Original subtitles

PO ISTINITOM DOGAĐAJU.

Prevod: Dr IggY

L O P O V S A K R O V A

Džejd, treba da počneš s kupatilima.

Džoslin, možeš li, molim te, da izvadiš sva jaja, smesu,

pljeskavice i Mekmafine iz zamrzivača, važi?

Pomoći ću ti čim sve uključim.

Dobro jutro, ekipo.

Ne, ne, ne. Ne plašite se. Samo radite

šta kažem i niko neće biti povređen, u redu?

Ne, ne, gledaj. Upereno nadole. Dobro.

Sad ću da kažem jedno ljubazno i veselo „dobro jutro“.

A vi ćete to da ponovite. – Dobro jutro. – Ne. Dvejne, posle mene.

Tako to funkcioniše, jasno? E sad, dobro jutro, ekipo.

Dobro jutro. – Tako je. Savršeno. Ja kažem šta da radite, vi to uradite. Važi.

Hoću da ponovo obučete jakne.

Dvejne, obuci jaknu.

Obuci jaknu. – Nemam, gospodine.

Nemaš jaknu. Kako to da nemaš jaknu? – Zaboravio sam.

Onda ćeš danas malo da se smrzneš. Dobro. Idemo.

Izvoli. Dame prve. Slušajte me. Nećete vi ovde umreti.

Čim odem odavde, zvaću

policiju i oni će vas pustiti. Verovatno ćete dobiti slobodan dan.

Ne, nemoj. Nemoj. Ne gledaj me tako.

Dvejne, prestani. Jer je ovo tvoja jebena greška. –Hladno mi je.

Ozbiljno?

Do đavola. Ne znam koji kreten ne nosi svoju jaknu na posao. Dobro?

Sad si srećan? – Uši su mi se smrzle. – Ovo je deo priče

gde se, nadam se, pitaš kako je jedan fin lik poput mene postao kriminalac.

Halo? Radi li ovo uopšte?

Halo?

Sranje! Dobro jutro. Dobrodošli u Mekdonalds.

Staviću te na slobodnu liniju. – Koji ti je đavo, Dvejne?

Ne mogu da krivim roditelje.

Imao sam lepo detinjstvo.

Samo nikad nisam bio dobar u školi ni u ponašanju.

Ali sam bio dobar u stvarima

koje su meni značile. Stvarima koje su vojsci bile vredne.

Ali posle otpuštanja, nisam znao gde pripadam, šta da radim

ni kako da deci obezbedim ono što imaju druga deca.

Pa sam napravio neke loše izbore koji su mi oduzeli druge izbore.

A svi ti loši izbori počeli su pre dve godine, na šestom rođendanu moje ćerke.

Dobro. Moraš da zamisliš želju. –Dobro.

Još jednom. Jesi li zamislila želju? Šta si poželela? –Bicikl. – Bicikl?

Ne znam baš da li bicikl može da stane u ovu kutiju, ali otvori je.

Podižem ulog. – Da.

Šta misliš? Super, jel’ da? To je moj stari set za konstrukciju.

Hajde da ga otvorimo. Ima 200 delova unutra.

Imaš motore, zupčanike, remenice, točkove, svetla, prekidače.

Možemo da napravimo skoro sve što poželimo s ovim.

Vidi, sve što možeš da zamisliš – možemo da napravimo. Važi? Ti i ja.

Šta kažeš?

Možeš da napraviš bicikl s tim?

Da. Da.

Ne mogu da verujem da tipa kog znam iz 82. nije u stanju da kupi bicikl.

Pa reci mi kako tebi ide tako dobro. -Hajde da vidimo.

Samo ove nedelje sam sredio pasoše za dvojicu Japanaca. Pet soma po komadu.

Pet hiljada za lažne pasoše? –Ne, za prave pasoše. –Mogu li da pomognem s tim?

Jebeno nikako ne možeš. Ne možeš mi pomoći ni oko čega. Jesi lud, čoveče?

Ne pomažeš mi ni u jednoj jebenoj stvari. Ne treba mi tvoja pomoć.

Plus, već znamo da raditi stvari kako treba nije tvoja supermoć.

Ma daj. Dosta. Dobro, a reci mi koja je onda moja supermoć.

Prosvetli me, molim te. –Koji je protok u tom crevu? -12 galona u minutu.

Koliko kuća ima u ovoj ulici? –Jebote. 28.

I od tih, koliko ima dimnjak? Garaža?

Koliko njih koristi toplotnu pumpu umesto klime?

Hoćeš da prodajem klima sisteme ili šta? – Ne, ne, čoveče.

Pokušavam da objasnim poentu. -Onda je reci. – Posmatranje. Detalji.

Primećuješ stvari koje drugi ne vide. Imaš kao neki rendgenski vid.

Šta, misliš da su te

poslali u Centralnu Ameriku zato što si bio dobar strelac? To misliš?

Ma jok. –Ne, poslali su te zbog onog što vidiš. Kapiraš li to?

Da imam tvoj mozak, vodio bih ceo jebeni svet.

Znaš, ti si najpametniji glupak kog poznajem. Ludo, brate.

Možeš da prestaneš da puniš taj bazen. Niko neće ući unutra.

Ladno je kao kurac.

Mama će sigurno hteti da zna kako je prošla žurka.

I, da, mislim da smo dali sve od sebe. Šta ti misliš?

Bolje da ne pominjemo bazen.

Pokušavaš da brojiš, a? – Mama!

Ćao.

Hej, mogu li da pričam s tobom minut? Samo kratko, kratko.

Znam da poslednjih meseci nije bilo lako.

I da nemamo stvari koje nam zapravo trebaju.

I to je moja krivica i priznajem to. –Dobro? Priznajem.

Ali mislim da sam sad skontao rešenje.

Samo moram da upotrebim svoju supermoć i da fokusiram mozak. – Supermoć?

Tvoju supermoć? – Da.

Ne mogu više ovo, Džef. – Ma hajde. Molim te, nemoj. – Zbogom. Ćao.

Dobro, glavata. -Reci ćao.

Volim te.

Čekaj, čekaj, čekaj!

Nisam je krivio što mi se smejala.

Što je mislila da sam sprdnja.

Ali bilo je stvari koje nije znala o meni. Stvari koje nisu sprdnja.

Stiv je znao šta mogu. Ja stvarno vidim ono što drugi ne vide.

Kao sad, na primer. Vidim ono dete što se penje na merdevine.

I znam da ispod tog klimavog krova postoji mašina

koja pretvara mleveno meso i krompir u pare. Sa istom trpezarijom.

Istim fritezama sa crvenim trepćućim tajmerima.

I istim aparatom za šejkove sa ista dva ukusa.

I istim sefom punim vikend korporativnog

burger-novca koji niko neće ni primetiti da fali.

Taj sef prazne u isto vreme svakog ponedeljka, na svakom mestu.

Dobrodošli u Mekdonalds.

Znaš li šta hoćeš?

Da, da, da, da. Skontao sam. Hvala.

Ima više od deset hiljada skoro identičnih Mekdonaldsa širom Sjedinjenih Država.

Pitanje je koliko moraš da opljačkaš da bi kupio pravi dom?

Da deci kupiš lepe stvari i vratiš porodicu nazad.

Ispostavilo se da je odgovor četrdeset pet.

Lopov sa krova ponovo je udario. -Isekao je rupu na krovu ovog Mekdonaldsa

na uglu Medisona i Džula u Fejetvilu.

Kao što možete da zamislite, bilo je zastrašujuće.

Ušao je, ubacio nas u zamrzivač i dao mi svoj kaput. -Dao ti kaput?

Da. Da. Nije hteo da mi bude hladno. Zapravo je bio baš ljubazan.

Policija veruje da je ovo isti osumnjičeni koji već

teroriše našu zajednicu sa četrdeset pet napada ove godine.

Imamo skicu Lopova sa krova. Uvek nosi masku.

Opisuje se kao visok oko metar devedeset, atletske građe. -Šta?

Lopov sa krova udario je i na Burger King i KFC.

Lep tv imaš, Džef. Velik. Kako si priuštio to?

Imamo petnaest gladne dece napolju koja lude za tortom.

