjednom je standard porastao

i bio je najvi�i me�u socijalisti�kim zemljama.

Titova li�nost je vi�estrana i bogata, kao i na�a revolucija,

nezaustavljiva u svom hodu. Zahvaljujem ti u ime komunista

na svemu �to si uspe�no i sa �arom revolucionara dosad u�inio

i �elimo ti jo� mnogo zdravlja i godina �ivota

kako bi nas i dalje vodio, podsticao i inspirisao.

Amerikanci su dobili jugoslovensku tehnologiju

koja nije funkcionisala. Problemi su po�eli odmah.

Kad smo sve to dobili, nismo imali ama ba� ni�ta.

Strahovali smo da nema ni�ega

jer nisu mogli da zadr�e ni svinju koju su lansirali s obale.

Pokupili su je i ispekli. I uz to dobili milijarde na�eg novca.

U me�uvremenu, sve smo njihove planove bacili.

Amerikanci su bili besni. -�ta su rekli?

Da smo im prodali nerazvijeni program.

Nastala je uzbuna na institutu.

Uspostavljena je direktna veza sa SAD, radili smo i no�u.

To je tipi�no za mitske konstrukcije.

Suprotnosti se podudaraju.

S jedne strane, Balkan je navodno mesto

gde se dr�i do staromodnih obe�anja.

I ako umrem, ispuni�u svoje obe�anje.

Radije �u umreti nego pogaziti re�.

Ali istovremeno tamo vlada lukavstvo.

Mo�ete li da zamislite kako bi se Amerikanci iznenadili

da su od Jugoslavije dobili program koji zaista funkcioni�e?

Hteli su da Tito objasni za�to tehnologija ne radi.

G. 1963. Tito je odlu�io da poseti Kenedija. Vrlo �kakljiva situacija.

U�ite. -Lepo je.

Ovde je Tito odseo i pokazao solidarnost s radni�kom klasom.

Neki su ljudi ravnopravniji od drugih.

Ugostili smo sve ameri�ke predsednike od 1931. Godine.

Kad je predsednik tu, zna�i da radi. Nije na odmoru.

Pre susreta s Kenedijem 1963, Tito je odseo u Voldorfu.

Kenedi se uzrujao �to tehnologija ne radi,

pa je Tito do�ao da izgladi stvari.

G. Predsedni�e, �ivimo u te�kom i opasnom svetu.

Va�no je da razumemo osnovnu politiku i ciljeve

tako da se opasnost mo�e umanjiti.

G. Predsedni�e, dame i gospodo,

srda�no se zahvaljujemo na prijateljskom pozivu i dobrodo�lici.

Sa zadovoljstvom koristim ovu priliku

da iskreno razmenimo stavove o trenutnom stanju,

kao i o pitanjima koja se ti�u obe na�e zemlje.

Kenedi je dao ultimatum. Sredite program ili vratite novac.

Tito je bio u ozbiljnom problemu.

Saradnja sa CIA-om nije i�la onako kako smo hteli.

Bilo nas je premalo,

pa su ekstremisti poku�ali da se probiju do Titovog apartmana,

pri �emu su koristili i oru�je.

Nikola Kavaja, koji je poku�ao atentat na Tita dok je boravio u Njujorku,

bio je, navodno, pla�enik CIA-e.

Ali spre�ili su ga Titovi telohranitelji.

Zbog poku�aja atentata na Tita odlu�ili smo da se vrati nazad.

Time su prekinuti pregovori.

Situacija je odjednom postala vrlo napeta.

G. Predsedni�e? -Ja sam. -Kako ste? -Dobro.

Jeste li bolje? -Da. -�ao mi je zbog problema u Njujorku.

Hvala. Nije bilo stra�no.

I mene ponekad izvi�de u Njujorku.

Nadam se da ste dobro putovali i drago nam je da ste nas posetili.

Hvala. -Pozdravite gospo�u... -Hvala.

Kao �to rekoh, hvala na poseti. Do�ite nam opet.

Hvala. Nadam se i va�oj poseti Jugoslaviji.

U redu. Hvala. Zbogom. Zbogom.

