All language subtitles for Houston We Have a Problem (2016)

Ako pitate prose�nog roditelja
da li veruje u Deda Mraza,

Re�i �e: Naravno da ne, nisam
lud. Pretvaram se zbog dece.

Ali kada to isto pitate decu,

normalno dete �e odgovoriti: Ne,
nisam lud. Roditelji kupuju poklone.

Pretvaram se da verujem da ih
ne razo�aram i da dobijem poklon.

Zapravo niko ne veruje.

Svi tvrde da se pretvaraju zbog
drugih. Ipak, stvar funkcioni�e.

Oblikuje na�u
dru�tvenu stvarnost.

HJUSTON, IMAMO PROBLEM
Obrada by: www.exyu-subs.tk

Leva.
-Ova? -Ne, leva.

Leva.
-Ova? -Ne. -Jako je lepa.

Ne, molim te.
Dobro. Koju �eli�? Ovu?

Da! -U toj izgleda� matoro.
Hvala ti. Nema na �emu.

Sve ide do�avola. NASA nije
vi�e onakva kakve se se�am.

Sada Rusi �alju
ljude u svemir, ne mi.

Vi�e ne znamo
ni kako se to radi.

Ivan ija smo
poslali �oveka na Mesec.

A sada je vrhunac tip koji isko�i
iz balona s Red Bulom. Ma dajte!

Mislite da to i�ta
vredi? Ne vredi.

U Isto�noj Evropi je hladno.
Treba vam pomo�? U redu je.

Nemam pojma gde Ivan
nalazi te ku�ne pomo�nice.

Ima dobar ukus. -Da.
Idete tamo s njim? -Da.

Mislim da �e ga u
Zagrebu �ekati jo� ljudi.

Valjda znate u �ta se upu�tate.
-Da.

�ta vam se dogodilo?

Javio mi se jedan �ovek iz SAD

koji tvrdi da je
moj otac. Ivan Pavi�.

Znate �ta? Ceo
�ivot �ivim bez oca.

Smatrala sam da
je poginuo. Mislim...

Ja sam s njegovom
majkom odlazila na njegov grob.

"Me�unarodni
aerodrom D�ord� Bu�."

Mislim da �e ovo biti
zanimljivo putovanje. -Jako.

Tim pre �to nisam
bio tamo 50 godina.

Dolazi li Nata�a na Pag?
Da, na�i �emo se na Pagu.

Izvrsno. Jako mi je drago.
-Da.

To je dogovoreno s njom?
-Da.

Mnogi dosijei iz 1960-ih tek
su sada dostupni javnosti.

Nakon 50 godina
imamo jasniju sliku onoga

�to se zapravo desilo 1960-ih.

To je to.

Nema stakla unutra?

Ne. �uvajte nogu. Evo ga.

To je ono �to tra�imo.
Evo ga. Herman Poto�nik.

Slovena�ki nau�nik.

Godine 1929. Pisao je drugu
knjigu o putovanju u svemir.

Zaista revolucionarne
ideje, s mnogo detalja.

Na�alost, umro je dok
je pisao drugu knjigu.

Izgubilo se sve
na �emu je radio.

Krajem 2. Svetskog rata

jugoslovenska obave�tajna
slu�ba otkriva lokaciju tih spisa.

Javili su to vo�i jugoslovenske
komunisti�ke partije J. Brozu Titu

i informisali ga o
njihovoj potencijalnoj va�nosti.

Tito je tra�io da spise
pregledaju stru�njaci

koji su zaklju�ili da sadr�e
vrlo detaljna uputstva o tome

kako izgraditi svemirsku letelicu
koja bi mogla da otputuje na Mesec.

Tito je shvatio da bi spisi mogli
da pomognu njegovoj mladoj dr�avi

koja �e se na�i izme�u
isto�nog i zapadnog bloka.

Tito nare�uje
pokretanje svemirskog programa.

Postao sam deo in�enjerskog tima

koji je radio na razvoju
modula za ljudsku posadu

jugoslovenskog
svemirskog programa.

Videli smo da su Jugosloveni
uporno tra�ili lokaciju za testiranja

gde bi testirali
svemirsku tehnologiju.

Istovremeno, Jugoslavija je gradila
ogromnu podzemnu vazduhoplovnu bazu,

Objekat 505, koji je
savr�eno odgovarao.

Dodelili su me timu oficira
za kontraobave�tajnu bezbednost.

Morali smo da
iselimo nekoliko sela

kako seljaci ne bi
obra�ivali polja u blizini

i da stranci ili
turisti ne bi fotkali.

Hajdemo.

Kad u�emo, pokaza�u
vam da u narednih 50 metara...

Do�la je policija. Nema
problema. Javi�emo im se.

Vi ste na�? -Da. Anga�ovali su me
da im poka�em podzemni objekat.

Ppznajem situaciju.
Sta je ovo? Vi ste?

On je iz SAD.
Amerikanac. Da. -A kamera?

Snimamo ne�to. Sada ne.

Proveri ovo. -�ta
�e Amerikanac tu?

On je... -Istori�ar.
Pitaju �ime se bavite.

Mo�e� da prevede�? -Da.
Razumete engleski? Malo.

Istori�ar sam. Zanima
me istorija ovoga objekta.

�ta ka�e? -Da je istori�ari
da ga zanima istorija ovog mesta

i pri�a o svemirskom programu...
-U redu.

Tu smo. -Imali smo
svu opremu za testiranje,

ali objekat jo� nije bio u funkciji.
-Jo� su ga gradili.

U oktobru 1957.
Po�elo je svemirsko doba.

Rusi su lansirali
vi�estepenu raketu

koja je nosila prvi
ve�ta�ki satelit. Sputnjik 1.

