Original subtitles

Дођавола!

О, не!

И шта мислиш ко је непријатељ?

Не, не, дај ми конкретан одговор. - Ти си непријатељ, Капа.

Ти и цео овај торањ психобрбљиваца.

Знаш чему се надам? Да Бог стварно попизди...

да ти згрчи ђоку тако да показује право доле на пакао где и припадаш!

У реду, Мишел.

Пре него што постанеш Његов анђео осветник и слетиш да ме докрајчиш.

Мислиш да све мора да буде црно-бело зато што си ти далтониста.

Али Бог је на мојој страни.

Он зна да нисам као ти.

Сви смо прилично слични, Мишел. Сви то радимо.

Сви радимо шта?

Имамо обичај да гледамо наш живот као да гледамо кроз кључаоницу.

То је веома ограничен поглед на истину.

Морамо да попунимо празнине.

Ми измишљамо ствари. - Не знам на шта мислиш.

Измишљаш непријатеље да би тестирао своју снагу.

Измишљаш Богове који те штите од тих непријатеља.

Какав депресиван поглед на живот!

Сереш! - Ко је непријатељ?

Стекнеш пријатеље, а онда нестану.

Кад одеш питам се, кога мрзиш ове недеље?

Не могу да се сетим.

Не могу. Знаш зашто?

Не знам. Кажи ми? - Погледај се у огледало, Мишел.

Које огледало? Ово огледало?

Било које. Кажи ми шта видиш.

Видим...

Твој одраз преко мог рамена.

Видим...

Не свиђа ми се оно што видим.

Више ми се свиђа поглед споља.

Мишел!

Мишел!

Одмакните се.

Назад.

Врати се у кола!

Стани.

Мишел.

Господе.

Најцрвенија крв коју сам видео, свуда око њене зелене хаљине.

Онда је црвена боја нестала.

Исусе, Ед. Нешто као вибрирање боја...

директно из пакла.

И онда је црвено почело да бледи.

Јадни капа. Тражиш сажаљење?

Дођавола, да. Не треба Фројд...

да бих схватио да одбијам да видим крв своје жртве.

Чуди ме да се то теби догодило.

Наравно. Увек си мислио да сам безосећајни гад.

Не баш, али можда помало арогантан.

Да ли стварно верујеш да си ти одговоран за њену болест?

Ти си био мали, скорашњи део њеног живота.

Да, то је тачно. То је тачно.

Све је то мало пребрзо за мене, Лари.

Не могу се решити ове жене тако лако.

Па, увек си био романтик.

Да ли си упетљан са још неким? - Не.

Али, ипак сам романтик.

Ја немам никога с ким би био романтичан.

Сви желе да ме јебу или да се удају за мене.

Ниједна од њих не жели да ме воли. - Можда не желиш да будеш вољен.

Имао си једном срећан брак.

Волела ме је до смрти.

А после тога је отишла и волела неког другог до смрти. - Наравно...

али има ту још нешто.

Онај ко негира црвену боју негира и емоције.

Ма немој. - Као што знаш, то већ може да буде веома опасно.

Да, да, знам.

Веома опасно.

Такође знам...

да је у мени нешто пукло...

и да ће требати времена да се састави. - Добар си терапеут.

Кад ћеш успети да опростиш сам себи?

Навратићу кад дођем из Лос Анђелеса.

Бежиш зато што си омануо са једним пацијентом.

Не бежим, Лари. Идем мало до Лос Анђелеса.

Сем тога, не могу стварно да побегнем.

Све је, ипак, овде унутра, зар не?

Све је то део аранжмана. И глава ће са мном.

Даме и господо, добро дошли у Лос Анђелес.

Останите на својим седиштима до престанка рада мотора

Још један рајски понедељак.

Савијачи браника на путу 405 успоравају...

Хеј, кретену, у шта гледаш?

Видиш ово? Несрећа. Хеј, шта се десило?

Јел' неко повређен? Мртав?

Шта то радите? Гледате тамо, а возите овамо?

Коци! Сероњо!

Да ли акваријум иде уз то? - То је плава ајкула.

ОК.

33 и 3 су...

Да ли сам то осетио подрхтавање?

44, 45.

5. - 38, 14.

33. - 2.

13. - 3.

29. 104. - Кејси, не буди давеж.

Остави човека на миру? - Седам.

Осам. - Кларк.

Да. - Јеси ли читао новине данас?

Нисам. - Питао сам се колико имају страница.

Боже, насео сам. - Шеснаест.

Четири. Четрдесет седам. - Бринем се што касни.

Ја не. - И ја се бринем. Зашто је теби свеједно?

Зато што татица плаца лечење.

Мени плаца покојни муж, а ипак ме је брига.

Ово је невероватно.

Могли бисмо да почнемо. Кларк?

Здраво Боб! - Господе. Бил.

Хеј. Како си? Изгледаш сјајно. - Добро сам. Добро.

Жао ми је што касним. Упао сам у гужву на аутопуту.

Треба да почнем сеансу. - Сачекаћу те овде.

Придружи нам се? Мислим да је то последње што ми сад треба.

Озбиљан сам. Добро би ми дошло твоје мишљење. Хајде. - Не, види, Боб...

Ово је мој пријатељ и колега, Бил Капа, из Њујорка. Смести се Бил.

Верујем да ће бити занимљиво и за нас и за њега...

ако буде седео на једној од наших сеанси.

Која сте врста терапеута?

Бихевиориста.

Квалификације? - Исте као и Бобове. Заједно смо студирали.

Заједно смо прегрмели Психијатријску клинику Пен.

Нећемо се љутити ако одбијете. - Ја нећу.

Нико неће да одбије. - Исусе.

Ја сам Сандра. Како си, Бил? - Добро, хвала, Сандра.

Медицински факултет? - Не. Психолог...

и психоаналитичар, нисам психијатар.

Дипломац са њујоршког универзитета.

У реду, хвала. У реду је. - Бил и Боб. Терапија у двоје.

Јел' тако. - За почетак...

представимо се и кажимо нешто о ономе због чега смо овде...

да нам буде пријатно.

Ја сам Бак. - Похвално од тебе. Права мушкарчина.

То је била сексистичка примедба.

Сандра? Сандра, хоћеш прво ти?

У реду.

Зовем се Сандра Дорио.

Увек се удајем за старије мушкарце, али...

тренутно сам слободна...

и имам... Ето, ја...

Све време желим полне односе.

Најозбиљније, стварно...

желим праву везу.

И... и повремено...

повремено украдем понешто.

Крадем само ситнице.

Сасвим бесмислено. Тешко разумљиво. Знате ја... Је ли добро?

Хвала ти. - Хвала.

Ричи? - Ово ће бити доживљај.

Ричи!

Шта је?

Испричај Билу нешто о себи.

Нећу.

Добро. Ако нико неће онда ћу ја.

Ричи има проблем полног идентитета...

и социјалну фобију...

Обећао је да неће стављати вокмен... - Хвала, докторе Кларк.

Лепа анализа. - Свети Кристофер опет звецка ланцима.

Свети Михаило. - Не причамо о теби!

Ту си у праву. Знаш ти о чему ја причам?

Ј-ј-ја, отворим ус-уста...

да причам...

али се ни-ништа не деси.

Осим ако... Осим ако сам дрогиран.

Иначе не-не могу да го-говорим...

Ето, тако сам стигао овде.

Кажу и... и... д-да...

Да поцрвеним.

Т-то можеш д-да ми ве-верујеш на реч.

Јеби се!

Доста. Јеби се!

Косу ћу да ти почупам!

Педеру један! - Устани!

Пусти ме, човече!

Бак. - Ричи!

Све је у реду. Вратиће се он.

Шта сад мислите, докторе Кларк? - Да ли сам нешто рекао?

Ти си гузица.

Мало разумевања, молим. - Смешно. Да цркнеш од смеха.

Изручили смо цело срање пред тебе?

Престани да преузимаш целу кривицу на себе.

А ти престани да лижеш ране, Сандра? - Баш си љубазан.

Бак.

Изгубио сам жену и ћерку.

Изгледа да нисам у стању да преболим. У реду?

Жао ми је. Како су страдале?

Рекле су...

Не могу да причам о томе.

Кејси?

Ја сам Кејси Хајнц.

Сликар сам. Станујем на мансарди, у граду.

Претпостављам да сам...

отуђена личност.

Зар не можеш да се уозбиљиш?

Зар медвед може да спава ван шуме?

