Original subtitles

Vrati mi moju sliku!

Jesi čula?

Nota...

Nota, daj reci ovoj ludoj da mi vrati sliku.

Budi nam od pomoći, Bogorodice sveta...

SLAVONIA, 1963

- Izvol'te! - Jel' imate šećera u kocki?

Ima.

- A pošto je? - Stotrieset dinara kilo.

Može deset deka.

Može.

Oš i ti uzet'?

Meni ne treba kocka. Ja i ne pijem kafu.

Ma kakvu kafu, curo bona? To ti je za njuždu.

Kakvu njuždu?

E dijete drago,

vidi se da ti nisi dosad radila po ovim selima.

Tude su ti ljute gazde.

E, Milane.

Oni ne daju ti danit dok ne iznemogneš.

A, nije loša.

Onda ti je dobro uzet kocku šećera

za snagu.

Treba mi pomoć.

Iva!

Bil' ti pomogo?

Evo, Iva pa Iva.

Izvinite.

- Šta triba, Nota? - Ona kutija.

- Koja? - Šećer.

Daj mi i lojtre.

Hvala, Iva.

E, kaki si.

Jel' treba pomoć, gazda?

Zdravo.

Koliko sam ti puta reko da mi ne pušiš u dućanu?

Tebi pušim? Pa pušit ću u bakinom dućanu kolko oću,

i ona je pušila u svom dućanu.

'Oćeš ti već s'vatiti da je ovo sad državni dućan,

narodna je vlast tako odlučila, sve podijelila narodu.

- Trinaest dinara. - Sad svi imaju isto.

Ne, nemam ja para za te šećerke.

- Ne moraš platit. - Uzmi kad ti gospoja daje.

Aj, štas' se ukočila?

Fala.

A dijeliš ti, ha? Dijeliš.

Narodu, Milane, narodu.

- Sjedni. - Ne treba, fala.

Sidi.

- Dobar dan, ljudi. - Dobar dan.

Uzet ću šest,

al' samo muške.

Snažne. Za kosit gra'oricu.

Ajd ti prvi izađi.

Ti sa srpom. Moš i ti. I ajde i ti dođi.

E. Moš i ti, ajd.

E tako.

Dvana'st uzimam.

Za obrat' suncokret.

Ajde idemo.

- Treba li nam tol'ko, dada? - Triba.

Pa nisu ljudi marva.

Ajmo, jen, dva, tri, četri, pet, šest, sedam, osam, devet...

Ajde, mogu i ženske.

Ajd i vas tri.

Ajmo.

Blago majci koja je rodila,

tako vrijedna i čest'ta.

Pa imal bar kakvog đuvegi'?

Pa kako će jadna imat kad nema ni kruva ni ruva.

A i godine su je uzele.

Već je stara cura.

Kažem ti, danas jest možda bilo malo...

U jebote otac, oćun!

- Šta je bilo? Jesi dobro? - Opeće se.

- Imate malo masti da namažem? - A šta ne paziš?

Kako ćeš sutra brat?

Donesi ženi masti, da namaže ruku.

Ajte vi lezite, ja ću ovo sama raščistit.

Fala ti.

Fala.

Fala, gazda, idem i ja.

Ti pokupi to za svinje i operi.

Markane, a da prispavaš, a?

- Ovaj moj i tako neće doći do jutra. - A ne mogu.

Imam branje.

Pa ne bereš ti Markane, već nadničari.

A 'ko će im zapovidat?

Pa aj' ti meni još malo zapovidaj, Markane.

De ba šta's se uzjebala?!

E, aj' ba gasi taj fenjer. Valja sutra radit.

- Ma gledam ima l' mišova. - Jebote.

A jok nema.

Aj utrni taj fenjer, zapalit ćeš ljude.

Šta si blebno? Spavaj!

Opet ih je uzeo priviše.

- Umisto da ih potira da brže rade... - A ko da ne znaš kak'i je.

Joza ih lipo uzme upola manje.

Pa nije u Joze njiva velika ko u nas.

A šta je manja? Trideset hektara, šta je to?

Triba te Bosance i naranit.

- 'Oš i ti malo u selo? - Ma kak'i, odo ja ranije leć'.

Iva, sine, šta ne odeš malo u selo među momke?

Ti ili si kod kuće ili u lovu.

A vrime ti je da ti...

A ne ovi stari vrag, vičito landra ko da je on momak, a ne ti.

Laku noć.

Ide li to?

Janjo! Ja iđem u Ilaču u branje bostana.

Moreš i ti sa mnom.

Isto se, bona, lijepo zaradi.

A more bit da te njeki momak begeniše pa te i udamo, a?

Ala strina Marta pa ne mora ona ići u Ilaču zbog đuvegije.

Ja ću ju uzest.

A, Janjo bi ti pošla za me?

Bježi ba, Antunoviću, pa nije pobudalila.

E samo joj fali tvoja bijeda ko da nema dosta svoje.

Ma kakva bijeda?

Janjo, znaš pare što ovdje zaradim, znaš na šta ću potrošit?

De pusti me, šta me jede briga.

Aj matere ti, na šta?

Fino ću se prvo vako poslikavat', kažu ovako treba.

Ima da izvadim pašoš i pravo za Njemačku.

Bjež ba Antunoviću, ne budalesaj.

Samo se vi smijite.

Vidit ćete vi kad se ja u autu vratim, a u džepu dojče marke ovako.

Ne moreš sjest.

Ovi će gazde kraj mene bit sirot'nja.

- E jadan. - E, aj dosta šegi!

