Original subtitles

Todorović. Ilija.

Vojnđorđević. Psiholog.

A ko je ona?

Milica. Ona je moja koleginica. Psiholog također.

Koliko imate godina?

Hajde da porazgovaramo.

Rekao bih da vam je poznata procedura. Mi smo tu da pomognemo svakom mašinovođi

nakon važnog događaja.

Procenit ćemo da li ste sposobni za povratak na posao i kada.

Juče ujutru imali ste jedan vanredni događaj, zar ne?

Gaženje. U redu gaženje, kako hoćete.

Možete li da mi opišete taj događaj, da je to tako počinjeno?

Ubio sam šest cigana.

Ceo trubač bilo.

I sekao sam im ruke, noge, skoro svima.

Tri glave.

Une glave koje nedostaju, tamo su ostale samlevene dole, među topkovima.

Lokomotivu su dovukli prekrivenu ciradom.

Bila je dva krvala.

A jedna glava.

Jedna glava se zakačila za... Držač od retrovizora.

Kako voz bucne, tako glava namikne.

Jo, gospod.

Pst, nije vam dobro, doktor?

Strašno mi je lupa srce i ruki mi se koče, a kao da ću dobiti... Opusite se,

ajde. I taj događaj treba da izolujete u jednu kuglicu.

i da tu kuglicu izbacite iz kresi kao kliker.

Jeste prisvojili traumu koja nije vaša i koju sad više ne možete da

kontrolišete, tako?

Tako je. Ne želite li se reći da čujete o tom masakru? Ne želim. O tiganima,

izlonjenim rukama, nogama, polonjenim trubama i trombonima. Ni reći! O glavi

koja namiguje. Ma ne želim!

A eto vidite.

Moji tate i ja ubili smo 53 ljudi, 40 muškaraca i 13

žena.

Ako računam i dedu, odgovorni smo za smrt 66 ljudi.

Nikada nismo bili osuđeni, jer nismo bili krivi.

Primite, moje saučeške, ja sam vozio lokomotivu.

Moje saučeške, ja sam Ilija, ja sam vozio lokomotivu.

Zatar, nčeške, veo kad idemo, da li moram, ne moram.

Zatar, aći će nama rabtokana.

Zatar, nčeške.

Primite, moje saučeške, ja sam vozio lokomotivu.

Mislim, ništa mogu odući.

Jako mi je žao.

Evo su.

Upravnice tu su. Uvedi, šta čekaš?

Izvolite, uđite.

O, dobar dan, izvolite.

Sedite.

Simo, ustani, pozdravi se.

Simo, stigli su mama i tata.

Simo, pozdravi se s mamom.

Dobar dan.

Mama, dobar dan mama.

Dobar dan mama.

Dobar dan tata.

Dobar dan tata.

Treba mu malo vremena da se snađe.

Doneli smo ti ovo.

Hvala. Hvala mama.

Hvala mama. Hvala tata. Hvala tata. Ajde, odvori.

Kengur! Timo, gdje žive kenguri? U Australiji. I koje još žive u

Mama i tata. Tako je. Mama i tata morali su tamo da rade, da zarade, da podignu

kuću, da kupe auto.

Jeste došli auto?

Jesam. Timo, to će biti i tvoj auto.

Divno, divno.

Najljepše je kad se porodica spoji. Da poklijemo nešto, da nadravimo.

Izvolite, Timo, dodaj mamu.

Evo, za novi život.

Nastep, Time.

Zive li?

Ej, izađi sad napolje, Simo, da malo porazgovaram sa mamom i detom.

Doviđenja. Doviđenja, Simo.

Ja mislim da je prošlo odlučno. Za prvi put, a? Šta kažemo?

Jagoda!

Otko ti?

Ajde ući.

Stec. Šta radiš? Pa, prema magitarski.

Sad sam se setila.

Odluči mi penzija 10 % veća ako magistriram. Svaki dinar mi je važan,

Imam već i temu.

Posttraumatski stretni poremeć je kao uvodu u neurotičnu anksioznost.

Lepo volim.

Preštitam te.

Mogla sam ja to i ranije, ali volim da popijem.

Onda pet dana pijem, pa dva dana učim i onda u narodnih pet dana zaboravim sve

ono što sam učila za ona dva dana. Tako se onda sve ispočetka.

Šta si došla?

Si mo neko gažnik, a?

Šestorica.

Trubači. Cigani. U kombiju.

I bre... I baš ti?

Ti.

Nemoj više da vozis.

Siđi, suče.

Tako da siđem kad mi treba za penziju kao i tebe.

Daj neku pilulu ako imaš steže me nešto.

Ne vredi.

Ne vredi pilula, Ilija.

Pusti neku suzu, izbaci to iz sebe.

Trideset godina nisi zaplakao.

Šta se deša? Gori.

Pipnite kako mu lupa srce.

Slušaj kako diše.