Titu je bilo drago �to se akcija uspe�no okon�ala

jer je tako dao do znanja da nema igre s Jugoslavijom.

Zato je Tito upozorio Kenedija

da njihov bezbednosni sistem ima propusta.

U oktobru 1963. Tito se vratio u Jugoslaviju.

Narednog meseca ovamo je do�ao predsednik Kenedi.

Dok se vozio Ulicom Elma, do�lo je do poku�aja atentata.

Ovoga puta uspe�no. -Mislite li da su ta dva incidenta povezana?

Ne �elite da ka�ete. Nemam komentara.

U Jugoslaviji je slu�beno progla�en dan �alosti.

Tito se upisao u knjigu sau�e��e u Beogradu.

Ljudi ne vole Ameriku.

Razgovarao sam s pokojnim Kenedijem.

Bio sam zadnji �ef dr�ave koji je s njim razgovarao.

Ubili su ga mesec dana kasnije.

Pitao me je kakav sam utisak stekao o Americi.

Rekao sam mu da nisam odu�evljen va�om demokratijom

jer predsednik nije svemogu�. Biraju ga.

Tako da nije lako.

Ideja teorija zavere jeste

da je re� o ideologiji za obi�ne, glupe ljude.

Imate slo�enu situaciju i ne mo�ete da je razumete.

Teorija zavere nudi jednostavan odgovor.

Paradoksalno, na�in da se zata�ka zavera

jeste da je prika�ete kao teoriju zavere i da ra�unate na �injenicu

da se ne�e shvatiti ozbiljno.

Evo crkve. Sad bi to trebalo da bude tre�a ku�a s ove strane.

Dobar dan! Dobar dan. Snimate?

Da, dokumentarac.

Onda snimite ovu konobu. Stvorena je za dokumentarce.

U�ite. -Idemo? Hajdemo. -Hvala.

Pomeri�u. Sedite i vi. -Mi smo filmska ekipa.

Ma sedite. Pa ne�e sam da sedi za stolom.

Ivvi. -Do�i �u. Samo da... -Zelite ne�to da popijete?

�ta �ete? -Ako nam dozvoli. -Onda mo�e?

Imate vo�ni sok? -Sok u konobi! Crno ili belo vino.

Tako je to u konobi. Sve staro �to smo na�li u ku�i je ovde.

Gore imamo apartmane. -To je va�a ku�a? Vi ste vlasnica?

Jesam, ali smo to kupili od jedne porodice pre 30 godina.

Sve smo preuredili, stavili italijanske plo�ice...

Od koga ste je kupili?

Od Pavi�a. Ako vam treba, preporu�ite nas...

Jeste li poznavali Ivana Pavi�a?

On je...

Ovo je gadno mesto, kao i svako drugo. Svi sve pri�aju o svakome.

�ta je bilo s njim?

Ka�u da je sleteo dole kod trajekta, da se ubio.

Da je lo�e zavr�io.

A neki tvrde da su ga Srbi ubili. Sva�ta se pri�a.

Mogu da vam ka�em samo to �ta sam �ula. Nemam pojma.

Mami je bilo te�ko samoj. Preudala se.

Ali je zadr�ala prezime Pavi�.

Udala se za jednog Svetozara, pilota.

Bio je dobar �ovek. Bio je dobar prema nama.

To je najva�nije. -Ali nije im i�lo. Razveli su se.

Za�to? -Nije im i�lo. Nije im i�lo? Nije.

Kako si ti to podnela? Stalno sam gledala mamu

koja nikad nije poverovala da si poginuo.

Mislim da je �ekala da se vrati�. Zao mi je. l meni. Zbog svega.

Dame i gospodo, predsednik SAD!

Postoje ljudi u na�oj vladi koji su se borili pre deset godina

da obezbede ulogu SAD u svemiru. Bio sam jedan od njih.

Nakon Kenedijeve smrti do�ao je novi predsednik I. D�onson.

Od po�etka je bio pod pritiskom da u�ini ne�to.

Do�lo je do promene u ameri�koj politici.