Pa neće se ovo samo pobrat.

Ja više ne mogu.

- Dej malo. - Šta, dej malo?

- Dej malo, dej. - Oćeš još?

- Joj, es te volim. Vid! - Evo, ajd.

U jes vruće.

Marta.

Begeniše ona mladog gazdu.

A ti vidiš čega nema.

Dobra.

Mamo.

Mani se toga, dug je dan, sve će se stić napravit.

Reko sam ti, ženo, da to ne radiš.

Bogarati, stići ćemo.

De prođi se te cure.

Šta fali? Jesi vidio ka'ka je lijepa.

- Poštenje. - Šta oćeš rijet da si ti s njom kao nešto?

Ja ne, al' je moj rodijak.

Marko!

Marko!

Šta je ženo, vidiš da pravim računicu?

A de mi prisici ovu kost

za gra' da pristavim večeru, za one bosanske gladuše.

Metila bi stari gra', triba mu tri sata da se skuva.

A šta je falilo onoj kosti?

Jel' vidiš kud te dovela ta tvoja prokletinja?

A ima još masnog na njoj.

Glavno da nije postan grah.

Jel' te sad triba doktoru vodit?

Ma ne triba.

Eto žene i vraga, ova moja uganula nogu sad kad je najveći pos'o.

Znaš ti curo kuvat'? Triba gra' spremit i večeru.

Kako si ono rekla da se zoveš?

Znam kuvat, ime mi je Janja.

A di ćeš poslije?

Ne znam, vidit ću.

Đe nađem posla, tamo ću.

A svojima ćeš tek na zimu?

Nemam ja ba nikog.

Hvala.

Hvala, gazda.

Danke.

Ovoliko?

Mašala, gazda, dobro si nas platio i na'ranio.

Da Bog da ti svaka godina bila ovako rodna i da nam se mladi gazda oženi.

Jel' tako gazda Iva, a?

Fala.

Evo tu.

Curo.

Bi li ti ostala kod nas nedilju-dvi, a?

Imala bi 'ranu i spavanje,

a spremili bi ti i koji dinar.

Dok se gazdarica ne oporavi.

Pa, može.

Evo ti.

Ma ne treba, dobri su mi i ovi moji opanci.

Ajde uzmi.

Nis ba trebao gazda, navikla sam ja na svašta pa i na mokre noge.

Nisam ti ja nikaki gazda, mo'š me zvat' Iva.

- De pusti to. - Ju, popravio si!

- A lipo! - Kome ja govorim?

Čujte vi mene?

- Čuješ ti mene? - Čujem.

- I? - Ma šta je tebi, neću.

'Oćeš, bogarami, 'oćeš!

Oćeš!

Jesi ti poludijo, tu sirotinju...

Sirotinja, pa sirotinja! Šta joj fali?

Šta s' ti nisi uzeo sirotinju nego mene s 20 jutara i šumom?

De šuti!

Znaš ti 'ko je za sve kriv.

Jel' nam triba da selo priča?

Znaš ti šta ti je činit'.

Ej.

Išla bi' cipele očistit' i izglancat.

De pusti to.

De ugasi radio.

- Pa ne zna ni radio ugasit. - Kol'ko je tebi tribalo da naučiš?

Meni nije ni tribo.

Vidi, curo...

Vidili smo da si vridna, da si poštena.

Rekla si da nemaš nigdi nikog.

Da. Ne.

Ja sam konto

što mi tebe ne bi udali za našega Ivu.

Vidila si, lip je momak.

Malo je stidan, al' to nije mana, jel' tako?

Nisi ni ti mlada cura više.

Nemaš ni miraza.

A bitno je da nama, da Ivi, to ne smeta, ne?

Jel' tako ženo?

Aj daj odma' metar!

Jel' to sin najbogatijeg gazde, s mlika prišo na rakiju, a?

Aj, Đuka, nemoj.

Neću.

Ej, pazi, ej!

Iva, aj nemoj se sramotit'.

Ko da sam svoju oženio zato što mi je bila lipa i draga.

Ajde.

Ajmo, dragi gosti, fajrunt, ajmo.

Đuka, pa ti opet ovdi pišaš pa boga ću ti tvoju!

Ne daj, Đuka!

Nosi se doma materi pa njoj pod penđer pišaj.

Ajde, Tuca, i ti pomalo, ajde.

Šta me tiraš, tek sam došo!

E, štetočino mala.

Još malo i ovo je samo tvoje,

a ja ode spavat' u kuću sa svojim čo'jekom.

Curo.

Jel' vidiš sve ovo?

Ako budeš pametna, tu će trčat tvoja dica.

E, vraže.

E, sad ćemo vidit. Eto.

A uvatit će se on.

Znam ju. Iva se ženi.

Onu malu, onu iz Bosne, onu što je na branju bila.

- Za nadničarku onu? - E, da.

Moj Đuka je potvrdija.

Ne bi to gazda Marko dozvolio.

- Ajte žene, man’te se tračanja? - Ta nije trač, svitu.

Ajde Katice ne laprdaj.

Sina jedinaca oženit za nadničarku? Ajde šuti.

Šta je ovo, sijelo? Oćete vi nešto kupovat?

Oću.

Daj mi deset deka germe.

I kilo šećera.

Na mog Joze račun stavi. Ajde.

Jedan, dva, tri, četiri.

Pet, šest. Stavit ću šest.

Germa, jedan, dva, tri, četiri, pet.

Tri ću stavit, adje.

Šljive, jedna... Ma šta je? Vidiš da radim inventuru.

- Jel' istina? - Šta?