Predvideo sam da �e do�i dan

kad �e se bitke odvijati
u svemiru, a ne u vazduhu.

Narod SAD je
poni�en, uznemiren i nesre�an.

Nije u pitanju samo na�
ponos nego i na�a bezbednost.

Na�a je zemlja u nevolji.
-Moramo da zaklju�imo

da �e za deset godina
Rusija biti daleko ispred nas.

Nekoliko meseci nakon
pokretanja svemirskog programa.

Tito je do�ao u Objekat
505 u iznenadnu posetu.

Kontraobave�tajna slu�ba bele�ila
je takve posete za internu upotrebu.

Otkri�e i osvajanje
drugih planeta i svemira

zavisi od
zajedni�kog truda Zemljana

da istra�e kakve kom�ije imaju.

Tito je insistirao
da se stvari ubrzaju,

�to su mu na�i
in�enjeri i obe�ali.

Da �e na� projekat biti
bolji od sovjetskog Sputnjika.

Tamo dole je bila
velika lansirna rampa.

Trostepenska raketa s malim modulom.
-Aha.

U modul smo stavili prase.
-Prase? -Da.

Projekat koji je bio realizovan zvao
se Triglav 1, trostepena raketa,

koja je uklju�ivala
mnoga Poto�nikova re�enja.

Radar, preuzmi kontrolu.
Gubimo vizuelni kontakt.

Kad je raketa zavr�ena,
poletela je do stratosfere.

Pomogli smo da
se sakrije pad modula.

Pao je u me�unarodne
vode, na granici s Italijom.

Na� brod se
sreo s italijanskom vojskom,

koja je registrovala prekr�aj,

jer je na� brod morao
da u�e u italijanske vode.

Tako su Italijani mogli da naga�aju
po �ta je do�ao na� vojni brod.

Prasence je pre�ivelo let.

Ijalo? Nata�a.
Ziga, koliko je?

Da, ja sam, Ivan. Sve
je u redu, sleteli smo.

U Hrvatskoj sam.
Vidimo se na Pagu. Zdravo!

Dru�e Tito, �elite
li da iskoristite priliku

i ka�ete gra�anima SAD koja
je va�a posebna poruka za njih.

Dru�e Tito...
-U redu je.

�elim da iskoristim ovu priliku
da pozdravim gra�ane Amerike

i da im po�elim svako dobro.
Tako�e, za sve one u Americi

koji gaje simpatije za na�a...

Ne, ne...
Nastojanja. Nastojanja

da stvorimo novu,
sre�nu i sna�nu Jugoslaviju.

Idemo levo.
-Ovuda.

Pa �emo videti... Mislim da je
tu negde, ne se�am se ta�no.

Mislim da je to ova zgrada.

Bila je manja od ostalih.
-Dobro. -Vratimo se.

Zapela mi je noga.
-Koja? -Desna.

Mo�e� li da me
gurne�? Moju nogu.

Mo�e� li da je izvadi�?
-Ne.

Dobro si?
-Jesam.

Ivan je rekao da su
Jugosloveni morali da improvizuju.

Nisu imali resurse
kao Amerikanci ili Sovjeti.

Postavili su ovaj rezervoar za
budu�e jugoslovenske astronaute.

Simulacija beste�inskog
stanja plutanjem u vodi.

Budu�i astronauti u�li
bi u rezervoar, pod vodu,

i dobili zadatke. Izazov je
bio izvesti ih dok plutaju,

da se naviknu na
beste�insko stanje.

Nakon poletanja trostepene
rakete po�elo je planiranje ve�e.

Ali nije bilo novca i
razvoj je zaostajao.

Svemirski program
je o�ito bio preskup.

Bio je to za
nas prili�an udarac,

iako smo na neki
na�in bili spremni za to.

Jugoslavija bi
trebalo da uzme kredite.

Ali kreditori tra�e da im ta�no
predo�ite za �ta vam treba novac.

Re�i me�unarodnim kreditorima
da finansiramo svemirski program

bilo je nemogu�e.

Tito je bio �ovek
velikih apetita, velikih ideja.

Odustajanje od svemirskog
programa bi zna�ilo neuspeh.

To bi rezultiralo politi�kim
posledicama, pa i za Tita.

Prora�uni finansijskih
stru�njaka su bili takvi

da bi Jugoslavija
mogla da bankrotira.

SAD ima suprotan problem.

Imali su novac,
ali ne i tehnologiju.

Neuspeh lunarne sonde
Pionir O, raketa Vangard...

Na vlast je do�ao Kenedi,
koji je bio pod velikim pritiskom

da se ne�to u�ini. Mora
da razmotri sve mogu�nosti.

Na� svemirski
program je pod revizijom.

Slu�aju�i potpredsednika koji
predsedava Svemirskim ve�em,

ispitali smo na�e
jake i slabe ta�ke.

Gde mo�emo da uspemo, a gde ne.

Ovde vidimo podzemnu vazduhoplovnu
bazu, tzv. Objekat 505.

I prva identifikacija, fotografija
lansiranja rakete van atmosfere.

CIAje rekla Kenediju da
jugoslovenski svemirski program

ima sli�nosti s ameri�kim.

Kenedi je poslao iskusnog
diplomata Harimana u Beograd

da ispita teren. -Drago nam
je �to smo opet u Beogradu.

Drago mi je �to �u se opet
sresti sa predsednikom Titom.

Razgovara�emo o temama
za koje postoji obostrani interes.

Major Hafner mi je naredio

da za Amerikance napravim
prili�no ulep�ani izve�taj.

Iako je na� program bio je na
dobrom putu, nije bio funkcionalan.

Je li istina da su se izve�taji
o svemirskom programu la�irali

kako bi se prikazao u lep�em
svetlu? Jeste li vi to naredili?