Ovo je telefonski razgovor izme�u D�onsona i dr�avnog sekretara Raska.

U D�onson je bio ljut. Rekao je: Zele da nas sve naprave budalama.

To je najve�a zbrka koju sam ikad video.

Rask ka�e da Jugosloveni �ele da se Tito sretne sa D�onsonom

koji to ne �eli, pa u Beograd �alje Raska.

Ali Rask nije do�ao da pregovara nego da ka�e:

Sredite tehnologiju. Nema vi�e izgovora ili nam vratite novac.

Rask je dodao: Mo�emo i da zapretimo.

Jugosloveni su poslali 26 in�enjera u SAD

da pomognu Amerikancima oko programa.

To se moralo u�initi u tajnosti.

Morali su da smisle kako to da urade, a da se ne sazna.

Amerikanci su zahtevali da niko ne sme da sazna

da su na�i nau�nici oti�li da pomognu Amerikancima.

Primer Ivana Pavi�a bio je poseban.

Inscenirali smo da je izleteo iz krivine na Pagu i poginuo.

U autu. Telo je navodno izvu�eno iz mora

i odr�ana je la�na sahrana u zatvorenom sanduku.

Na sahranu je bila pozvana i njegova �ena

koja je tada bila trudna.

Kad sam stigao na institut,

sazvali su hitan sastanak u konferencijskoj sali.

Kasnio sam, pa smo se pozdravili brzim poljupcem.

Jeste li smeli da se oprostite od supruge? -Ne.

Iz konferencijske sale su nas prebacili u avion

i zatim u Lengli u NASA-in centar.

I vi�e se nismo videli.

Jugosloveni su bili �okirani.

Neki su navodno imali nervne slomove.

In�enjeri su dobili nove identitete.

Nisu smeli da zovu porodice u Jugoslaviji.

Re�eno im je da �e im porodice biti zbrinute

i da im se ni�ta ne�e dogoditi. Ali moraju da �ute.

Mnogo kasnije sam saznao od Hafnera

da sam dobio �erku.

Volela bih da znam koji je to veliki razlog za�to su me odvojili od oca.

Nema tog programa na svetu

koji �oveku mo�e da oduzme pravo na izbor.

Ako bi to bio tvoj izbor, onda ni�ta.

Ali ako ti je to nametnuto...

Prof. Novakovi� je zavr�io na Golom otoku, koliko ja znam.

Da, ali se vratio porodici.

Koju je korist imala porodica od njega u onakvom stanju?

To je druga pri�a. -Bez brige, bio bi nam dobar.

�elite li da se na�ete s Ivanom Pavi�em?

Susret bi verovatno bio zanimljiv, pogotovo zato

�to bismo smeli jedni drugima da ka�emo stvari koje ranije nismo.

Kad ostarite, nema vi�e zamerki.

Moramo da otvorimo ovo dole.

Je li daleko? -Skroz na kraju.

Koji grob? -Stigli smo. Tu je.

Tvoj grob.

Eto vidi�. -Ko tu le�i? -Verovatno niko.

Ne znam. -Za�to bi neko le�ao unutra?

Kad su kona�no poslali svoje ljude

da sara�uju s nama. Ma dajte! Znali smo vi�e od vas.

Vremenom smo se integrisali, ali potrajalo je.

Amerikanci su shvatili

da jugoslovenska tehnologija ne�e nikad proraditi.

Ni uz pomo� jugoslovenskih in�enjera.

Titov cilj je bio da dobije na vremenu da na�e re�enje.

NASA je bila besna jer je potro�ila tri godi�nja bud�eta na Jugoslaviju.

A sada su morali da odlo�e let na Mesec.

Posetio je na�e in�enjere iza zatvorenih vrata. Uveravao nas je

da nas nisu zaboravili, kao ni ranjenike sa Sutjeske.

Jugoslovenski in�enjeri bili su vredan doprinos.

Neki su daleko dogurali u NASA.

Bez pomo�i Titove tehnologije

nekoliko godina kasnije pokrenuta je misija Apolo.

20 sekundi i odbrojavam. 15 sekundi.

