Original subtitles

Sa nama je redovni profesor filozofskog fakulteta u Beogradu i gostujići

profesor univerziteta u Ljubljani, naš uvaženi mislec Radomir Pavlović.

On je i autor sada već nadaleko popularne knjige u svetu ambalaže koje

sadržaj. U čemu je tajna uspeha ove vaše knjige? Kako vi to objašnjavate?

No, daj li smo ti mi ruter da možeš da pišeš.

Šta će mi ruter?

Šta će ti ruter? Pa ovdje nema interneta.

Kod vas, vodica Juga.

Ja? Ja imam dva brata. Jedan je onaj biološki od ocija od majke s kojim imam

zajedničko samovjeđe. A drugi brat, onaj pravi, stečeniji za cijeli

život, to je Ljubo Jugović, tvoj stric.

Znam ko ste, ne morate ponovo da se predstavite, svi ne smo se čuli. Dakle,

poručite tome da koga radite.

Da tražim novu kuću koju ću da pretvorim u zgradu, pošto moju nećete dobiti. I

molim vas, nemojte vi sad da me zovete i prosite i moj svoje dragoceno vrijeme.

Je li ona nestala ubijena?

Je li otišla s jebačem na durmitor? Jeste li ratkinuli?

Cijelo mog šepa ne zanima, a ni mene kopka. Sliš da ti prosim, sada je u

mozak! Ej, ej, ej!

Marija nas drukao.

Idu panduri. Ja bi da te lično vi... Ti.

Ti.

Brine za moju pet bednosti.

Jesi dobro?

Ubio sam ga.

Moramo kod tebe u štek. Ne može. Dobro, mi ćemo njegovom stricu da kažemo da

njega ovako ranjenog nisi pustio kod tebe. Ujasni, njegovog strica plašim,

čuka u podne. Jel? Samo sam se sad vraćao iz Italije.

Hajde, poveš to vam.

Evo ga. Evo ga, jedan je ovaj.

A ti Grga, malo u obiladak.

Da vidiš da nije neki paketić droge od tamo.

Tamo je ruka i ranila i bila.

Gdje je ovaj Grgine više?

Dok oni to odstampaju, pa dok udare pečat, to je... Ratno Širić, dođi.

Otpiši tu. Aha, evo.

Kako smo je dobili, tako ti vraćamo.

Evo. Sek, hvala ti mnogo.

Ovame ruka i ranila i bila.

Dobro, dobro.

I izvadi ličnu kartu.

Ajmo. Ej, Klavo.

Ovame ruka i ranila i bila.

Jesi.

Suva zemlja kabaru.

Trebalo je brevo voditi na mitove.

Kao u kamenolomu, diko.

Ja ne znam što ga se ranjuju kad je krimiran.

Kažu izgoreo kalica.

Seranjuje u šaku.

Nego ajde ulažiti ovaj. Ajde bre sad mal ti. Ajde daj ruku.

Čekaj.

Požuri ti pomal. Sad će ga dotere.

Čula ste zvonaka u crkvi, nemoj li da dođe, mi nismo iskopali metar i pol

zemlje. Repem ti u zemlju, pristumate.

Čekaj, Slavut.

To ste u dobrom stanju.

Da.

Iznenađujuće.

Vidzi, ja mislim da sad pravi tajming, a ti si mi stručnjak za tajming.

Ajde, zvaću te.

Ćao. Ćao.

Ćao.

Druže, izvini.

Oprosti.

Ispod ti je telefon.

A nije ovdje moj telefon.

Pa mora da je u nekog izgrada. Živiš, ođe.

Pa ne želi čekati drugaricu.

Ajde, vidi, drugarica i ti mora da ne ispod nekom iz kraja. Ti je humanoz,

brate.

Dovijek. Bravo.

A ne, bravo tebi, odbilo.

Ja znam gde se krije. U 64.

bloku.

Dobro, profesore.

Ništa, Darko, ja ćemo da vas ostavimo na samu. Ne, ne.

Julija, kako sam ja razumio, Darko je tvoj najbolji prijatelj, jel?

Jeste.

Onda, nemojš da krivamo jedni od drugih. Ajde.

Posljednji susret na selu je... Onako kako sam se prema tebi ponašao, to je

neoprostivo i... Nema potrebe, Radomir.

Najlepo je što to kažeš, ali... Bio si urađen, vidjela sam.