Dovi doktora.

Napio sam.

Donesi brod čaje. Donesi krpe. Donesi čašape. Čiste čašape. Mokre čašape.

ćebe. Donesi rakiju. Rakiju donesi. Da te zovem o hitnom pomoću. Donesi!

Moram i ja da jedem.

Ostavio sam ti ručak tamo.

Evo ti rupak.

A school?

Tikvice. Što tikvice?

Ej, niz voljeve. Ako hoćeš uzmi, ako nećeš daj, pošću ja. Evo ti pojedin.

ti kažem ne volim tikvice i uvijek kuvaš tikvice.

Neću ni ja tikvice. Molim.

Ali mogu.

Neće mi ništa biti.

Došli su mama i tata po mene.

Odakle? Iz Australije.

To nisu tvoji mama i tata, Simo. To su neki ljudi koji hoće da te usvoje.

I nisu došli iz Australije, nisu došli iz Dajčara.

Upravnica je rekla da su došli iz Australije.

Rekla da su to moje mama i tata.

Tvoje mama i tata su poginuli u Australiji.

Srušio se avion.

Pa u okean.

Kupili sam i kangura.

Cikengur iz trafike nije iz Australije.

Slušaj, Simo.

Može 10 godina, ne možemo više da te lažemo.

Ono je kutija u kojoj su te doneli i ostavili.

Tvoji pravi roditelji.

Zašto ste me ostavili u kutiji za banane?

Zato što ima rupe za odicanje. Ne znam.

Zato što te nisu uvolili. Zato što nisi trebao.

Nisu poginuli.

Nisu.

Žive tu iza brda.

Mama ti za svaki rođendan ostavi neki poklon na otiraču.

Ali ga upravljica bati.

Ti strašno, Lazar.

Halo? Rampa 123 ne radi.

Zeleni semofoni na sektoru 2 neispravni. Dobro, šta se dereš, nisam globe.

Hrzina smanjena na 50 u sektoru 12.

Od Majdana spuštaš na 30.

Posle možeš i 80.

Dobro, hvatio.

Jer je služenost.

Što si to radiš?

Si normalan? Što si nisi sklonio?

Čujem što ja te pitam. Koliko imaš godina?

Deset. Što si nisi sklonio? Odgovori mi.

Treba sam da se ubijem.

Deset godina da se ubiješ.

Evo imam sir, paprike, evo ti sardine, evo ti hlebi.

Evo imam i džem od maline, sidin.

Aj sad jedi.

Nisam gladan. Jedi kad ti kažem.

Kako te zoveš?

Sima.

Ja sam Ilija.

Ono je tamo roko.

Jel' i ovi tvoji u domu ne odgovaraju na telefon?

Nek', vjerovatno su pijani.

Ovo što si uradio neću nikom da prijani.

Dispečaru sam rekao da mi se učinilo da sam nešto vidio na pruzi i da sam zato

dao.

Ti u domu ne moraj nikom da priteni.

Ne moraju svi da znaju da si htjela da se ubiješ.

Ja se ne vraćam u dom.

Evo gde ćeš? Ajde jedaj, ne mrljavi.

Evo gde ćeš?

Ne znam.

Ako ne budem imao gde, mogu nazvat.

Gde nazvat?

Na prugu.

Znači ti da je tebe opet predijen?

Nema rade.

Jedi.

Kad večeraš, ideš da se okupaš.

Jel umiješ sam da se okupaš?

Ne. Kad se okupaš, ideš u kreve. Sutra ćemo u don. Tu još nema šta se priča.

Si me razumeo?

Jel isto me gledaš?

Pa kako da se ubije? Pa tako.

Ide lokomotiva pravo na njega. On korača, neće se skloniti.

Kad sam sve zablokirao, znaš, stao sam metar do njega.

On kaže, teo sam da se ubije.

Jadno dete. Jesi mu dao nešto da jede?

Jesam. Sardine i onaj tvoj džem od malina. Majdi pre, Ilija. Idem ja da mu

odnećem tikvice. Ne, ne, nemoj tikvice.

Sit je onajas.

Eno ga kupa sad.

Pa on će raz... Spava kod nas.

Čika, Ilija!

Čika, Ilija!

Šta je bilo?

Ogubao sam se.

Jo, dete, beže u kuću, tako mokar. Dobit ćeš zapaljenju pluća.

Njemu je sve jedno, on je onako teo da se ubije. Tako si ima? Ma, ja sam Sida.

ovo, to je Dragan. Za ovoga dizel.

Čika, Dilja.

Ilija, ili imaš ti nešto da mu obučeš ili ako nemaš, imam ja Sašinu. Imam ja u

koferu. Dobro, ajde sad požuri, osuši kosu, a ujetru obavezno da dođeš kod nas

na doručak. Mi smo ti prve komšije, znaš?

Ovde u ovaj vagon.

Ajmo se, idemo.