Moramo da idemo. -U svim ovim smelim pljačkama, kažu da nijedan

zaposleni nije opljačkan od strane Lopova sa krova.

Hoću da znam šta se dešava.

Mogu da vidim? Zašto gasiš? Čekaj, čekaj, nemoj, nemoj. -Hajde.

Idemo. -Jebote, čoveče.

Duboko udahni, poželi želju. Hajmo.

Ove godine prvo otvaramo ovaj. Velike stvari u malim kutijama.

Šta je ovo? -Daljinski za garažna vrata? -Zašto si mi to dao?

Ne znam, nisam znao gde da stavim

sabljastog tigra.

Pa nisam mogao da ga stavim u kuhinju, jel da? Pa gde je onda?

Ti si najbolji tata na svetu.

Hajde, otvori.

Sviđa mi se.

Kako ste vi? -Tražimo Džefrija Mančestera.

Zbog registracije? Da, imam je ovde. Samo sekundu.

Gospodine Mančester, ustanite.

Država je dokazala van svake sumnje da ste počinili

krivično delo pljačke uz upotrebu opasnog oružja.

Uzeću u obzir vaše služenje

u oružanim snagama ove zemlje.

I uticaj koji ima to što će vaša deca izgubiti oca.

Znam da ste sve prevarili. I da delujete fino.

Ali znam da ste u haosu.

Iako vam se sudi samo za jednu pljačku, znamo da ste počinili još mnogo.

Tužilaštvo je zatražilo da vam se doda po jedna tačka za svaku

žrtvu koju ste zaključali u zamrzivaču.

Neka zapisnik pokaže da ste četvrtog februara 2004.

osuđeni na 180 meseci za svaku od tri žrtve.

Ukupno 540 meseci, odnosno 45 godina

u Zavodu za ispravke Severne Karoline.

Šerife, on je sada u vašem pritvoru.

Ovim je slučaj zaključen.

Mnogo mi nedostaješ.

Hej, jesi li dobila pismo gde sam nacrtao veliku kuću? -Ne.

Možda još nije stiglo. Pitaj mamu.

Mama kaže da kad budem starija, moći ću sama da čitam pisma. -Ne. Ne.

To nije tačno. Ta pisma su za sada. -Tome, prekidamo vezu.

Rekli su da prekidamo vezu. Moramo da prekinemo.

Ne, ne prekidamo. Ko je to rekao?

Neki čika koji nas savetuje jer si u zatvoru.

Dobro. Pa to je dobro. Baš dobro. Šta su rekli tamo?

Nije moja krivica, tvoja je.

Kaže da te ne slušamo, jer se nećeš vratiti kući čak i ako kažeš da hoćeš.

Gledaj, taj poslednji deo nije... to je potpuno pogrešno.

Imam još 60 sekundi. -Hej, možeš li da mi daš mamu na telefon?

Hoće da priča s tobom. -Ne, reci joj da moraš da prekineš.

Geri će ti pomoći oko domaćeg.

Neće da priča s tobom. Rekla je da moram da prekinem i radim domaći.

Geri će mi pomoći. -Geri? Ko je Geri? -Mamin prijatelj.

Mama ima novog prijatelja Gerija.

Baš lepo.

Pozvaću te sutra u isto vreme kao i uvek, važi?

Kažu da ne možeš.

Ko to kaže? Ne. -Prekini.

U redu je, Beki. Možeš sad da prekineš.

Je l’ to Geri? Daj ga na telefon.

Prekini. -Prekini.

Daj Gerija ili mamu na telefon, Beki, važi?

Moram da prekinem.

Hej. Slušaj, čoveče. Dolazim kući.

Ako se oprostiš, to znači da odlaziš.

A ako odlaziš, znači da ga zaboravljaš.

Mi smo... Halo?

Halo? Beki?

Zašto još misliš na njih?

Moraš to da pustiš.

Nema izlaska odavde.

Izbaci tu ideju iz glave.

Svaki zatvorenik želi isto.

Da izađe iz zatvora.

I misle da je izlaz kroz zid ili preko ograde.

Ali čuvari to drže pod kontrolom.

Izlaz iz zatvora je kroz ljude.

Zatvor je samo još jedna zgrada puna sistema i rutina.

Ako držiš rutinu, čuvari neće sumnjati.

Ako si dovoljno ljubazan, ako si koristan, zaborave zašto si uopšte tamo.

A kad prestanu da te prate, ti možeš da počneš da pratiš njih.

Osećaš to?

Miriše kao da ti curi nešto.

Možeš li da proveriš? -Da, gospodine.

Vidi ima li nečega.

Da.

Još ne izgleda loše. Ne znam.

Izdržaće.

Dobro, hajde onda. -Važi.

Kaži svom majstoru za održavanje.

Trebaće ti nova zaptivka.

Cenim to, čoveče.

Da, gospodine. -Srećno. -I tebi.

Dve kutije. -Da. -Dve klupe.

Da, gospodine. -Dobro.

Ugasi. -Sređeno, gospodine Kamings.

Hvala, druže.

Hej, izgleda da si popravio.

Dobro zapažanje. -Vozi pažljivo.

Važi. Srećno.

Halo. -Stiv, ja sam.

Džef, Džef, koji kurac me zoveš, čoveče?

Na svim si jebenim vestima.

Slušaj, moram da pobegnem iz zemlje.

Razmišljam, recimo Brazil ili Venecuela, negde gde ima plaža i nema izručenja.

Zvučiš jebeno ludo. -Znam. Izvini.

Nemoj da uradiš neku glupost kao da ideš da vidiš porodicu.

Sakrij se. Važi? -Dobro.

Nemoj da me zoveš još mesec dana. -Važi, zvaću kasnije.

Nemoj više da me zoveš na jebeni telefon.

Jasno? -Stiv? Stiv?

Da. Šta hoćeš? -Majmuna. -Majmuna? -Majmuna.

Šta hoćeš?

Čekaj malo. -Kornjaču. -Kornjaču. -Šta hoćeš? -Bombone.

Bombone?

Imamo gomilu bombona. -Gospodine, zatvaramo za deset minuta.

Gospodine? -Nema problema.

Srešćemo se kod kase napred.

Ako ne možete da odlučite večeras, ne brinite.

Obećavamo da ćemo biti ovde i sutra.

Samo nam obećajte da nikada nećete odrasti.

Džefri Mančester, poznat i kao Lopov sa Krova,

pobegao je danas iz zatvora Braun Krik.

Večeras je negde napolju.

Vlasti su otkrile da je Mančester, koji je služio 45 godina zbog oružane pljačke

i otmice, nestao popodne tokom redovnog prebrojavanja.

Stražari ne znaju način...

ni tačno vreme bekstva Mančestera...

Još ne znaju kako je pobegao.

ali veruju da je još u oblasti Šarlota.

Ne zadugo, Bože.

Verujemo da je pobegao između 12 i 4 popodne.

Veoma je pametan tip.

Super inteligentan. Verovatno genijalac.

Ali je i potpuni idiot.

Verujemo da osumnjičeni može biti naoružan.

I da ima istoriju nasilnog ponašanja. -Šta?

Policija moli da, ako vidite nekog ko liči

na Mančestera, odmah pozovete vlasti i ne pokušavajte da se suočite.

Većinu tipova, kad pobegnu, uhvate u prvih par sati.

Beže što dalje i što brže mogu.

I to nikad ne upali.

Fora je da staneš.

Nađeš mesto gde niko neće tražiti.

Ponekad su najbolja skrovišta ona koja su svima pred nosom.

Mesto gde su ljudi previše zauzeti da bi te primetili.

Tako sam bio tih kao miš.

Ali ne noću. Noć je bila moja.

Potera za lopovom sa krova traje već treći dan.

Ljudi imaju kratku pažnju.

Posle nekog vremena dosadi im.

Proceniš da moraš biti tih oko mesec dana, manje-više.

Još uvek nema tragova o mestu gde se nalazi odbegli zatvorenik Džefri

Mančester dok potraga ulazi u osmi dan.

Jednom, kad sam bio u 82. diviziji, proveo sam 30 dana

u šumi, preživljavajući na kišnici i crvima.

Telu ne treba mnogo da opstane.

Mozak je taj o kome moraš da brineš.