Hoću da znaš da njega više nema.

Taj Radomir više ne postoji. I hoću također da znaš... Učinit ću sve da

tvoj život i život...

Deteta ne trpi više nego što mora.

Znači moramo da trpimo.

Ne.

Trpnje je sastavni deo svačeg života.

A u ovim našim okolnostima mislim da je čak neophodno.

Nismo na tvojoj katedri Radomire. Kaži što imaš.

Ukolno sam isto kraljkaš. Ukolno.

Radomir će učiniti sve.

Što Julija bude tražila od njega.

A ona će odločiti da li želi da živi sa njim i da budu porodice.

Molim? Šta u braku da žive zajedno?

Figura oca je jako važna. Da, ne. Nema potrebe ni za kakvom figurom.

Moje dete i ja nećemo služiti kao otkup od nečih grehova.

Ti nju voliš?

Ne... drugaricu tvoju, profesore, nego Juliju.

Darko? Ne, pa jednostavno je pitanje o... Ja te volim.

Ti? Jel' je voliš?

On voli me.

Valentina... Ja nju poznajem ceo život, ona je...

Ne na taj način, ona mi je...

Pa dobro, gdje je ta misao bila one noći?

Darko? Ne, ne, ne, ne.

Ne, Julio.

Pitanje je na mjestu.

I ono me proganja. Gdje je ta misao bila te noći?

Ta misao se rasopila.

U alkoholu i u drogi.

To nisam bio ja.

Ali to na slikama, to si bio ti.

I taj što je konzumirao tu drogu i alkoholu u kojima su se misli rastopile,

si isto bio ti.

Prekini, molim te.

A te slike, Darko, su povredili i Juliju, ne samo mene.

O čemu pre mi ovdje pričamo?

I s kim?

Vi da mi nudite planove za budućnost.

Vas dvoje.

Vi ne znate da li ćete jutro dočekati živi.

E, Julija.

Ja ću uraditi sve što se sad dogovorimo. Bukvalno sve, ja uobećavam ti. Više

intervju ćeš, javi neku na telefon.

Mi nemamo telefon.

Pozvoni svoje torbe.

Ostaje mi neki lik.

Telefon, ja ću ugasiti.

A koji lik?

Neki lik iz prezgrade.

Našao je neki telefon, pa me ga je dao.

Javi se na telefon.

Halo? Ne razumem.

Okej.

Jesi li me prebačio?

Jesam.

Radomire!

Uja!

Ko se nije sakrio, magarac bio!

Čuješ li me, brate? Čujete.

Ovo ti si izgleda njegova sapatnica.

Odlično. Komplekcijo.

E sad.

Lagano izađite na terasu sa strane parka. I vidjet ćete dolje crno

auto ispred.

Odma!

Evo vas vidim!

Radomir i gospoda imaju sastanak za 45 minuta. A ti, mali, ti ćeš dolje da mi

vrneš telefon.

Nisu vas pratili, a? Stvarno sam mislio da nisu.

Gdje mu vrati telefona?

Žao mi je.

Kreni Julija sa njim.

Kad sada bude?

Biće sve u redu.

Radomir će ti se javiti kad se davaš sastanu. Kreni.

Filozope Pavloviću.

Jesi li napisaš to u tu tvoju novu knjigu?

Ili nije si imao kad od velikog posla paljenja moje imovine?

A... Skoro sam pri kraju.

A moju imovinu si spalio do kraja, jel?

Da.

Gospođo, znate li vi vrijednost vaše imovine?

Mišković, molim te.

Gospodin Mišković, moj advokat.

Gospodin Đorđev, moj notar.

Zvonite.

A šta

je ovo?

To je ugovor o poklonu kuće i parcele.

Da. Time se rešava i Đolitov dug.

Mislim, Đorđev dug. A tako zove vaš skoro pa...

Bračni drug.

Je, crni i Đorđe. No.

Izvinite, ali ne mogu baš da ne primijetim da od crnog Đorđe pa sve do

Pavlovića veoma čudano kuzamo karte.

Šta je sa Đorđem? Ne razumijem.

Mileto, šta je sa Đorđem?

Objasni, gospođe.

Ovo nama ljugoje pare.

Pozajmio je masu para od nas da pokrene neki svoj biznis.

Pio da te impresionira. Pošto nema da vrne te pare, dogovorili smo se da

prebijemo tako što će tebe uvijedit da nam potpišaš kuću.

