Original subtitles

Downloaded from YTS.MX

Official YIFY movies site: YTS.MX

Film prikazuje rekonstrukcije stvarnih događaja dramatizovanih pod nadzorom

slovačke policije, a na osnovu slučajeva i iskaza svedoka.

Godišnje u Slovačkoj nestane preko 1.300 automobila.

Najviše se kradu marke folksvagen, škoda i fijat.

Britanska služba NaVCIS ukazuje na veliku bandu za krađu auta

koja je aktivna u Slovačkoj.

Prema podacima, odgovorna je za krađu stotine auta u godini.

18. septembar 2018.

Tim Alfa za OK1. Stigli smo na lokaciju.

Ulazimo u porodičnu kuću.

Nema nasilnog ulaska.

Tim Bravo, na lokaciji smo. Dođite u 7. blok, 4. sprat.

OK1 svim jedinicama: pristupite s oprezom.

Počinioci bi mogli da budu naoružani i opasni.

Tim Bravo, na krovu smo. Idemo prema prozoru na 4. spratu.

Primljeno.

Približavamo se garaži. Potvrđujemo tri subjekta na lokaciji.

Osumnjičeni potvrđeni. Čekamo signal.

Započinjemo odbrojavanje. Malj na dva, prodor kroz prozor na jedan.

Pet.

Četiri.

Tri.

Dva.

Policija! -Jedan.

17. februara 2017.

Uz finansijsku podršku

Moj tata je umro kad sam imao 12 godina.

Taman sam ulazio u tinejdžersku fazu, baš kao i moj brat.

Mama nije mogla da nas prati.

Nije uspela da nas drži unutar granica.

Bila je jako tužna zbog toga, godinama je patila.

Ukrao sam prvi auto s 14 ili 15 godina.

Ali tad je cilj bio provozati se.

S 15 godina su me uhapsili.

Nakon dve godina zatvora, pridružio sam se ekipi koja to radi za novac.

Nisam razmišljao. Bio sam mlad i nije me bilo briga.

Na kraju sam odslužio oko 15 godina.

Dok sam bio mlad, mislio sam da je to dobar život.

Bilo je novca, zabava, propratnih događaja, ali...

Prekasno sam saznao da postoje i važnije stvari,

kao što su porodica, deca, dom, ljubav.

S prvim zracima zore, znam da nije bilo vredno.

Prošao sam kroz to i izgubio 15 godina života.

A to nikad neću dobiti nazad.

KRADLJIVCI AUTOMOBILA

To je bio moj prvi automobil, bila sam vezana za njega.

Kako sam iz Kožica, na tablici je pisalo KE.

Svaki put pre spavanja pogledala bih kroz prozor i proverila je li tamo.

Noću je bilo jako tiho.

Moja soba je gledala na parking, ali ništa nisam čula.

Tog jutra sam krenula na posao.

Bio je to moj drugi dan na novom poslu.

Izišla sam i videla da mog auta nema.

Samo je nestao.

Probudite se za odlazak na posao ili porodični izlet,

uzmete ključeve od auta, a onda shvatite da ga nema.

Možda ste parkirali na nekom drugom mestu, događa se.

Ali veće su šanse da vam je automobil ukraden.

Bila sam očajna.

Nadala sam se da nije ukraden, da ga je pauk odvukao.

Pitala sam gradsku službu za moj broj tablica.

Kad su potvrdili da ga nemaju i rekli mi da zovem policiju,

bila sam skrhana.

Bio je to veliki šok. Jedva da sam poznavala ljude.

Bila sam u Bratislavi sedam dana. Drugi dan na poslu.

Morala sam da pozovem kancelariju, kažem da neću doći

i objasnim im šta se dogodilo.

Nije bilo nimalo prijatno. Nikome to ne bih poželela.

Preselila sam se u Bratislavu krajem marta.

Sav novac koji sam imala, dala sam za auto.

Razvedena sam. Bivši muž i ja dogovorili smo se

da će naša ćerka koja je tada imala 14 godina ostati u Oravi,

a da ću je ja svakog vikenda posećivati.

Kako sebi nisam mogla da priuštim novi auto, to je bilo vrlo bolno.

Zovem se Tomaš i kuvar sam.

Moja škoda oktavija je ukradena.

Ja sam Ingrid, radim u restoranu.

Moj pežo je ukraden.

Ja sam Adam, radim kao IT tehničar.

Ukrali su moju škodu oktaviju.

Zovem se Jan. U penziji sam, ali pomažem u građevini.

Ukrali su mi pežo 406.

Ja sam Eva, koncertna umetnica. Podučavam i umetnost.

Ukraden je moj pežo 206.

Ja sam Peter, preduzetnik sam. Ukradena je moja seat alhambra.

Ja sam Lukaš iz Bratislave. Ukraden je moj folksvagen CC.

Zovem se Stanislava. Ja sam pedagošknja za posebne poduke.

Ukrali su nam škodu oktaviju.

Kad sam pozvala ćerku, rasplakala se.

Pitala me: "Mama, šta ćeš da radiš?"

"Kako ćemo se videti dok ja ne dođem u Bratislavu?"