Ako možeš da nateraš mozak da zamisli bolje mesto, izdržaćeš bilo šta.

Samo zamisli bilo gde osim gde jesi.

Kao plažu na okeanu.

Mesto gde tvoja deca mogu da te posete.

Kad svi ostali zaborave na tebe.

Skoro dve nedelje otkako je Džefri Mančester pobegao iz zatvora Braun Krik.

Policija je postavila blokade.

Sumnjaju da je Mančester još u oblasti.

Naredniče, sa kanala smo 6. Džefri Mančester je i dalje u bekstvu.

Mislite li da bi mogao biti u Šarlotu?

Možda je nastavio da se kreće, ali nećemo odustati od mogućnosti da

se još krije ovde u okrugu Meklenburg.

I kad pokuša da pobegne, bićemo spremni.

Srećno!

Samo sam htela da porazgovaram o svojim smenama.

Treba mi svaki drugi vikend slobodan.

Zbunjen sam.

Prvo si tražila posao, a sad tražiš slobodne dane.

Pa znaš, timski sam igrač. Ali sam i mama.

Znam. -Dobro, pa... -Znam.

Podsetila si me.

Razvela sam se pre šest meseci.

Tako da mi je stvarno teško da uskladim sve

sad, posao, moje devojčice i bivšeg muža.

Starateljstvo je...

Imala bih, znaš, jednu nedelju on, jednu ja.

Neću da te davim svojim privatnim problemima.

Dobro, dobro, jer ne želim da me daviš svojim privatnim problemima.

Ako je to problem Tojs-Ar-As-a, onda me zanima.

Ali privatni problemi pripadaju privatnom vremenu.

Hvala, Li.

Moram da se vratim na obračun plata.

Rad, rad, rad, rad, rad, rad, rad.

Drago mi je da smo se videli. -Kakav kreten.

Hvala, Kol. -Dobro. Neverovatno.

Da, neverovatan si kreten.

Znam da si mama. Već si to pomenula.

Znak dolara, U, C, C.

Znak dolara, znak dolara. -Hvala.

To je najgluplja lozinka koju sam ikad, ikad čuo.

Sranje.

Našao sam.

Subota. Zbogom.

Najveće proslave Četvrtog jula odvijaju se na nebu iza mene.

Ljudi se zasite prošlonedeljnih vesti.

Ubrzo ni ne pamte zašto im je tvoje lice poznato.

Čak i policajci izgube interes, osim ako ih baš ne iznerviraš.

Na kraju svi zaborave na tebe.

Osim onih koji te stvarno vole.

Nisam mogao da priđem ljudima koji me vole a da ih ne povredim.

Jedino mesto gde sam ih možda mogao opet

videti bilo je negde drugo, u neko drugo vreme.

Prvi korak bio je da odem odavde.

Da stignem tamo.

Zdravo. Mogu li da razgovaram sa Stivom, molim vas?

Izvinite, ko je to?

Njegov prijatelj.

Ovde je Oliver. Njegov rođak.

Putovao sam malo po zemlji i on me je očekivao.

Trebalo je da svratim.

Nije pomenuo da će neko dolaziti.

A nisam ni znala da ima rođaka.

Valjda je zaboravio da kaže.

Sa kim pričam? -Ja sam njegova devojka.

Ali o čemu se radi?

Jer sam usred nečega. -Dobro, super onda.

Mogu li sad da pričam sa Stivom?

On nije...

Dobro, da li da pozovem za sat vremena ili tako nešto?

Pa, neće se vratiti do prvog decembra.

Gde to neko ide do decembra?

U Avganistanu je. -Nije u Avganistanu.

Vratili smo se pre dve godine iz Avganistana.

Pa, uzeo je ugovor na šest meseci. Ali...

Zamolio me je da mu primam poruke.

Da li želite da mu nešto prenesem ako se javi?

Da.

Reci mu da će rođak Oliver ostati kod rodbine u blizini

dok se ne vrati prvog decembra zbog jednog veoma važnog sastanka.

U redu, reći ću mu to.

I, videćemo se tad, pretpostavljam.

Rođače Oliver. Ćao.

Prestani da me golicaš.

Samo sekundu. Halo? Keri, luda si.

Keri!

Halo? Keri! Keri! Keri! -Ko je to?

Džek, jesi li to ti?

Ako opet pozoveš, zvaću policiju.

Čuješ li me? Mi smo krenuli dalje.

I ti treba da kreneš dalje.

Ne zovi više ovde.

Ćao, Li. -Odi, Odi, Otis. -Ćao. -Ćao, Mič.

Baš si čovek koga sam hteo da vidim.

Ti... Ti voliš M&M s kikirikijem, zar ne?

Da.

Da.

Jer nam nestaje mnogo M&M s kikirikijem.

Imaš li pojma zašto? -Ne.

Šta nije u redu? -Sve je u redu.

Deluješ nervozno. -Ne. -Ne. -Ne. Neće se desiti.

Ne možeš s njim da razgovaraš tako.

U redu.

Znaš, nestalo nam je pola tuceta kutija.

I pomislio sam, moraju da se negde kriju.

Izvini. Ne može tako da razgovara.

Sad sam loš momak.

Ej, moraš da se zauzmeš za sebe, važi?

Ili će on samo postati gori.

Nisam sklon konfliktima, pa...

Radićemo na tome.

Slušaj, Mič.

Ozbiljno si povredio Otisova osećanja.

Mislim da treba da se izviniš. -Izvini.

Pa, dobar početak.

Znaš, ljudi poštuju ljubaznost kod vođe.

S tim u vezi, želela bih da te pozovem u moju crkvu.

Crkva Krosrouds.

Nalazi se s druge strane autoputa.

Bio si? -Nisam baš crkveni tip.

Dobro, ja vodim prikupljanje igračaka tamo, i to me je navelo da pomislim,

evo mene, radim u prodavnici igračaka od svih mesta, i

nisam videla da ste vi donirali makar jednu igračku za moj prikupljanje.

Pa mi prodajemo igračke. Ne poklanjamo ih.

Dobro, a šta je sa vraćenim igračkama?

Savršeno ispravne koje ne možemo da prodamo.

Vodimo posao ovde, Li. -Dobro.

Pa, možeš i dalje da dođeš.

Svi su dobrodošli.

Čak i oni što su zli ili još nisu spremni.

Dakle, dođi, donesi veliku kesu igračaka, ili ne.

Bićeš dobrodošao.

Ali donesi igračke pa možeš biti dobar momak bar jednom.

Zar ne želiš da budeš dobar momak?

Hajde, Mič! Budi dobar momak! -U redu.

Je li to đubre?

Hoćeš da ostavim đubre umesto igračaka?

Samo su igračke za...

Čuo sam da ima prikupljanje igračaka.

Ovde je.

Samo ću ih ostaviti ovde. U redu je.

Neću da idem celom stazom do tamo u ovim štiklama.

Vrlo lepo od vas. -Izvolite. -Hvala vam.

Baš je teško.

Moraš da ih uneseš unutra.

Hajde, pokazaću ti gde idu igračke.

Gde da ih stavim?

Možeš da ih doneseš ovde.

Služba je počela.

Jer pripadaš ovde. Svi smo grešnici ovde.

Zato ponekad tražim od žene da mi ovo zapeva.

Neko je baš gladan?

Veliki apetit? Molim te.

Nisam jeo ovako dobru hranu jako dugo.

Sjajno. Velika hrana za velikog momka.

Ne možeš da izađeš odavde a da ne pozdraviš pastora i njegovu ženu.

Protiv pravila je. -Ne, nikad ne bih.

Ja sam Ajlin. -Džon. Zorn.

Džon Zorn. -Nisam te ranije viđao ovde.

Primetio sam te naravno u toj klupi.

Odakle si?

Znaš li područje? -Da, tek sam došao ovde.

Sve je novo za mene.

Sve ovo je baš... Sve mi je novo ovde.

Došao sam iz Njujorka.

To je grad za pešake.

Ako sam bio i jednom, to je sigurno grad za pešake.

Kladim se da trošiš mnogo patika, zar ne?

Svi to rade. -Jesam.

Imaš baš male noge za velikog čoveka.

Ne, zapravo imam velike noge.