12,11,10,9...

Pokre�em proceduru paljenja.

6, 5, 4, 3, 2, 1,0.

Svi motori rade.

Imamo uzletanje. 33 minuta nakon punog sata.

Nil Armstrong javlja da Apolo ide u pravom smeru.

Mali korak za �oveka, ali veliki za �ove�anstvo.

Nile i Baze, govorim s vama telefonom iz Bele ku�e.

Ovo je sigurno najva�niji poziv u istoriji.

Ne mogu da vam opi�em koliko smo ponosni na vas.

Za sve Amerikance ovo je najponosniji dan.

Siguran sam da �e nam se pridru�iti i ljudi �irom sveta.

Krenuli smo, Hjustone.

Naveliko se slavilo. Delila su se odlikovanja.

A nas 26 in�enjera niko nije ni pomenuo. Kao da nas nema.

Pavi�eva supruga Vesna je kasnije izvr�ila samoubistvo.

Kakva je bila va�a majka Vesna?

Mislim da je celog �ivota bila jako tu�na �to je izgubila svoju ljubav.

Je li ikada govorila o Ivanu, va�em ocu?

Jeste.

Stalno je govorila o njemu. Oprostite.

Mislim da nikad nije mogla da krene dalje.

I to mi je jako �ao.

Ekipa Apola 11 posetila je Beograd

i Amerikanci su iskoristili priliku da tad po�alju i pregovara�ki tim.

Tito nije mogao da ih ignori�e.

Do�li su da ga upozore da vi�e ne�e trpeti izgovore.

Novac koji su mu dali sada je pretvoren u zajam,

�to je pokrenulo sukob izme�u Jugoslavije i SAD,

koji se samo pogor�ao. -Za dva dana upoznali smo vo�e

i do�li smo da prenesemo duh Apola.

Ali nosimo sa sobom vi�e nego �to smo doneli.

�elim jo� da ka�em: Dovi�enja, Jugoslavije.

Tito je bio besan zbog promene uslova.

U prona�enim transkriptima je vidljivo da je bio van sebe.

Pretio je Niksonu da �e Sovjetima re�i

da su Amerikanci nesposobni i lakoverni.

Nikson se poneo arogantno

i zahtevao da mu Tito vrati nekoliko miliona dolara.

Jugoslavija je zavr�ila s dugom od 20 milijardi dolara.

Niksona je naljutilo to �to je Tito non�alantno pu�io cigare

koje mu je slao Fidel Kastro pravo iz Kube.

Veliki broj ljudi u SAD pita se kako �ovek od 77 godina

i dalje izgleda tako zdravo. Koja je va�a tajna?

Stalno radim i ne sti�em da ostarim.

Nemamo �ega da se bojimo.

Moglo bi da na�teti to �to sada poku�avamo da uradimo s Jugoslavijom.

Ne �elimo sukob. Ali uvek postoje razmirice.

Ovo je predsedni�ke inicijativa od po�etka.

Da. -Budi strog i reci da su ljudi protiv komunizma. Ta�ka.

Imamo nekoliko ke�eva u rukavu. -Ti gadovi sigurno imaju problem s tim.

Ovo �e ih zbuniti i dr�ati ih...

Tako je. O�ekuju... Ako ne upali, briga me.

Uskoro �u saznati i okrenuti desno tako jako da im se zavrti.

Ne znam. -Izbrisa�emo ih s lica Zemlje. Ozbiljno to mislim.

�est jugoslovenskih diplomatskih misija u SAD napadnuto je

u zagonetnim bomba�kim napadima u razmaku od sat vremena.

Ambasada u Va�ingtonu je jako o�te�ena.

Bomba je postavljena u plitku rupu pored kotlarnice.

Plafon je o�te�en, stakla su popucala,

a velika rupa o�tetila je nose�i zid.

Ima 28 ranjenih. Osumnji�eni su na ispitivanju.

Vlada osu�uje napad kao sulud i besmislen.

Za napad se okrivljuju protivtitovski teroristi.

Tito se prepao i po�eo da razmi�lja kako da vrati novac Amerikancima.