Laku noć. Laku noć, sine.

Čeka, Ilija.

Vola bi da postanem mašinovađa kao vi.

Možeš.

Ja ću za par godina u penziju.

Posle toga ću da umrem. A kad budem umro, možeš da voziš i svemirski brod.

hoćeš, bit će mi sve jedno.

Čeka, Ilija.

Nikad nećeš biti mašinovađa.

A pa ti.

Ustaj, šta si nadlačeš?

Roko, marš na metu.

Ustaj! Evo, čeka Ilija.

Nemoj ti meni čeka Ilija, znaš, zajebi to.

Danas ću ja da ti spremim doručak, a te častim za maturu, ako ne lažeš da si

maturira. Ne lažem?

Svrlo dobro.

Ajde, vidjet ćemo.

Ajde sad u kupatilo, idi.

Umivaj se, peri zube, iza sto.

Znači si negdje izlazio?

Izlazio, pa šta?

I šta si opet da se ubije?

Opet, pa šta?

Izvini. Ja bih ti zabranio da me to više pitan.

Stijel? Jasno.

Aj sebe.

Čekaj.

Čekaj.

Ajde, budi.

Ovo sam ti kupio za diplom.

Hvala ti.

Svimo, mi Todorovići se nikad nismo ljubili.

Naravno što ne smo škarte. Tako smo razbitani.

Mene moj otac nikad nije poljubio.

Ali to ne znači da nisam zadovoljan tvojim uspehom.

Jel jasno?

Jasno. Ajde, budi.

Dobro jutro, Petra Kacida.

Dobro jutro, Simo.

Premiš se, jeli?

Dobio sam novu košulju. Belu. O, šta će to da bude?

Za maturu.

Lepo. Zaslužila si ti to.

Hvala vam.

Ove godine našu skolu napusta 20... i sedam tvrženih maturenata i odlazene

praga.

Babić Savon.

Jo Savljević Srbica.

Mitrović Miloš.

Imendi Miloš.

Jel ti došao Ilija?

Jel ti došao? Ja jednoga sa Draganom nizam.

Čestitan Stimendić Miloš je završio sa vrlo dobrim uspehom i ja mu želim da

uskoro postane pravi mašinovođa naš kolega.

E pa to je ti tam brate Ilija. Ivana Branković.

Tam je čestitaš brate, odličan da mogu da se pohvalim. Dakle, kakav odličan,

budi srećan što je završio školu.

Šta stvarno maše ko neki seljak sa njim?

Je sad železničar.

Šta mašeš koji moj?

Pusti ga, raduješ.

Menak se raduješ, da ima da maša.

Čekaj, menak je gotov.

Pošla sam diplomom.

Da pokažem ti kad si.

Nije te srmoca što si vrlo dobar, a?

Palilo mi je jedna peteta za odlično.

O, Sidin, diploma.

Mašala. Dragane, ajde, dođi.

Ajde, ajde.

E, to ti je očika Dragane i od mene za diploma.

Čestitam, Sidin.

Šta se kaže?

Hvala vam.

Mnogo je. Ma čuti, kako je mnogo.

da ti nama postane pravi masinovoj.

Voleo bi.

Ako mi buze dao Ilija. Da će, da će.

E pa, dragi naši gosti, dajte da sad nadravimo u čast našeg diplomca Sime

i našeg novog kolege mome Baćinoga.

Kakav je vremena?

Turčija.

Za Minsk je četiri, šest, jedan.

Dizer.

Da si ti mislio da ja radim?

Mislim, sad kad sam završio školu.

Ićiš u Pirac.

Zašto?

Ašao sam ti tamo odlično mjesto.

Bićeš disperčan.

Živjet ćeš kod jednog mog kolege.

Daće ti sogu.

Ja hoću da budem mašinovađa kao ti.

Rekao sam ti jednom davno.

Kad ja umrem, moćeš da radiš što god hoćeš.

Ali još nikad ne umrem.

Ali ja neću da idem u Piru.

Nećeš.

Ne mogu.

Ne bih hrala.

Hvala bih da budem ovdje, tamo.

Piru tu je odlično.

Tamo žive toliki ljudi, a se niko ne želi.

Doćeš preko leta kad budeš imogodišnji odmor.

Ja sam sad kolova za mašinovođa. Nećeš biti mašinovođa dok sam ja živ.

Milijan, molim te. Nema šta da je moliš.

Ilija.

Ajde, probudi ga da jede.

Pusti ga, znaš, da ne voli kelje. Pa ni ti ne voliš kelj pa ga opet jedaš.

Sida, a ko je ono mladiće sako Šarkovskom lotu, ne slijedi?

To je naš sin jedinac, Saša.

Tu je imao 16 godina.

A gdje je on sad?

Ja sam ga gali.

Pametan, lijep, dobar državljan.

Bijel mi je kao sin.

Vraćili se kroz neke utekmice, postali prvati škole.