Samo sam obuo pogrešne cipele.

Mislim da su ovo devetke i ženske.

Izvini. Ovo je crkva.

Stvarno mi je žao.

Htela bih da te upoznam sa nekim.

Htela bih da te upoznam sa Li Vingskot.

Ona vodi prikupljanje igračaka ovde.

I čula sam da si dao veoma velikodušnu donaciju.

Znam da bi joj značilo da ti zahvali.

Izgleda prilično zauzeto tamo.

U stvari, Ajlin, ona ima ozbiljan razgovor sa ćerkom.

Ima problema sa leđima. -Ne.

Možeš. Velika donacija. Hej, Li.

Hej, Li. Li.

Dođi da kažeš zdravo našem misterioznom gostu. -Da.

Ovo je naša zvezda, Li.

Ona je stub svega dobrog što se dešava u ovoj crkvi.

Organizuje doseg. Sprema obroke.

Vodi prikupljanje igračaka.

Ne znam kako sve to stiže, ali stiže.

A ovo je Džon Torin.

Torin. Iz Njujorka. -Njujork.

Daleko odavde. -Da, malo.

Džon, dao je veoma velikodušnu donaciju igračaka.

Tako ljubazno od vas.

U najboljem trenutku.

Ne, stvarno volim Božić i rođendane.

I davanje poklona.

Ne znam. Samo volim decu.

Imaš li decu, Džon?

Pa... Porodica ili samac?

Službeno sam razveden.

To je sve. -Žao mi je.

Nisu svi brakovi funkcionalni, zar ne? -To je tačno.

Da odgovorim na pitanje, imam decu.

Imam dva mala čudovišna dečaka.

I imam malu devojčicu koja mi je najbolja prijateljica.

Slatko.

Ali oni su u Njujorku, a ja sam ovde na poslu.

Čime se baviš?

Radim za vladu.

Ali ne mogu baš o tome da pričam.

Poverljivo je i sve te gluposti.

Pa, Džon Torin iz Njujorka.

Naš njujorški špijun. -Ne.

Ne, ne. Definitivno ne. -U redu.

Mogu li da te pitam, možemo li računati na tebe da nam se pridružiš sledeće nedelje?

I takođe ove srede.

Šta se dešava u sredu?

Vodim večeru za slobodne, i ove nedelje će biti u Red Lobsteru.

Obožavam Red Lobster.

Ne samo morsku hranu, i one siraste pogačice.

Mislim, da. Hoćeš li doći?

Kasno ću stići.

Hoćeš li se pridružiti na prvoj večeri za slobodne?

Nikad sebe nisam zamišljala kao samca.

Ali, naravno, da. Doći ću.

Da, biću tamo. Računajte na mene.

Drago mi je što sam te upoznao. -Hvala puno.

Hvala što ste došli. – Više mi se sviđa da

budem Džon nego što mi se sviđalo da budem Džef.

Vidimo se u sredu. – Sreda, da, gospođo. – Džon je bio dobar momak.

Ljudi su ga voleli. Činilo se da se i Li sviđa.

Ali nema šanse da bi devojka kao ona stvarno pala

na tipa u ženskim patikama i majici sa Spajdermenom.

Takođe, stvarno mi je bio potreban zubar. Život na slatkišima poguban je za zube.

Dobar dan. –Kako ste? -Dobro, gospodine. Kako ste vi?

Da vidimo šta ćete za ove. Šta kažete na 10 po komadu?

300.

Da, pristajem na 300. – U redu, dogovoreno.

za broj 29.

14 karijesa. To je mnogo karijesa za odraslu osobu. – Žao mi je.

Imam, valjda, prirodno malo... šećerlema zube.

Imao sam pristup mnogo stvarno dobrim slatkišima.

Samo nisam baš uspeo da prestanem.

Kako ste?

Zar ovo nije ručak za samce, ne za supermodele.

Pa, hteli smo da te dočekamo, Džone. Dobrodošao, dobrodošao.

Jesam li ja jedini muškarac ovde?

Da, nadam se da ti nismo previše naporne.

Ne, zapravo, mnogo mi se sviđate. Volim da imam toliko novih prijatelja.

Posebno lepih prijateljica.

Dakle, Džone, razumem da radiš za vladu. Kakav posao?

Voleo bih da uđem u te detalje, ali sam pod maskom, tako da...

Zvuči tajanstveno. – Ne, mogu da kažem da nije toliko tajanstveno.

Prilično je dosadno, zapravo.

Nisam znala da ovde u Šarlotu postoji obaveštajna služba.

Jesi li u policiji? – Sad sam u penziji, ali bila sam. –Sjajno.

Jesam li uhapšen? Kako ovo funkcioniše? Ne želim da te uznemirim.

Sramotiš nas Sali. Nije on došao ovde da bude ispitivan.

Ne, ne, zapravo mi se sviđa. Osećam se mnogo sigurnije s njom ovde.

Ali da, ima obaveštajnih jedinica u svakom većem gradu.

Samo se ne reklamiramo mnogo.

Pa ako je pod maskom, šta onda radi na večeri za samce u Red Lobsteru?

To je pošteno pitanje. -Pa... -To je pošteno pitanje.

I to je pitanje koje nije poverljivo.

Došao sam možda da pronađem sledeću gospođu Džon Zorn.

Ali postoji problem. Imam mali problemčić.

Jednostavno ima previše lepih opcija ovde da bih izabrao. Ne, izvinite.

To nisam trebao da kažem. Mama mi je uvek govorila da ne laskam

ženi o izgledu jer je to čini svesnom sebe.

Uvek počni od njenih cipela. Kad smo već kod toga, stani malo.

Samo da zavirim ispod stola. -Izvini. –Vidim čizme sa štiklom dole.

Štikle za ručkom. Bravo, devojko. Dobro.

Bilo je baš zabavno. – Vidi, ne izlazim često, pa mi je ovo bilo baš lepo.

Ni ja ne izlazim. Baš si im ulepšao dan. – Oni su meni, iskreno.

Mislim, nikad nisam... Ovo je tvoje? Sjajno, –Da. – Sviđa mi se.

Dobro, idem da skupim hrabrost.

Imam dva pitanja za tebe. -Samo dva?

Dobro, hajde da čujem. – Bubnjevi! Daj prvo. Hajde.

Pa, ti si gej, zar ne? –Šta? Ja sam šta? –Gej si. –Gej? Ne. Šta?

Šališ se? – Ne.

Ne, mislim, nemam ništa protiv gej ljudi.

Volim gej ljude, ali ja... ne, apsolutno nisam.

Zašto misliš da sam gej? -Deluješ kao jedna od devojaka.

Ili, kao, izgleda da voliš ženske cipele. –Ne, to nije bilo to.

Dobro, ako je to "ne", možemo odmah na drugo pitanje. – U redu. Da.

Pa, daj ga. –Hoćeš li da izađeš sa mnom?

Na sastanak?

U redu. Prilično si direktna osoba.

Ja...

Da, vrlo rado, zaista vrlo rado bih izašao s tobom na sastanak.

Ne znam. Da. "Da" je odgovor. Na to. –Dobro. –U redu.

Slobodna sam sledeće subotnje jutro. –Savršeno. –Doći ću po tebe.

Gde živiš? –Živim u jednoj dosadnoj, vladinoj

zgradi koja nije javno dostupna.

Može ovako? Nađimo se u "Fridom parku".

Subota ujutru, u osam.

Zvuči kao... pa, zvuči kao sastanak. – Jeste sastanak. – Dakle, sastanak.

Dobro. –Dobro. –Ćao. –Ćao. –U redu. –Vidimo se. –Dobro. –Izvini.

Pružila si ruku, pa sam krenuo. Sranje. – U redu. Dobro. –Da. –U redu.

To je bilo... -Dobro. Ćao. – Vidimo se. Ćao.

Vruće je. – Vruće je.

Stvarno si u dobroj formi. –Hvala, devojko.

Moj bivši, Džefri, on... -Da.

Šta? –Rekla si Džefri? –Da. To je ime mog bivšeg, Džefri. –Jasno. Dobro.

Da. Zvao se Džefri? –Da. Bio je... u užasnom stanju.