Ne. Izve�taji o na�em
svemirskom programu

uvek su bili realni.

Mo�da su
nau�nici ponekad preterivali.

Ali nisu bili namerno la�irani.

Nismo smeli da
prevarimo budu�eg kupca.

Falsifikovao sam skice,

ulep�avao
rezultate testnih lansiranja.

Dozvoljavam da su neki tehni�ki
detalji bili prikazani vi�estrano.

Ra�unali smo da �e predstavnici
NASA rado do�i u Jugoslaviju.

I do�li su.

G. Skot', dobro do�li u
Sloveniju. Cemu se radujete?

Razmeni sa
nau�nicima u Sloveniji

jer znamo da postoji
visok nivo razumevanja

i o�ekujemo da nam postave
zanimljiva i zna�ajna pitanja.

Naravno, s obzirom na to �to
smo dosad videli u Jugoslaviji,

radujemo se
gostoljubivosti ljudi

i zabavi u kojoj
�emo zasigurno u�ivati.

NASA-ina delegacija bila je vrlo
impresionirana na�im programom.

Procena zvani�nika bila je da
je re� o naprednom programu

kao i da je i
tehnologija napredna.

Kri�om verujemo da
Amerikanci veruju u nas.

To je na�in na koji
mitovi funkcioni�u.

Znam da nije istina, ali znam da
drugi veruju da to va�i za mene.

To je deo ameri�ke naivnosti.

Skloni su da
veruju tajnama drugih.

Tito je odlu�io da program ponudi
Amerikancima za odre�eni iznos.

Ovo je slovena�ka ambasada.
Ali nekad je bila jugoslovenska.

Dobro jutro!

To je to. Konferencijska
soba. Tu se sve odigralo.

Tu je stajao veliki
konferencijski sto,

gomila stolica, papiri svuda,

ameri�ki i jugoslovenski
zvani�nici su tu pregovarali.

I o�ito veliko obezbe�enje.

Amerikanci su, kao �to je i
obi�aj kapitalisti�kih dr�ava,

poku�ali da smanje iznos.
Ali mi nismo popustili.

Tra�ili smo tri
milijarde dolara.

Dogovorili su se. 2,5 milijardi
dolara za svemirski program.

Bilo je to tri puta vi�e od
NASA-inog godi�njeg bud�eta.

Javnost nije znala
za�to je Tito dobio taj novac.

Re�eno je da je to pomo�
SAD za razvoj Jugoslavije.

Gledano u dana�njim okvirima,
NASA je platila 50 milijardi dolara.

Ono je ostrvo
Pag, tu sam se rodio.

Tu sam se ven�ao i
sada sam opet ovde.

Sutra �ete prvi put videti
svoju �erku posle... -Da.

Nikad je nisam video,
nemam ni njenu fotografiju.

Ne znam kako izgleda, ali
mislim da �emo se nanju�iti.

Moja �erka. -Dobar dan.
Martina, drago mi je.

Ivane, sve u redu?
-Jeste.

Matej, ho�e� da nam pomogne�?
-Nema problema.

Ovo je moja �erka
Ana, doktor nauka.

Od 1983. Radila je za
jugoslovensku dr�avnu bezbednost.

Kasnije za slovena�ku, tako da
smo porodi�na firma za obezbe�enje.

Ta�no.

Tito je bio pravi operativac.

Znao je da proda da se
nije znalo �ta je prodao.

Sve �to se nalazilo na institutu,
dokumentacija, skice i oprema,

sve je to moralo
da ide Amerikancima.

Jugoslavija je
imala logisti�ki problem.

Kako da prebace hiljade komada
opreme u SAD, a da niko ne ukapira?

Dobro do�li. Izvolite.
-Hvala.

Za prevoz modula i
rakete smi�ljen je plan

prema kojem je sve trebalo
prebaciti u neutralnu dr�avu.

Odlu�ili smo se za Maroko.

Za�to Maroko? Jer je
�lanica Pokreta nesvrstanih

i ima veliku
ameri�ku vojnu bazu.

Organizovali su Titovu posetu
Maroku kao deo Puta mira.

Brodu Galeb pridru�ili su se i
drugi, uklju�uju�i i transportni,

koji su nosili celi
jugoslovenski svemirski program.

Galeb je bio Titova perjanica,
koristio se u diplomatske svrhe.

Njime je putovao �irom sveta.

Titova flota bila je
najbolja kamufla�a,

pa smo neprime�eni
pre�li Sredozemno more,

tu su dozvoljenu kontrolu saobra�aja
vr�ili Italijani i Francuzi,

kao i pregled brodova.

More je bilo mirno i na
putu nije bilo problema.

U jednom trenutku Tito se
prebacio na susedni brod.

Mo�da mu je Jovanka
dosa�ivala ili je bila nervozna,

pa je hteo da se skloni. Jovanka
je ponekad umela da bude dosadna.

Pogotovo prema
�lanovima slu�be bezbednosti.

Ovo je Titova spava�a soba.
-Vidi ti to.

Nikad ne bih o�ekivao
tu boju u Titovom krevetu.

Ru�i�asta. -Lepa je.
Jeste. Fini, tvrdi du�ek.

Rod�ere, nemoj da ga slomi�.

U redu je?
-Da.

To je predivna ideja o
mitu da je to Kazablanka

jer je Kazablanka
svojevrsna pozadina

gde drugi obavljaju
svoje prljave poslove.

U filmu "Kazablanka"
gotovo da nema Marokanaca.

Pojavljuju se samo kao statisti.

Idemo jo� malo zajedno,
pa �u onda sama dalje.

Kuda �ete?
Da ispunimo o�evu �elju.

A to je? Imam mnogo pitanja.