Očajno je to išlo. Kaj svešnji?

Pošto ti sad nama tu kuću poklanjaš, jemu ćemo taj dugod pisat?

Tako je, Mileta, jer je velikodušnost ugrađena u identitet kompanije

Ne, ne, ne.

Opa. Profesor Paloviću, nisam baš siguran da si u poziciji da izgovaraš

riječi. Jer ćemo i tebe brzo da zaposlimo da potpisuješ neke ugovore.

Mišo, daj mi za njeno.

Drži on.

Ne.

Uzmi ovo.

Podrži u gazu.

Ajmo, Pavlović, da se potpisuje.

Nemamo vremena sad da čitaš te ugovore. Ja ću ti kažem.

Prvi ugovor je da mi prepisuješ stan u Beograd, a drugi je da ćeš da pišeš za

mene dok le gote desnica služi.

Ono sve lo ti ostavljam ne zato što imam neki napad dobrote, nego zato što imam

s tobom neke druge književne aranžmane.

Ajde, podpisuj.

I drži tu gazu, nemoj da me iskrovariš po tim ugovorima.

Ajde, hemisko.

Da li će njegova sestra i njen sin biti bezbedni?

Možda ja ne damo temu priklade, ali... Ako će vas to utjecati, ostane.

Maldiše.

Mi imamo dvoje djece koje moramo odgajati.

Familija Jesenjin.

Na džecu i na sve se gleda podjednako.

Ne brinje ništa.

Ajmo sad, gospodo. To je to. Slobodi se. Hvala.

Mileta, jedi povedi gospođu dolje i pokaži ono moju veliku biblioteku.

Hoću. Svi dvoje.

Od mjesta Saran da ođe na jugu Albanije, gdje je potretna tačka Jutovar, pa sve

do Šumadije, gdje ste vi, ima tačno 520 km različne linije. I sad,

pošto naš avion ne može da leti ka komercijalni letovi prolinijski, mora

ga lomi, da izbjegava radare, jel?

On ima tačno goriva da sleti tu, gdje si ti, u Šumadiju.

Rita mi isporuka je da sad na dvije nedjelje, da te klikne od kola.

Uzretku kažeš dimar, otisva obroćajna.

Ako te Murija zaustavi, ideš za Beograd kod svog izdavača da mu obredaš rukopis.

U eri Merloga.

Te ti pisa ta rukova.

Nije baš da pišeš gučijim perom, ali bolest taj, taj zvuk papirusa.

Javit ćemo ti djetreva da doćeraš rubu.

Za sedam dana će bit prvi tovar.

Kad će biti tu priličena i promocija tvoje nove knjige?

Ajde sad, radi šta?

Zašto si ti to uradila?

Šta?

Upravo si postala beskućnika.

Svobodno.

Evo ga.

Upravo sam dobio auto.

To je taj.

Ja se vraćam u kolibu.

Nisam vođao... godinu.

Vozi me prvo kod Nadje.

I šta je još tražio temu?

Da ponovo prevede milijadu, ne sviđa mu se ona.

Štulić joj kaže, zastarela je.

A kola?

A kaže, ne prilici tako eminentnom pizzu da...

I se prevozi gradskim prevozom.

Pa sudeći po gospodinu biće da su kola trojanski s konjom. Ne odomire.

Samo nemoj da me lazi.

Gde si bio do sada?

Ubio sam ženu. Koju ženu si ubio?

Čajdo, koju ženu si ubio? Gde?

Na nasipu.

Njoj je izašli smo na povodinju, a je bilo pozdilo je.

Ja sam joj dao pogrešan lijek.

Jesi bio pijano?

Bar da jesam.

Nisam, nego nisam znao šta da je dao.

A svi su mene pitali.

Nije imao ko da je Izalje Trajković otišao na neki drugi poziv.

Morao sam ja da idem.

I oni su sve mene pitali.

A ona je ležala tako tu, nezvesti. Ja sam rekao da je daju... Još me

čumička sestra pita. Doktor, jeste sigurni?

A ja kažem, apsolutno, srce je stalo.

I sad sam ja, Nacu, malo samo popio. Ne, ne, ne.

Če da ti nju nisi ubio, njoj je srce stalo, ona je umrla. Žena je umrla, ti

nisi ubio.

Jesam, Nacu, jesam, jesam.