Uz sve ostalo, morala sam da tešim ćerku

i uverim je da ćemo nekako pronaći rešenje.

Bilo mi je neverovatno teško.

Kontrolni centar 1000 svim patrolama na putu.

Putnički automobil folksvagen pasat,

sive boje, registarske oznake KE 900 LA.

Vozilo je...

754 Kontrolnom centru 1000.

Pratim sumnjivo vozilo Štefanikovom ulicom prema centru.

754 Kontrolnom centru 1000. Provera automobila negativna. Sledi pretres.

U policijskoj stanici su mi rekli ako automobil ne pronađu za nedelju dana,

mogu da zaboravim na njega.

Da postoje jako male šanse da će ga naći,

da ću pre dobiti na lutriji nego vratiti auto.

Bez obzira na status u životu,

bili vi advokat, lekar, informatičar ili kuvar,

kad parkirate svoje vozilo na ulici, a nekom zaista zatreba

i ima potrebno znanje, nestaće.

Tad smo svi jednaki.

Da postoji ikakva pravda, neke se stvari ne bi događale.

Nikad nisam previše razmišljao o vlasnicima auta.

Lopovima je samo važna marka auta,

a ne životi drugih ljudi.

Postojala je potražnja za ranim modelima, ne samo jednim.

Kad smo znali da možemo da prodamo četiri-pet automobila,

a neke marke se uvek prodaju dobro, poput audija,

išli bismo u slučajnu potragu, samo da bacimo oko.

Često ne bismo našli šta smo hteli,

ali uvek bismo izabrali nešto.

Čak i ako je kasnije samo stajao sa strane.

Bilo je vremena kad sam rekao

da imam dovoljno novca, da više nisam mlad.

Jedanput sam rekao devojci: "Da dobijam 3.000 evra mesečno

i da moram da ustanem u 5 h, da radim u Kia Motorsu od 6 h,

pa posle smene samo da odem kući, ne bih to radio."

Tada je to bila velika svota, ljudi nisu zarađivali toliko.

A ja jesam, dvaput ili triput nedeljno.

Sudija je vozio auto koji sam ja ukrao.

Pojavio se smejući, "Ovog si mi ti dovezao."

Čujem da sad postoji nova banda, neki mladi momci.

Ne znam mnogo o njima.

Ja sam stara škola. U moje doba je bilo dosta drugačije.

Ovi momci su drugačiji, mlađi, imaju bolju opremu.

S pravom opremom i znanjem, mogu to da obave za par sekundi.

Mikulik je. Molim? -Zovem radi sedišta za mercedes.

Da li je još uvek dostupno? -Da, imamo ga.

Sve predajemo lično. Ako ga želite, morate da dođete.

U redu. Dolazim popodne, ako vam odgovara.

Pošaljite mi adresu u poruci. -Hoću, na ovaj broj.

Još nešto.

Moja supruga je udarila branik na starijem sitroenu C5 iz 2006.

Imate li ga možda na stanju?

Nisam siguran, ali proveriću i zvaću vas.

Može, hvala. -Ali ne bi trebalo da bude problem.

Dogodilo se pre mesec dana.

Saznali smo na sledeći način.

Auto je bio na parkingu dok nas nije bilo.

Kad smo se nakon nedelju dana vratili, nije ga bilo.

Pronašli smo samo prazno parking mesto,

razbijeno staklo na zemlji i oštećenu bravu.

Te noći, 14. avgusta,

radila sam na velikom službenom događaju.

Došla sam kući oko 1.30 h

i našla garažu praznu.

Bio je to šok. Jako veliki šok.

Nikad nisam mislila da bi neko provalio u garažu.

Spojena je s kućom.

Znači da su bili u mojoj kući.

Sigurno je pronašao kuku za ključeve. Znao je.

Znao je gde će naći ključeve.

Trebalo mu je pet minuta.

Za pet minuta su ušli u naše dvorište i otišli s autom.

Ne možeš se snaći u tuđoj kući za samo pet minuta.

Morao je detaljno da osmotri kuću.

Mikulik je. -Zdravo.

Imamo branik za sitroen koji vam je trebao.

Sjajno.

Možete ga podići. -Hvala.

Ne mogu da odredim tačan datum,

verovatno nekad tokom mog dvonedeljnog odmora

ili nedelju dana nakon što sam se vratila.

Auto nije bio tamo gde sam ga parkirala.

Čuvala sam ga za sina koji je trebalo da napuni 18.

Baš je polagao vozački, nameravala sam da ga dam njemu.

Imala sam sve isplanirano.

Bio je na servisu, imao novi akumulator.

Sve je bilo spremno.

Možda je taj tip nekako saznao.

Moja devojka je došla kući i pitala: "Gde ti je auto?

"Sve vreme si kod kuće?" Jesam, auto mi je dole.

"Nije." Stavi naočare i videćeš ga.

Onda sam otišao da zapalim i s balkona sam video

da mog auta stvarno nema.

Nikad nisam bio u toj situaciji. Koga da zovem?

Pozvao sam policiju.

Rekli su: "Dobro, zapisaćemo sve u stanici."

Proveo sam noć štampajući letke o mom autu.

Opisivao sam gde je ogreban kako bi ga identifikovali.