Idem u kratku posetu.
Dobro. Prijatelju va�eg oca?

Nije prijatelj nego
o�eva operativna veza.

Pozva�u vas. -Bi�emo
tu, pa se javite kad zavr�ite.

Dogovoreno?
-Da. Zdravo!

Tito se zadr�ao
u Maroku dva dana,

tokom kojih je s brodova
trebalo istovariti sve kutije.

To se nije dogodilo u Kazablanki
nego dalje u ameri�koj vojnoj bazi.

Ali u tajnosti. Amerikanci su
ih pretovarili na svoje brodove

i odvezli ih u SAD.

Svesni smo da samo u miru
mo�e da se stvara,

da je mir neophodan
uslov za izgradnju socijalizma,

me�unarodne
saradnje i globalnog napretka.

Marokanski kralj nije mogao da pita
direktno ni Tita ni njegovo osoblje

O �emu je re�. To se tako ne
radi u obave�tajnim slu�bama.

Iz ovog spisa je vidljivo da
kralj nije znao �ta se doga�a.

Taj ste spis dobili od prijatelja
va�eg oca? Ne�u vi�e ispitivati.

Sve je zavr�eno u
poslednjem trenutku.

U znak zahvalnosti, Tito je svakom
od nas poklonio ovakav pi�tolj

i zahvalio nam se
na u�estvovanju.

U Jugoslaviju smo se vratili
drugim prevoznim sredstvom,

a Tito je nastavio put
prema drugim dr�avama Afrike.

Dok su napu�tali Maroko, Sovjeti
su poslali prvog �oveka u svemir.

Jurija Gagarina.
Jugosloveni su osetili olak�anje

�to su uspeli da postignu dogovor
pre nego �to se to dogodilo.

Odlu�ili smo da odemo na Mesec,

odlu�ili smo da odemo na Mesec u
ovoj deceniji, kao i druge stvari,

ne zato �to je to lako,
nego zato �to je te�ko.

Gra�anke i gra�ani
Jugoslavije, drugovi i drugarice,

novo atomsko doba i
prodor �oveka u svemir

u�inili su da se ljudi boje
genijalnih tekovina ljudskog uma.

Mo�da �e ne�to od toga biti
kori��eno van na�e zemlje.

Ali neka nam to ne smeta

jer ulazimo ne samo s velikim
uspesima u razvoju socijalizma

nego i s najboljim
izgledima za dalji napredak

kojim �emo podi�i
standard i stvoriti bolju budu�nost.

Idemo. Dole prema
moru, ako uspemo.

Mislim da mo�emo da
pro�emo tu s leve strane.

Zapravo ne. Tu desno.
-Gde?

Ako uspemo da do��emo.
Cekajte, ispa��e. Cekaj.

Prvo stani, pa razmisli i pogledaj,
pa da vidimo... -Hajdemo levo.

Doveo sam te tu da ti poka�em
gde sam izveo svoj prvi ogled.

Projektovao sam brod...
Zaista? Da. Od bureta.

Bureta? -| zaplovio sam. Da
me otac nije izvukao iz mora,

sigurno bih se udavio.

Koje sam batine dobio od oca!

Verujem, ako si
dovde do�ao u buretu.

Do�li smo tu samo zbog bureta?

Da. To je zna�ajna
epizoda u mom �ivotu.

Mogao si to da mi
ispri�a� i u hotelu.

Jugosloveni su prodali
svoj svemirski program

i zemlja je napredovala.

Ne samo da su se re�ili finansijskog
tereta nego su im za njega i platili.

Odjednom je standard porastao

i bio je najvi�i me�u
socijalisti�kim zemljama.

Titova li�nost je vi�estrana
i bogata, kao i na�a revolucija,

nezaustavljiva u svom hodu.
Zahvaljujem ti u ime komunista

na svemu �to si uspe�no i sa
�arom revolucionara dosad u�inio

i �elimo ti jo� mnogo
zdravlja i godina �ivota

kako bi nas i dalje
vodio, podsticao i inspirisao.

Amerikanci su dobili
jugoslovensku tehnologiju

koja nije funkcionisala.
Problemi su po�eli odmah.

Kad smo sve to dobili,
nismo imali ama ba� ni�ta.

Strahovali smo da nema ni�ega

jer nisu mogli da zadr�e ni
svinju koju su lansirali s obale.

Pokupili su je i ispekli. I uz to
dobili milijarde na�eg novca.

U me�uvremenu, sve
smo njihove planove bacili.

Amerikanci su bili besni.
-�ta su rekli?

Da smo im prodali
nerazvijeni program.

Nastala je uzbuna na institutu.

Uspostavljena je direktna veza
sa SAD, radili smo i no�u.

To je tipi�no za
mitske konstrukcije.

Suprotnosti se podudaraju.

S jedne strane,
Balkan je navodno mesto

gde se dr�i do
staromodnih obe�anja.

I ako umrem,
ispuni�u svoje obe�anje.

Radije �u umreti
nego pogaziti re�.

Ali istovremeno
tamo vlada lukavstvo.

Mo�ete li da zamislite kako
bi se Amerikanci iznenadili

da su od Jugoslavije dobili
program koji zaista funkcioni�e?

Hteli su da Tito objasni
za�to tehnologija ne radi.

G. 1963. Tito je odlu�io da poseti
Kenedija. Vrlo �kakljiva situacija.

U�ite.
-Lepo je.

Ovde je Tito odseo i pokazao
solidarnost s radni�kom klasom.

Neki su ljudi
ravnopravniji od drugih.

Ugostili smo sve ameri�ke
predsednike od 1931. Godine.

Kad je predsednik tu,
zna�i da radi. Nije na odmoru.

Pre susreta s Kenedijem
1963, Tito je odseo u Voldorfu.