Kao, nismo imali... ništa. Samo dugo nije bilo ničega. –Dobro.

Ali mi nismo ni nalik. – Dobro je znati. – Da. Volim ljude. On nije pričao.

Samo bi čitao ratne romane dok sedi u WC-u. – Šta?

Ne, Džefri. Odvratno. – Zar ne?

Voli knjige, ali kad treba da bude uz

decu, da pomaže oko domaćeg ili vožnje, njega nigde. Stresno.

Mislim da ti treba malo više zabave u životu, iskreno.

Šta misliš?

Ovako.

Hoćeš li da idemo kod mene i da se malo zabavimo odmah?

Šta? Ozbiljno?

Da. Veoma. Baš bih voleo... Da. –Dobro. –Da. –Sad? – Da.

U redu.

Rekao sam ti da nisam gej.

Pričaj mi o svojim ćerkama. – Zovu se Di i Lindzi. Di ima jedanaest.

Prilično je osetljiva. I kreativna. Dobro je. Ne znam.

Nije mi dozvolila da joj skratim kosu još od kad je bila beba. Takva je.

A Lindzi ima šesnaest.

Na vratima joj stoji znak „Emotivno nedostupna“.

Takođe je upravo dobila probnu vozačku, ali odbija

da vozi, iako hoće slobodu. Tu smo trenutno.

Pa, ja sam dobar vozač. Ako hoćeš, mogu da je naučim.

Skoro smo se upoznali. -Imaš pravo. Da. Znam.

Prosto volim decu. -U redu.

Pa, možda bi mogao da ih upoznaš nekad.

Znaš, možda bi mogao da svratiš na picu jednog vikenda.

Kao pica žurka? Možemo li da napravimo pica žurku'

Kao subota za picu?

Nisam bila van kuće, a kamoli na sastanku, u redu?

Veoma, veoma dugo.

Ne znam da li su moje devojčice spremne da, znaš, njihova mama počne da izlazi.

Razumem.

I dalje možemo da imamo pica žurku, samo da bude skroz normalno.

Ja sam samo prijatelj iz crkve, znaš, koji je slučajno špijun vlade.

Znaš, ne-gej špijun vlade koji samo dođe da

jede picu s tobom i tvojim ćerkama.

Znaš, samo da bude normalno. -U redu.

Nisi ti normalan, Džone, ali sviđaš mi se.

Znaš šta nije normalno?

To što uvek ovako izgledaš.

Izgledaš i grizeš drugačije.

Tu je. U redu. -Zdravo. -Izvoli, uđi.

To je mnogo hrane. Devojke, ovo je moj prijatelj Džon.

Džone, ovo su moje devojke.

Zdravo, devojke. Ćao. Ja sam Džon Zorn.

Tvoja mama je dobra prijateljica iz crkve.

Ti mora da si Di. To je skraćeno od Delija.

Ti mora da si Lindzi.

To je skraćeno od...

Nije skraćeno ni od čega, zapravo.

Znaš, mnogo sam čuo o vama.

I jedna od stvari koje sam čuo jeste da

ti, Di, obožavaš Zeldu, kao i ja.

Je l’ to tačno? -Da.

Ozbiljno?

Dobro, jer sam ti doneo ovu Link lutku.

I još jedno pitanje.

Jesi li igrala Four Svords? -Ne.

To je dobra igra i dolazi s posebnim džojstikom koji ću ti pokazati

kako da koristiš kasnije dok me ne razbiješ, što ćeš moći veoma

brzo, jer sam čuo da si kao majstor Zelda.

Hvala. -Zelda je upalila. Jedna rešena.

Lindzi, za tebe imam izbor veoma

“mračnjačke” tinejdž muzike za tvoje uživanje.

Hvala. Ali ne hvala.

Drago mi je što sam te upoznala, Džone Zorne, mamin prijatelju iz crkve.

Kuda ideš? -Imam domaći. -U redu je.

Možda sledeći put. U redu? Ne brini.

Takođe sam kupio nešto i za vas, gospođice Li.

Baš slatko.

Izvini zbog Lindzi.

Znala sam da će joj ovo biti teško. -Da.

Razumem. -Ovaj ide na vrh. -Da.

I ovaj mora na vrh. I ovaj mora na vrh.

Čekaj, gde je svetlo?

Moraš da povežeš. -Klik.

I ovaj mora na vrh.

Di?

Da. -Jedanaest je. Prošlo je jedanaest.

Hajde, da završimo ovo. Molim te.

Ona je najbolji graditelj.

Samo smo dvadeset delova od kraja.

Molim te, mama. Tako blizu.

Drugi put, u redu? -U redu.

Bilo mi je super. U redu?

Mogu li da te vidim opet? -Volela bih to.

Ako bude kasno, da dođem i zakucam ti na prozor?

Ne.

Ne znam da li sam ja “kucaj-na-prozor” tip devojke, Džone.

Ne?

Dobro, šta kažeš da samo pokucam na ulazna vrata?

Vreme za ćurku, ne udaraj lotos.

Da, možda sledeće godine da uzmemo naduvani lotos.

Organizuj.

Ovog puta ne uskačem.

U redu? Ti moraš. Moraš.

Moraš da uštipneš siledžiju za nos, znaš?

Moj čovek, Otis. -Da, da.

Moram da ti kažem nešto, Miče. -Pa, dobro.

Šta?

Šta? -Ja... -Šta hoćeš da kažeš?

Ne, izvini.

Ja samo... -Kaži šta?

Hteo sam da ti kažem... Sredio sam magacin, kao što si rekao.

Dobro, to je sve? -Da. -Ne. Ne.

Mama mi je govorila, pazi šta diraš.

Rekla je da pomeranje samo jednog zrna peska menja sve u čitavom svemiru.

Mislim da ljudi to zovu „efekat leptira”.

Da samo jedno mahnuće leptirovih krila može

da izazove uragan na drugoj strani sveta.

I pre nego što shvatimo, sudaramo se

na putevima jedni drugih i menjamo ono što se dešava.

Jesi li sigurna da hoćeš šiške?

Sigurna sam. -To je velika promena.

Što se šiški tiče, samo jedna od hiljadu osoba

zaista dobro izgleda sa njima,

ali dobra vest je što mislim da bi ti mogla biti jedna od njih.

Bože.

Niko ne primeti leptirovo lepršanje krilima dok ne osete oluju.

Znao sam da dolazi oluja.

Znao sam da ako ostanem na jednom mestu predugo, neko će me prepoznati.

Znao sam da moram da odem.

Samo nisam hteo sam.

Ako misliš da bi ikada mogao samo da se preseliš negde, na plažu ili nešto,

da počneš iznova na novom mestu.

Ne znam, Džone. Moram da se vratim ovde.

Mogli bismo da povedemo devojke.

Samo da se spakujemo i odemo. -To...

Ne, ne mogu to da uradim. Ne mogu.

Moj život je ovde, Džone.

Koji kurac?

Bože!

Krupan je, i go.

Napao me je.

Da li je još tu?

Čuo sam da se spoljašnji alarm uključio.

Znači možda je izašao napolje. -Da.

Policija!

Kad smo se vratili, vrata su bila odškrinuta.

Tako da stvarno verujemo da je otišao ovim putem.

Možemo da pogledamo sve.

Imate plan radnje. -Miče. -Da.

Dobra vest je da imate kamere po celoj prodavnici.

Loša vest je da nijedna od njih nije snimala.

To moraš da središ.

Osim onog golog tipa, da li si primetio

nešto čudno što se dešava ovde u blizini?

Pa, nestaje nam dosta gejmerske robe.

Koliko dosta?

Prilično velika količina.

Miče, moraćeš da dovedeš pravo obezbeđenje ovde.

Radnici u ovoj „Tojs Ar As“ prodavnici se spremaju za prazničnu gužvu.

Ali menadžer prodavnice, Mič Hejgen, kaže da nije očekivao ono što je jutros video.

Snažan, veoma visok, go muškarac.

Go tip je potrčao ka meni, mislio sam da će me ubiti.

Pa sam pobegao.

Da li će taj goli čovek uplašiti praznične kupce,

gospodin Hejgen je rekao da zapošljava obezbeđenje 24 sata dnevno.