Ја ћу до Кларка.

Па да пушиш као димњак?

Зовем се Кларк.

Ја сам адвокат.

И ја...

Моја бољка је опсесивна компулзивна неуравнотеженост.

Где је ту проблем?

Ако ћете ти и Бак овде да пушите...

онда врата ординације доктора Мура морају бити одшкринута најмање 50 цм.

Не подносим дим, у реду?

Купите једну од оних пепељара...

што усисава и прочишћава дим.

Како ништа не урадиш по том питању, Боб? - Кошта 9 долара и 99 центи...

а половина од тога је 4 долара и 99,5 центи.

Сад ће да отвори врата. - Један плаца пени више, али нагодићете се већ.

Отвориће врата. - Сад ћу да отворим врата.

Смрдиш као пепељара.

Знате, ако се не уозбиљите...

Здраво Ричи. - Вратио се.

Вратио се. - Следећи пут избалавићеш на кваци...

Седи овде. - Бил.

Шта ти желиш да нам кажеш о себи?

Па...

Имам гомилу проблема...

Тренутно ме муци разлика у времену, тако да данас не бих причао, Боб.

У реду је.

Она ми је као ћерка.

Излазимо заједно.

То је дивно.

То је све за вечерас.

Видимо се идуће недеље.

Прави начин.

Бил, сачекај ме мало.

Здраво. - Хоће ли неко кафу?

Да. - Девет.

Јесте ли прочитали Бобову књигу? - Не, нисам.

То је... То је одлична књига.

„Прави начин.“

Драго ми је што ти се свиђа. - Веома.

Добро. - Лаку ноћ, докторе Капа.

Лаку ноћ.

Коначно сами. - Јеси ли добро?

Нико није скочио кроз прозор, према томе, можда напредујем.

Хоћеш пице? - Не.

Хоћеш да повалиш нешто?

Нећу.

Шта кажеш на моју групицу?

Где је квака с Баком? - Мислиш, како је изгубио жену и дете?

Још не знам. Није проговорио.

Шта је с Кејсијем? - То ти мени кажи.

Нањушио сам лову. Велику.

Можда га је отац мучио. Шта сам добио?

5+. - Тата плаца скупу мансарду...

и скупе уметничке хирове све док се мали лечи.

Сав сам се најежио.

Прави сам врач кад се ради о мазохизму.

Добијам ли 10 ако погодим да га понекад излема. - Одакле ти то?

Рођени геније. Реагујем као рашље на воду.

Шта кажеш за Ричија? - Чисто лудило.

Опасан? - Нестабилан.

Не играј се с пацовом у кавезу. - Капирам.

Синдром пацова у кавезу, терапија: нема зезања?

Смем да користим цитат? - Смеш.

И да га забележиш. Прећи ћемо и на квиз. - ОК, ја сам спреман.

Ако откријем шизофренију, шта препоручујеш?

Нема зезања. - Укапирао си.

О, човече.

Јел' ово све једна кућа?

У, јеботе.

Волиш да вириш кроз кључаоницу.

Добијаш ограничен поглед на истину.

Шта је то?

„Прави начин“ се сигурно продаје добро.

Да.

После тебе, паметњаковићу. Хајде. - О, човече.

Како се осећамо на прагу 40-тих?

Не жалим се.

Није нам лоше.

Коначно смо се развели

Остало нам је новца. Савесни смо.

Не примећујем женску руку. - Имамо пријатељицу.

Упознаћеш је.

Премлада је за тебе.

Играј на типску ситуацију и нећеш бити разочаран.

Та мала није типска личност.

Хвала.

Драго ми је што те видим, Боб. - И мени.

Јеси ли спреман?

За шта?

Тешко ми је да причам о томе.

Веома тешко.

Све ти је то игра. Глупава игра пуна обмане.

Зато сам баталио праксу.

Изгубио си веру?

Извесно је да не верујем у Јеванђеље.

Жао ми је, другар. Мора да ти је тешко.

Мука ми је што ништа не осећам.

Нема...

Нема бола, а требало би да га осећам.

И мислим да полако лудим.

Пуко сам човече. И мислим да лудим.

Могуће је.

Можда је мозак отказао, ваљда тело није.

Дајеш ми да се загрејем? - Дајем.

Две миље твојим темпом, а онда... Онда возимо 10.

10? - Јел' ти много?

Премало.

Мислио сам 20 миља. - Никад се нећеш променити.

Зашто једноставно не скинемо гаће, па да видимо чији је већи?

Па да доручкујемо као цивилизовани људи. - Не би био цивилизован.

Зашто? - Ти би се дурио.

У Њујорку нема брда. - Чекај мало.

Шта је? - Сачекај мало.

Сачекај мало. Шта је сад?

Који је то ђаво?

Чега се ти бојиш? - Нешто се покварило.

Не питам те то.

Све оно обезбеђење, аларми, стално освртање?

Прете ми. - Мислиш смрћу?

Мислим да је неко из групе понедељком.

Не знам ко. - Група коју сам видео?

Управо.

Кажеш да си као рашље. Надао сам се...

Не знам. Благе везе немам.

Зашто би био неко од њих?

Има сто разлога Траје неколико месеци.

Чудно како то погађа човека.

Звао си полицију? - Свакако.

Кажу ако ће да штите све психијатре, треба им армија.

Кажу да се јавим ако ми се нашто деси.

Да. То има смисла.

Јесте. Ма, проћи ће то.

Да. - А шта је с тобом?

У ком смислу?

Шта да понудиш самоубици који већ има све?

Падобран. Чуо сам тај виц. - Стигло је довде

Не дај се, матори.

Срање.

Можда ћеш морати... Можда ћеш морати да ме унесеш.

Губиш са више стила него пре.

Знам, питање искуства.

Шта кажеш на ово? „Научите да губите“, од Била Капе.

Добро звуци.

Сад праве мање сицеве за бицикл.

Видимо се следеће недеље, у реду?

Одлазим. Желите ли да закључам врата?

Бићу вам захвалан, Барбара.

Опусти се.

Барбара?

Не! Не-е-е-е!

Зашто?

Јеси ли мислио о... - Човече, ништа нисам урадио.

Молим те? Знаш, веома си сладак. - Да, и ја тебе волим.

Опусти се.

Ви сте Капа? - Да, ја сам Бил Капа.

Дошли сте због убијеног доктора?

Да.

Нешто сам начуо о групној терапији понедељком?

Причајте ми о тој групи понедељком.

Састоји се од пет пацијената.

Не могу тренутно да се сетим њихових имена. - Као пет дилеја?

Не. Четири различита случаја неурозе...

и један убица.

Тако је Боб мислио.

Боб Мур? - Тако је. Да, Боб Мур.

Четири мушкарца и једна жена. - Тачно.

Присуствовали сте једној сеанси, је ли?

Тако је.

Па, ко је убица? Хеј, хеј, хеј!

Андерсоне! Ово је цивилизација, човече!

Шта ти мислиш где улазиш? У своју собу? Дођавола!

Куцај! Куцај! Немој тако да ми упадаш у канцеларију.

Синдром Несврстаних.

Где смо оно стали? - Питали сте ме шта знам о пацијентима.

Ту ја не могу да вам помогнем Не познајем их.

Ви сте професионалац, као ја. Сигурно сумњате.

Стварно немам појма. Радо бих вам помогао.

И кад бих знао, постоји професионална тајна.

Професионална тајна? - Да.

Ви ћете мени о професионалној тајни?

На то смо се заклели.

Да мени уцмекају пријатеља...

и да ме зеза тамо нека заклетва...

знате шта бих урадио?

Одјебао бих заклетву.

Ово нека остане међу нама као професионална тајна.

Жалим.

Не могу да вам помогнем. Овде сам тек четири дана.

Боравите у куци оног човека, је ли?

Да. - Можда ће вам ноћу нешто пасти на памет.

Оно, као снови, та срања. Шта бива са пацијентима у оваквом случају?

Обично се неки колега понуди да преузме да настави лечење.

Што је то цакано. Баш цакано.

Један лешинар рикне...

а остали се построје, па стрпају његов део.

И ви то планирате?

Не. - Зашто не?

Тренутно нисам способан за то. - Како да нисте!

Тек сте недељу дана у Л. А, а већ имате свој лударник.

Шта вам фали? Напредујете у послу.

Где сте били у време убиства, Капа?

У куци... У Бобовој куци.

Дуго вам је требало да се сетите?