Kenedi se uzrujao
�to tehnologija ne radi,

pa je Tito do�ao da izgladi stvari.

G. Predsedni�e, �ivimo u
te�kom i opasnom svetu.

Va�no je da razumemo
osnovnu politiku i ciljeve

tako da se
opasnost mo�e umanjiti.

G. Predsedni�e, dame i gospodo,

srda�no se zahvaljujemo na
prijateljskom pozivu i dobrodo�lici.

Sa zadovoljstvom
koristim ovu priliku

da iskreno razmenimo
stavove o trenutnom stanju,

kao i o pitanjima koja
se ti�u obe na�e zemlje.

Kenedi je dao ultimatum.
Sredite program ili vratite novac.

Tito je bio u
ozbiljnom problemu.

Saradnja sa CIA-om nije
i�la onako kako smo hteli.

Bilo nas je premalo,

pa su ekstremisti poku�ali
da se probiju do Titovog apartmana,

pri �emu su koristili i oru�je.

Nikola Kavaja, koji je poku�ao atentat
na Tita dok je boravio u Njujorku,

bio je, navodno, pla�enik CIA-e.

Ali spre�ili su
ga Titovi telohranitelji.

Zbog poku�aja atentata na Tita
odlu�ili smo da se vrati nazad.

Time su prekinuti pregovori.

Situacija je
odjednom postala vrlo napeta.

G. Predsedni�e? -Ja sam.
-Kako ste? -Dobro.

Jeste li bolje? -Da. -�ao mi je
zbog problema u Njujorku.

Hvala. Nije bilo stra�no.

I mene ponekad
izvi�de u Njujorku.

Nadam se da ste dobro putovali i
drago nam je da ste nas posetili.

Hvala. -Pozdravite gospo�u...
-Hvala.

Kao �to rekoh, hvala na
poseti. Do�ite nam opet.

Hvala. Nadam se i
va�oj poseti Jugoslaviji.

U redu. Hvala.
Zbogom. Zbogom.

Titu je bilo drago �to se
akcija uspe�no okon�ala

jer je tako dao do znanja
da nema igre s Jugoslavijom.

Zato je Tito upozorio Kenedija

da njihov bezbednosni
sistem ima propusta.

U oktobru 1963. Tito
se vratio u Jugoslaviju.

Narednog meseca ovamo je
do�ao predsednik Kenedi.

Dok se vozio Ulicom Elma,
do�lo je do poku�aja atentata.

Ovoga puta uspe�no. -Mislite li
da su ta dva incidenta povezana?

Ne �elite da ka�ete.
Nemam komentara.

U Jugoslaviji je
slu�beno progla�en dan �alosti.

Tito se upisao u
knjigu sau�e��e u Beogradu.

Ljudi ne vole Ameriku.

Razgovarao sam s
pokojnim Kenedijem.

Bio sam zadnji �ef dr�ave
koji je s njim razgovarao.

Ubili su ga mesec dana kasnije.

Pitao me je kakav sam
utisak stekao o Americi.

Rekao sam mu da nisam
odu�evljen va�om demokratijom

jer predsednik nije
svemogu�. Biraju ga.

Tako da nije lako.

Ideja teorija zavere jeste

da je re� o ideologiji
za obi�ne, glupe ljude.

Imate slo�enu situaciju
i ne mo�ete da je razumete.

Teorija zavere nudi
jednostavan odgovor.

Paradoksalno, na�in
da se zata�ka zavera

jeste da je prika�ete kao teoriju
zavere i da ra�unate na �injenicu

da se ne�e shvatiti ozbiljno.

Evo crkve. Sad bi to trebalo
da bude tre�a ku�a s ove strane.

Dobar dan!
Dobar dan. Snimate?

Da, dokumentarac.

Onda snimite ovu konobu.
Stvorena je za dokumentarce.

U�ite.
-Idemo? Hajdemo. -Hvala.

Pomeri�u. Sedite i vi.
-Mi smo filmska ekipa.

Ma sedite. Pa ne�e
sam da sedi za stolom.

Ivvi. -Do�i �u. Samo da...
-Zelite ne�to da popijete?

�ta �ete? -Ako nam dozvoli.
-Onda mo�e?

Imate vo�ni sok? -Sok u
konobi! Crno ili belo vino.

Tako je to u konobi. Sve staro
�to smo na�li u ku�i je ovde.

Gore imamo apartmane. -To
je va�a ku�a? Vi ste vlasnica?

Jesam, ali smo to kupili od
jedne porodice pre 30 godina.

Sve smo preuredili,
stavili italijanske plo�ice...

Od koga ste je kupili?

Od Pavi�a. Ako vam
treba, preporu�ite nas...

Jeste li poznavali Ivana Pavi�a?

On je...

Ovo je gadno mesto, kao i svako
drugo. Svi sve pri�aju o svakome.

�ta je bilo s njim?

Ka�u da je sleteo dole
kod trajekta, da se ubio.

Da je lo�e zavr�io.

A neki tvrde da su ga
Srbi ubili. Sva�ta se pri�a.

Mogu da vam ka�em samo to
�ta sam �ula. Nemam pojma.

Mami je bilo te�ko
samoj. Preudala se.

Ali je zadr�ala prezime Pavi�.

Udala se za
jednog Svetozara, pilota.

Bio je dobar �ovek.
Bio je dobar prema nama.

To je najva�nije. -Ali
nije im i�lo. Razveli su se.

Za�to? -Nije im i�lo.
Nije im i�lo? Nije.

Kako si ti to podnela?
Stalno sam gledala mamu

koja nikad nije
poverovala da si poginuo.

Mislim da je �ekala da se vrati�.
Zao mi je. l meni. Zbog svega.