To šta pričaju.

A šta to tebe i mene briga?

Ko će koga ženit'.

Ajde.

Kolko ti triba?

Pa, trebalo bi mi...

200 hiljadarki, za kaparu, ako nije problem.

Nije problem, pa nismo od jučer.

A kad će ti dovesti to, kako si reka da se zove ti auto?

Fićo, Zastava 750,

25 konjskih snaga, jel' znaš ti šta je to?

To ko da ko da si uprego 25 konja.

Znaš kako to juri, moj Marko!

Džaba Mili kad nijednog ne vidiš.

Da, ja volim polako, natenane.

Mogo bi i ti sebi jednog kupit. Daj, para imaš.

Ma kakvi Milane, ajde molim te.

Kaki auto? Nema do konja, viruj ti meni.

Konj je čeljade, samo moraš znati s njima.

Uvik lipo, ko i s ljudima, ko i sa ženama.

Al da se zna ko je gazda.

Lip je ovo život.

Šteta projurit kroz njega. Šteta.

Nek svak uzme šta voli.

- Tako je. - Ti ne beri brigu.

Ja ću ti donit' pare, pa ti lipo vozaj.

'Oće ti stići do Ivini svatova?

Ma kakvi, ma...

Ovo je tek za kaparu.

Dok oni to u Kragujevcu naprave, pa dok isporuče...

A polako.

Ajde, za fiću.

Za fiću.

I za Ivinu svadbu.

- Hvala ti, Marko. - Ajde molim te.

- Neću ti ovo zaboraviti. - Ma prijatelji smo, znamo se.

A prijatelji znaju šta triba i šta ne triba zaboraviti.

Pa jel' ikad bilo drugačije?

- I hvala ti. - Ma ništa.

- I, samo bi te zamolio da... - Ma ne brini.

Sveta Bogorodice...

Tebi posvećujem blažena Djevice, sva trpljenja i pokoru.

Da je meni čašica rakije

Da je meni...

Ne zovi me više gazdarice, nego kako priliči ovdi zovi me mamo.

- Jeste došle, snaše moje? - Evo nas.

- A ti, Nota, jes' donila opravu za Janju? - Jesam.

- Ali morala bi još jedanput probat'. - Ajd.

Gledaj lolo u opravu moju

Ja ću u te i u spravu tvoju

Ma nemoj mi te brezobrazne pisme pivat'!

- Uvik se tak pivalo. - Tako je.

Jao, žene, jeste čule onaj bećarac:

„Ej sviraču rado bi ti dala, al sam čula da ti buđa mala”?

- Mando! - A, evo.

Izvini, Janjo.

Ko bi rekao da će baš tebe dopast' sin najvećeg gazde u selu.

Cijelo selo se čudi.

- Pa kako si ga baš ti? - Nisam ja ništa.

- Božja volja, gospojo. - Božja volja, veliš?

A šta kažu tvoji?

Nemam ja bona nikog, svi mi pomrli.

- Jel' te stišće di? - Jok, dobro mi je svuda.

Vid ovo sad.

- A sunce ti kalaisano, Milane, šta je ovo? - Šta, šta je? Pivo.

Ta kako pivo? Na ti ta pišaka, daj mi ladno!

Od kud mi? Ne stignem oladiti kolko možete popit.

Jedan frižider, vas toliko. I svi udarili po pivi.

Nosi kući pa si ladi u bunaru, il' si kupi frižider, Braca.

Kupio bi da mu je razrezalo poreza kolko i tebi.

Imo bi i on i za ti frižider i za dvi krave i za radio.

- A ovako, čučo. - A zato ima tebe za advokata, Tuca.

Vama niko ne valja, ni car, ni pop, ni Partija.

E, Markane, zato tebi dobro ide.

Ti se uvik lipo snađeš i uklopiš u svakoj vlasti.

Ko god da je, mora se poštivat. Red se zna. Jel' tako, Milane?

A pusti, Marko, gluvom il' govorit il' na uvo prdit.

Sad će se lipo u Marka uvesti bosanski red.

Ako je dobar, more i bosanski.

Ko ne gleda naprid, taj stoji u mistu.

Ljudi, to je revolucionarno razmišljanje.

- Aj, zdravo. - Ajde.

A može i partijski i ćifutski i svaka'ki. Samo nek' je iz koristi.

Šta kažeš, Braca?

Ništa.

Kad se udaš, nisi više cila već pola

i sve diliš sa svojim čovikom.

Jesi razumila?

Što Bog združi, čovjek nek ne rastavlja.

Amen.

Proglašavam vas pred Bogom i svijetom mužem i ženom.

Možeš poljubiti mladu.

- Od toliko naši lipi cura... - Lozu mišat' so tim opančarima.

Lako ti je pripoznati šokca

Tera gicu pije rakijicu

A vidi kuma što se isprsio.

Odrišio kesu, svaka čast.

Živio kum! Živio!

Mala kuvarica zaspala

Došlo prase pa joj čupa vlase

Živili svatovi i mladenci!

Mog'o bi ti malo usporit'.

Daj bogati, Nota, nismo na sprovodu.

Bravo, Đuka!

Seljanka sam i volim seljaka

Seljak more duboko da ore

Faljen Isus, kume stari svate i domaćine.

Evo došlo vrime da vidimo 'ko se kako pobrinio za mladence.

Evo kum Franja sa kumom Adelom se pobrinio s dva velika dukata i dvi nike deke.

Svaka čast, al' ako im išta bude tribalo, bar prve dvi godine neće,

a bogarati ugrij't će se oni dobro i bez deka.