Mama, ja je stala. Čedo je pogrešio. Nije, nije, ajde idite spavaš.

Ajde, ajde, svi ćemo da spavamo. Ajde, Čedo, ajde, ujutro ćemo.

Jutro je pametnije od večeri, sad ćemo svi da spavamo lepo. Ajde, molim te,

ajde.

Jel smo naprijed stama?

Dao, blizu smo.

Blizu smo.

E, nani tu?

Mislim da je ova kuća.

Odmah se vraćamo.

E!

Prepadne me.

Donosim vodu.

Češ da jedeš?

Jsi hladna?

Ne.

Jsi vidjela korice knjige?

Nisam vidjela, pročitala sam.

Pročitala? Vrlo?

A ti?

I ništa.

Kako?

Neko ništa, nemaš neko... Neko ništenje.

Svi će ti poverovati.

Jel imamo luka?

I pored skandala koji se tako zloslučno obavi oko imena Radomira

Pavlovića, izdavačka kuće Jesenjin je, i svega u njegovom pripovjedačkom daru,

uvidjela veliku obavezu da ga ne ostavi na margini, da ga ne odbaci kao

autora. U tome nam je pomogao i njegov sad već bivši izdavač, gospodin Tica.

Pred vama je njegova nova knjiga, Bunar, koja dokazuje u kakvom vrstnom autoru

se ovdje radi.

Gospodin Pavlović, u šta nam govori vaša nova knjiga?

Nietzsche je negdje zapisao da ako dovoljno dugo gledaš u ambis, i

ambis će početi da gleda u tebe. I mislim da sam osjecio taj pogled dok sam

radio na ovoj knjizi. Svi mi imamo svoj bunar. I što je on manje

osvestjen, mrak u njemu je guti.

Eto, zato je ovaj moj silazak.

Kada smo već kod potisnutog, da li je jedna od inspiracija za ovu vašu knjigu

bila i smrt vaše supruge?

Nadam se da pitanje nije neugodno, ipak je prošlo dosta vremena, a nas kao

publiku uvijek zanima odakle naši misteriozni umjetnici crpe inspiraciju.

baš ne prekida igra. Ne, ne, nisam prekidao, samo sam pokušao da usmirim

složit ćemo se svi priroda ove smrti je vrlo intrigantna, pa nas zanima kako je

taj stravični događaj odjeknu u vašem umjetničkom biđu.

Tica, hvala ti.

Znaš šta, jebote malbaša.

Jebome.

Ne mogu da znam za motive tvog prelaska.

Ostalo je nezanimam, izvini, izvini.

Kad će dođiš kod mene na selo?

Kad me pozoveš.

Iako ima neka kafana, jel' ima?

Pa... Moram da klječem.

Stvarno ti je dobra knjiga.

Samo.

Pogodi je novi timir.

Alo, Sotavi!

Jesti Jugo?

A ko pita? Jeste li Jugo ili nijesi?

A nijesam. Ja sam Juga. Juga, Jugo i ti kurac.

Ne se da faniš svojemu dobrotvoru malomaši. Ovo živi ogromna sredstva da

izvuče odavde. A sad te vodi na mjesto rado svih susreta.

Češćino! Češćino!

Češćino! Češćino! Češćino!

Češćino!

Češćino!

Pa dovoljno stani.

Kako si rekao što se zove Mileta? Bileta?

Ajde izađi tamo napolje, sad čekaj, a sad ćemo mi iza vano.

Ajde, ajde, idi.

Idi, idi, vrate da se zatvore. E, to.

Dej, daj, daj. Jesi strikao.

Ajde, neksi nam... Šta ćeš, izlomireš? Jesi sugano? Ma dobro, nešto oko kući.

Ovi mi smo strikao.

Ovi? A.

Imam iznenađenje jedno do tebe.

Ne volim iznenađenje. Tvori vrata.

Hm? Tvori.

Neki izađe napoj.

Ajde, sino.

Svi.

A jučer je se motala kola.

Gdje je napravio, sve?

Veli je malbaša da čeka ga ka gospodina, a on je valio ka krmak. I za manje

tvari su ljudi gubili glave. Mu da ima što za glavu ćemo da vidimo.

Ejde, cata vi... Desperi.

Moli Boga što ti je malbaša tu.

Ajde da tvori taj prozor, duva mi.