Dame i gospodo, predsednik SAD!

Postoje ljudi u na�oj vladi koji
su se borili pre deset godina

da obezbede ulogu SAD u
svemiru. Bio sam jedan od njih.

Nakon Kenedijeve smrti do�ao
je novi predsednik I. D�onson.

Od po�etka je bio pod
pritiskom da u�ini ne�to.

Do�lo je do
promene u ameri�koj politici.

Ovo je telefonski razgovor izme�u
D�onsona i dr�avnog sekretara Raska.

U D�onson je bio ljut. Rekao je:
Zele da nas sve naprave budalama.

To je najve�a zbrka
koju sam ikad video.

Rask ka�e da Jugosloveni �ele
da se Tito sretne sa D�onsonom

koji to ne �eli, pa u
Beograd �alje Raska.

Ali Rask nije do�ao
da pregovara nego da ka�e:

Sredite tehnologiju. Nema
vi�e izgovora ili nam vratite novac.

Rask je dodao:
Mo�emo i da zapretimo.

Jugosloveni su
poslali 26 in�enjera u SAD

da pomognu
Amerikancima oko programa.

To se moralo u�initi u tajnosti.

Morali su da smisle kako to
da urade, a da se ne sazna.

Amerikanci su zahtevali
da niko ne sme da sazna

da su na�i nau�nici
oti�li da pomognu Amerikancima.

Primer Ivana
Pavi�a bio je poseban.

Inscenirali smo da je izleteo
iz krivine na Pagu i poginuo.

U autu. Telo je
navodno izvu�eno iz mora

i odr�ana je la�na
sahrana u zatvorenom sanduku.

Na sahranu je bila
pozvana i njegova �ena

koja je tada bila trudna.

Kad sam stigao na institut,

sazvali su hitan sastanak
u konferencijskoj sali.

Kasnio sam, pa smo se
pozdravili brzim poljupcem.

Jeste li smeli da se
oprostite od supruge? -Ne.

Iz konferencijske
sale su nas prebacili u avion

i zatim u Lengli
u NASA-in centar.

I vi�e se nismo videli.

Jugosloveni su bili �okirani.

Neki su navodno
imali nervne slomove.

In�enjeri su dobili nove identitete.

Nisu smeli da zovu
porodice u Jugoslaviji.

Re�eno im je da �e
im porodice biti zbrinute

i da im se ni�ta ne�e
dogoditi. Ali moraju da �ute.

Mnogo kasnije sam
saznao od Hafnera

da sam dobio �erku.

Volela bih da znam koji je to veliki
razlog za�to su me odvojili od oca.

Nema tog programa na svetu

koji �oveku mo�e da
oduzme pravo na izbor.

Ako bi to bio tvoj
izbor, onda ni�ta.

Ali ako ti je to nametnuto...

Prof. Novakovi� je zavr�io na
Golom otoku, koliko ja znam.

Da, ali se vratio porodici.

Koju je korist imala porodica
od njega u onakvom stanju?

To je druga pri�a. -Bez
brige, bio bi nam dobar.

�elite li da se na�ete
s Ivanom Pavi�em?

Susret bi verovatno bio
zanimljiv, pogotovo zato

�to bismo smeli jedni drugima
da ka�emo stvari koje ranije nismo.

Kad ostarite, nema vi�e zamerki.

Moramo da otvorimo ovo dole.

Je li daleko?
-Skroz na kraju.

Koji grob?
-Stigli smo. Tu je.

Tvoj grob.

Eto vidi�. -Ko tu le�i?
-Verovatno niko.

Ne znam. -Za�to bi
neko le�ao unutra?

Kad su kona�no
poslali svoje ljude

da sara�uju s nama. Ma
dajte! Znali smo vi�e od vas.

Vremenom smo se
integrisali, ali potrajalo je.

Amerikanci su shvatili

da jugoslovenska
tehnologija ne�e nikad proraditi.

Ni uz pomo�
jugoslovenskih in�enjera.

Titov cilj je bio da dobije na
vremenu da na�e re�enje.

NASA je bila besna jer je potro�ila
tri godi�nja bud�eta na Jugoslaviju.

A sada su morali da
odlo�e let na Mesec.

Posetio je na�e in�enjere iza
zatvorenih vrata. Uveravao nas je

da nas nisu zaboravili,
kao ni ranjenike sa Sutjeske.

Jugoslovenski in�enjeri
bili su vredan doprinos.

Neki su daleko dogurali u NASA.

Bez pomo�i Titove tehnologije

nekoliko godina kasnije
pokrenuta je misija Apolo.

20 sekundi i
odbrojavam. 15 sekundi.

12,11,10,9...

Pokre�em proceduru paljenja.

6, 5, 4, 3, 2, 1,0.

Svi motori rade.

Imamo uzletanje. 33
minuta nakon punog sata.

Nil Armstrong javlja da
Apolo ide u pravom smeru.

Mali korak za �oveka,
ali veliki za �ove�anstvo.

Nile i Baze, govorim s vama
telefonom iz Bele ku�e.

Ovo je sigurno
najva�niji poziv u istoriji.

Ne mogu da vam opi�em
koliko smo ponosni na vas.

Za sve Amerikance ovo
je najponosniji dan.

Siguran sam da �e nam se
pridru�iti i ljudi �irom sveta.

Krenuli smo, Hjustone.

Naveliko se slavilo.
Delila su se odlikovanja.

A nas 26 in�enjera niko nije
ni pomenuo. Kao da nas nema.

Pavi�eva supruga Vesna je
kasnije izvr�ila samoubistvo.

Kakva je bila va�a majka Vesna?

Mislim da je celog �ivota bila jako
tu�na �to je izgubila svoju ljubav.