Sad imamo stvarno dobar sistem obezbeđenja, sigurno.

Porodice mogu da se osećaju bezbedno.

Ovo je bezbedno mesto za kupovinu za Božić.

Mislim da izgleda odlično. Zdravo.

Zdravo. -Zdravo. -Skoro smo spremni.

Gospode, želimo da ti zahvalimo na ovoj divnoj hrani,

i da ti zahvalimo na daru porodice.

Amin. -Amin. -Srećan Dan zahvalnosti.

Srećan Dan zahvalnosti.

Srećan Dan zahvalnosti.

Mi ćemo krenuti. -Da.

Zašto nam ne ispričaš tu priču o golom čoveku?

Ne. Nije to ništa.

Bilo je hladno napolju i beskućniku je trebalo da se istušira.

Ali šta ako je i ubica?

Prestani da preteruješ. Nije on ubica.

Tvoja mama je potpuno u pravu.

Definitivno nije ubica. -Ne znaš ti to, Džone.

Pa da jeste ubica, ubio bi ga, zar ne?

U novinama danas piše da je ukradeno deset hiljada dolara u video-igrama.

Ne znam da li je to slučajnost ili ne.

To nije slučajnost.

Ne znam, mama.

Možda bi trebalo da daš otkaz.

Imaš master diplomu, i mislim da nije vredno rizika.

Tamo deluje zastrašujuće.

Mislim, nije to najgora ideja, ustvari.

Volim svoj posao. -Čekaj. Stani malo.

Malopre si delovala kao da uopšte nije opasno.

Ako nije opasno, zašto onda mora odjednom da da otkaz?

Ne znam. Izvini.

Jesam li rekao da mora da da otkaz?

Mislim da nisam, zapravo.

Samo sam se složio sa Lindzi ovde.

Samo sam rekao da Lindzi zapravo ima sjajnu ideju.

Ako želi da da otkaz, imaće više vremena sa svojim ćerkama.

E sad, ljudi, da se ne zanesemo previše, jer...

Samo mislim...

Smešno mi je to što ide na posao kod tih tipova.

Samo ide na posao, običan dan, i onda

vidi golog tipa pravo pored male prodavnice igračaka.

Čak mi dođe da se tamo zaposlim.

Tami, blagoslovena budi.

Da, meni je to stvarno smešno, taj tip.

Mislim, meni to nije smešno, Rone.

Meni je to tužno.

Neko je toliko očajan da je morao da se okupa

u lavabou prodavnice igračaka, dok mi jedemo i smejemo se tome.

Možda mi i nismo baš dobri Samarćani.

Možda ti ne donosiš baš najbolje odluke.

Izvini, gospođice?

Biraš da radiš tamo dok smo Di i ja same kod kuće,

čekamo da nas neko pokupi da nas negde odvede?

Da budemo iskreni, dovoljno si stara da voziš sama.

Nemam dozvolu.

Rekla sam ti da ću te naučiti.

Ne mogu ni da sedim u kolima s tobom.

A sad kad tata više nije tu,

dovodiš ovog čudaka, i treba samo da to prihvatimo?

Nadam se da je seks vredan toga.

Izvini.

Halo? -Zdravo.

Ovde Stivov rođak.

Danas je prvi decembar, i imali smo razgovor pre

nekoliko meseci da treba da pozovem prvog decembra.

Da, samo pozovi ponovo.

U redu, možeš li ga samo probuditi za mene?

Samo mu reci da je rođak Oliver.

Hitno je. -Dušo? Tvoj rođak.

To je rođak Oliver.

Reci mu da spavam. Sledeće nedelje se vidimo.

Spava, i trebalo bi... Trebalo bi da se vidite sledeće nedelje.

Sledeće nedelje? U redu, super.

Je l’ još u Fejetvilu? -Ne. U motelu Dva Bora smo.

Dva bora. U redu.

Soba 204. -204, zapamtio sam. -Idi autobusom.

Kaže da ne budeš jebeni kreten i idi autobusom.

Pita da li imaš kola. -Da.

...Sredićemo to naredniče...

Nedelja po planu.

Zdravo. Zdravo, dobro jutro.

Nisi mi rekao da moraš na put.

Nisi trebala to da čuješ.

U redu. Ništa strašno.

Samo moram da odem da proverim nešto. To je sve.

Dobro.

Jutro, Lindzi.

Dobro jutro, Li. Dobro jutro, Di.

Hoće li svi da kažu dobro jutro?

Dobro jutro, Džone.

Dobro. Ko hoće prvi da se izvini?

Niko? Ti? Hajde, ljudi.

Niko nema ništa da kaže jedno drugom?

Gledajte, porodice se svađaju.

To je u redu. Ali se i mire.

Hajde.

Izvini zbog načina na koji sam se ponašala, Lindzi.

Odlično.

Nisam trebalo da pominjem seks pred Di.

Da. I? -I? Hajde.

I treba mi prevoz do Daga.

Ne. Nećeš ići nigde.

Imaš li predstavu koliko si me osramotila sinoć?

Ja sam te osramotila?

Džone, hoćeš li da me odvezeš?

Ne možeš da ga blamiraš i posle tražiš usluge.

U redu je.

Ne smeta mi da je odvezem.

Ne, ne mešaj se, Džone. -Njoj ne smeta.

Ako hoće negde da ide, može da nauči da vozi.

Neću nikad više s tobom da sedim u kolima s onim menjačem.

Onda valjda više nikad nećeš nigde ići.

Pauza. Pauza. -Nikad! -Izvini.

Mogu li da zamolim mamu da me vozi kad mi je majka?

Dobro. Stani, imam ideju.

Imam ideju. Saslušajte me. Sjajna je ideja.

Treba nam kanta od kola.

Šta je uopšte kanta, Džone?

Lepa sedišta, a?

Znaš, moderni automobili više nemaju taj osećaj.

Kao zlatna era. Devedesete.

Više ne prave moderne aute kao ovaj. -Da.

Ova su kao sofe. -Vezane ste?

Da. -Ima li ovde ikad policije?

Ne znam. -Samo ću malo da pritisnem.

Dobro.

Ima snagu. Dobro. -U redu.

U redu. -Ima lep V6.

Dobro. Dobro. Ej, stani! Pazi!

Evo ga.

Uspori! Uspori!

To je polovan auto! Uspori! Uspori!

Uspori!

Jeste li svi dobro? -Mamu ti jebem!

Dobro. Dobro. -Šta ti je, čoveče?

Smiri se. -Ne, ne. Izađi.

Izađi. Ja vozim nazad.

Lindzi, dođi napred. Ti vozi. -Ne.

Ne, ona je dete. Ne može da vozi.

Može da vozi. -Daj mi ključeve odmah.

Stani. Stani. Smiri se. Dobro?

Kako učiš dete da pliva?

Baciš ga u vodu. Jel da?

Ako hoćeš da nauči da vozi, mora da vozi.

Da. Hajde, Lindzi.

Ima li uopšte dozvolu? -Ima probnu.

Ne možeš da testiraš auto sa probnom.

Kupiću auto ako se mladoj dami svidi.

I platiću kešom.

Šta kažeš na to?

Evo, možeš da držiš. Hajde. Da.

Hajde napred. Ti voziš.

Dobro.

Pojas. Bezbednost na prvom mestu.

Dobro. Ovo nije ručni menjač.

Automatik je. Mnogo lakše.

Možeš da zaboraviš na levu nogu.

Samo desna noga.

Stavi desnu nogu na kočnicu tu.

Ona velika pedala. Tako.

Pritisni do kraja.

Do kraja. Čvrsto. Dobro.

Sad desnu ruku.

Povuci to ka sebi i dole na D.

Savršeno. Pusti.

Vrati se na dva. Dobro. Ne brini za gas.

Samo polako pusti kočnicu i krenućemo napred.

Tako je. Dobro. Duboko udahni.

Možeš ti to. Možeš.

Hajde. Možeš.

Vozi, vozi, vozi, vozi. Da, da, da.

Dobro, porodico.

Volim da slikam svoje zadovoljne mušterije, ako vam ne smeta.

Dobro. Veliki osmeh.

Još jednu, još jednu.

Sad se pravite kao da vam je ćale skoro razbio auto.