Nismo imali toliko novca, pa je po�eo da razmi�lja o alternativama.

Stru�ne analize su zaklju�ile da bi dug mogli da otplate izvozom auta.

U kragujeva�koj Zastavi bili su vrlo iznena�eni

kad im je predlo�io da izrade luksuzan, moderno opremljen auto,

�to su in�enjeri i uradili.

Jugoslavija i SAD ve� niz godina uspe�no sara�uju.

Duboko verujem da �emo tu saradnju jo� i vi�e produbiti.

Na obostrano zadovoljstvo. Hvala.

Gospodine... -�ekajte da popijemo, pa onda prevedite.

Nekoliko godina kasnije smo s Titom i�li u Zastavu u Kragujevac,

gde su Titu predali klju�eve novog auta.

Situacija je bila mu�na.

Tito je klju� dao pomo�niku, rekav�i da to nije auto za njega.

Bio je vidno razo�aran. Bilo je o�ito da su pogre�ili

jer nisu izve�tavali Tita o razvoju auta.

Jugo �e sigurno biti najve�a vrednost za najmanje novca.

Na�em Jugu �elim mirno more i sre�an put u Ameriku.

Zbogom i sre�no u Americi.

Predstavljamo novi jugo,

in�enjersko dostignu�e iz Jugoslavije.

Od saobra�ajnih gu�vi do grubih terena, jugo �e vas odvesti svuda.

Od zapadne do isto�ne obale jugo gazi konkurenciju.

Pouzdanost je njegovo drugo ime.

Uvijanje i bezbednost imaju potpuno novo zna�enje.

Nemojte da �ekate jer mo�ete da ostvarite san o pouzdanom autu.

Kupite sebi slobodu, kupite jugo.

Jugo, vi�e slobode za manje para.

Istorija se ponavlja. Jugo je stigao u SAD

i postaje poznat kao jedan od najgorih automobila u istoriji SAD.

Odnos izme�u Jugoslavije i SAD se i dalje pogor�avao.

Koji je plan? -Idemo do Viktora

koji je 1980-ih radio u sovjetskoj ambasadi.

Ima gomilu zanimljivih informacija

o ameri�koj uklju�enosti u Jugoslaviju.

Viktore, 38B? -Da.

To bi trebalo da bude to.

Titov neuspeh s jugom zna�i da po�inje da gubi kontrolu.

Ekonomska situacija je sve gora. Inflacija raste, kao i nezaposlenost.

Svemirski program koji je podeljen na republike...

�ale se na njega. Tita napadaju njegovi ljudi.

Mora da prihvati novi ustav koji daje ve�u samostalnost republikama.

Stvaranjem novog ustava ulazimo u novu fazu borbe za Socijalizam.

Tito to shvata kao izdaju, a za SAD je to trenutak koji su �ekali

da se uklju�e u samu Jugoslaviju.

Ovo je kopija originalnog poverljivog izve�taja CIA-e.

Ovo je nacrt budu�nosti Jugoslavije.

Prikazali su �ta bi SAD htele da se dogodi da se vrati novac.

Saznali smo za taj plan.

Bila je re� o tzv. Destabilizaciji

koja se zasnivala na poznatoj doktrini sukoba niskog intenziteta.

Destabilizovati komunisti�ki re�im, podr�ati demokratske stranke,

podsticati ameri�ke firme da posluju s republikama

jer su manje i lak�e je njima upravljati,

jer su sada pojedina�ne zemlje.

Jugoslovenska narodna armija

odjednom je postala zadnja jedinstvena celina u zemlji.

Poku�ala je da uspostavi kontrolu nad situacijom.

Ali SAD podr�ava radikalne demokratske ideje.

Dokle god se aparat dr�avne bezbednosti ne bude menjao,

nema smisla govoriti o prelazu u normalno, demokratsko dru�tvo.

Ne zaboravimo da je aparat tu i deluje.

Se�am se tog va�eg �i�eka.

Bio je pod kontrolom slu�be dr�avne bezbednosti.