Napravili smo nekih 50 letaka.

Lunjali smo gradom do četiri sata, lepeći ih na vrata i zidove,

u slučaju da ga neko vidi.

Niko me nikad nije zvao.

Porodica s dvoje dece ostala je bez starog, ali pouzdanog auta.

Ukraden je rano ujutro u stambenoj četvrti Žilina Hajik.

U Lučenecu, muškarac je parkirao auto, a kad se vratio, nije ga bilo.

Njegov auto, vredan 15 hiljada evra, ukraden je usred bela dana.

Bela škoda superb ukradena je u Gelnici 6. juna.

Počinioci su nestali bez traga.

Stariji auto bio je parkiran ispred porodične kuće.

Međutim, ostalo je samo prazno mesto.

Dva maskirana muškarca ukrala su auto za manje od tri minuta.

Imali su metu, ignorisali su druge automobile.

Krenuli su prema ulici gde smo parkirali.

Imam informacije o njima.

Već neko vreme pratimo njihove aktivnosti

i pratimo automobile koji nestaju u Bratislavi.

Imamo indicije kuda automobili idu i ko stoji iza toga.

Ti momci su mladi, imaju između 22 i 30 godina.

Veća su ekipa s onima koji donose odluke.

Vođa je tip po imenu Mikulik,

a on je uveo i ostale u taj posao.

On nadgleda prodaju,

šta se krade, gde se nabavlja, gde se prodaje i rastavlja.

On kontaktira i s korisnicima.

Njegova desna ruka je Smrek.

Nadimak mu je Smretčo, Smreka.

Koordinira s njim sva najvažnija pitanja.

Drugi momci su Patrik Dula

i Branislav Hrušovski ili Hruška.

Oni su više snagatori. Momci za jednostavne poslove.

Idu po automobile i dovezu ih od tačke A do tačke B.

Ta četvoročlana grupa je najvidljivija,

ali u pozadini stoji mnogo veća organizacija.

Na kraju, sve zavisi od toga šta policija može da sazna i tuži.

Ovi počinioci su mlađi od onih u nekadašnjim bandama.

Pripadaju drugačijoj generaciji, drugačije razmišljaju.

Imaju drugačije iskustvo i znanje od svojih starijih.

Razlika je možda u tome što imaju prefinjeno razumevanje

načina na koji se radi posao i kako se prikrivaju tragovi,

predaje plen i tako dalje.

Verovatno uče i od starijih,

vide šta je bilo drugačije i pogrešno, šta treba popraviti.

Uz to kombinovano znanje, bolje rade.

Nekoliko meseci kasnije, pozvao me istražitelj.

Nije mi direktno rekao, ali osetila sam.

Ti isti tipovi ukrali su i moj auto.

Bilo je čak i na vestima.

Izveštavali su o bandi Leopoldov

koja je ukrala oko 26 automobila.

I dalje se nadam da ću ga pronaći. Možda na internetu.

Ili na stranici neke zajednice.

Vlasnik je parkirao auto na samo nekoliko minuta.

Ali to je ipak bilo dovoljno da ga ukradu.

Organizovane automobilističke bande izvoze automobile iz Slovačke.

Postoji glasina o fantomu koji operiše u Leopoldovu.

Svi su znali ko je on. Policija i tužilac su znali.

Svejedno je bio slobodan.

Govorilo se da ga štite visokorangirani službenici

jer je imao informacije zbog kojih je mogao da radi šta želi.

U teoriji, možda postoji neka veza,

motivacija za rasipnim životom

pomoću relativno brzih i jednostavnih krađa.

Bili smo legendarni, sve smo imali.

Imali smo novac, devojke, automobile, stanove.

Baš sve. Živeli smo...

Ne znam kako da se izrazim. Van svih granica.

Ti momci su hteli... Svi žele dobar život.

Danas je to sve mlađarija, ali posao se promenio.

Tada smo zaradili neku lovu i sve prokockali.

Kupili smo novu opremu, otišli na odmor ili utakmicu.

Na utakmicu Real Madrida privatnim avionom. Ludo, zar ne?

I sve si mogao već sutradan da povratiš.

Bilo je mnogo mogućnosti, samo ih je trebalo zgrabiti.

Kao da ideš na posao.

Nije bilo nalik nečem ilegalnom. Posao kao i svaki drugi.

Ali običan posao traje od 9 do 17 h,

dok si s ovim gotov za 20 minuta.

Kako je mnogima normalno da rade tokom dana

i štede novac,

tako je ovim ljudima normalno ovo čime se bave.

Jedna vrsta normalizacije.

Ti ljudi su oblikovani da sve žele mnogo brže.

Za njih je to regularan posao, način da prežive

i omogućava im da brzo zadovolje svoju motivaciju.

Svi u ovom poslu zaradili su ozbiljan novac.

Jednom kad ga zgrabe, svi imaju poroke. "Normalno" je retkost.

Postoje različite priče o tim ljudima,

različite vrste.

Postojao je jedan inteligentan tip, završio je mrtav u jarku.

Možda je pokrao pogrešnu osobu, ne znam, ali bio je pametan.

Niko ne zna da postojite, a tako morate i da živite.