Господе. Да нећете да ме ухапсите, поручниче Мартинез?

Да вам нађем адвоката? - Зар би требало?

У Л. А.-у свакоме треба адвокат.

Идите куци. Истуширајте се и држите језик за зубима.

Једино би ми помогло да што мање људи зна.

Не дам штампи да ме зајебе.

У реду, у реду. Сачекајте.

О, срање.

Капа? Капа, јесте ли ту? - Јесам.

Како је? - Шта хоћете?

Довезао сам кола жртве, и желим да претражим куцу.

Имате ли налог?

Шта је вама? Не желите да откријем ко вам је убио пријатеља?

Не, немам налог. - У реду, уђите.

Отворите капију. - Ево, сад ћу.

Јел' успело?

Укључили сте прскалицу.

А сад?

Џил. Његова жена.

Његова бивша жена. - Леп грм.

Реци ћу јој то.

Сигурно ће јој много значити.

Јеботе, види кревет.

Мајку му...

Сви се зезају, осим мене.

Не волим пиштоље. - Дражи су вам ножеви?

Замолићу вас за једну услугу. - У ком смислу?

Треба да кажете групи да је Мур убијен. - Ја?

Да. - Зашто?

Можда ће неко од њих да изостане.

Или ће сви да дођу, па ћете нешто приметити.

Не могу ја да се носим с тим. - Рашчистили смо ординацију.

Зар не желите да ми помогнете да пронађем убицу? Имајте срца.

Како то мислите? - Ако нећете ви, ја морам да им кажем.

Зар вам ја личим на особу која би умела да саопшти вест тим људима?

„Чујте нарциси. Ваш главни је рикнуо!“

И зезнем све време, труд и љубав што сте улагали.

Остаће онако сјебани или још горе.

Много сте мрачан поданик.

У реду. Реци ћу им.

Тако је најбоље.

Саслушај ме. Не разумеш ме, Џин.

Немој да лажеш. Дај породици што тражи.

Не. Не разумеш ти то.

Шта...?

Јавићу ти се касније.

Исусе.

Хеј, да ли сте добро?

Хеј.

Што баш мени?

Здраво. Ја сам Роуз.

Здраво Роуз. Хвала што си налетела на мене.

Ја сам Бил Капа.

Немам осигурање.

Знам да је то незаконито.

Немој да ме провалиш.

Донећу ти лову.

Дај ми мало времена. - Имаш ли оловку?

Да.

Ево. - Хвала.

Јадни мозак заборавио број?

Управо сам се доселио.

Из Њујорка.

Написао сам адресу ако број телефона није тачан.

Можда ћу ускоро да одем...

Јави се ових дана.

Хоћу. - Здраво.

Нећеш моју адресу?

Могла би да ме слажеш.

Здраво.

Ко није стигао? - Сандра.

Где је Боб? - Ш-шта није у реду?

Ако се слажете, сачекаћемо док сви дођу.

Да ли она увек касни? - Зависи ко је туца.

Извините.

Задржала сам се на часу.

Каквом часу? Боља примена језика...

у игри задовољства?

Пусти, опет ће да се узбуди. - Где је доктор Мур?

Треба да вам кажем нешто. - Шта?

Дакле, у чему је ствар?

Да? - Па...

Сва сам се претворила у уши.

Припремите се за лоше вести.

Шта то?

Боб је убијен.

Шта причаш?

Шта то причаш...? - Убијен је.

Сандра... - Пошао је куци у петак увече.

Зар овде? - Да, баш у канцеларији.

Да ли је упуцан, прободен, претучен? Има ли осумњичених? Који је мотив?

Три дана не јављаш?

Боље је да сте на окупу. - Схватам.

Бобова смрт као вид групне терапије. Сјајно.

Хеј, Боб, хвала ти што можемо да тугујемо заједно. Срање!

Шта је свима вама? Да чујем детаље! - Избоден је ножем.

Колико пута? - Овај човек му је био најбољи друг!

Зар стварно мораш да знаш тачан број? - Сандра!

Даље те јебене руке. - Смири се. Смири се.

Нема смисла! - Много пута, Кларк.

Више од 30. То је све што могу да ти кажем.

Није лопов. Сигуран сам.

Слажем се. - Зашто би га неко убо 30 пута?

Боб... Упишкиће се ако му покажеш нож. Знаш ли то.

Шта причаш? - Причам, Сандра...

да треба истински, истински да мрзиш некога да би га толико пута убо!

Ти то знаш, је ли? Знаш коју снагу људи преносе на психијатре.

Понекад и више него што желе.

То је савршено тачно.

Лопов се не би толико замајавао.

Откуд теби толико знања о пљачки?

Не знам ништа о пљачки. Знам много о гневу.

И-и-и ш-шта ћемо сад? Мислим сви ми.

Н-н-наша група. - Др Капа сигурно има предлог.

Шта он прича?

Мислим да Кејси каже да ћу...

да понудим да заменим Боба.

Можда би то било добро. - Не, то не могу. Тренутно не могу.

Зашто не? - Због неколико разлога...

Мислим да сам се сјебао горе него ви.

Малочас сам био прави простак.

Има ли неко ксанакс? - Имам либријум.

Мани се дроге. - Треба да останеш.

Човек се није ни охладио. - То би био наставак.

Ти си био Бобов најбољи пријатељ.

Цак и подсецаш на њега.

Моци ћемо да имамо поверења.

Знам да је група важна у вашем животу.

Овде причате о многим стварима.

О ономе о чему не говорите ни пријатељима.

Врло сам поласкан, само што...

Група функционише захваљујући вама.

Гледаћу да нађем некога с ким ћете даље. Ја не могу да помогнем.

Да ли моје мишљење нешто знаци?

Питао бих...

Зашто мислиш да не можеш?

Можда му се не свиђамо.

Није то, Бак.

Зашто не урадиш нешто по том питању?

Пре шест недеља био сам груб с пацијенткињом...

и... убила се.

На моје очи.

Можда би она то ионако урадила. То кажу моје колеге.

Али ја то не знам.

Жао ми је.

А моја пацијенткиња...

звала се Мишел...

скочила је кроз прозор моје ординације.

Толико крви.

Тако је била црвена...

и одједном...

црвенило је ишчезло.

Претворило се у сиво и више не видим црвену боју.

Знате, ја сам је лечио.

И нисам успео. Зато не могу да вам помогнем.

Шта ће вам неко као што сам ја.

Мени треба.

И м-м-мени.

Да покушамо месец дана?

Слушај, ако ти треба...

бесплатан правнички савет...

због Бобове заоставштине...

не устручавај се да ме позовеш.

Тренутно не радим... Радо ћу да помогнем.

Хвала.

Доносиш признање? - Не.

Па, понекад победиш, понекад изгубиш, Капа?

Слушај, можда није нико из групе.

О, не! Већ су почели да му се свиђају!

Твој пријатељ Боб Мур заслужује много више верности од овога.

Хеј... Зашто седимо овде и вићемо једно на другога?

Шта је са овим местом?

Радио сам у одељењу за наркотике, и овде сам цесто долазио.

Вероватно сам ухапсио...

половину родитеља од ових људи.

Лепо је место. Свиђа ми се. - Има смисла.

Слушајте, жао ми је. Немам ништа за вас.

Видећемо се.

Знаци то је то? - Да.

Желиш ли још нешто да ми кажеш?

Не.

Распусти ту групу. - Ко каже да нисам?

Јеси ли, или ниси?

Замолили су ме да останем. Како да одбијем?

Тако сам и мислио.

Сјајно ћеш проћи у овом граду.

Распусти јебену групу. - У чему је проблем? Јуче си ме слао тамо.

Да јавиш лоше вести.

Остави ме, човече. - Нисам те слао...

да тезгариш.

Ма пусти. - Рекао си да не можеш.

Испало је да могу.

Пружи ђоку баракудама једном, можда ће и да проде.

Ако га дуже оставиш, обавезно ће га одгристи.

Хвала што бринеш за мог ђоку Хекторе. Хвала ти.

То је зато што сам добар.

Можда је неко од њих. Разјури их.

Не могу Хекторе. - Разјури то!

Не буди гузица! Нади неке друге лујке, па ради са њима!

Ови твоји напади дреке, Хекторе...

Јел' то из детињства или од пубертета?

Бежи ми с очију! - Сметам ти да видиш?

Занимљив избор реци. Желиш да ме гледаш?

Да ли си ожењен, Хекторе?