Dobro. Odlično, ljudi. Hvala puno.

Bolje voziš od njega.

To je istina, zapravo.

Osećao sam se stvarno, stvarno bezbedno s tobom.

Bravo.

Dobro, hajde. -Hvala, Džone.

Čestitam, čoveče.

Devojke, sačekajte u autu dok ja popričam s Džonom minut.

Dobro. -Moramo da je pobedimo. -Da, moramo.

Da.

Moram da kažem.

Nije mi se svidela ta vožnja.

Jel’ da? Žao mi je. Znam.

Nisam trebao to da uradim. -Da.

Ali Lindzi je stvarno bila dobra za prvi put, zar ne?

Bila je sjajna. -Da. -Baš dobra. Ne znam.

Mislim da počinje da me voli. -Obe te vole.

Stvarno te vole, u redu? I ja tebe volim.

Samo... Samo malo uspori, dobro? -Dobro.

I ne treba nam toliko stvari, Džone.

Samo tebe hoćemo. Samo budi ti.

Samo budi normalan. -Obećavam.

Najnormalniji. -Dobro. Idi na put.

Kad se vratiš, imaćemo par normalnih večeri, važi?

Bez više ludih vožnji. Obećavam. -Dobro.

Bože.

Obožavam auto! -Obožavam auto!

Vidimo se kod kuće.

Dobro. Ćao.

Ćao. -Rođak Oliver.

Došao po Stiva. -Malo ranije.

Ej, Stive. -Šta ima?

Zar Oliver nije bio ovde?

Ej, mali glupi psu.

Znao sam da ćeš se pojaviti zorom ako ti ne dam tačno vreme.

Dobrodošao nazad, naredniče.

Čoveče. -Dobro. -Lepo te videti.

Jebote, čist si za nekog ko je u bekstvu.

Trudim se.

Trudim se. -Gde si se krio? -U crkvi?

Znaš da ti to ne mogu reći.

Ozbiljno, gde si se krio? -Ne mogu ti reći.

Ne bi voleo da znaš.

Nemaš kontakt, je l’ da?

Ne pričaš ni s kim? -Ne.

Dobro, jer ako imaš, ne mogu da ti pomognem.

Ne, zašto bih to radio?

Dobro si? -Dobro sam.

Dobro sam. -Onda me gledaj.

Zašto ti beži pogled? -Ne beži.

Jesi li siguran da si dobro?

Dobro.

Moramo da ti promenimo frizuru pre slike.

Dušo, šta misliš?

Perika, farba, nešto za kosu.

Mislim da stavimo periku.

Ne brini, Džefe. I dalje ćeš biti ti.

Ali lepši. Kao Bred Pit.

Ružni Bred Pit.

Bože moj. Dušo, jesi li ozbiljna u vezi ovoga?

Ozbiljna sam. Švalerska frizura.

Bože moj, dušo. Hajde. -Dobro.

Jebeš me ako si normalna.

Pozdravi se, dušo. Dobro je, a?

Deluje ti prirodno?

Osećaš da možeš biti ta osoba neko vreme?

Spreman? -Čekaj, čekaj.

Ne cerekaj se. Dobro, da. -Ozbiljno.

To je pasoš. Ne smeš da se smeješ.

Dobro. Jedan, dva, tri.

Pročitaj to sranje. Nauči. Sve.

Dobro? -To će biti novi ti.

Kenet Oven Grifin. Rođen sedmog jula 1974.

Iz Lambertona, Severna Karolina.

Da. -Srediću ti sve papire.

Ne brini ni za šta. Prenose, dokumenta.

Sve ću završiti. Od A do Š.

Dobro. -Koliko će biti? Pet soma? -Ne.

Biće mnogo više, čoveče.

Više od toga. -Koliko više?

Misliš da ne znam šta radiš? Sigurno imaš neku ribu, a?

Šta? -Ne. -Imaš. Imaš.

Nisi ti dobar u ovom poslu.

U kom poslu? -U kriminalu, brate.

Da ti nešto kažem.

Dobri kriminalci su hladni.

Proračunati. Razumeš?

Računicu imaš, ali si smotan. Cena?

Biće pedeset soma.

Važi?

Pedeset.

Brate, ti si veliki rizik.

Možeš li to?

Dobro. Da. -Kako ćeš to da uradiš?

Naći ću. Naći ću.

Ako misliš da koristiš pištolj, učini mi uslugu.

Drži se, jebeno, dalje od televizije.

Lopov sa krova. Razumeš šta ti govorim?

Ne radi ništa glupo.

Idiote glupi.

Devedeset posto naše godišnje prodaje dešava se u naredne dve nedelje.

Razmislite o tome.

Biće mnogo para, i moramo biti spremni za to.

S obzirom na nedavne probleme, dobro stojimo.

Treba da budete ponosni.

Hajde. Hajde, ljudi. Hajde. Hajde.

Ali sad igra počinje.

Pojačavamo obezbeđenje da bi prodavnica bila

sigurna i da se porodice osećaju bezbedno.

Tačno po rasporedu.

Jer ako naši kupci imaju dobar Božić, i mi ćemo ga imati.

Baš si tačan, prijatelju. Sviđa mi se.

Tvoj posao je da prodaješ igračke.

Otvorićemo ranije i ostajati otvoreni duže svakog dana ove božićne sezone.

I to uključuje Badnje veče.

Postavio sam novi raspored.

Znam da će neki od vas imati smene koje ne žele.

Ali nema izuzetaka. Nema izmena.

Pojavite se kad vam je ime na rasporedu.

Sad, hajde da imamo srećan Božić.

Hajde, za decu. Hajmo.

Nazad na posao.

Izgledaš kao božićni superzlikovac.

Da, ja sam božićni superzlikovac.

Ali ti voziš. -Ja vozim? -Ti voziš. -Dobro.

Jebote. Imaš toliko stvari.

Mama će poludeti.

Da, poludeće od sreće.

Ćao, mama. -Ćao, mama.

Savršen tajming. Svi su spremni da krenu.

Hej, ljudi. Ne mogu večeras u crkvu.

Zašto ne? -Moram rano da ustanem.

Imam smenu sutra.

Onda imam dobre vesti za tebe.

Mič je zvao i biće dobar lik i pustiće te da odspavaš.

Mič je zvao?

Da. Rekao je pola jedanaest.

Pola jedanaest?

Da. Od pola jedanaest do pola pet, mislim da je rekao.

Zašto?

Ne znam.

Možda zna da imaš porodicu i hoće da ti da da provedeš praznike s njima.

Hej. Volim te.

Otise, nazad na posao.

Ajde, počisti tu dečiju sobu. Kako sam ti rekao?

Dobro.

Dobar dan, gospodine. -Zdravo.

Gospodine Pare. -Gospodine Pare.

Dobro jutro. Radnici Tojs Ar Asa.

Zdravo, ovo je policija.

Zar niste znali da vam alarm zvoni tamo?

Svi ovamo. Idete sa mnom.

Malo brže. -Bože moj.

Molim vas, ruke dalje od oružja, gospodine.

Na stomak. Vas dvoje, dođite ovamo.

Niko neće biti povređen.

Samo radi ono što kažem. Na stomak.

Otise, veži ih sve zip trakama.

Otise, hajde. Isuse Hriste.

Miče, veži sve zip trakama.

Dobro, na stomake, pogled dole. Dobro.

Šta sam rekao? Hajde.

Na stomak. -Lezi dole.

Ne radi to sad. Šta sam rekao?

Lezi dole. To nije bila moja krivica.

Loš je slušalac.

Svi dišite. Miče, daj mi jedan od tih.

Hvala, gospodine.

Hajde, Miče, ubrzajmo. Idemo.

Biće sve u redu. -Izvini, izvini.

Ljudi, samo se smirite.

Žao mi je zbog ovoga. Miče, uzmi ključeve.

Hajde, idemo do sefa.

Nema para ovde. Nema sefa.

Misliš da ne znam da ima depozit

koji nosite u banku svakog utorka?

Hajde, molim te.

Pogled dole, pogled dole.

Žao mi je, ljudi.

Sve će brzo proći.

Hajde. To radiš svaki dan. Samo se smiri.