Evo se majstor Baja pobrinijo sa svojim zlatnim rukama

i napravijo nešto što bi mladencima brzo moglo tribat'.

Ako nam mladoženja bude isto tako dobar majstor.

Svaka čast, Baja, lipo si to izvaja.

Možeš moja izvajati jaja.

Oj ti čajo svog oroza pazi

Da on moju kokicu ne gazi

Milan uvik traži da se plati

Da vidimo ko će više dati

Milan ima Milan će i dati

Neće njega zajebavat svati

Curino je odavde do srijema

A ženino od kuće do trijema

- Joza. - Marko.

Oj mladenci ubio vas petak

- Jesi se iskazo, svaka čast. - Odmah vam se slomio krevetac

Odmah vam se slomio krevetac

Dat ću svima ma šta će mi biti...

Franjo, oćemo ti i ja malo zaigrat'?

Oćemo, samo da popijem s kumom.

Kume, ajd živio.

Imam kitu, najveću na svitu

Njome cure razvijaju pitu

- Njome cure razvijaju pitu - Ajde, dosta si popio.

Nota, ne ženi mi se sin od prijatelja svaki dan.

A je ti prijatelj.

Čija mala nema mane?

Moja mala nema mane

Niko nema tako lijepe dragane

Moja mala nema mane

Niko nema tako lijepe dragane

Aj ne bulji stalno u njih.

A jadan Iva, neće se usrećit.

- Jadna Bosanka. - Baš si pijan.

Iva.

- Janjo, triba one tri tepsije. - Jesam, mamo.

E, kad jedu, raskrči to.

Oću.

Triba vratit' stolove, pa ćemo izvest đubre na njivu.

- Ujutro kad ustaneš znaš što tribaš. - Pomest' šor.

Kad čistiš obuću prigledaj i svekrovu i moju.

Vodi računa da ti čovik ne hoda svakaki po selu.

Ivina roba znaš di stoji.

A ti Janjo...

Janjo, ne moš više hodat u tim bosanskim dronjcima.

Evo vidi, lipe su.

To su moje dok sam bila mlada.

Triba ih malo pripraviti po tebi, ko što smo i vinčanicu.

Sad si gazdina žena i ne smiš nas sramotit'.

E, da, Janjo, kad imaš ono svoje vrime u misecu,

onda dite nemoj višat' krpe naprid nego iza, u bašči.

Taki je običaj. Jesi razumila?

Ti zasad čisti i oko marve,

a ja ću kuvat ko i dosad.

Jer vi tamo sigurno drukčije i kuvate.

Al neka dite. Ja ću tebe naučit pomalo po naški kuhat, ima vrimena.

Subotom kad čistiš kuću,

onda mani lagano krpom, ali lagano, priko ove slike.

Vidi je kaka je lipa.

A i svira.

Tu sam sliku dobila od svoje mame, a ona je to od svoje.

Pa sam je ja donila za miraz.

Mojoj babi je njen dado kupio od nekih trgovaca iz Pešte.

Jedan veliki dukat je dao.

E, ne daj Bože da se razbije.

Znaš šta?

Ma bolje ti nju ne diraj.

O faljen Isus, snašo.

Jesi noćas bila tak vridna, ha? Jel' ti ustala svekriva?

Kud prije snaša Manda.

- Oš kavu popit'? - Kak'a kava, imam posla priko glave.

- Došla sam po avsec ak ga je mlada oprala. - Dašta je već oprala.

- Evo. - To ti je Katin, moj ti je žuti.

Evo ga, čist ko suza.

Ta je Bosanka, al' čini mi se da ti je jako vridna.

- A i poštena bome. - A dašta je.

- Aj zbogom. - Zbogom.

Ova Manda samo hoda po selu i prinosi tračeve.

Samo da ne bi iz naše kuće tako šta krenulo.

Ne daj Bože.

Moj je kod kuće, ne mogu.

Dobro.

- Ima ko može. - Idi, vraže jedan.

Kolko je sati?

Deset.

- Ti opet u šumu? - Dašta.

- Iva, mogu l' te nješta pitat? - Šta me imaš pitat' u ovo doba?

'Oćeš da razbudimo cilu kuću?

Ajd spavaj.

Faljen Isus.

Zdravo.

Trebam gospoju.

Nota!

Trebaju te.

Zdravo.

Janjo, odkud ti?

Oćeš sjest?

Ne merem sjedit', gospoja, žurim.

Evo ovo sam donijela.

Od kud? Di si ga našla?

U sobi, kad sam čistila.

Nemoj me zvati gospoja. Zovi me Nota.

Aj sjedi.

Ni ne znaš kolko sam ga tražila.

Ne znam kako da ti zahvalim.

Ovo su mi mama i tata.

- A đe oni žive? - Ne žive.

Ubili su ih.

Ko bona?

Zašto?

Bili su Židovi.

Šta je to Židovi?

Šta je s tvojima?

A mame se jedva sjećam, onako, samo lice.

A tatu nisam poznavala.

Al mi je pričala tetka da je bio zgodan.

- I da je imao velke crne brkove. - S tetkom živiš?

Pa živjela sam s tetkom i tetkom dok...

Ma meni je tetak bio baš dobar čovjek, al je volio popit i...

Ma nema veze, glavno da smo mi žive i zdrave, jelde?

Je.

Nego reci ti meni jesi se navikla, koliko je dugo da si u braku?

Bilo je jučer mjesec dana.

Bil mi ćela ove Ivine čakšire prošit? Podero i' u šumi.

Da vidim.