Ako se hvališeš, jedan dan si na vrhu, a drugi na dnu.

U čemu je poenta?

Uveče nakon posla, gđa Danijela je parkirala ovde.

Sledećeg jutra, doživela je šok.

Došla sam oko 8.45 h, spremna za posao,

ali mog auta nije bilo na parkingu.

Odmah je pozvala policiju koja je osigurala mesto zločina.

Ovo je složen slučaj, ukazuje na pažljivo planiranje.

Sigurno su razumeli sistem, znali su kako radi.

Provalili su u auto mehanički,

čistom silom. Koristili su ključ ili ometač.

Kad su ušli, pregazili su elektronski bezbednosni sistem.

Postavili su sofisticirani sistem kako bi oponašao imobilizator,

otvorili su haubu i došli do motora.

Izvadili su originalnu upravljačku jedinicu

i zamenili je identičnom, zajedno s imobilizatorom.

Saznanja pokazuju

da se počinioci fokusiraju na specifične modele vozila.

Primarne mete su škoda fabija, škoda oktavija i folksvagen golf.

Ukupno je nestalo devet takvih vozila.

Znam da su ukrali više vozila kad su ukrali i moje.

Istražitelj je pomenuo ukradene oktavije.

Škode su najčešće mete kod krađa vozila.

Ta marka se najčešće krade.

Svi vlasnici škoda moraju da budu na oprezu.

U ovoj zemlji ljudi žele škode, folksvagene, audije.

Ta vozila su tražena.

Neki ljudi žele francuska vozila, ali njih je malo.

Japanski automobili se ne kvare, niko ih ne želi.

Postoje marke vozila koje su tražene.

Danas je određena vozila lakše ukrasti.

Nekad je krađa auta trajala duže.

Morao si da obiješ bravu, daš da se napravi ključ.

Kratko si bio kod auta, ali izrada ključa je trajala.

Danas kad imamo automobile bez ključa,

sisteme otključavanja bez ključa i ostalo,

možeš se odvesti za pet sekundi.

Što je vozilo vrednije, to ga je lakše ukrasti.

Danas se luksuzni automobili pale bez ključa. Sve se može ukrasti.

Ali dodali su bateriju sa senzorom pokreta,

i ako se auto neko vreme ne pomera, ne mogu da uhvatim signal.

Repetitor pojačava signal automobilskog ključa.

U suštini...

Imate ključ, auto se pali bez ključa, a on vam je u džepu.

Dok se vi udaljavate, ja vas pratim repetitorom.

Moj prijatelj stoji pored auta koji želimo da ukrademo

i ja pokušavam da pojačam signal ključa

kako bi auto mislio da je kod mog prijatelja.

Otključa se, on uskoči unutra, upali ga i odveze se.

Ova inovacija dolazi sa Zapada

gde su takve krađe najčešće.

Dva lopova s kapuljačama približavaju se kući držeći relejni okvir.

Vlasnik spava u kući dok je daljinski u hodniku.

Inače daljinski mora da bude unutar jednog metra od auta.

Okvir ima čitač koji pojačava signal

tako da mogu da otvore auto s udaljenosti od nekoliko metara.

Treći lopov ulazi i odvozi se, a ljudi s okvirom beže.

Tehnički gledano, ništa ne kradete jer nema nasilnog ulaska.

Ako vas zaustavi policija, upalio je. Pa šta?

Međutim, jedanput kad ga ugasite, neće da se upali. Trebaju vam ometači.

Ometači blokiraju sve uokolo, niko ne može da zaključa ili otključa auto.

Haos. Auto mora odmah da ode.

Morate da sklonite radio. pa ništa ne vidite i ne čujete.

Sve je u radiju i zato mora napolje kako ne bi prenosio.

Zatim morate da pronađete sistem "LoJack", ali ti GSM uređaji

su mali, ne treba im napajanje. Teško ih je pronaći.

Jednostavno je previše muke.

Kad sam se sabrala, shvatila sam koliko to menja našu svakodnevicu.

Moj suprug mnogo putuje radi posla.

Imamo prerano rođenu ćerku koja ima mnogobrojne dijagnoze.

Tada nije još hodala.

Vodili smo je na razne terapije. Mnogo smo se vozili.

Sinulo nam je da smo u velikoj nevolji.

S detetom koje ne hoda, trebao nam je auto.

Bio nam je neophodan.

Zato smo se pitali treba li da ga kupimo

ili da potrošimo novac na terapije i rehabilitaciju

kako bismo pomogli detetu da prohoda.

Kako bi i dalje napredovala.

Imali smo mnogo pitanja o budućim koracima.

To su kreteni! Ali nastradaće.

To se ne radi, jednostavno nije fer.

Kao lopov, moraš da imaš čast. Ako je nemaš, debil si.

I to je to.

Ako vas policajac ulovi da pokradate invalida,

šta mislite da će se dogoditi?

Niko to ne voli.

Ali kad vas uhvate s autom nekog nemačkog seronje

koji ga uopšte ne želi nazad i kojem će osiguranje platiti,

to je drugačija priča.

Jednom sam mrknuo alhambru ili multivena,

a kad sam pogledao unutra,

imao je sedam sedišta, od čega tri dečja.