Ако хоћеш да се лечиш, спустићу ти цену.

Спустићеш цену? Као за редовне путнике ЈАТ-а?

Да ја тебе питам нешто. Стварно не видиш боје...

или фолираш да би те сажаљевали?

На жалост, не видим...

Ставио си прислушкиваче. - Много си лабилан за главног доктора.

Здраво.

Ко је то? - Здраво.

Сећаш ме се? Разбијачица браника?

Ево је...

мали анђео који плеше на глави чиоде.

Јеси ли питао колико ће да кошта?

Нисам.

Лепо ти је овде.

Мало је хладна...

али с много укуса.

И мокра.

Баш као и ти.

Хладан или укусан?

Да ли вечерамо код куће или излазимо?

Не видиш? Уопште?

Ни ружичасто?

Не видиш да ли је флека или не.

Ни да ли су ти очи закрвављене.

Стварно? То је тужно.

Знаш шта? Из поштовања према твојој болести...

престаћу да стављам руж.

Ја сам теби чудна у извесном смислу, зар не?

У ком смислу? - Нисам питала чиме се бавиш.

Тачно. Уздржана си, уопште узев.

Волим да погађам.

Не волим да ми кажу пре него што успем...

сама да погодим.

Шта ако се стидим свог посла?

Зашто би? Што да се стидиш ако си психоаналитичар?

Откуд знаш да јесам?

Да ли си?

Како си знала?

Због начина на који ме гледаш. - Како те гледам?

С неком топлином у очима.

Само што помоћу ње желиш да ме држиш по страни.

Знаш... трудиш се да будеш на сигурном, посматраш ме...

као случај, а не као жену.

И ти си као рашље.

Претпостављам да имамо много тога заједничког.

Изгледа да играмо исту игру.

Зашто кажеш да ја играм игру?

Зато што си ти девојка из маште, зар не?

Као жива? Лице које бљесне кроз пуну собу?

Да, тако је... То сам ја.

Бићеш све што они желе...

без садржаја, без правила.

Лака као ваздух.

Тако да твоја стопала никад не морају да дотакну ватрени угаљ док ми остали шетамо наоколо.

Да. Тако некако...

не видиш црвено?

Да, тако некако.

Била сам уплашена током вечере да си узео собу овде...

и да ћу морати да се одлучим да ли да се попнем горе са тобом.

То је део мог смишљеног плана.

Треба да нађем такси. Такси!

Не, хеј, хеј. Сачекај, сачекај.

Зашто си тако тешка?

Чини ми се да ћу можда да...

Такси је стигао! Ко је тражио такси?

Мени се чини да ћу да те повезем. Батали такси.

А мени се чини да треба да мирујеш, јер...

могу да те ухапсе због тога.

Побуни се.

Дај ми телефон и адресу.

Зашто? Желиш да паднем на земљу и спалим стопала?

Шта се десило са живом и лаком као ваздух?

Отпловила је на својим слатким младим ножицама.

Једном му је махнула.

Одвезла се, а да није ни погледала уназад.

Ричи је такав какав је, знате. - Какав је, уствари?

Рођен је у камиону који је ишао на концерт захвалних мртваца.

Прво што је чуо било је "Удри до даске."

Могло је и горе да испадне. - Не много.

Откад си његов старатељ? - Од његове девете или десете године.

Одувек сам чувао Ричија.

И, шта хоћете од мене?

Надао сам се да ћете ми помоћи...

да га склоним са терапије.

Слушајте, ја сам само његов брат, али био сам му и отац и мајка...

знам да га понекад сувише штитим, али...

Зашто повлачиш Ричија са терапије? - Оно што Ричију треба је нормалност.

Нормалност...

Њу можемо да тумачимо на више начина.

Ричи је растао као социјални случај, са социјалним радницима, психијатрима...

који су га терали на ово.

Он је најдражи дечак на свету, али он мисли да је хендикепиран.

То није у реду.

Он је преступник.

Осуђен је условно уколико се лечи.

Свим клинцима се то догађа. Зато ми и треба ваша помоћ.

Знаш Дејл, тешко је одредити кад неко пати...

али мислим да треба да знаш... - Ако Ричи пати...

и ја осећам тај бол.

Управо онако као он.

Молим вас пружите нам прилику.

Проверићу какво је Ричијево стање.

А онда... Онда ћу да разговарам са полицијом.

Хвала вам. Хвала докторе Капа.

Захвалан сам вам. - Нема на чему, Дејл.

Или подижеш терет или радиш својим рукама.

Да, ја правим намештај.

Стварно. - Да, направио сам овај сто за Боба, да га подсети на Њујорк.

Не зезај. - Назвали смо га Крајслер сто.

Крајслер. - Јеси ли видео његов кревет?

Здраво, овде Кејси.

Не могу тренутно да се јавим, зато молим вас да оставите поруку. Хвала.

Кејси, овде Бил Капа.

Скоро је подне.

Твој отац ми је послао чек за приватне сеансе које си имао са Бобом.

Да ли да вратим чек или желиш да наставимо?

Обавести ме.

Мислим да желим да наставим.

Кучко!

Назвао сам те кучком!

Извини. Извини.

О! Извини.

Хеј! - Идиоте!

Хеј! Хеј!

Помоћ! Срање!

Јебига!

Здраво!

Не враћам се у Њујорк, Јеси ли чула? Заглавили сте са мном!

Јебем ти рачуне. Сјајно.

Капа!

То је оно право! Права ствар!

Прави пајкан! Никад ту кад ти треба!

Шта сам сад урадио?

Неко ми је убацио звечарку у сандуче, Хекторе!

Звечарку.

Живог си ме испрепадао напољу. - Ти се испрепадао?

Шта ћеш уопште овде?

Треба ми помоћ, твоја стручна мудрост.

Поласкан сам. - Сви из групе имају алиби.

Осим Кејсија.

Он је био сам на мансарди.

Јел' тако?

И шта то треба да знаци? - Како ти се чини тај Кејси?

Добар је он момак. - Ти си гузица, Капа.

Да анализирамо твоју изјаву, Хекторе? - Да, да, да, да.

Хајде. Ко је наш човек? Помози. - Ти си полицајац.

Сконтај сам. - Знаш шта ја мислим?

Мислим да си то био ти. Личиш на убицу.

Ту си у праву. - Причао сам с некима који су вас знали обојицу.

Кажу да сте се стално уврнуто надметали.

Тако је, јесмо.

Признајем. Он се пењао...

ја сам падао. - А онда...

Палачинка! И ту си одлепио.

Ти редовно гледаш инспектора Колумба?

Ко је?

Здраво. Ја сам, Роуз. Разбијачица браника.

Много је млада да би се бавила...

савијањем браника.

И ево, долази.

Лака, виси са неба...

у краткој хаљиници неодређене боје.

Црвеној, јадни мој.

Хвала ти.

Нешто сам мислила. Треба ли мени психоаналитичар.

Могу да ти препоручим некога.

Већ се осећам боље.

Боже, толико си ми недостајала - Овога пута ти нећу недостајати.

О, Боже!

Хоћу да се обучеш. Обуци се. - У реду.

Обуци се.

Сад?

Не једеш.

Не свиђа ти се моја храна?

Волим твоју храну 15 цм улево.

ОК.

Али ако ти се ово не свиђа...

Имам нешто друго за тебе.

Стварно, у реду.

Мислим да је спремно.

То је чудо. Пронашла сам.

Ево га. Ричи Декстер.

Легални тутор: Дејл Декстер. То је његов брат.

Деца су стављена под старање, пре око 6 година.

Да ли пише зашто? - Због напуштања, злостављања.

Деца су додељена...

Др. Нидлмајеру из Пасадене.

Дечји психијатар.

Ричи је имао 12 година. Није имао старатеља.

Изгледа да се доктор пензионисао пар година после тога.

Онда им се губи сваки траг до скоро.

Како то мислите, "губи им се сваки траг"?

Као на радару: У једном тренутку тачкица, у другом нема ништа.

Хеј, слушај. Ово је меморијално крило изгубљених душа.

Деца Л. А. округа у 90-им:

250.000 случајева овде, и још два доле низ ходник.

Нико није као твој бивши муж!

Нема сумње. - Нема сумње.

ОК, ОК, ОК. Ево.

Сандра, дивна је. - Зар није?

Знам. Сјајна је. Погледај све те торбе.

А онај човек што је све време гледао у тебе у радњи...

је био тако смешан.