Evo oću, odma ću ti.

- Jel' ide Iva još u lov? - Ja, ja.

- Jel' ti se sviđaju? - Pa ja!

- Sjaje se. - Koji broj nosiš?

- Ne znam. - Janjo, kako ne znaš?

Pa nisam ja nikad imala novu obuću, već šta mi ko dadne.

- Aj probaj ove. - Ma jok.

Ajd probaj.

Velke jel'?

- Daj mi nogu. - Ma prljave su.

Ma de da izmjerim. Ajde.

A jesu malo, da.

Evo, čisti 38.

Evo ga. Evo vidi.

Vidi.

Tako, fino sve konce.

- Evo ga. - Fala gospoja... Nota.

- Neka to na dadin račun? - Nema problema, Janjo.

Nemoj me više zvat gospoja, ajde.

Fala i zbogom.

Ma ne boj se.

Sad ću ti ja lipo pokazat pa ti kad budeš tila slušat da znaš.

Aj' sad ti.

Pazi!

Znaš di se to viša.

Iva!

Ti se za pravo propušio.

A šta će ti to sine.

Ma daj, Milane.

Šta mi imamo od tog zakona?

Kako šta imamo? Možeš prodat svoje žito kom' hoćeš, di ćeš bolje?

Kako ko, Markane.

Pito bi te da su tebi tol'ko oduzeli ko nama.

Ja sam 30 hektara dao u zadrugu.

Ma pusti, Marko, nekima đaba govorit.

Dao si zemlju u doli, na kojoj od vlage ništa ne raste.

Aj kaži nam šta si zato sve dobio?

Žao mi je što vi nemate dolu.

A vidim vidim, baš ti je žao.

Sama sam večeras.

- A štaš davat? - Ja ne dam ništa.

Janjo.

Danas je klanjanje i moli se krunica prije mise,

pa ću malo dulje ostat.

A ti lipo to procidi

i gledaj da u svaku flašu jednako višanja podiliš.

Idem ja.

Ana, za šta plaćaš misu? Za pokojne ili?

Na nakanu, velečasni.

- Za čeg je nakana? - Za dite, velečasni.

- Jel' da viknem s oltara? - Ne, nemojte.

Samo nek' bude na nakanu.

Da dragi Bog i Blažena Djevica dadu mome Ivi potomstvo.

- Kud u špajz, Ana? - Ju. Hvaljen Isus.

Ne boj se, neću ti ništa.

Musava si tu.

Ko dite si kako.

Ajde, obriši se.

Sad ću ja vama dat večeru. Samo da...

Da ove...

Daj ti to meni snajka, ti otvori vrata.

E snajka.

A da ja tebi dam ono što ti nemaš?

A tribala bi imat, a?

Mlada snaša.

Jel'?

Jel' ti nedostaje?

Jašta da ti nedostaje.

A ja to mogu, znaš?

Reću Ivi.

Da?

A šta'š reć'?

Vikat ću.

Ko će te čut'?

Kome će virovat'?

Tebi ili meni?

- Uzore kršćanskih majki. - Moli za nas.

- Svjetlo kršćanskim očevima. - Moli za nas.

- Radosti čestitih obitelji. - Moli za nas!

- Da nam vjera bude živa i prosvjetljena. - Moli za nas.

- Da ne podlegnemo napastima. - Moli za nas.

- Da se uspješno borimo protiv grijeha. - Moli za nas.

- Šta je, Iva, opet ništa? - A ništa.

Ta šta više 'odaš po toj šumi, dite.

- Šta se toga ne maneš? - A šta se ti petljaš?

Nek' ide di oće. Nije dite.

- Jes' ti nešto ljuta? - Ta šta bi bila ljuta?

Triba otić' po bundeve na njivu.

Dobro otiću.

Ma aj' ti lezi, otiću ja s Janjom.

Možemo ja i Iva otić' kad se on naspava.

Ja i tako sad moram ić' povaditi mrkvu.

Mani se mrkve, aj' ti po bundeve prvo.

S čim ćemo svinje naranit?

- Može pridveče u bašču. - Ej, šta radiš?

De pazi malo.

Idem ja upregnit' konje,

a ti Janjo otvori kapiju.

Janjo!

Iva, moram ti nešto reć.

Šta si sila tu, jel' ne čuješ da dada zove?

Ajde, reći ćeš mi kasnije.

Stani.

Aj.

Snajka.

Ja ne bi tio da se ti mene bojiš.

Ta nisam ja loš,

ako sam i grišan malo, a?

Zašto mi to radite, ako niste loši?

Kako ba niste grešni kad...

E Janjo, Janjo.

Dao sam ti krov nad glavom, sina jedinca.

Al' uzešte mi poštenje.

Sad više ne mogu svog čo'jeka u oči pogledat.

- Što ako mu kažem? - Tako?

Pa ni ti nisi došla nevina,

pa ti riječ nisam reko, jel' tako?

Da ti 'oću zlo ja bi to odma reko Ani.

Ona grišne ne voli.

Neću Janjo.

Nisam ja taki čovik.

Janjo dite, sitnije to reži, kako sam te učila.

Kaki je u tebe već lip kupus!

Moj niš ne valja, ovolišne neke glavice.

Oš mi dat dvi-tri glavice da ukiselim za sarmu?

- Oću. - Ej.

Jučer u dućanu pričaju da je Jozin Stipa potira ženu.

- Eto, ni godinu nisu bili u braku. - Ma nemoj mi reć'.

Pa zašto?

Kaže seka da je snaša bila jalova.

Eto.