I drugom pijani.

Nisu čuli moju vozu.

Oni tamo nemaju velikih fan, dvojih poslova, ali tebi su dali jednu sobu.

Budi pristojan da vide da si lepo vaspitan.

Uvek njih prvo puštaj da idu u kupatilu.

I posle velike nužde obavezno Četkomu peri šolju.

Si me razumio?

I kad primiš prvu platu izvedi ih na roštinju.

Nemoj to zaboraviti, jasno?

Nećeš biti mašinovođa nikad.

Jel ti jasno?

Zašto? Zato.

Zato što je to posao za ljude koji nemaju izbora, a ti imaš izbor. Ja sam

dao. To je tvoj izbor.

A moj nego čiji, neće ovdje bude tvoj.

Kad budeš imao svoje dete, onda biraj za tebe i za njega.

Ja nisam tvoj ded.

Nisam nikad ni rekao da si moje dete.

Ti si bilo koje dete koje se bacilo pod vozu.

Moglo je to da bude i neko drugo dete.

Ilija?

Ja sam.

Vera Misic. Pa bio si mi instruktor na praksi.

Ma, sećam se, sećam se.

Je li ti to unuk?

Nije.

Ja sam u sinu.

Pa čestita.

Izvini, Vera, žuri moj.

Ali voziš i dalje. Vozim, vozim. Blago tebi.

Pa vidi kako ste plavoke obojice.

Šta ti je gen.

I nemoj Toma da mi nađeš neku piroćanku, pa da te ne vidim vi.

Ne. I ako ti zatreba nešto, moj telefon imaš, Draganov isto tako obavezno se

javi. I čekaj nešto.

Da živim.

Šta je to?

Zajem. To ti je dok ne dobiješ prvoplatu. Ne treba stidu, dao sam mu ja

Dobro, dao će mu, ali ovo je od mene.

Ja o Bože, kako me je tako naglo otišao. Pa mogla sam joj kako neku strudlu da

mu umesim, jel' nešto.

Kukumači, žena, pa ne ide vrat.

Dragana, ti polako da voziš. Imaš specijalnog putnika.

A kada te vratiš? 9 .16.

Idem ja. Ajde, srećan ti put i javi se kad stigneš, ajde.

Biće ti lijepo, jedno uvidjet ćeš.

Upadaj.

Imo!

Pusti ga!

Ajde, tjeraj.

Šta je bilo?

Malo do sede.

Jesi dobro?

Dobro sam.

Ponekad izgubim vazduh.

Idem da ti donesem malo vode.

Idi.

Nemoj daleko.

Došli su iz prugi da vas slikaju, tebe i tim.

Što onda nas slikaju? Da napravimo reportaž za jubilarni broj.

Koja reportaža, pusti to. Molim te, običao sam im, vi se samo slikajte, ja

im izbričam i kako si ga spasao i kako si ga iskulovao i sve ostalo. E, koga to

zanima, bre?

Stani, molim te, jedna slika za naše novine.

Obradovaće ljude.

Ajde, pali to, ajde, ajde. Da grli ga.

Šta imaš, da grlimo, bre, ajde.

Slika, ako hoćeš ovako, ako nećeš, odoja.

Ajde, slika, šta me gledaš?

Počeo sam da pijem.

Zato se i gušim.

A guša se ti zato što si otero ono jadno dete.

Iz besa.

Da presečeš, da prekineš, da te više ništa ne zaboli.

Nisi ga ni zagrlio.

E zato se ti gušeš.

Onda si ga spasao kad je imao deset godina, a sad si ga pregazio.

Nisi kočio.

Vidiš onu devojku tamo?

Vidiš ono sa plavim koferom u sredini?

Ti liči na moju danicu?

Kakvu danicu? Ne srećam se, bilo je davno, Ilija.

A ista je danica.

Ma pusti, kakvu te danica spopala? Pusti to.

Ma idi, pitaj, vidiš.

E, Ilija, ajmo mi kući.

Ajde, diš se.

Dobro večer.

Čekamo, teta Smilja... Simo, čekamo te već pola sata.

Rekli smo ti da je večera o sedem.

Izvinite.

Ti znaš da mi rano ostavimo. Teta Smilja već o četiri, a ja u pet.

Nikad ne legnemo posle devet. A sada je koliko je Smilja?

Reda mi trije dva.

Hajde, sedi.

Posluži se.

Mora požurimo.

Sve si oladilo.

Prošetra sam se malo gradom.

Uopšte nisam pazio na vremena. A gde si nešta tao?

Glavnom ulicom, pored portu.

Pa na poštu imaš sat.

Hajde poslužaj se. Uzmi batak ili krilce.

Ti uzmi batak.

Ja ću belo.

Ostavi belo za sutra.

Ako on uzeo krilce, ja i ti ću mu po batak. Da ostavimo belo za sutra.