Je li ikada govorila
o Ivanu, va�em ocu?

Jeste.

Stalno je govorila
o njemu. Oprostite.

Mislim da nikad nije
mogla da krene dalje.

I to mi je jako �ao.

Ekipa Apola 11
posetila je Beograd

i Amerikanci su iskoristili priliku
da tad po�alju i pregovara�ki tim.

Tito nije mogao da ih ignori�e.

Do�li su da ga upozore da
vi�e ne�e trpeti izgovore.

Novac koji su mu dali
sada je pretvoren u zajam,

�to je pokrenulo sukob
izme�u Jugoslavije i SAD,

koji se samo pogor�ao. -Za
dva dana upoznali smo vo�e

i do�li smo da
prenesemo duh Apola.

Ali nosimo sa sobom
vi�e nego �to smo doneli.

�elim jo� da ka�em:
Dovi�enja, Jugoslavije.

Tito je bio besan
zbog promene uslova.

U prona�enim transkriptima
je vidljivo da je bio van sebe.

Pretio je Niksonu
da �e Sovjetima re�i

da su Amerikanci
nesposobni i lakoverni.

Nikson se poneo arogantno

i zahtevao da mu Tito
vrati nekoliko miliona dolara.

Jugoslavija je zavr�ila s
dugom od 20 milijardi dolara.

Niksona je naljutilo to �to je
Tito non�alantno pu�io cigare

koje mu je slao Fidel
Kastro pravo iz Kube.

Veliki broj ljudi u SAD pita
se kako �ovek od 77 godina

i dalje izgleda tako
zdravo. Koja je va�a tajna?

Stalno radim i ne
sti�em da ostarim.

Nemamo �ega da se bojimo.

Moglo bi da na�teti to �to sada
poku�avamo da uradimo s Jugoslavijom.

Ne �elimo sukob. Ali
uvek postoje razmirice.

Ovo je predsedni�ke
inicijativa od po�etka.

Da. -Budi strog i reci da su
ljudi protiv komunizma. Ta�ka.

Imamo nekoliko ke�eva u rukavu. -Ti
gadovi sigurno imaju problem s tim.

Ovo �e ih zbuniti i dr�ati ih...

Tako je. O�ekuju...
Ako ne upali, briga me.

Uskoro �u saznati i okrenuti
desno tako jako da im se zavrti.

Ne znam. -Izbrisa�emo ih s
lica Zemlje. Ozbiljno to mislim.

�est jugoslovenskih diplomatskih
misija u SAD napadnuto je

u zagonetnim bomba�kim
napadima u razmaku od sat vremena.

Ambasada u
Va�ingtonu je jako o�te�ena.

Bomba je postavljena u
plitku rupu pored kotlarnice.

Plafon je o�te�en,
stakla su popucala,

a velika rupa
o�tetila je nose�i zid.

Ima 28 ranjenih.
Osumnji�eni su na ispitivanju.

Vlada osu�uje napad
kao sulud i besmislen.

Za napad se
okrivljuju protivtitovski teroristi.

Tito se prepao i po�eo da razmi�lja
kako da vrati novac Amerikancima.

Nismo imali toliko novca, pa je
po�eo da razmi�lja o alternativama.

Stru�ne analize su zaklju�ile da bi dug
mogli da otplate izvozom auta.

U kragujeva�koj Zastavi
bili su vrlo iznena�eni

kad im je predlo�io da izrade
luksuzan, moderno opremljen auto,

�to su in�enjeri i uradili.

Jugoslavija i SAD ve� niz
godina uspe�no sara�uju.

Duboko verujem da �emo
tu saradnju jo� i vi�e produbiti.

Na obostrano
zadovoljstvo. Hvala.

Gospodine... -�ekajte da
popijemo, pa onda prevedite.

Nekoliko godina kasnije smo
s Titom i�li u Zastavu u Kragujevac,

gde su Titu predali
klju�eve novog auta.

Situacija je bila mu�na.

Tito je klju� dao pomo�niku,
rekav�i da to nije auto za njega.

Bio je vidno razo�aran.
Bilo je o�ito da su pogre�ili

jer nisu izve�tavali
Tita o razvoju auta.

Jugo �e sigurno biti najve�a
vrednost za najmanje novca.

Na�em Jugu �elim mirno
more i sre�an put u Ameriku.

Zbogom i sre�no u Americi.

Predstavljamo novi jugo,

in�enjersko
dostignu�e iz Jugoslavije.

Od saobra�ajnih gu�vi do grubih
terena, jugo �e vas odvesti svuda.

Od zapadne do isto�ne
obale jugo gazi konkurenciju.

Pouzdanost je njegovo drugo ime.

Uvijanje i bezbednost
imaju potpuno novo zna�enje.

Nemojte da �ekate jer mo�ete da
ostvarite san o pouzdanom autu.

Kupite sebi slobodu, kupite jugo.

Jugo, vi�e
slobode za manje para.

Istorija se ponavlja.
Jugo je stigao u SAD

i postaje poznat kao jedan od
najgorih automobila u istoriji SAD.

Odnos izme�u Jugoslavije i
SAD se i dalje pogor�avao.

Koji je plan?
-Idemo do Viktora

koji je 1980-ih radio
u sovjetskoj ambasadi.

Ima gomilu
zanimljivih informacija

o ameri�koj
uklju�enosti u Jugoslaviju.

Viktore, 38B?
-Da.

To bi trebalo da bude to.

Titov neuspeh s jugom
zna�i da po�inje da gubi kontrolu.

Ekonomska situacija je sve gora.
Inflacija raste, kao i nezaposlenost.

Svemirski program koji
je podeljen na republike...

�ale se na njega. Tita
napadaju njegovi ljudi.