Natočio sam gorivo u auto jer je rezervoar bio skoro prazan

i parkirao ga kod policijske stanice da odmah mogu da ga nađu.

Morate to gledati na način da i Bog ponekad motri.

Ponašajte se tako da svi budu srećni.

Ne možeš pustiti nekog sirotana s troje dece da ide pešice.

Kad je došao Austrijanac, radovali smo se.

Osiguranje je sve platilo i niko nije nastradao.

Čak mi se činilo da su namerno dovezli te automobile.

Često smo ih doslovno čekali na granici.

Polako smo ih pratili. Trebalo nam je 10 sekundi.

Ako stane da piša na benzinskoj, možemo to tamo rešiti.

Jedanput smo slučajno uzeli auto lokalnoj učiteljici.

Setio sam je se. Imala je testove dece.

Naravno da smo vratili auto zajedno s testovima.

Događa se. Ipak je to dvosmerna ulica.

Greške se događaju kao i na svakom poslu. Samo ga vratiš.

Stalno sam se pitao:

"Da sam parkirao negde drugde, da li bi se ovo dogodilo?"

Većina ljudi pomisli: "Mogao sam bolje da ga parkiram.

Mogao sam da budem oprezniji.

Trebalo je da instaliram bolji alarmni sistem.

Trebalo je da parkiram na bezbednom parkingu

ili je trebalo da nađem garažu."

Ali nekad nema veze s tim.

Stalno sam se pitao: "Šta da sam..."

Čovek, odnosno prava žrtva, takav incident shvati

kao pravi napad, narušavanje granica.

Često je to vrlo bolno i ranjivo iskustvo.

Sad znam da mi neko u svako doba može ući u kuću.

Garažna vrata kroz koja je ušao zapravo su staklena.

Može to da uradi kad poželi.

Njima je jednostavno nepojmljivo

da im je to neko učinio.

Često postanu anksiozni ili krive sebe,

postanu depresivni.

Znam o čemu govorim jer sam to i sama iskusila.

I meni je auto ukraden.

Što se tiče prikrivanja tragova,

posebno što se tiče krađa auta, generalno govoreći,

ne možete to učiniti bez podrške.

Bila to policija ili kancelarija tužioca.

Usuđujem se da kažem da to niko ne radi bez zaštite.

Bilo to radi zahvalnosti ili za novac.

Moramo imati na umu da bi ljudi učinili svašta za novac.

Istorija nam pokazuje da su to osuđeni ljudi,

optužene i osuđene sudije

koje su prodale milionske slučajeve za mobilne ili torbice.

Tvrdim da se takva vrsta krivičnog dela uvek zataška.

I tako će uvek biti. Bez toga, ne možete se dugo baviti time.

Ako u kratkom roku nestane 100 auta u Bratislavi, policija mora da reaguje.

Ti ljudi su dobro povezani, imaju prijatelje na pozicijama.

Ne može se pomesti pod tepih, moraju da reaguju. To im je posao.

Ja znam mnogo policajaca.

Trude se da počinioci budu osuđeni ili progonjeni

i da automobili budu pronađeni, ako nisu rastavljeni ili prodati.

Mislim da su mladi policajci ambiciozni i da žele da deluju.

Problem krađe automobila bio je zaista ozbiljan.

Mnogo je automobila ukradeno, a malo ih je nađeno.

Novajlije su htele da se dokažu,

napreduju i poboljšaju situaciju.

Okupili su se i delili ideje kako bi pristupili rešavanju problema.

Najvažnija osoba tog poduhvata je genije, najveštiji lopov.

Najdragoceniji član grupe.

Zna kako da otvori auto, upali ga.

Na kraju, on ga predaje vozaču koji ga transportuje.

Ako policija uhvati nekoga, to često bude manje atraktivan vozač.

Genije ne uprlja ruke, nije uključen u transport.

Odvija se prirodno.

Nađeš ekipu, ljude s kojima možeš provesti život.

Imate isti životni put.

Ako policija uhvati jednog od njih, možeš mirno da spavaš

jer znaš da te neće cinkariti. I on zna isto za tebe.

Ako pronađu DNK, neće reći da je bio s tobom.

Reći će da se pomešalo ili nešto slično.

Na kraju dana, shvataš

da prave prijatelje možeš nabrojiti na prste jedne ruke.

Neko mora da vrati auto, neko mora da ga sahrani. Kao pogreb.

Prava mašinerija, kao u fabrici.

Živi organizam kojeg hraniš automobilima, a drugi žive od toga.

Sve ide dobro ako su oni odani tebi i ti njima.

Ako mene uhvate, ćutaću. Ako uhvate njih, ćutaće.

Nema problema, nema pitanja. Saznaš tek kad se pojave problemi.

Svi momci koji su ostali i imali problem

poneli su se tako da smo i dalje prijatelji.

Godine 2018. najveći broj krađa dogodio se na području Bratislave.

Baš kao i prethodne godine.

Najmanje krađa prijavljeno je u Banskoj Bistrici i Prešovu.

Stvarno ne znam. Nemam pojma.

Moj muž i ja mislimo da je ukraden radi delova.

Preko granice. Verovatno radi rezervnih delova.

Svaki detalj se planira.