Malo mu je dva krilca. Nije mi malo. Nije mu malo.

A i zakasnio je. Ne došo tačno sedam, poviše bi pojeo. A svi je tako kako je.

Aj prije.

Najbolje gledaš.

Sredila si se.

Dono sam ružicu za mene i za tebe.

Aj čaš.

Imam samo ove za vodu.

Čekaj, imam.

Imam i ove.

Malo su elegantnije.

Baš je lepo od tebe što si došao.

Znaš, kad sam se oblačila, tako sam bila utrptala.

Dolezi muškarac u kuću, puno ti vina.

Nisam takvu dremu osjetila 20 godina.

30 godina!

Nisam ja taj muškarac.

Znam, ali... Bilo mi je lepo dok sam zamišljala tu sliku.

Otero sam simu, čak u pirot.

Nisam mu dao da bude mašinovđe.

Živi sad tamo kod nekih nepoznatih ljudi. Sobica mu je manja od krevata.

vire u predsobi.

Ne može mu gori.

A ni tebi?

Ja bar imam tebe.

On jadnik, nema nikoga.

Želeo si da ga zaštitiš.

Zato što ga voliš.

Ja nikoga ne volim.

Joj, Ilija.

Šta da radim s tobom? Kako da ti pomogne?

Preveliki si ti za mene.

Došao sam da ti kažem da se vraća moja Danica.

Me je te spakovala i krenula, vidio sam je. Ne znam koliko će dugo da putuje,

ali doći će.

Znaš kako je lepa?

Da, bila je veoma lepa.

I sad je?

Uopšte se nije promenila.

Ilija, bolje bi ti bilo da brineš o tom detetu.

nego što tu buleznišom mrtvoj danici.

O, dispečer.

Nisam postao dispečer.

Nisi? A šta si?

Direktor stancije?

Nisam.

Perem lokomotive.

Posao dispečera dali su nekom drugom.

Šta je bilo?

Triko te zajebio, a?

Nije mi on trika.

Nije on tebi ništa koliko ja znam.

Hajde, penca, idemo za Beoreza.

Kad? Sad.

Kod mene ćeš da považeš praksu.

A onda ideš na guću.

Možeš biti desnom rukom ovaj, vola. Tako.

Okreni. Tako. Znam, svega.

E sad, okreni kroz na lijevu stranu.

Tako.

E, shvata?

Shvata.

Da, tamo ručka. E, ta lijevo.

To ti je kočnica. Povuci je kasen.

Putem tu, mali. Pa ne tako jako.

Izvinite.

E,

hajde, daj gaz.

Šta se dešava?

Ne znam.

Okrenuo sam nju desno.

Iliš tu pedalu dok.

Vidim.

Ajde, razmišljaj malo.

Niste mi ništa rekli za pedala.

Ta pedala mora svako 20 sekundi da se pritiče, ovako.

Ako se ne pritiče, onda voz sam koči.

To znači da je mašinovođa zastupan.

Zato se ta pedala zove budnik.

Budnik. Jeste učili to uslovno? Učili smo, no trogo teoretki.

Ja stvar uguram na tremlji.

Ako te zaprema ili ako zgaziš koga, dođi pa me probuđi.

Čeka Ljubo! Ajde, vozi!

Čeka Ljubo!

E! Javi se Ilija, javi!

Koje, da?

Koje?

Ne znam da zaustavim lokomotivu, srveni signal je upaljen!

A pričame si, normalan? U lokomotivicam sam, idem 90!

Srveni signal, kako da stane?

Okreni volan na levo. Črveni sign.

Skroz na levo.

Šrape su otvorene, Ilija.

Okreni volan skroz do kraja.

Budnik. Jel držiš? Šta?

Dugme na podu.

Držim, držim, ne potpustim. Pusti ga, pusti ga.

Da ga pustim.

Povuti koklicu.

Ne smijem. Da povuti.

On mi je sve što ima.

Moksimu kad vidiš sljedeći put da dežiš. Jel ti jasno?

Od kad pušiš?

Od kad sam s tobom pričao telefonom. Počeo sam i da pijem.

Znaš gdje je završio tvoj voz?

Jedan kilometar daleko u šumi.

Mogao je da pobije silni narod. Prošao je kroz dve otvorene rampe i stao negde

tamo, sam.

Izvini. Šta izviniti? Tebi da je pilot dao volanu ruke, ti bi vozio avion. Ma

garčina jedna.

Jel te voli to Simo? Ne, ne.

Kako si mogao da iskočiš iz voza, objasni mi to!

Mogao si da udariš u banderu, da padaš pod točkove! Da se nadiješ na skretnicu,

da od tebe ne ostane ništa!

Došla je bilo, Ilija!

Smiri se!

Daj stani tu da izađemo nas dvojica, ajde. Ilija, ostati je, nemoj da se

glupiras.

Ida, molim.

Jedan, dva.