Mora da prihvati novi ustav koji daje
ve�u samostalnost republikama.

Stvaranjem novog ustava ulazimo
u novu fazu borbe za Socijalizam.

Tito to shvata kao izdaju, a za
SAD je to trenutak koji su �ekali

da se uklju�e u
samu Jugoslaviju.

Ovo je kopija originalnog
poverljivog izve�taja CIA-e.

Ovo je nacrt
budu�nosti Jugoslavije.

Prikazali su �ta bi SAD htele
da se dogodi da se vrati novac.

Saznali smo za taj plan.

Bila je re� o
tzv. Destabilizaciji

koja se zasnivala na poznatoj
doktrini sukoba niskog intenziteta.

Destabilizovati komunisti�ki re�im,
podr�ati demokratske stranke,

podsticati ameri�ke firme
da posluju s republikama

jer su manje i
lak�e je njima upravljati,

jer su sada pojedina�ne zemlje.

Jugoslovenska narodna armija

odjednom je postala zadnja
jedinstvena celina u zemlji.

Poku�ala je da uspostavi
kontrolu nad situacijom.

Ali SAD podr�ava
radikalne demokratske ideje.

Dokle god se aparat dr�avne
bezbednosti ne bude menjao,

nema smisla govoriti o prelazu
u normalno, demokratsko dru�tvo.

Ne zaboravimo da
je aparat tu i deluje.

Se�am se tog va�eg �i�eka.

Bio je pod kontrolom
slu�be dr�avne bezbednosti.

Zastupao je vrlo
radikalne, filozofske ideje,

�to je za JNA
predstavljalo ve�u opasnost

od usta�kog, �etni�kog
ili domobranskog teroriste.

Dok se ne re�e
odnosi izme�u JNA i politike,

cini�no je govoriti o
tranziciji u modernu dr�avu.

Tito gubi bitku.
Starje i napu�ten

dok napetost raste.
Mo�da se vi�e ne ose�am onako

kako sam se ose�ao nekada

i ne dajem ono �to
se od mene o�ekuje.

Bojim se dana

kada �e se od mene vi�e
o�ekivati nego �to �u mo�i da dam.

Tog dana sam se
vra�ao iz Ljubljane u Beograd.

Po�to smo stigli u
Beograd, uzeli smo taksi.

�udili smo se �to taksista nije
bio pri�ljiv kao obi�no.

Imao je suze u o�ima.

Nismo ga pitali �ta se
dogodilo jer smo ve� znali.

To je samo bila potvrda
da se to stvarno dogodilo.

�to te nema...

�to te nema...

Kad nam mlado poljsko cve�e...

Biser ni�e pono� nema...

Kroz grudi mi pesma leti...

�to te nema, �to te nema...

�to te nema...

Kad mi sanak pokoj
dade i du�a se miru sprema...

Moja ljubav pesmu kre�e,
�to te nema, �to te nema...

�to te nema...

Moja ljubav pesmu kre�e,
�to te nema, �to te nema...

�to te nema...

Jugoslavija je po�ela da se raspada
uz mnoge ratove i brojne �rtve.

Razli�ite etni�ke grupe
ratovale su me�usobno,

poku�avaju�i da
osnuju nove dr�ave.

Odjednom mi se u�inilo
da je ne samo moja karijera,

nego i �ivot, da
su bili bezvredni.

Sve za �ta smo se
borili, radili i �rtvovali

prakti�no je nestalo.

Godine 1991, kad sam
shvatio da se sve raspada,

da je cela dr�ava u
rasulu, da se sve ru�i,

poku�ao sam da se vratim.
Doleteo sam do Londona,

ali let za Zagreb je
bio otkazan u zadnji �as.

Zbog napada JNA
nisam uspeo da do�em u Zagreb.

Morao sam da se
vratim odakle sam do�ao.

Drago mi je �to smo kona�no
uspeli da se na�emo. -| meni.

Mislim da CIA nije shvatila
koliko �e nasilje uslediti

kad te dr�ave po�nu da se
odvajaju od Jugoslavije.

Trebalo je da u�ine
ne�to da zaustave rat,

pa je 1999. NATO pokrenuo vazdu�ne
napade protiv ostatka Jugoslavije.

Jeste li �ivi? Idemo!
-Be�imo!

Ironi�no, ali jedan od prvih
ciljeva napada bila je fabrika

gde se proizvodio jugo.

Ovo je veliki dan za slobodu.

Obezbedili ste svoju slobodu i
najavili da vi�e ne�e biti isto.

A Amerika �e pomo�i

da �to vi�e ameri�kih firmi
pokrene svoje poslovanje ovde,

da se pro�iri
trgovina i druge stvari

koje �e pomo�i va�oj privredi.

Demokratija, tolerancija i ljudska
prava moraju da se obezbede svuda.

Jer nijedna nacija nije bezbedna
i nijedan napredak nije stabilan.

Moramo da izgradimo
Evropu bez dr�ava na prvoj liniji.

Slovenija �e predvoditi
put, a Amerika �e pomo�i...

Ovaj film �e biti stvarna pobeda

ako posle gledanja svi
gledaoci postanu svesni

ne samo kako se
nama oduvek manipuli�e

nego kako nema
jednostavne direktne la�i.

�ak i ako je sve la�no,

ovo la�no, ba� ako
znamo da je la�no,

govori nam jako puno o
dru�tvenoj stvarnosti u kojoj �ivimo.

I ako se nije
dogodilo, istinito je.

I to je klju�na poruka.

Eno Jovankinog groba.
-Gde? -Tamo.

Idemo?
-Mo�e.

Idemo, tata.
Jesi li gladan, �edan?

Idemo ne�to...
Neka ide do�avola i Tito!

Preuzeto sa www.titlovi.com