Мислим да треба да обучем зеленкасто.

Ох. - Ох! Сочно!

Шта кажеш на ово?

Изгледаш прелепо.

Сигурна си? - О, да.

Закопчај ме. - Добро.

У реду. Тако је уско.

Хвала ти.

Мораћу да нађем новог мужа.

Треба ми још новца. - Шта ће нам мушкарци?

Где ли су ми минђуше? - Ево их код мене.

О Боже.

Обожавам ове. Зар нису лепе? - Прелепе су.

Пробај и ти. - ОК.

Шта је сад?

Сандра, шта је? - Непријатно ми је.

Зашто?

Зато што...

што ме гледаш тако.

Сандра.

Да ли те мушкарци тако гледају? - Не.

Да.

Али то је нешто друго.

Знаш, Сандра...

Уопште не мора да буде другачије.

Јави се. - Да.

О, здраво...

У реду.

Мој тренер долази у пола три, али...

Да. Стварно? ОК!

Ту си!

ОК, ОК. Видимо се!

Здраво.

Ко је то био? - Мој психоаналитичар!

Сад ће да дође. - Шта?

Доћи ће овамо. - Сандра, хвала ти.

Много ти хвала! - Шта је било? Шта ти је?

Ништа, ако не знаш. Надала сам се да ћемо бити саме вечерас...

Што да не. Ништа не брини.

Не узнемиравај се. Само ти остани.

Озбиљно. - Стварно не разумеш, је ли?

Не разумем. - Нико не осећа оно што ја осећам према теби.

Сви те користе, а ти ни не примећујеш. - Немој да се нервираш.

То ми се више допада. Ћао.

О, Боже.

Здраво, Сандра. Неко ми је отворио. - Здраво.

Нисам провалио. - Ма знам.

То је била моја...

То је била моја пријатељица Бони. Да. - Бони. Да.

Изволи, уђи. - Хвала.

Диван стан. - Стварно то мислиш? Хвала.

Много лепих ствари. Уметничких предмета.

Због чега си дошао?

Чини ми се да треба много боље...

да савладам материју.

Ти си блиска с Ричијем.

Питам се, знаш ли нешто што би ми помогло да схватим...

како би га мало боље разумео. - Ричи је моја бебица.

Његов брат хоће да твоју „бебицу“...

повуче са терапије. - Па то је лудило!

И ја мислим да би погрешио.

Тај Дејл је опасно копиле.

Али очигледно брине о Ричију.

У Ричијевом животу постоји празнина до пре годину дана.

Да ли ти је помињао др Нидлмајера?

Ја знам врло мало.

Ричи је у реду. Сладак је.

Знаш ли да је... да су га силовали кад је био мали?

Нисам знао

И то не може да избрише. - То је старомодно.

Мислим, добро плаца.

Бар можеш да напишеш књигу и одеш код Опре.

То је добар шоу који смо добили у овој групи.

Мислиш да је опасан?

Преди на ствар.

Ричи није убио Боба Мура.

Баш је лепо...

што њушкаш овуда...

њушиш да ли се осећа крв на нечијим рукама...

А овамо се правиш да нам помажеш?

Мислиш да ми није стало до Ричија? - Ричи ни муву не би згазио!

Боље тражи оне опасне.

Некога ко би то био у стању да уради!

Погледај мало Кларка! - Кларка?

Да Кларка!

Кларк је препреден, лажљив, затворен гад...

Претвара се да је сушта доброта!

Чула сам како је једном урлао на Боба.

Сва сам се најежила!

Уосталом...

Надам се да ће кривац на електричну столицу...

ко год то био. Кажу да се на њој полако умире.

И да це...

И да ће доћи до куршлуса.

Па опет из почетка.

То је мој тренер.

Морам да идем.

Извини.

Мој тренер, Крис. - Здраво.

Довиђења.

Данас ми се не дижу терети.

Одлично. - Да радимо нешто друго.

Хеј! Да ли је ово радња Дејла Декстера?

Извините.

Здраво. - Били сте код куће?

Да. Никога нема.

Могао сам да телефонирам...

али немам ваш број телефона у нашем записнику.

Нема проблема.

Па, да ли сте се одлучили?

После др Нидлмајера, да ли је Ричи ишао код неког другог психијатра?

Не. Преселили смо се.

Ричи је ишао у школу.

Све је било у реду. - Па, у томе је проблем, Дејл.

Гледам у Ричија и не видим да је све у реду.

Видим дечка који се налази на ивици.

Особа, добије метак у главу.

Понекад га оставе ту...

ако зајебу око мозга особа може да остане парализована.

То је Ричи. - Шта је метак?

Шта год, морам да га склоним.

Желиш ли да причамо о томе? - Не.

Желим да престанеш да дираш у ране. Пусти демоне да спавају.

Копаш по Ричијевој глави, експлодираће ти у лице.

Мислиш да је насилан? - Не са мном.

Мислим да чиниш грешку, Дејл.

Није сад тренутак да Ричија повлачиш са терапије.

Ако ти се ја не допадам, нади му неког другога. - Исусе Христе.

Сви сте ви исти.

Да.

Госпођо Нидлмајер? - Да.

Здраво, ја сам Бил Капа. Ја сам доктор.

Нашао сам вас преко психијатријског института. - Врло домишљато.

Заправо, желео бих да разговарам са др Нидлмајером.

Мој муж је умро прошле године.

Ако вас занима, силно се намучио.

А ја сам била задовољна.

Лечим једног младица...

Као дете био је пацијент др Нидлмајера. Зове се Ричи Декстер.

Оставите ме на миру? - Само да вас нешто питам.

Губите се, зваћу полицију! - Само неколико питања.

Господо Нидлмајер... - Губите се одавде!

58. Знам тачно...

да је било 59 прошли пут...

Ове недеље је 58 књига на полици. Значи...

Кларк... где смо са проблемом пепељаре?

Три. А кажу да треба четири.

Три столице и пет дивана.

Да почнемо. - Човек опет кризира.

Данас ћемо о нечему жестоком...

и изазовном.

О сексу. - Мање више.

Примарна емотивна веза...

у нашем животу обично бива и симптом наше болести.

Срећом ја сам носио пластичне гаће.

Обично понављамо неуротични избор и кад мењамо партнера.

Да имате чаробни штапић...

да знате шта желите...

и да можете да промените партнера...

Сандра, како би сад изабрала?

Шта је? Шта ту недостаје?

Треба ли одмах? - Хоћеш да размислиш?

Заборавила је телефонски именик.

Извини.

Тренутно немам никакву везу.

Последња се скроз распала.

Ако жена воли сексуалне односе...

мушкарци мисле да спава са свима.

Био је љубоморан. - Тако је.

А била сам добра као злато.

Можда је он имао везе са другима...

Трансферисао је властите жеље на тебе.

Имао је повећи „трансфер“. Вирио му је из панталона.

Постоји та девојка.

Она зна да ме насмеје.

На мом списку жеља...

било би да она постане мушко. - Верујемо ти.

Шта нам ти нудиш, Кејси?

Срео сам једну девојку пре месец дана.

Насликао сам сваки њен делић.

Најбољи модел кога сам срео. Без инхибиција.

Ради све што тражиш... - Не сумњам.

Истина је, Бак. Али ту лежи проблем.

У ономе што је испод коже...

Кад некога проучаваш, онако како то уметници раде.

Угледао сам трансцеденталну лепоту...

већу од било чега што може да се замисли.

Шта она осећа према теби?

Мисли да сам погибељан, зато што сам даровит.

Шта је уствари дар? У свакој канти за ђубре...

лежи неки уметник.

Али она је јединствена.

И она је... Мислим да је то љубав.

И... не знам шта ћу.

Мислиш ли да те воли?

Не. Не.

Да ли ти то смета, Кејси?

Не знам. Не знам.

Он је романтичар. Воли да пати.

С обзиром какав сам ја...

мислим да немам избора.

Одлично, Кејси. Одлично. - Слажем се.

Бак, да те чујемо? - Немам ја шта... не могу да поредим.

Нисмо на такмичењу.

Победниче, да делимо пепељару?

Хвала лепо.

Заборави.

Ако желиш да делимо нешто, делимо пепељару.

Има нешто у мом животу, нешто ново.

Знате, она је млада.

Кестењаста коса, метар и шездесет, можда 65цм.

Ђаволски лепа. Видам је викендом.

Та неће у кревет пре брака.

Желиш ли још нешто да нам кажеш?