Jedan, dva, jedan, dva, jedan, dva, jedan, dva. Jedan, dva, jedan, dva. Ne

preskači pragove. Ne preskačem.

Ako ti vozi, izleti iz šina, izleti iz mosta u reku.

Šta ćeš da radiš? Pogošat će, patim putni.

Nemoj da lupetaš.

Kokušat ćeš da se ne udariš. Da preživiš, budalo!

Jasno je, majicu!

Kako ide?

Osjećaj, majicu!

Ti nekad potražio roditelja?

Nisam. Šta ćemo?

Da si veliki.

Evo da ih potražiš.

Gdje da ih tražim kad su umrli?

Jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva,

jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva,

jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva,

jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen, dva,

jen, dva, jen, dva, jen, dva, jen,

dva, jen,

dva, jen Znao sam to i nanije. A kada ti znao, što nisi zaustavio voz, a?

Uplašio sam se.

Uplašio si se.

Žabe ti je znanje ako se plaša.

Lokomotiviće svakog dana se plaša.

Biću hrabar.

Pokušat ću da te ne plaša. Želim da budem pravi mašinoviđa majica.

Daj, dodaj gas ajmo.

Mašinovađa, tetkin, kilavi.

Ako će biti mašinovađa, mora biti jak.

Da da gazi ljudi.

To što su ga ostavili u kuti za banane, to nije ništa.

Što su ga lagali, što ga nisu voljeli, što je hteo da se ubije na pruzi.

To je ništa.

Dobro, samo nemoj to nikada mu kašaš.

Vrati li ti kabinet, ha?

Psiholog Đorđević dao otkaz.

Reko da mu treba duži odmor.

Uzmi to.

Slušaj. Kad vidiš crvenu lampicu, pritisni ovo crno dugmente. Kad vidiš

lampicu, onda pritisni crveno dugmente.

Jesi upamtio?

Nisam.

Dobro, dobro.

Tisni staklju.

Znaš, svima ne želi da upozna svoje roditelje.

Koje roditelje?

Koje? One što su ga ostavili u kutiji za banane ispred doma.

Kako u kutiji za banane?

Tako. Nisu ga voleli, nijem trebao.

Uff. Ali želi da bude mašinovali. Želi, majta.

Obre, dete, prepada.

Da, ostavi to. Ted je ovdje.

Levom rukom ovaj levi točkić vrti na desno.

A ovaj desni točki desnom rukom vrti na levu.

Vrti tako, vrti, vrti.

Pa promijeni smer.

Vrti dok ti ne kažem da je dosta.

Prati liniju, prati liniju.

Prati majke.

Dobila sam jučer neku razliku, pa sam mislila da je slupam na dve flaše

kvalitetnog vina.

Sa odgovarajućim muškarcima.

Te, ne mogu.

Na obusi sam.

Zvini.

Simo, mi smo maštinovođe došli da ti čestitamo što si postao naš kolega, da

pomognemo i prenetemo naše iskuće. Živjeli. Tako je. Živjeli. Hvala vam.

Živjeli.

Vidiš, ja sam zgazio 21 čoveka, 8 žena i 15 makaraca.

Pa to je 23.

Dobro, 23.

Ali sam nastavio i dalje da radim. Znači, takav je naš posao.

Ono, neko vreme imaš, noć ne more, skačeš iz kreveta, ali prođi.

Hvatiš da nisi kriv i da je to tvoja sudbina. Takav je naš posao, da. Ja sam

udario drugi voz od pozadije.

Na žalost.

To je bio putnički voz.

Ovi u posljednjem vagonu su bili svi.

Koliko će bilo?

Ne znam, nisam brojao.

Kad vidiš da će nešto se dogoditi, a Bogu hvala u lokomotivi uvek imaš

vremena preudara, najvažnije je da se prekrstiš i

sedneš dolje na pot.

To zapamti.

Bez toga ništa.

Jer ne daj Bože.

Pri udaru, da ti uleti nešto kroz staklo, da ti oslepi, da te osakapi.

Jednom našim kolegijim, koji je udario samubicu punom brzinom, uletela je ruka

tog samubice i oslepila ga. Pa šta ima?

Evo i Dragan.

A izgazio rođenu babu.

Koja ga od malena odgojila. A tako da izab. Da ja vratim za sve što je učinila

za mene.

E, Simo.

Želim ti od srca da izvršiš to prvo gaženje. To pre, poslije će bit sve

Mnogo lakše.

Hvala.

Za našeg timu.

Majstora.

Da li mogu da zamolim mladog mašinovođu za prvi ples?

Naravno.

Jesi srećan?

E to, da li si srećan, ne mora on da ti odođe.

Može si biti srećan na železnici.

Mada redba.

Tu je, kod mene.

Aha, dobro, sad ću da mu kažem.

Simo, zovu te iz Makiša da prebaciš neku lokomotivu na stanicu.

Reći.