Kako i kuda doći, šta uzeti i kuda to odvesti, kako razmontirati.

I svi sledeći koraci.

Možda se traži ceo auto,

što znači da se krade i odmah krije na nepoznatoj lokaciji.

Ili se traže samo delovi,

a u tom slučaju auto ide na lokaciju gde se odmah rastavlja.

Seče se testerom ili slično. -Rastave ih ili prodaju netaknute.

Kad su rastavljeni, donose veću zaradu.

To je unosniji posao.

Takođe zahteva i više ljudi. Treba im radionica,

oprema i znanje.

Treba da znaju kako da prodaju. Delovi idu specifičnim klijentima.

Jednostavno smo ih našli. Tražili smo delove na internetu.

Našli smo njihove oglase na raznim prodajnim stranicama.

Kontaktirali smo ih i tako je započela saradnja.

Tražili smo specifični deo, a oni su potvrdili da ga imaju.

Kad nam je trebao motor, lično smo proverili.

Nije bilo problema.

Čak smo postali i prijatelji. Sve je teklo glatko.

Kad bismo nešto kupili, oni bi ubacili poklon, neki radio.

Kupovali smo razne delove od njih.

Motore, kaiševe, sedišta, ostale unutrašnje komponente...

Sve što nam je trebalo.

Zanimljivo je da su osnovne modele auta

mogli da rastave za 52 minuta. Za manje od sata.

Sve do poslednjeg dela.

Imali su svoj način kako da dođu do motora.

Imali su višestruke premosnice za blokadu motora za razne modele.

Danas je izazovno maznuti novi mercedes.

Svi delovi imaju mikročipove jedinstvene za auto.

Ako želite da promenite svetlo ili neki elektronski deo,

morate da ga instalirate i podesite kako bi auto radio.

I odmah se vidi da je taj deo iz ukradenog auta.

Imamo momke koji rešavaju softvere, ali prava je muka.

Nadala sam se da će pronaći moj auto.

Svaki put kad me je istražitelj zvao,

nadala sam se dobrim vestima.

Ali kad su rekli da je motor nađen van Slovačke,

negde u Mađarskoj,

moja nada se rasplinula.

Pretpostavljao sam odakle je.

Ponekad sebi kažeš da je iz pokvarenog auta

ili iz udarenog auta čiji je prednji deo prodat.

Takvi slučajevi sigurno postoje,

ali takođe postoji mnogo ukradenih auta.

Video sam kako mnoge od njih rastavljaju.

Video sam da nisu udareni, spaljeni ili potopljeni.

Očigledno su bili ukradeni, rastavljeni i prodati.

Cene su nam bile zanimljive od početka,

pre nego što smo se bolje upoznali.

Postojala je velika razlika između cena u prodavnici

i njihovih cena.

Uštedeli smo toliko da nam se i put isplatio.

Nadzirali su ih i već su imali jednu blisku situaciju.

Prekinuli su ih dok su pokušavali da ukradu auto u Karlovoj Vesi

tokom obilaska parkinga za akciju te noći.

Policija Slovačke republike, izvolite.

Zdravo, zovem od kuće.

S balkona vidim sumnjivog mladića oko auta.

Mota se okolo, viri unutra...

Pobegli su u zadnji čas, taman pre dolaska patrole.

U ovom konkretnom slučaju počinilac nije uhvaćen,

ni tokom krađe auta, niti tokom odvoženja.

To je bila tačka preokreta i za policiju.

Nagnalo ih je da povećaju svoje napore i da budu oprezniji,

pogotovo u prigradskim četvrtima Bratislave.

Jedna stvar je vodila drugoj,

a nakon ovog bliskog susreta, njihovo samopoštovanje je palo.

Rodio se strah, međusobno su se svađali.

Bilo je pitanje vremena kad će pogrešiti.

Elektronskim sistemom prikupljanja putarina na našim auto-putevima

upravlja državna firma za auto-puteve.

Kad vozite auto-putem, a ne platite putarinu, svi znaju

da sistem zabeleži vozilo i izda se kazna.

Zabeležena je ruta od Karlove Vesi preko obilaznice u Bratislavi

u smeru Trnave, možda Hlohoveca ili Leopoldova.

Osumnjičene iz bande presreli su

i pratili od tačke A do tačke B.

Od lokacije krađe sve do konačnog odredišta, više-manje.

Policija ništa nije prepustila slučaju

kako osumnjičenima ne bi dali šansu za bekstvo

i kako bi izbegli moguću pucnjavu, ne daj bože.

Koliko znam, neki momci imali su kriminalnu prošlost.

Proveli su godinu dana nadzirući ih.

Pratili su sve njihove aktivnosti.

Sve je kulminiralo velikom policijskom racijom.

Bila je zaista velika operacija.

Neobično velika za našu regionalnu policiju.

Samo broj uključenih policajaca

uveliko premašuje kapacitet našeg regionalnog sedišta.

Dakle, možemo to nazvati značajnim događajem.

Bilo je zaista masivno.

Jedna od najvećih operacija koje sam doživeo.

Učestvovalo je oko 250 policajaca,

uključujući specijalce i helikopter.

Da, operacija je bila sveobuhvatna.