Не смета јој седа коса.

Сва је танана.

Као да ми клизи кроз прсте.

Две особе које сам волео нису живе.

Веровао сам да никад нећу осећати било шта.

Добро је, Бак.

Ричи. Шта је с тобом?

Ја н-н-немам ... везу...

Имам бра-брата. - Причај нам о њему?

Он се б-б-брине... јако за ме-мене.

И он ме во-воли.

Волео бих... да ме не во-воли то-толико...

п-понекад тако много.

Волео бих... да и-имам више с-свог живота.

Знам да с-с-сви мислите да с-сам педер...

а-али нисам.

Не желим то да бу-будем. - Шта би хтео да будеш?

Хтео бих да б-б-будем женско.

Да ли си био код неког доктора?

Да.

Само треба да ти одфикари. - Пусти, Бак.

Хоћеш ли још нешто да нам кажеш? - Не.

Врло добро.

Здраво, Кларк. Шта би ти променио код партнерке?

Не бих о томе данас.

Извините.

Ти не би данас?

То је издаја у односу на остале?

Сви износимо своје најскривеније мисли...

а ти баш данас не би?

Имам неке проблемчиће...

али не видим шта се то тебе тиче... - Проблемчиће?

шта желим да кажем пред групом, а шта не. - Значи тако.

Смешиш се.

Зар је то осмех?

Мислиш да је ово смешно?

Погледај се. Само се погледај.

Погледај ту косу.

Шта ти мислиш ко си?

Да си благослов за жене?

Да ти кажем нешто. Ти си ништарија...

шупаљ, надувен...

себичан, анална кукавица!

Да ти ја кажем где су твоји проблемчићи... - Престани! Умукни!

Пичко неверна!

Кад већ питате, постоји неко у мом животу!

Иако сам шупаљ и непривлачан!

У то смо уверени.

Јеби се! Сви се јебите!

Да ли се ово зове неуспешно лечење?

Није сасвим неуспешно.

Отишао је, а ништа није пребројао.

- Хајде! - Хеј, овамо! Удри!

Ускоро нису били довољни само важни бројеви.

Памтио сам и неважне...

На пример број страница у сваком поднеску.

Па су те отпустили. - Да.

У ствари...

то је боловање због...

опсесивности и компулзивности.

Молим те, немојмо опет о томе.

Извињавам се због оне сцене.

Ти туцаш Сандру...

зар не?

Сандра ми је драга.

Више од тога. Сандра је...

веома топла жена, али...

Марамице, гаћице.

Дискове ставља на полицу без омотница.

Неорибани тигањи.

Лоптице вате. Лоптице вате.

Боже, колико их та жена има.

Веш који виси по купатилу.

Жвакаћа гума у пепељари.

Направио сам списак.

22 ствари које не подносим.

Није лако наћи особу...

која задовољава твој смисао за ред.

Нашао сам некога.

Она каже да сам ја неуредан.

То је дивно. Дође, оде.

Не знам да је била осим по лаганом мирису парфема.

Лепо.

Шта Сандра мисли о тој жени?

Погледај ово.

Покушала је и са мојом одећом...

и то на мени...

касапским ножем урлајући.

Сутрадан се вратила и унаказила хаљину моје пријатељице.

Не смем ни да јој приђем.

Хало?

Хало, овде Бил Капа. - Хеј, бљувотино.

Осврни се мало. Зар ме не видиш? У црвеном сам ауту.

Мора да ти је ђока упао у очи...

а говна ушла у мозак, др Капа.

Да ли твоја мама зна да си побегао из луднице?

Попуши ми га, кретену педерски...

а онда ми попиј мозак.

Дођавола!

Јеби се!

Срање. - Исусе!

Јеби се!

Хајде, јебем ти...

Мајку ли ти...

Хоћеш да умреш!

Хоцеш да умреш?

Рекао сам ти да одјебеш.

Хеј. Како си? Хвала.

Умало да убијем некога.

Она кола су се укопала на прузи.

Чисти ужас, човече.

Навалио адреналин.

А кад те спопадне.

Ти си мој човек!

Да ти кажем шта сам прикупио о твојој групи?

Обавезно. Издржаћу и тај бол.

Кларка је оставила жена...

јер ју је премлатио.

Шта је згрешила? Просула вино на тепих?

Сандра је оца убола ножем и виљушком.

Ваљда су били за вечером.

Један од мужева није умро природном смрћу.

Дехидрирао је, претпостављам.

А онај клиња Ричи.

Ричија су хапсили због дроге...

а Кејси толико мрзи оца

да је потпалио кућу. Шта кажеш на то?

То је добро. Човек мора да се искаже.

Хеј, кућа је опкољена.

Изађите са подигнутим рукама и раширеним ногама!

Шта је дођавола ово? - Срећан рођендан, Хекторе!

Мартинез, изађи! Имам нешто за тебе!

Мартинез, срећан рођендан, човече! - Срећан рођендан!

# Јер он је насмејани добри момак Јер он је насмејани добри момак #

# То нико не може да порекне То нико не може да порекне #

# Јер он је насмејани добри момак Јер он је насмејани добри... ##

Да сам знао за рођендан, дошао бих сутра. - И ја такође.

Да узмем торту!

Сви унутра!

Ниси помињао Бака?

О њему ништа не знам.

Ниси дошао у прави час.

Да се склонимо са кише?

Седи.

Не волим пиштоље.

Срање!

Да ли је и оне ноћи овако пљуштало? - Да.

Возили смо се...

ја, моја жена, моја ћерка.

Човек је махнуо да станемо.

Успорио сам.

Жена је рекла, "Не овде Бак.

Ово је опасан крај. Уосталом, беба спава на задњем седишту."

А ја кажем, "Ма који опасан крај" И стао сам.

Нисам стигао ни да му приђем.

Чуо сам пуцње, али очи се нису отварале.

О, човече!

Освестио сам се од кише. Од оног пљуска.

Био сам на плочнику, пузао сам...

некако сам устао и...

Опет два пуцња...

жену у главу...

и бебицу кроз срце.

Господе Боже!

Господе.

Узели су...

Узели су нам 31 долар.

Полудим кад пада киша.

Да ли су нашли кривце? - Не.

Мислим да су се светили због нечег што сам ја...

Али то је дуга прича.

Службеник Андерсон. Шта могу да учиним за вас?

Овде др Бил Капа. Сецате ли ме се?

О, да, да. Случај убиства Боба Мура.

Морам да разговарам са вама. - Надам се да сте раноранилац. Одлазим у 6.

- У реду.

Хеј.

Напоран дан?

Желиш ли нешто?

Не? У реду.

Заборавила сам!

Како си ушла?

Украла сам кључ. Био је поред врата.

А аларм? - Ох!

Није ми пао на памет. - Није се укључио?

Не.

Да ли сам погрешила?

Неко је у колима?

Није, ђаво да те носи, нема никога у колима!

Људе убијају у овом граду!

А ти се шеташ као да си у Дизниленду!

Свашта је могло да ти се догоди?

Мислила сам да ћу те пријатно изненадити.

Није ти драго што ме видиш?.

Ја овако изражавам задовољство.

Извини. - Ти извини.

Извини, душо. Извини.

Изненађење је лепо.

Стварно је лепо.

Извини.

Никад више нећу ни да помислим.

Што не помислиш да учиниш највећи ризик и даш ми...

твој број телефона.

Исусе, Капа!

Не могу да дозволим да ми људи заузимају телефонску линију.

Покушавам да послујем овде.

Генерал Патон прелази брда.

И стиже у мочвару. Тоне у бездан.

Сад има проблем.

Попео се на Алпе, даме и господо.

Сад паљба!

Директан погодак!

Наше оклопне јединице су опасно смањене.

Напуштају борбу.

Како напредују подморнице? - Хеј, хеј, хеј, молим те.

Морам мало да одспавам. - Кукавице.

Морам... - Кукавице.

Морам да устанем у 6 ујутро. - Ти си кукавица, кукавица.

Нико ми није рекао да је Бак један од ваших пацијената.

Кад кажеш „нико“ мислиш на Мартинеза? - Тачно.

То је исти "нико" који ми није рекао да је Бак био полицајац.

Проклети Мартинез.

То је лименка са црвима са којом не желиш да имаш посла.

Шта је са Баком? - Хеј, слушај, мораш да обећаш...

ако ти кажем оно што знам у вези овог срања, то мора да остане међу нама.