Kome da se javim?

Javi se, pa aj crvenom, poslaću ti broj.

Nisi valjda.

Ilija se složio.

Ilija?

Takav je red.

Da? Je li ti Sima? Ja sam.

Paja Crveni me poslao, treba da prevezeš ovu lokomotivu.

Javi će ti za par minuta D da je voziš, a i posle mene da ostaviš. Jel važi?

Važi. Ja sam Sneža.

Snežana. Ja sam Sima.

Znam, rekao si.

E, tebi je baš lijepo ovdje. Ja nikad ranije nisam bila u lokomotivi.

Jesi ti... Znam.

A znaš?

O tome si budala.

Izvini.

Ja sam tebe vidjela na onoj proslavi.

Izgledaš kao neki doktor s tom bradicom. Uopšte ne ličiš na mašinovođu.

Izgledaju sve mašinovođe isto.

Imaš neku muziku ovdje?

Imam na telefonu. Ajde, poti.

Ne gledaj tako.

Kako?

Nemoj da se zaljubiš.

Ja ne mogu da se zaljubim.

Ja kažem ljude.

Zatka opći mi košulj.

Lama.

Ako drži, nemoj da se stresiš.

Hladno je.

Dovod nekle.

Da ti ruke.

Ja ću da skinem ostalo.

Poželi nešto.

Kako je to ova sirena, Ilija?

Kako si lijepa.

Niko nikad nije bio tako lijep kao ti.

Pa nisi se ništa promijenila.

Hvala ti.

Ti si lep.

A gde? Vidi kakav sam čiča, vidi.

Vidi ko su bore.

A te plave oči?

Uh, oči, jaka stvar.

Ne dosta još.

I ti si meni.

Nemoj sad da odaš.

Ne.

Nemam gde da odem. Ja imam samo tebe.

Stani da te gledam.

Ovde sam.

Gledaj me.

Na koje je ovaj dečak na tliti?

Lepo si održavao baštu.

Naročito hrizanteme, divne su.

Hoćeš čaj?

Čaj?

Šta beše čaj?

Umesila sam ih hrskavi keks. Baš u čaj.

Idem da stavim.

Ajde uđe što stojiš.

Danica i ja hoćemo da pijemo čaj, pa možeš s nama.

Neću hvalati.

Sida te zvala na ručak.

Spremila je punjene tikvice.

Ne mogu, ne mogu.

Danica, ja ćemo ovdje da ručamo.

Zahvali se, Sidi, na pozivu, molim te.

A možete ti, Sida, da dođete kod nas jedan dan?

Danica, pravi paprikaš.

Pileći. Naš kakav.

Možemo.

Pozvao sam Sidu i Dizela jedan dan kod nas na ručak na paprikaš.

Vekar.

Maestro, dobar dan. Dobar dan.

Nisi me pozvan jednom za 188 dana.

Živi svoj život.

Imaš posao, imaš stan. Koji ću ti ja?

Čujem, bio si kod Side, a?

Samo jednom.

Ne mogu da odem kod nje, a da ne dođem kod tebe.

Mogo si, što nisi mogo.

Meni se je onako vratila Danica, sad živim opet zajedno.

Znaš kako je lepo.

Vratila si?

Znam, niko mi ne veruje.

Meni je sve jedno.

Kako ti izgleda?

Kako izgledaš očajno.

Piješ, ne spavaš.

Pijem mnogo, ne spavam uopšte.

Rek 'o mi je Krunić da si skroz poludao.

Zamolio me da ja uradim nešto ako mogu. Ako ne ja, uradit će oni.

Skinu će te, svuče.

Vratit ćeš se u pirot opet. Si normalan? Neću da se vratim u pirot.

Slušaj, ja moram nekog da zgazim.

Ne mogu više ovako.

Pile, kokošku.

Neću pile. Hoću starta. Hoću da zgazim starta na samrti.

Moram nekog da zgazim. Ne mogu šest meseci da vozim i svaki dan brinem tome

ću nekog da zgazim.

Noću zamišljam prugu koju ću da vozim ujutru.

Znam svaku krivinu, svako mjesto, svaki prelaz.

I onda mislim, kad će to da skoči? Kad?

Ko će to da bude?

I gdje će da skoči?

Kad će da izlete ta kola?

Tak raznesem, tak smrtkam.

Reci mi ti, ti sve znaš. Ti si mi uvukovao ovo i je ti mi posao.

Pomozim!

Boli tebe, Duk.

Ti si izgazio hiljadu ljudi.

Lako je tebi.

Znaš koliko sam ljudi izgazio, jeli?

A znaš li onog jednog kojeg nisam izgazio?

Govno jedno malo!

Nema je.

Ajmo tamo do kreveta.

Je li tu? Nije.

Ali ima dva jastuka.

Ima ključ? Imam.

Pogledaj na tolu, dva tanjira.

Možda je Sima bio.