Kako je bilo 11 meta, okupljeno je najmanje 11 timova.

Svaka grupa je imala pet do sedam automobila.

Tačan broj je zavisio od specifične mete.

Ceo taj konvoj je krenuo odavde prema Hlohovecu.

Nigde nismo stali, automobili nisu mogli da se parkiraju.

Bilo je izazovno sve organizovati.

Još važnije, službenici nisu znali šta im je meta tog jutra.

Morali smo da koordiniramo da svi napadnu u isto vreme.

Angažovana je jedinica komandosa

jer je to ipak bila velika operacija.

Istražitelji nisu hteli nikog da potcene

i pozvali su najbolje treniranu ekipu u slovačkoj policiji.

Tim Alfa za OK1: Stigli smo na lokaciju.

Ulazimo u porodičnu kuću.

Neinvazivni ulaz.

Tim Bravo, na lokaciji smo. Uđite u 7. blok, 4. sprat.

OK1 svim jedinicama: Oprezno pristupite.

Počinioci su možda naoružani i opasni.

Tim Bravo. Na krovu smo, idemo prema prozoru na 4. spratu.

Primljeno.

Približavamo se garaži. Tri osumnjičena potvrđena na lokaciji.

Osumnjičeni potvrđeni. Čekamo signal.

Mene je u ovoj operaciji najviše iznenadio

sam počinilac.

Kad sam ga video, nikad ne bih rekao

da je umešan u automobilističku bandu.

Bio je otac malog deteta.

Imao je igračke po celoj dnevnoj sobi.

Potpuno normalan tip. Nikad ne bih pogodio.

To me je najviše iznenadilo.

Policija! Ruke na lice!

Osiguraj ga! Lisice!

Pogledajte veliku raciju u zapadnoj Slovačkoj.

Specijalci su uhapsili nekoliko osoba.

Banda iz Hlohoveca sumnjiči se za krivična dela nad imovinom,

za krađu automobila u raznim delovima Bratislave,

kao i za rastavljanje istih i prodaju delova.

U akciji je učestvovalo preko 200 policajaca iz Bratislave,

Trnave, Nitre, Trenčina i Banske Bistrice.

Započinjemo odbrojavanje. Malj na dva, prodor kroz prozor na jedan.

Pet.

Četiri.

Tri.

Dva.

Policija! -Jedan.

Često stradaju članovi porodice.

Urezala mi se jedna uspomena.

Žena u suzama čisti krhotine stakla od nasilnog ulaska,

od razbijenog prozora.

Bilo je tužno.

Članovi porodice često nisu ni za šta krivi.

Moje ćerke će sigurno saznati ko sam bio pre njihovog rođenja.

Nisam siguran kad ćemo, i hoćemo li im žena i ja reći.

Pretpostavljam da će saznati od drugih

i da ću ja morati da im objasnim.

Radije bih im rekao kad budu imale 18 ili 19 godina.

Kad malo sazru.

Sačekaću i videti šta ću im reći kad dođe vreme za to.

Sad sam kod kuće...

Ne mogu ni da saberem kako treba.

Devojke će imati pet godina. Plus devet meseci...

Uskoro će biti sedam godina.

Kad ukradeš veliki broj automobila, a da te ne uhvate,

ni policija niti neko drugi,

počinješ da dobijaš na samopouzdanju.

Misliš da si nezamenjiv i nedodirljiv.

Tada počnu greške.

Mnogo automobila je zaplenjeno, bilo je puno dokaza.

Mnogo delova, mnogo gotovine.

Moji izvori kažu da je u jednoj kući bila ženska garderoba

u vrednosti od 10 hiljada evra.

Navodno je sav novac stečen kriminalnim aktivnostima

iskorišćen je za kupovinu luksuznih poklona za devojku.

Četiri optužena muškarca trenutno su u pritvoru.

Sudija će u narednim danima odlučiti o kazni.

Automobilističke bande će dobro zapamtiti 2018,

jer ih sada ne lovi samo policija,

već i 130 hiljada korisnika aplikacije HAKA.

Mislim da nisu bili spremni na hapšenje.

Inače toliki broj ukradenih vozila ne bi bio pronađen,

zataškali bi svoje tragove.

Policija je zaplenila neverovatnih 29 automobila,

desetine auto-radija s GPS-om, upravljačke jedinice i delove.

Zaplenjena je i oprema za krađu, uključujući ometače.

Šokirala me količina zaplenjenog materijala,

količina dokaza na mestu zločina.

Mislim na velik broj ključeva i raznih komponenti.

Sećam se cele upravljačke table i raznih svetala.

Zaplenjeno je 29 automobila.

Zajedno s motorima i raznim delovima,

upravljačkim jedinicama i drugim delovima rastavljenih vozila.

Bilo ih je na hiljade. Nemoguće da se izbroji.

Uz to, zaplenili smo USB-ove i mobilne

kako bismo pronašli komunikaciju i elektronske podatke

koji bi nam dali dodatne dokaze

i pomogli da dokažemo kriminalnu aktivnost.

U celoj svojoj karijeri, nikad se nisam susreo sa situacijom

u kojoj moramo da analiziramo toliko dokaza u jednom slučaju.