И то никад ниси чуо од мене, у реду? Два, Анђело.

Зашто? - Зашто?

Зато што су полицајци осветољубиви Кучкини синови. Јел' тако Алекс? - Тачно.

Проклети сероња.

Не желим да проведем остатак моје каријере тако да они горе пишају по мени, у реду?

У реду.

Мартинез је кресао Бакову жену.

Срање. - Да, обоје су радили у одељење за наркотике.

А такви се момци обично држе заједно као говно на кошуљи...

тако да нико није знао колико то већ траје. Узгред, једног дана све је избило на видело.

У станици, имали су велику тучу пред свима.

Два дана касније, Бакова жена је убијена.

Исусе Христе! Да ли је била истрага?

Наравно.

Мартинез је био осумњичени. Бак је био осумњичени.

Мислим, нико није схватио да јој је Бак опростио. Недуго затим, пола станице је било осумњичено.

Шта ти мислиш? - Мислим да су Бак и Мартинез имали много непријатеља на улици.

То је само било враћање дуга за обојицу.

Здраво, овде Кејси.

Тренутно не могу да се јавим. Молимо вас оставите поруку.

Кејси, овде Бил Капа. Добио сам твоју поруку.

Јеси ли ту, Кејси? - Хеј!

Откуд ти, дођавола?

Хало? Слушај, Кејси, звучао си узнемирено.

Само остани ту?

Могу ли да...? Не могу? - Свратићу убрзо.

Стижем кроз пола сата. - Да ли ти је то довољно времена?

Кејси!

Кејси!

Исусе Христе.

Кејси!

Хеј!

Кејси!

Срање!

Волим ову песму. - Знам.

Желите ли да идемо да играмо? - Да. Идемо на журку.

Здраво. - Здраво.

Извините!

Шта то радиш?

Шта? Не!

Немој!

Сандра, хајде!

Променићу музику.

Сандра, дођи. Дођи овамо. Боже!

О, Боже!

Ово су твоји суседи! - Стално то раде.

Сачекај. Гледај, гледај! Не! - Видеће те!

Не могу да верујем! - Ово је тај део! Ово је тај део!

О Боже!

Веруј ми, јебаће се.

Не могу више да гледам.

Нисам ништа видела.

О, Сандра, хајде.

Волим ову песму.

Сандра, погледај кроз прозор! Види! Види!

Шта то сада раде? - Не могу да ти кажем.

Хоће ли сад то да ураде? Не! - Боже!

Сад ће да ураде.

Извини. Извини.

Шампањац.

Не, не, Сандра. Не могу. Не могу.

Зашто? То је дивно.

- Сандра, ја сам баксуз. - Не. Не можемо да прекинемо.

Не.

Нисам онаква какву ме замишљаш.

О Боже. Заљубила сам се и опет се све распада.

Жао ми је. - Небо се не распада.

Распада се. - Не.

Избаци то из главе. Тако.

Волим твоју смеђу косу.

Ко је?

Вратила сам се.

Ево је, долази.

Носи ранац на леђима...

што је чини још млађом него што заправо јесте.

Пада у његово наручје.

И они се љубе.

О, Боже.

Лакнуло ми је што си ту.

Нисам била сигурна.

Бићу ту све до вечерас.

Стварно?

Које су ми боје брадавице?

О, Боже.

Буди овако нормалан све време.

Ово је више него нормалан. И боље него нормално.

И сасвим ме излуђује.

Уствари, уопште те не познајем... Не знам ко си...

шта радиш...

ни да ли си безбедна, ни кад ћеш да дођеш.

Ти имаш сву моћ.

А ја седим и чекам тебе.

Озбиљно? - Да.

Свашта ми се догађа, али...

кад се ради о жељама, онда си ти испуњење.

Бобова жена.

Моја бивша жена.

Лепа је. - Прилично сјебана.

О, Боже.

Заборављам да је мртва.

Изгледа тако младо на слици. Боже, кад је ово сликано?

Пре 10 година. - Стварно?

Да ли имаш нешто новије?

Можда. Сачекај.

Не знам зашто држи овај албум скривен позади, можда зато...

што се у њему налази гола слика његове жене, што ме наводи да помислим...

да њихова веза и није била толико мртва колико су се они претварали.

Не знам ко су били ти људи. - Немој. То је морбидно.

Не желим више да гледам. Хајдемо напоље.

Хајде да се претварамо да је недеља. Хоћеш ли?

Синоћ је убијен један мој пацијент.

Шта кажеш?

Сликар.

Кејси. - Био си тамо?

Одмах потом. - Шта си видео?

Не желиш да знаш.

Кроз пола сата имам сеансу са групом. Истушираћу се.

Да ли ти је пријатно ту? - Јесте.

Роуз.

Роуз! Роуз!

Роуз! Побогу!

2ASB...

2ASB185. 2ASB185.

- 2ASB...

...185.

Будало блесава! Ко ти даде дозволу!

Пет плус шест... значи 31.

Седам, седам... Значи 45.

И стално тако. 45 бројао, не бројао. 45 без обзира на све.

Онда 5, значи 50. И још 9.

Чудно. Веома чудно. Опет их је 59.

Чега? - Прошле недеље...

било је 58 књига на полици, иначе је увек...

баш увек 59 књига, и ја...

Која књига, Сандра?

Нисам читала. Часна реч. Стварно.

Грозно сам се осећала кад сам је однела кући. - Коју књигу, Сандра?

Ван Гога, али нисам је читала.

Часна реч! - Шта сам урадио?

Био сам у праву што се тиче претњи групе понедељком.

Тог круга боли. Јучерашња жртва постаје сутра чудовиште.

Данас је тај дан.

Здраво.

Здраво Бил.

Здраво Бак.

Кејси...

Кејси нам неће доћи. Можемо да почнемо.

Е знао сам. Срање!

Бак, да ли си добро? - Не тиче те се.

Не трпим кад се свађате. Озбиљно. - Да почнемо, желео бих...

да се извиним свима и Сандри.

Све што је Сандра рекла је тачно, зато сам и побеснео.

А она млада дама коју сам помињао...

Та веза је окончана.

Без разлога и без наде. Јавила се...

и саопштила ми крај.

"Социопата, пошто нема кочнице...

која зауздава нормалне људе, може бити било шта.

Будући аморална личност може да буде и савршена.

Љупки камелеон са репом шкорпије."

Познаје ли неко од вас ову жену?

О, Боже!

То је моја пријатељица. Бони.

Дај ми то!

Твоја Бони? Кажеш твоја Бони? - Да, да.

Она с којом си нас живе угњавила?

Што те спасава од тебе саме?

Што ужива да купује? - Умукни.

С којом се смејеш? - Умукни!

Што би волела да је мушко? - Шта је теби, Бак?

То је та Бони? Јел' тако? - Јесте, то је она.

Јесте, јесте. - Сандра...

ово је моја Бони.

Ти лажеш. Лажеш.

Лажеш. Лажеш!

Не верујем ти!

Да видим и ја.

Проклета киша! - Дабоме, свакако.

О овој жени сам вам причао. Моја Бони.

Дођавола, Бак! Не чини то! Не чини то! - Хеј, хеј, хеј!

Лажеш ме! Зашто ме лажеш!? - Као да си...

Као да си недорастао! - Емотивни плашљивко!

Не измишљајте! Не измишљајте! - Нико не измишља...

Престаните, престаните! - Престаните!

Тишина! Поцепаћете слику!

Желим да престанете! Деришта! - Јеби га!

Сви сте ви људи од пластике!

Смирите се већ једном... - Где је слика?

За име Божије, како сте...

могли сви ви да будете са истом женском? И нико да не погоди?

Да појма немате?

Укључујући и тебе, господине психо-јебо-аналитичару?

Да не помињем Боба Мура...

биће да је он снимио фотку испред слике.

Ово ћу да јавим за Гинисову књигу рекорда...

Женска треба да се прослави.

Додаћу и сва ваша имена...

да мало славе падне и преко свих вас.

Сигурно знаш понешто о дељењу Хекторе?

Хоћу рећи, ти и Бак сте сигурно делили неке нежне тренутке...

расправљајући се о његовој жени.

Што ми ниси рекао истину? - Коју истину?

Што не рече да је Бак био пајкан...

и осумњичен за једно убиство?

Што не спомену и себе, дођавола - Зато...

Нисам твој пацијент, могу и да ћутим!

Тачно. Можеш. Ко да си било шта и рекао.