Ma šta pričaš, Sima nije dolazio u 67.

I ovo je iz oba tanjira.

Ej, ajmo. Ajmo. Bojim se da ne najiđe. Ajmo.

Moj sima je potpuno poluda.

Nikog nije zgazio od kad je počeo da radi.

Koči voz na svakoj krivini, na svakom mostu.

Plaši se.

Znaš šta mi je rekao?

Šta?

Želako je tebi, ti si zgazio sto ljudi.

Pa upravo je.

Udirao sam ga, pao je sa stolice.

Znaš šta, dok mu se ne desi to gažanje, bit će mu sve

gore i gore.

I to što nikog nije zgazio, u jednom trenutku će postati strašnije nego da

jeste.

Sve će mu se okrenuti na glavački.

Njemu je posljednji trenutak da to preživi sad.

Šta ja tu da radim?

Kad bi me jednom poljubio, ja bi se bacila po taj simir voze.

Da ga spasem.

Ako mi veruješ, nije mi više ostala nijedna želja u životu.

Ja nisam to nikad pro... Bolje od ruzice sto puta.

I polazak.

Gospodine, prijatelju.

Beže od mene. Ko si ti, policajac?

Nisam, ja sam samo nesrećni otac.

Nađi se bi onda neko drugo mjesto pa skači. Ovo je moje.

Skloni se.

Htio sam samo da porozgovaram.

Beže od mene. Samo probaj da me odgovaras.

Niste me razumijeli. Nisam policajac. Nisam ni fiholog.

Nemam namjeru da vas odgovaram. Da hoćeš onda.

Htio sam nešto da vas zamunim.

Ako biste mogli sutra ovde u 14 .32 da legnete na prugu da

vas pregazi voz.

Zašto?

Dao bih vam sto eura.

Što će meni sto eura? Ja hoću da umrem.

Pa da mi učinite to zbog mog sina. On je mladi mašinovađa.

Nije overio prugu. Razumete?

Treba da skine mrak.

Vozi 16 let i nikog nije zgazi.

Hodila ga panika. Ne jede, ne spava.

Osušio se skroz. Bojim se da energije ne ruku na sebe.

On prolazi sutra ovde u 14 .32.

Za vama je sve jedno.

Meni bi mnogo značilo.

Da se bacim pod voz za 100 eura.

Toliko ima.

Za tebe moj život vredi 100 eura.

Vama vaš život ne vredi ništa. Htjeli ste da se batite besplatno. Koliko meni

vredi, to je moja privatna stvar.

Neću da dozvolim da me neko punižava. Ne, nisam mislio da vas vređam. Htjel

samo da pomognem mladom čoveku da se ne ubije.

A što se ti ne baciš pod vosu?

Imaš sto godina.

Otaci mu.

Mene ti nije žao, a tebe ti je žao.

Vas ne poznajem, tek smo se upoznali.

Zbog takvih kao što si ti, ja se bih teo da se ubijem.

Zbog bezasjećajnih, hladnih, sratunatih.

Pa ja nisam takav, verujte.

Pa izgledam da hoću da pomognem sinu koga mnogo volim.

Poljubi me.

Šta?

Poljubim da ću leći pod njegov oz.

A sto evra zadrži.

Ja nisam nikad poljubio muškarca.

To nam je porodično, tako sam vas pitan.

Misli na sina.

Jel može nešto drugo?

Nemože.

Ilija, hajde da ručimo. 11 sati je.

Moram da idem.

Gde ćeš?

Gotov je ručak.

Ne mogu da ručam.

Idem.

Kažeš da si se tako lepo obukao.

Kada ću se vratiti?

Ne znam kada ću se vratiti.

Uskoro.

Nećeš se vratiti.

Najjednom ću se vratiti.

Pa i ti si se vratila.

Vreć. Desi.

Na 133.

Kasniš 22 minuta, bre, korići se sve rampe, daj taj gaz.

Evo. Na 80, jesi li razumeo?

U redu.

Na 155.

Koliko voziš?

54. Tu se vozi 100. Jesi me čuo? Čuo sam.

Brže, Simo, brže!

Na kućiškoju pičku, mate! Šata!

Koga si izgazio?

Ljubomaniak.

Zašto je da ja nikad nisam bila na moru?

Pa nija.

Stvarno?

Hvala ti što si me poveo.

Ništa.

A gdje ti je Danica?

Pa nema Danice.

Je pokinula pre 25 godina.

Hoćete da onda unesemo nešto iz vagona stvarana?

Ne treba ništa. Ne.

Hoćeš neku ružicu koju imaju?

Da ja ne pijem.

Ovoj sima vodi.

Lepo vodi.

Meko.

Moj sin i ja gubili smo 35 -oro ljudi, 19 muškaraca

i 16 žena.

Ako računamo tatu i dedu, to je ukupno 75 -oro.

Nismo bili krivi, ali nam je žao.