Snajka, ajd sidi s nama, popij kavu.

Ne pijem kafu, teta Mando.

Kaka si Bosanka, ne piješ kavu?

- Zdravo, Janjo. - Zdravo.

- Došla po malo mlika, oš imat? - Evo sad ćemo mi to.

A vid mene, zasila ko u svoj dan, a poso nek čeka.

Ta sidi, kud žuriš?

- Ma pusti me, moram ić sad. - De popij kavu.

- A daj mi taj kupus, ajde. - Ajde.

- Ajd fala ti na ovim. - Ma molim. Zbogom.

- Zbogom. - Zbogom, Mando.

Janjo.

Nemoj priviše da petljaš s onom ćifutkom Notom.

Nije ona tvoja partija.

Nit' ide u crkvu nit' se Bogu moli.

- Ni ona ni onaj njen komunista. - Ajde šuti, ženo.

Nije ona mogla prižaliti svoje babe dućan, za dućan se ona udala.

Ni dite ne more ponit'.

Nemoj da bi prid njom šta iznosila iz naše kuće.

Jesi razumila?

Jesi mu spremila zamotač?

Jesam.

De ulij mi malo rakije, kum ide sa mnom.

- Od kad on ide noćom u lov? - Od kad mu je žena rodila.

Neka, neka. Lipo.

Kaže da od diteta ne more spavat'. Mali se po cilu noć dere.

Jozin Stipa potira svoju, bila jalova.

Idem ja.

Aj' ti.

A ti, stara, mani se tračeva.

Stari, ti nećeš u selo?

Neću.

Ne da pizde i ne da dok je mali na sisi.

Ja ću njoj namazat sise s ljutom paprikom kad zaspe.

Ili još bolje s biberom.

Pa da vidimo dal će mali sisat.

Pa dosta više.

Pa da dođem i ja jednom na red.

A ti?

Kažu da su Bosanke jako dobre u tim stvarima, a?

A, kume?

- Ta Nota jesi luda, pa pritjerala si malo. - Ma nisam, Mica.

Znaš kako se kaže, kad ima u radnji nek se vidi i u izlogu.

Ne znam šta će svit reć', i 'vako me ne puste na miru.

- A ne znam je l' to za mene. - Ma za koga je ako nije za tebe.

De pitaj mog Milana. Ajd.

Milane!

Da?

Milane de dodaj mi one nove čižme što si donjeo iz Borova.

- Jel' ove? - Te.

Dođi.

Ajde probaj.

Kake su ti?

Pa fine su i taman su.

Janjo, to je poklon,

zbog lančića.

Jel' tako, Milane?

Stavi ove čizme na račun.

Neće niko meni obuvat' moju čeljad, nisam ja sirotinja.

Mog'o bi i mene obut'.

Janjo, dođi.

Ajd uzmi ove šećerke za doma, ajde.

Ajd' tovari đubre, ne mora sve moj Iva sam.

Nije dosta što se ti gizdaš, još i nju nauči na to.

Šta je falilo onim Ivinim starim?

Ivine su poderane, pa će se priladit'.

- Priladit'? - E u vražiju mater.

Našla si me ti sitovat'.

Kako će ponit dite ako se isprilađiva?

A?

Ponovila si se.

Pa da, ko te je zaprosio, nek te i oblači.

Šta s' si se?

Zašto si takav?

Zašto si ti pristala udat' se?

- Zašto si pristo? - Kad si ti pristala, ja sam moro.

Natirali su me, ko je tebe tiro?

Glad i moja bijeda.

A i svidio si mi se.

Pa ja.

Zato nećeš sa mnom ko sa ženom,

jer su te natjerali.

Mamo.

Šta ti radiš?

A ništa.

Runda!

Nije loša ova nova. Mogo bi ja zaboravit biberit'.

Od rakije nema bolje žene

Aj kume živili.

Od tri dana, ona...

Ajd pomakni se.

Bogami, snajka, nitko ih ne znam ispeć' tako kao ti.

Samo lupaj, ženska glavo.

Jel' ti znaš da je to moj miraz!

Dolazi ovamo!

Dođi, sad ćeš vidjet!

Ovamo dolazi! Ti ćeš meni.

Evo to si samo donila, tak'a jalova,

i to razbijaj, a ne moje!

- Ta pusti je. - Šta je? Šta je braniš? Samo štetu pravi.

- Oćeš da sve polupa po... - Ma šuti!

- Jebala te zdila! - Pa de pripazi malo.

- Ne moraš razbijat'. - Ja sam je razbio.

Šta je?

Ništa.

- Šta me gledaš onda? - Lijepo si se dotjer'o.

Pa da. Ne mogu u staroj robi ić' na kirbaj.

- Pa ja! Ne moreš. - Pa da.

Janjo.

Prvo red sitnog, pa ga nasoli i malo izgazi.

Dobro je, mamo, ajmo.

- Nemoj zaboravit' oprat noge. - Znam.

Onda poredaj lipo red glavica,

pa onda opet red sitnog.

- Jesi razumila? - Triba nam sat vrimena do tamo.

Ajde.

Markane.

Moj večeras ide u šumu u lov,

pa bi i ti mogo večeras štagod ulovit', a?

Nije mi do toga.

Sin mi se oženijo, valjda ću uskoro i dida postat.

Pa nisi se ti oženijo.

Nije mi više do toga.

I ne zovi me „Markane”, imam ja svoju obitelj.

Fine su.

Duše kreposti, koji si mučenicima udijelio snagu...

- Mani me se, ja sam oženjen. - Ako si oženjen, nisi uštrojen.