Ne mogu, smrda je mi kola.

A jel ne prč? Ne znam.

Prcate se dugo svinje, a ja jutro vas oprah volam.

Vidi, mamak.

Svinje se ne prcaju.

One se bukare.

A ovce?

Stavu se.

Ti ne čuješ dobro.

A hoćeš? Već i probijem bubnu.

Možeš i već bolje, a?

Kako se kaže kad ti jebeš ovcu?

Mrr, mrr.

Mrr.

Mrčeš, mrčeš.

Vidim nisi savladao jezik zemlje domaćina.

Kako se kaže kod vas u Crnoj gori za mene i mog jugu koga nisam vidjela tri

godine, o?

Bodite ljubav.

Bravo, momak, bravo.

Nema romantičara do Crnogorca.

Ani pesmika do malbaša.

Znači nudim ti švajcarsku penziju u moravskim uslovima.

Ej.

Dovoljno? Da.

Ne vrijedi, Jugo.

Ne vrijedi.

Ovaj tvoj mali je talentovan, ali samo da je začere.

Samo ga je prezime koje dijeli sa tobom začuvalo.

Daš me baći u trošak jer sam danas morao da potežem neke sudske veze da ga pušte

iz zatvora da uveličamo taj tvoj dolazak.

Vremena su se promijenila i ne mogu više da radim sa svakim.

Sad radim samo sa fakultetski obrazovanim ljudima kao što je profesor

Srednja stručna sprema može da radi.

Ali na gradilištu. Znači tri godine koje on ležao zbog tebe tebi ništa ne znače.

Draga Anita, nema veoma mnogo to znači.

I kao dokaz da je to tako i je što je mali Juga danas ovdje s nama i što

diše, trepće, cota.

Što smo rekli, bralo, ono, kokoške se perutaju, krave se vode. Što veliš ti,

mali, da ti nije mjesto?

Znaš što ću ja ti kažem?

Da sve ovo što si ti napravio, to je zahvaljujući mom Jugi i njegovim udima.

I vezama.

Dobro mi, pusti se, Anita.

Nemoj to.

Sjajan trenutak da vas pocitim da za ove tri godine Anita ništa nije zahvalila.

Jel' tako?

Osim toga, zaposlili smo ti onoga sestrića koji je kvalifikovan taman za

komunalno. I to kad je suša.

Ti hoćeš da kažeš da mi sad tebi treba da se zahvalimo, jel' tako?

Ja se izvinjam, ja bih morao samo da krenem. Šerid, gdje si krenuo? Šeridu.

Ne, malo baš ja mislim da što manje znam, to je sigurnije za sve.

Pa je li tako?

Koji je ovaj gospodin?

To je vaš šumadinac.

Profesor iz Beograda koji je tamo napravio neka nepočinstva pa je mislio

da se spasi tako što će pođe na selo. A tamo je uspio samo da sjebe moju robu

koju tvoji sinovac nije uspio da srtuva.

Ajmo, dosta više priče.

Ovo nije ponuda za razmatranje.

Ajmo.

Jugo, ovo te najiskrenije govorim.

Vremena ti se promijenila.

Ovo ti kažem kao prijatelj.

Pljujem ti ja na to prijateljstvo.

Znaš ti koliko nas voli kurac za tvoju milostinju?

Ej, Jugoviću, Jugoviću, otkad ja tebi govorim da guju u nedrima gajiš?

Ma dobro, Brjaniter, malo baš ima pravo.

Šta nam fali da se malo zbližimo?

Jugo, sina, idemo mi.

Sratimo uspucar negde do neke prodavnice opreme, neke ribolovačke.

Kupimo štapove, kupimo oprimu, mancenik, kupimo mašinice.

Pa do vikendice na pecenje, važi?

Ajde.

Dobro moraš.

Ne treba nam prevoz, ne treba nam pratnja.

Ništa nam ne treba.

Kako su se ustrali, a šef? Čuti bre mali.

Nije juga zet izgore.

Nije juga zet izgore.

Prošla sam na salanitom, sad sam ih vidjela.

Sad te rekao da treba kupiti drugu pušku.

Šalim se.

Razumiješ li sve u redu s tobom?

Šalim se.

Dobro, idem da naberem još pa da krenemo nazad.

Ne grize.

Kažem klen, ne grize.

Ni ribu više ne znaš da prevariš.