Да чујем проклету истину? - Носи се одавде!

Једну јебену ствар! Можеш ли то Бак?

Прави си кад треба да одвојиш женску? - Знам да то не умеш...

лажљиви гаде! Не умеш ни то! - Слушај.

Након што ми је жена умрла, хтео сам да закољем овог педера! - Немојте!

Али сам схватио да смо је обоје волели. То је постао неки ланац између нас двоје.

Зар није тако, Хекторе? Зар није? Хекторе!

Исусе, никад нисам добио шансу да јој опростим.

Па сам опростио њему уместо ње.

У реду!

Јебем ти твоју чувену групу понедељком!

Имамо осумњичену са ружом на дупету, а немамо адресу.

Полиција вас моли да помогнете.

Шта је с колима?

Јел' неко забележио број?

Ко би забележио број?

Није ми пало на памет да запишем број.

Хеј, добро дошли назад у Л. А., госпођо Браун. - Хвала. Ставите торбе у моју собу.

Др Ашленд из Њујорка са психијатријске конвенције.

Др Ашленд? У теретани.

Не мислим да је социопата.

Онда можда једноставна и живахна као поремећај вишеструке личности?

Упали сте у замку.

Нисте добро.

Она није добро.

А за тебе као да је везана.

Она се тако понаша као да...

је то једини начин да има живот - Или животе.

Стварно желиш да је видиш? - Да, желим да је видим.

У непрофесионалном смислу?

У сваком смислу.

Немам твоје магичне рашље.

Само знам да су две особе мртве...

а она је савршени осумњичени.

Биле, лосос плива уз воду да се пари и умре.

И људи. - Да ли то ја радим?

Андерсоне! Треба ми твоја помоћ. - Хеј, како си?

Седео сам у ресторану прошле ноћи, и гледао кроз прозор...

док је та жена покушавала да се повуче на паркинг место поред мог.

Лепа жена? - Врло привлачна.

Узгред, следећа ствар коју знам је да је развалила светло на мом аутомобилу.

И отишла? - Мислим да чак није ни знала шта је урадила.

Али волео би да је упознаш?

У реду, видећу шта могу да учиним. Имаш ли регистарски број?

Да. Хвала, човече. У реду. Хвала. - Наравно.

Дођавола!

Требао сам да те убијем! - Дошао сам да се искупим.

Па искупи се брбљивце! - Управо сам причао са Билом Капом.

Овај регистарски број можда припада нашој мистериозној дами.

Госпођо Нидлмајер!

Опет др Капа.

Пустите ме на миру! Одлазите одавде! - Треба ми ваша помоћ, молим вас!

Што ме мучите? - Молим вас, господо Нидлмајер!

Саслушајте ме!

Убили су ми најбољег пријатеља. Избоден је ножем... - Напоље из моје куће!

38 пута у груди! - Идите!

Један пацијент је искрварио до смрти! Можда сам следећи!

Одлазите! - Немам коме да се обратим!

Шта кријете од мене? - Ништа.

Кажите ми истину? Спустите слушалицу. - Позваћу полицију!

Спустите слушалицу! Спустите слушалицу! - Молим вас!

Изопачени сте. Ничим вас нисам повредила.

Мој пацијент Ричи је умешан... - Шта ће вам ова језива игра?

Помозите да га спасем... - Ричи Декстер је мртав!

Убио се пре четири године.

Зашто?

Није могао да издржи...

оно што му је радио мој муж.

Обесио се о каиш.

Имао је 12 година.

Нисам ништа знала!

Мислим, откуд бих знала?

Нико није знао.

А породица?

Остао је брат Дејл.

Да је жив, Ричи Декстер би...

имао 16 година.

Имао је и сестру, Роуз.

Ричи.

Исусе Христе!

Шта ти је... Шта ти је урадио?

Оно што с-сам заслужио.

Н-није требало да дођеш. Склони се од мене.

Ричи...

Ричи...

Морам да видим Роуз.

Потребна ми је.

Даље од мене, молим те. Само ће бити још горе!

Где је Дејл? - Н-не знам, али вратиће се!

Не знам где је.

Ти си хтела да постанеш Ричи?

Не! Не!

Догодило се, једноставно се догодило.

Шта? Шта се догодило, Роуз? Молим те.

Морам да знам. - Кад је Ричи умро...

Дејл га је сахранио и рекао, „Ричи, дођи.“

Ја сам му рекла, "Зовем се Роуз!"

Ударио ме је тако јако да нисам могла да устанем.

Натерао ме је да обучем ово...

Онда ми је радио нешто... Више нисам желела да будем женско.

Тад сам постала Ричи. - Шта се догодило са Роуз?

Заборавила сам Роуз.

Онда су Ричија ухапсили. - И стигла си у групу.

Ти људи су из нашег света.

Као наша породица. - И шта је било? Роуз је почела да се враћа?

Била је преплашена, па се појавила Бони.

Прво је дошла Бони. - Мила моја.

Помози ми, молим те! Помози ми.

Исусе! О, Господе!

Исусе Христе!

Исусе Христе!

Излудела битанга!

О, Боже!

Роуз!

Даље од мене!

Роуз, врати се! Ричи! Ричи, остави је на миру!

Више ме не пушта да изађем.

Роуз. Хајде.

Онда сам тебе срела, а магла...

се разишла.

Стварно. Стварно. - То знам. Хајдемо.

Хајде. Идемо. Хајде.

Дођи.

Идемо. Идемо.

Назад! - Не! Не, Дејл, немој!

Склони се! Склони се! - Дејл, не!

Брбљивце, глупачо.

Смртоносно докторе.

Смртоносно.

Здраво, Дејл.

Зајебани нарцису. Остави ту играчку.

Стави је у алат. Одмах!

У овом пиштољу су 45 калибарски ексери!

Откуд ти, Мартинез? - Зар ти није драго што сам овде?

Ти ћеш да намагарчиш пајкана!

Ово ти је терапија за данас!

Трци!

Бежи! крени! - Не могу! Не могу!

Хајде! Трци! Трци!

Трци! Трци! Хајде!

Хајде!

Не! Бежите напоље!

Хајде, хајде.

Јебени гаде!

Све си сјебао, је ли?

И брат је умро због тебе. - Није!

Пустио си да му Нидлмајер ради оно. - Ја сам га спасио!

Знао си шта се догађа... - Нисам знао!

И теби се догодило! - Умукни, проклет био?

Могао си да га спасиш, али он се убио.

Умукни! Умукни, јеботе! - Ниси успео, Дејл.

Натерао си Роуз да постане Ричи!

Мудар си, нема шта.

И Боб Мур је био мудар па сам га зауставио. - То је тачно.

Зашто си убио Кејсија?

Ви психијатри сте сви исти?

Нећете да нас пустите на миру.

Увек нешто њушкате, мувате, је ли?

Зашто си то урадио, Дејл?

Зато што...

је она кучка Роуз почела да промаља нос...

изигравала је Бони, позирала му свако вече.

Он ју је прочитао Биле...

Могао би да открије ко је Ричи.

Омануо сам код маторог Нидлмајера...

Али Боба сам удесио по пропису.

А сад...

Сад ћу да те исецкам на комадиће, кожу ћу да ти изрешетам.

Лудачко надахнуће, Дејл.

Тиранија нормалности, Биле.

Ричи.

Зовем се... Зовем се Роуз.

Не! Не!

Не!

Не!

Роуз!

Роуз!

Врати се! Роуз!

Роуз!

Роуз! Стани!

Роуз!

Сачекај!

Роуз!

Немој! - За Бога милога, не скачи!

Роуз! - Не!

Роуз! Стани!

Не! - Не.

Не!

Чекај! - Зашто?

Роуз! Немој! Стани, молим те!

Остани ту! - Прекасно је.

Далеко је. Не могу натраг.

Ако одеш, идем и ја! Кунем ти се!

Кунем се Богом. - Зашто ти?

Молим те, побогу, дођи овамо. Не желим да умреш.

Дај ми руку. Ризикуј! Смрт није никакав ризик.

Хајде. - О, Капа.

Хајде.

Ја... не... - Не!

Капа!

Не!

Хајде.

Хеј! Чујте тамо, проклети нарциси!

Јел' ћу да висим целу ноћ?

Откачите ме, будале проклете!

Надите ми фластере!

Хајде, јебени нарциси! Откачите ме!

Хеј! Јел' то мислите да ноћ проведете горе?

Ти и мала разбијачица браника?