Usadi mi božansku snagu u svoj punini...

Da nastavim sa žarom i da ne odustanem od započetog.

Aj metni meni ruku tako, a ne ovom papučaru.

Daj mi snagu da nastavim sa žarom i da ne odustanem od započetog.

Božanski duše...

- Janjo! Šta si se zaključala? - Perem se!

Budi bog s tobom, otkud danas? Pa nije subota.

Šta sad pereš?

Šta je, mamo?

Ta ne znam, ko da je poludila.

- Janjo, šta ti je? - Pustite me!

De otvori! Nemoj da provaljujem!

De pokrij se.

Neću!

- Janjo, šta je tebi? - A šta je tebi?

Šta neš sa mnom ko sa ženom?

Jesam li ja tol'ko tebi ružna i mrska?

Ne moreš me ni gledat', jel' tako?

Imaš njeku drugu, jelde?

Reci!

Ive nema već dva dana i dvi noći.

A da nije ne daj Bože.

- Mani se ženo ti... - Ma šta mani se, nije ni za jist ponijo.

Do'će kad ogladni.

A ti se ne pitaš di ti je čovik i šta jede?

Janjo.

Iva!

Janjo!

Vamo!

Kud ti, stari, pa jel' nisi tribo?

Znam ja šta sam tribo, samo si ti zaboravila.

Budi Bog s tobom, šta ti je?

- Pa di je Janja? - Ne znam.

Drugi put ulij vodu u usta pa neš pričat gluposti.

Pa ja nisam znala.

Šta mi ba ne reče?

Šta... Kako?

Svinja je...

odgrizla.

I šta'š sad?

- Oš otić' od mene, šta? - Ne, neću.

Neću.

Neću, Iva, nikud od tebe.

Nije ba to meni važno.

Moremo se mi fino slagati i živit i brez toga.

Samo mi obećaj da više nećeš ić' u lov.

Pazi!

Pusti Janjo, Janjo pusti.

- Oćemo i tako? Ajde. - Pa daj!

Šta radite po cili dan?

Ti još nisi luk povjenila, šta ćemo ga priskakat?

- Nisam stigla juče, al' sad ću. - Ajd ja ću ti pomoć.

Pa ćemo na njivu, treba bundeve za napoj donit.

Šta s' ti petljaš u ženske poslove?

Već se priča da si papučar.

A mogli bismo mi i na par jutara baciti uljanu repicu.

To se sad za dobre pare otkupljuje.

Zdravo.

- Jeste se umorili? - Nismo, a šta ti?

Evo išla ubrat' pelina za rakiju.

Al slabo ga ima ove godine.

Imaš kod nas u kući pelina kol'ko oćeš.

- Šta kažeš, Iva, nisam čula. - Ništa.

Nota, aj ti svojim putem.

Zadržavaš nas, mi nemamo partijsku knjižicu, mi moramo radit'.

Niste mi nešto od volje danas, gazda Marko.

A da odete u lov?

Možda bi bili od volje.

Ajde pazi na sebe, Janjo.

Zdravo.

Ka'ka je to budaletina, nema pametnijeg posla, pa se voza po tuđim njivama.

Iva, ti nasituj ženu da se drži dalje od takih ko što je ova.

Zna ona sama, ne moram ja ništa govorit'.

Iva, šta bi reko, pošto bi moglo bit' 'nako biciklo?

A ne znam, možda jedan dukat, ili jedna krava.

- Je l' ti znaš vozit' biciklo? - Jok!

Al' sve ba mislim da bi mogla naučit'. Jel' ti znaš vozit'?

Ne znam, ali kad ti savladaš vožnju, mogla bi i mene naučiti.

Janjo.

- Pusti! - Ne!

Šta se budalesate?

Aj pusti ja ću, aj ti leć.

Iva, oš ti ići noćas u lov?

Neću, a ti?

E fala ti Bože da si se i ostavio toga.

- Šta nije lipše ranije leć pa ujutro... - Aj, šuti! Ti znaš šta je lipše?

Triba da ideš među ljude,

- Ne ko papučar sidit' u kući. - Znam ja šta tribam.

Laku noć.

- Oćemo i mi stari ić' leć'? - Nisam ti ja stari!

- Gledaj' prida se. - Šta ako padnem, bojim se?

Ma nemaš se šta bojat'. Ja sam tu da te pridržim.

- Polako. - Iva, ne!

- Ajde puštam! - Iva!

E, reć ću ja Milanu. Šta ćemo za vas danas?

- Trebala bi šećer. - Šećer mi vako stavi svaki put.

- Šta još? - Može kava.

Janjo!

Ajde.

Janjo, bome si nas uplašila.

Sad je, Iva, moraš bolje pazit'. Treba dijete iznijeti do kraja.

Ajde.

Iva.

- Janjo, virovo sam ti! - Nemoj.

- Ne! - Čije je dite?

Čije je dite? Reci čije je dite!

Kurvo, reci! Čije je dite? Čije je to bosansko kopile?

- Kurvo! Reci čije je to bosansko kopile! - Iva, sine!

- Nemoj! - Šta, nemoj?

- Oćeš da kopile hoda po kući? - Možda nije.

Šta možda? Po duhu svetom?

Dosta!

Eto vam je.

Ti si me nitiro, nek vama rodi bosansko kopile.

Iva!

Iva!

Iva, sine.

Donila sam ti 'ranu.

Aj siđi, ne mogu ovako s tobom.

- Aj pa pojedi malo. - Ne triba.

A danima ne dolaziš kući.