Kad si se malo baš onako obraćao meni, prolete kroz glavu kako si Miljku

Viljušku u oko zabio, a nožem jezik iseko.

Jer, posle ga pola tela zvalo ćoravi, a pola mutavi.

Pričović, ale.

A jel ti rekao što je to bilo?

Zato što je Miljko pričao meni po selu, da se mišle i ono. Dobro, bre, dobro,

bre, Anita, bre, nemoj se, bre, staviti to, bre.

Nemoj se.

Da počinješ bi, pusti.

A da ne počinjem?

Nemam ja, a nemaš ni ti šta da počinjemo. A nemamo ni s tim.

Jugo, tražite neki Radomir.

Koji Radomir?

Naš ga, striko.

Radomir Pavlović, onaj profesor, upoznati ga ovamo kod Malbaši.

Koji kura sve noći od mene?

Kaže da hoće da razgovaraju.

Sutra nekdo hoće da razgovaraju.

Sad peta.

Daj bristriko da vidimo šta ćemo. Sigurno nije dolazio za džabe.

Da, nije ni došlo da mi da nešto sigurno.

Daj pusti tog profesora da vidimo šta ote.

E, dobar dan profesore, taman ste stigli na ručak. A ne, ne, hvala, ja sam

upravo s ručka.

Sad će kafe.

Ne, ne, ne mora, ne mora, ja sam... Samo došao popričan sa vašim sukrugom, ali

vi im peca, pa mogu ja... Ne, samo naprijed, jer onako ne radi.

Tete.

Ne grize, a?

A kako pecate na... Na plovak.

Da, da, na plovak, nego... Pecate, pa imate na udici.

Višnje pocajanje ispusta sok.

Sok izgleda kao krv.

A klen svašto je, da ne?

Hoće samo da miri šekr, neće voćku da pojede.

Da.

Pa dobro je da su nam bar dozvolili da pecamo na sopstvenim rekama.

Ko?

Crnogorci.

Pa ja ko ako sam razumeo ti za njih radiš.

Na dobro sam razumio, ali ne svojom voljom.

nego voljom tih ljudi brdsko -planinsko -dinarskog tipa

koji ovde nas koriste kao radnu snagu u našoj

lepoj ustaničkoj šumadiji.

Znači, čadraža se u grobu, Kvevrić.

A čega ti reče da si ono profesor?

Da, ja sam bio.

Nisam više.

Povidi moj da se čudi što nisi.

Moj moj, tako?

A kako nas ponižavaju? Šta je, bre, to na što to liči? To hvalisanje bez ikakve

osnove. To pokazivanje hrabrosti samo kad nema nikakve opasnosti. A kad je

onda desi gedžu Srbine.

A moravskoga tipa.

Spasava i oslobađaju.

Nekada su svi jurili za Beograd. Sad im je i to malo počeo ovde u srce Srbije.

Samo polako.

Samo polako.

Jasni se čeka. Šta da čekamo, Jugoviću? Šta više da čekamo? Daj da im pokažemo

gde im je meso. Znaš ti gde je?

Tamo u onom njivom kršu i kamenu gde samo trnje izmjuri ne mogu da prežive, a

ovde gde je raj na zemlji.

More!

Hitno ih treba izvesti tamo gde su došli.

Izvoze. Da, da, reeksport.

Mora da se čekaju. Što?

Imamo ljude.

Ljudi imamo, ali ja para nemam.

Čega ja da finansiram taj... Od penzije da finansiram? Ovo je njegov...

Reeksport. E, njega.

Možda bi mogo ja da vam pomognem.

Kako?

Ja mogu da vam ponudim sretva za tu spoljno trgovinsku transakciju.

Profesore?

Si to ozbiljen?

Najozbiljnije. Mislim da imamo za dobar početak.

Pa... I malo više.

A ti si neki patriota pa nam pomažeš ili?

Moje razloze su vrlo lične. Ja želim da postanu profesional.

A vi ste profesionalci.

Plus šumadinci.

Igoviću, da li je keder, da li je rovat, višnja, s ribom ti je isto koji s

malvašenjem.

Bojo, daj kotaricu, sad će riba.

Jugo, eno ti ga onaj tvoj klen.

Jel ima nešto što ja ne znam, Radomir?

I što?

Zato što ako ima, ja ću da odem.

To je taj ljubav.

Čepat će tvoj partner.

Hvala vam.