Zastupao je vrlo radikalne, filozofske ideje,

�to je za JNA predstavljalo ve�u opasnost

od usta�kog, �etni�kog ili domobranskog teroriste.

Dok se ne re�e odnosi izme�u JNA i politike,

cini�no je govoriti o tranziciji u modernu dr�avu.

Tito gubi bitku. Starje i napu�ten

dok napetost raste. Mo�da se vi�e ne ose�am onako

kako sam se ose�ao nekada

i ne dajem ono �to se od mene o�ekuje.

Bojim se dana

kada �e se od mene vi�e o�ekivati nego �to �u mo�i da dam.

Tog dana sam se vra�ao iz Ljubljane u Beograd.

Po�to smo stigli u Beograd, uzeli smo taksi.

�udili smo se �to taksista nije bio pri�ljiv kao obi�no.

Imao je suze u o�ima.

Nismo ga pitali �ta se dogodilo jer smo ve� znali.

To je samo bila potvrda da se to stvarno dogodilo.

�to te nema...

�to te nema...

Kad nam mlado poljsko cve�e...

Biser ni�e pono� nema...

Kroz grudi mi pesma leti...

�to te nema, �to te nema...

�to te nema...

Kad mi sanak pokoj dade i du�a se miru sprema...

Moja ljubav pesmu kre�e, �to te nema, �to te nema...

�to te nema...

Moja ljubav pesmu kre�e, �to te nema, �to te nema...

�to te nema...

Jugoslavija je po�ela da se raspada uz mnoge ratove i brojne �rtve.

Razli�ite etni�ke grupe ratovale su me�usobno,

poku�avaju�i da osnuju nove dr�ave.

Odjednom mi se u�inilo da je ne samo moja karijera,

nego i �ivot, da su bili bezvredni.

Sve za �ta smo se borili, radili i �rtvovali

prakti�no je nestalo.

Godine 1991, kad sam shvatio da se sve raspada,

da je cela dr�ava u rasulu, da se sve ru�i,

poku�ao sam da se vratim. Doleteo sam do Londona,

ali let za Zagreb je bio otkazan u zadnji �as.

Zbog napada JNA nisam uspeo da do�em u Zagreb.

Morao sam da se vratim odakle sam do�ao.

Drago mi je �to smo kona�no uspeli da se na�emo. -| meni.

Mislim da CIA nije shvatila koliko �e nasilje uslediti

kad te dr�ave po�nu da se odvajaju od Jugoslavije.

Trebalo je da u�ine ne�to da zaustave rat,

pa je 1999. NATO pokrenuo vazdu�ne napade protiv ostatka Jugoslavije.

Jeste li �ivi? Idemo! -Be�imo!

Ironi�no, ali jedan od prvih ciljeva napada bila je fabrika

gde se proizvodio jugo.

Ovo je veliki dan za slobodu.

Obezbedili ste svoju slobodu i najavili da vi�e ne�e biti isto.

A Amerika �e pomo�i

da �to vi�e ameri�kih firmi pokrene svoje poslovanje ovde,

da se pro�iri trgovina i druge stvari

koje �e pomo�i va�oj privredi.

Demokratija, tolerancija i ljudska prava moraju da se obezbede svuda.

Jer nijedna nacija nije bezbedna i nijedan napredak nije stabilan.

Moramo da izgradimo Evropu bez dr�ava na prvoj liniji.

Slovenija �e predvoditi put, a Amerika �e pomo�i...

Ovaj film �e biti stvarna pobeda

ako posle gledanja svi gledaoci postanu svesni

ne samo kako se nama oduvek manipuli�e

nego kako nema jednostavne direktne la�i.

�ak i ako je sve la�no,

ovo la�no, ba� ako znamo da je la�no,

govori nam jako puno o dru�tvenoj stvarnosti u kojoj �ivimo.

I ako se nije dogodilo, istinito je.

I to je klju�na poruka.

Eno Jovankinog groba. -Gde? -Tamo.

Idemo? -Mo�e.

Idemo, tata. Jesi li gladan, �edan?

Idemo ne�to... Neka ide do�avola i Tito!

Preuzeto sa www.titlovi.com