Šta’s jio?

- A i svit je već počeo pričat' koješta. - Ma idi.

A ne pričaju s kim se vaša vridna i poštena kurva?

Mislio sam da će je dada isti čas potirat.

Ti si mislio...

E moj sine.

A nije l' grije jadnicu sad potirat dok je noseća?

Ja je ne mogu potirat'.

A tebi ako smeta i ako imaš srca sam je potiraj.

Mržnja te obuzela, sine.

Ne znaš oprostit jadnoj sirotici.

A Bog sve vidi i zna.

Aj ga onda pitaj 'ko je sirotici napravio dite!

- Faljen Isus. - Faljen Isus.

Što ti meteš? Di ti je snaša?

- A malo je minjam sad kad je... - Šta bolesna?

Ju, budi Bog s tobom. Noseća je.

A jadnica teško nosi.

O lipo, pa sad kad ti unuče dođe.

- Šta kaže Iva, jel' sritan? - Pa dašta je.

- A lipo. Ajd zbogom. - Zbogom.

- Neću, nemojte više! - Daj, bilo nam lipo i opet će!

Nosim vam to dijete!

- Nemojte više, gri' je radit! - Ma pusti gri' je! Dođi!

Neću! Hodat ću po selu i svima ću govorit'!

Nemoj se s tim šalit'!

Janjo!

- Kud srljaš?! - Kud vi srljate?

Milane.

- Milane. - Šta je?

- Jel' hrčem? - Nije to.

Nego šta je?

Jebem ti, pušiš u krevetu?

- Daj pusti pušenje, Milane. - A šta je?

- Jel' znaš s kim je Janja zanijela? - I zato ti mene budiš?

S kim je zanjela? S muškim.

O jebem ti sunce, Nota, ti nisi normalna.

Šta misliš da brinem s kim je neka kurvica zanijela?

Kak'a kurvica?

Vama su sve žene kurvice, ko da su same sebe jebale.

Vi ste sveci, jel'?

Šta je?

Trudna je s tvojim pajdašem Markom.

I? Šta?

- Prisilio ju je, Milane. - Ma daj, Nota.

Ma šta bi je prisilio, bogati?

On? Marko! Marko je, on ima jednu pravu muškost,

a bogami i mnoge su vidjele od kud mu noge rastu.

Daj prestani, molim te.

- Treba nešto napravit. - Šta da ja napravim?

Ajde reci ga Ani.

Ani da kažem? Šta njoj imam govorit, ta ionako sve zna.

Odvratna babetina, samo što ne spava u crkvi.

Eto, onda su se valjda dogovorili.

Ma nemoj.

Marko i luda mater su se dogovorili, a? A Janja?

Šta?

Pa je l' se bunila? Nije.

Jel' kome kazala? Nije.

- Ti si mi jebena vlast u selu. - Ti nisi normalna.

- Ja nisam normalna? - I šta misliš, kome će vjerovat, a?

Nekoj tamo nadničarki iz Bosne ili jednom pravom gazdi?

Pa taman da je i istina.

Bojim se da više neće moći.

...mogućnosti da uskladišti 65 % šećera

proizvedenom u punom proizvodnom kapacitetu tvornice.

Silos je u pogon pustio Vujo Divjak,

predsjednik privredne komore Osijek,

a svečanosti su prisustvovali i mnogobrojni gosti.

U Privlaci je izgrađen prvi dio ceste...

Ženo, jel' ti ne čuješ da ja slušam radio?

Kamen za cestu, 220 kubičnih metara...

Ajde, ja ću.

Šta sam uradila?

- Šta... Šta sam uradila? - Ne brini.

- Dobro je, Janjo. - Šta sam uradila?

Nisam htjela.

Ajde, Janjo pusti.

Idi mi po luk. Ajde.

Janjo.

Janjo.

- Ajmo gore. Ajmo. - Ne.

Napravit ću ti još jedno, bit će nam lipo.

- Neću! - Ajde, simiri se.

Neću!

- Pusti je! - Neću!

- Pusti je. - Oš mi ti reć?

Ajde biži.

'Oš joj ti napravit' dite?

Prestani.

- Ajde biži. - Prestani.

Ajde!

Ajde idi se igraj kod mame, 'ajde da vidim kolko brzo možeš trčati, 'ajde.

Iva sine, de makni se, ajde.

Iva!

Iva, sine!

Iva!

Ubila ga je!

Nije ona, sam se.

Jesi znala?

Čuješ šta te pitam! Jesi znala?

Ako si šutila dosad, onda šuti i odsad.

Idem ja do sela, brzo ću.

- Aj' ti leć'. - Evo sad ću.

Ajde, polako.

Iva sine,

triba je vodit' doktoru.

- Svit već priča po selu. - Oš da Janja krene pričat?

Prestani.

Vi'te.

- Čim mu navijem, umiri se. - Šta si uzela sliku?

Vrati mi sliku. Oćeš mi je tak'a luda razbit'?

- Ostavi mi sliku, Janjo! - Ne!

Pusti je!

Daj joj sliku!

- Jesi čula šta ti je čovik naredio? - Mamo, tebi sam reko.

- Evo tata dao s'ikicu. - Vidiš da je pobudalila. Pokidaće mi je.

Reci joj da mi vrati sliku.

- Zašto meni uzimaš? - Mamo.

Njoj smo ionako sve uzeli.

Evo tata dao sikicu.

Sad će mama stavit' da svira.

Vrati mi moju sliku!

Jesi čula?

Nota.

Nota, de reci ovoj ludoj da mi vrati sliku.