Hajde. Dobro. Pogled dole.

Samo nađi ključ. Pogled dole!

Da, ubaci ga. Otvori sef.

Izvadi torbu. Spusti je.

Treba da izvadiš tintnu bombu.

Ako to uradim, eksplodiraće svuda.

Neće ako to uradiš brzo. Dobro. -Dobro.

Treba mu hitna!

Rekao si da niko neće biti povređen, ali si ga povredio!

Treba mu hitna pomoć!

Samo si nasilnik! Ti si jebeni nasilnik!

Otise?

Ne mogu da vidim. -Treba mu hitna pomoć.

Treba mu hitna pomoć.

Ja sam siledžija? Dobro, Otise.

U redu, zovem 1-9-2, važi?

Vređao ga! Imao je pištolj.

A zvao ga je nasilnikom.

Jeste li videli deo kože ili neku drugu odeću?

Videla sam da je bio belac, da.

Da. -Jeste li mu videli oči?

Ovo je jebeno fantastično, Džen.

Luda si, znaš to?

Ovo je jebeno sjajno, dušo.

Vidiš ovo? -Da. -Dobro, da vidimo.

Ovo je tvoja vozačka dozvola iz Severne Karoline, u redu?

Imaš pasoš, overenu krštenicu.

Imaš čekove sa prethodnog posla.

I evo tvoje avionske karte.

Polaziš u 23 sata iz Šarlota.

Imaš presedanje u Majamiju,

onda letiš za Barankiju.

Odatle ideš autobusom, i

bićeš u Venecueli pre kraja vikenda.

Šta je bilo?

Izgleda da imam sve što mi treba ako rešim da krenem sutra.

Rešiš?

Već si rešio, čoveče. Šta si uradio s tim?

Mislim, ne možeš valjda da očekuješ da idem za Božić, jel' da?

Zar ne mogu samo da ostanem u Ohaju i da se pritajim?

To nije tvoj izbor, Džef.

Moraš da kreneš sutra.

Imam ljude koji te čekaju, čoveče.

Imam čoveka za obezbeđenje u Majamiju.

Biće na liniji tri.

Imaš samo jednu šansu, čoveče. Sutra u 11 uveče.

Nemoj da je propustiš. Važi?

Ajde, da mu stavimo periku. -Naravno.

Još nešto mi je palo na pamet.

Video sam na TV-u neko sranje o oružanoj pljački.

Ne znam ništa o tome.

Treba mi tvoj otisak palca.

Znaš, moraš da pokriješ tragove, Džef.

Da. -Sve što dodirneš.

Moraš stvarno da razmisliš s kim pričaš,

ko priča s tobom, ko zna tvoj glas.

Visim o koncu zbog tebe, čoveče.

Razumeš li to? -Da. -I? Ništa.

Nema poseta doktoru?

Bio sam kod zubara, popravio nekoliko karijesa.

To je to. -Dobro.

Nisi radio rendgen?

Jesam, ali sam dao lažno ime.

Dobro.

Znaš, nije bitno ako imaju tvoje zube, Džef.

U redu. Da, vidi, srediću to.

Sve što si zabrljao, počisti.

Onda pravo na aerodrom i čekaj let.

Bez pojavljivanja u vestima, bez pozdrava onima kojima si rekao zdravo.

To znači bez razglednica, bez poziva, bez ičega od toga.

Do đavola, dobro smo dogurali. Znaš i sam.

A kad se sve ovo sredi i ja se smestim tamo,

misliš da bi mogao da javiš nekima gde sam?

Da možda nekad dođu da me posete?

Ne, ne, ne. Ništa od toga, čoveče.

Niko te neće posećivati, Džef.

Počinješ ispočetka.

Sad si sam.

Upravo sam hteo da te pozovem.

Je l’ sve u redu? -Zvala sam te.

Gde si? -Vozim.

Zapravo, baš sam se parkiram.

Dolaziš li na božićnu večeru?

Devojke pitaju za tebe.

Da, da, naravno.

Ne bih to propustio.

Hoćeš da se nađemo u pet?

Kod kuće? -U pet?

Da, da, to zvuči dobro. Da, biću tamo.

Tu si? Je l’ sve u redu?

Čujem te kako dišeš.

Volim te.

I ja tebe volim, Li.

Vidimo se u pet.

Li?

Srećan Božić.

Ne mrdaj. -Nemoj da se pomeraš.

Dobro je. -Ne mrdaj.

Radi kako ti kažemo i nećeš biti povređen.

Razumeš me? -Imam ga. -Ne.

Ne pokušavaj, kretenu. -Ne miči se, jebem ti.

Drama je gotova. Kako se zoveš?

Kako se zoveš? -Mislim da znaš kako se zovem.

Kako se zoveš?

Džef, tvoj čovek je... P.I.D. Harvi.

Imam ga. -Imam tipa sa krova.

Šta? -Imam sve što treba.

Dobro je.

Pretraži ga. Podmukao je on, jebo ga pas.

Ovamo. -Tu sam.

Dobro ga pretraži.

Sedni. -Hvala. -Kakav je ovo kurac?

Verovatno sam sam sebe pustio da me uhvate.

Ili možda nisam mogao da odem a da se ne oprostim.

Odrapili su me.

Dali mi još 384 meseca.

Znači kad izađem odavde, biću starac.

Dao mi je to dosta vremena da razmišljam o svom životu.

O svemu.

Kad sam bio tamo napolju, nisam razmišljao

o stvarima ili ljudima koje sam dovodio u opasnost.

Sad je to sve o čemu mislim.

Svi bismo voleli da se vratimo u prošlost i zamislimo

kako bi sve ispalo drugačije da smo donosili druge odluke.

Kao sad.

Zamišljao sam kako bi bilo da nikad

nisam počinio sve te zločine i izgubio porodicu.

Ili da sam mogao da nastavim da živim s Li i njenim ćerkama.

Zauvek.

Naravno, malo bi mi komandovale i terale me u crkvu.

Ali bi se smejale mojim glupim šalama i opraštale mi

kad bih bio previše hladan i proračunat.

Ili tako nešto.

Počeo sam da shvatam da svi ti ljudi koje sam voleo

nisu od mene tražili da im dajem toliko stvari.

Samo su mene trebali. Moje vreme.

A sad je to sve što imam. Vreme.

Dobio sam sve petice. -Sve petice?

Da. -Čak i iz matematike? -Da.

Beki, tako sam ponosan na tebe.

Sve je moglo da ispadne drugačije. Sigurno.

Ali nije. Ispalo je ovako.

I meni je to bilo u redu.

Jer ovde...

Ne mogu više nikog da povredim.

Da. Ja sam...

Ja sam tamo gde treba da budem.

Je l’ ikad razmišljaš o tome?

O čemu? -Znaš, o bežanju odavde.

Ne. Ne. Ja sam... Ovo je sad moj dom.

Znaš, onaj deo s ljubavnom pričom bio je stvarno dobar.

Zanima me. Jesi li ikad ponovo video Li?

Ćao. -Ćao.

Da te zovem Džefri?

Još jedan kreten Džefri u tvom životu, pretpostavljam.

Da. -Kako su Lindzi i Di?

Dobro su.

Da.

Je l’ Di zadržala šiške?

Jeste.

Žao mi je.

Žao mi je što sam te povredio.

Žao mi je što nisam mogla da te zaštitim.

Znaš, ja imam mnogo toga zbog čega treba da mi bude žao, Li.

Ti nisi... nisi povredila nikog.

Samo si rekla istinu. -Da.

Bila sam stvarno besna na tebe.

Najviše zato što si povredio devojčice.

Ali sada više ne mislim tako.

Dobro? Sad na to gledam kao na avanturu.

Bilo nam je mnogo lepo.

Zahvalni smo.

Možda ću doći da te posetim nekad.

Da kucneš na prozor?

Možda ću samo pokucati na vrata.

Džefri Mančester je pokušao pobeći još dva puta. 2009. i 2017.

Li, koja se preudala, nakon toga ga je prvi put posetila posle 10 godina.

Džef će imati šansu za smanjenje kazne tek 2036.

Trenutno radi kao bibliotekar u zatvoru, i ne planira nikakvo bekstvo.

Preveo: Dr IggY