Bilo je toliko delova auta koje smo morali da identifikujemo

da su sva tri slovačka instituta morala da podele posao

kako bi sve bilo gotovo u razumnom roku za završetak slučaja.

Na osnovu naših otkrića i uzoraka vozila,

počinioci su verovatno operisali po celoj Slovačkoj.

Broj ljudi bio je zaista ogroman.

Intenzivno smo radili četiri dana zaredom.

Nismo mogli da priuštimo odmor jer smo imali pravne rokove.

Kako bismo sve savladali, izračunali smo da je tokom operacije,

u dva najnapornija dana,

popijeno 12 kilograma kafe kako bismo mogli da nastavimo dalje.

Kad je operacija počela, u roku od mesec dana našli smo druge lokacije.

Pregledali smo lokale.

Uspeli smo da pronađemo dodatna četiri automobila.

Ukupno smo zaplenili 34 automobila.

28. avgusta jedva sam uspela da se suzdržim.

Zvala me je policajka i rekla da ima dobre vesti.

Pitala sam se kakve bi to vesti mogle da budu.

Rekli su da su pronašli moj auto. Morala sam da sednem.

Počela sam da vrištim.

"Dobre vesti? Dobre? Ovo je jednostavno fantastično!"

Međutim, ja sam jedna od srećnih jer mi je policija našla auto.

Zvali su me iz policije i rekli da su pronašli auto.

Prvo nisam mogao da verujem da je moj

nakon toliko dugo vremena, šest meseci.

Taj osećaj mogu uporediti samo s dobitkom na lutriji.

Ne znam kakav je to osećaj, ali mislim da je sličan.

Bio sam napolju i nosio dve plastične kese. Znate, jaja, mleko...

Odjedanput me neko pozvao. Gomila jedinica i nula.

Pomislio sam da je policija s novim informacijama.

Rekli su da su pronašli vozilo. Pitao sam zezaju li me.

Primili smo službeni dopis, pisalo je da je istraga zaključena.

Auto nije bio pronađen.

Nakon našeg priloga, zvao nas je preduzetnik iz istočne Slovačke.

Dirnula ga je priča gđe Stanke.

Spojili smo ih, a rezultat je zaista impresivan.

Od danas, porodica gđe Stanke može da uživa u poklonu na četiri točka.

Upoznali smo se. Dali su našim ćerkama, Noemi i Ali, sitne poklone.

I onda su nam dali auto!

Treći auto koji je stigao bio je za nas.

Bio nam je pravi šok. Postoje li takvi ljudi zaista?

Primetili su našu priču i poklonili nam auto.

Rekla bih da se to ne događa često.

Jednostavno neverovatno, poput božićnog čuda.

Ne, moj auto nikad nije pronađen.

Volela bih da krivci plate za to.

Nije bilo nikakve saradnje.

Nisu hteli da svedoče, priznaju, daju izjavu.

Negirali su optužbe od početka do kraja.

Morali smo da dokažemo slučaj bez pomoći osumnjičenih.

Odbijali su da sarađuju tokom celog trajanja istrage.

Samo su negirali.

Optuženi su tokom celog procesa imali branioce.

Bez sumnje, savetovali su ih da ćute.

Na početku su ćutali o svemu.

Nisu svedočili, nisu hteli da govore.

Dvojica su bila slomljena zbog svega što se događalo.

Čuo sam da jednom bilo zaista teško u pritvoru.

Pritvor često ostavi trag na mentalnom zdravlju optuženog.

Primenjuje se presumpcija nevinosti i još ima nade za oslobođenje.

Jedan je izgledao kao se lomi i pita treba li da govori.

Čak je počeo da sarađuje, ali onda se opet povukao.

Da je jedan od optuženika odlučio da sarađuje s institucijama,

svedoči i postane takozvani pokajnik,

to je moglo da bude pogubno za druge.

Na osnovu informacija koje smo imali, uspeli smo da dokažemo

da su oni iz prtivora uticali na druge koji su bili na slobodi,

kao i na potencijalne svedoke.

To je uticalo na njihovu odluku hoće li svedočiti i kako.

Pročitao sam spis! Sve je protiv mene!

Ako neki idiot progovori, gotov sam.

Ne mogu da razgovaram preko telefona.

Ona kučka Smrečo je govorila sranja

da smo ukrali mercedes.

Učini mi uslugu. Reši to.

Kapiram, mirisni trag.

Ne govori sranja preko telefona.

Dobro, Gabi, sve što ti treba. Rešiću to.

Smatraj to rešenim.

Osim poziva između optuženih i njihovog branioca,

svi ostali pozivi bili su snimani.

Snima se zvuk u slučaju ometanja pravde, i ako treba,

snimci se transkribuju i dodaju u sudski spis.

Uspeli smo to jednostavno da dokažemo.

Dva ili tri meseca nakon hapšenja, na osnovu tih dokaza,

tužilac je podneo zahtev za preventivni pritvor.

Ta vrsta pritvora je jako stroga. Nema komunikacije i posetioca,

osim ako mi ne dozvolimo.

Kako smo mogli da dokažemo njihov uticaj na svedoke

ili tada još neoptužene osumnjičene na slobodi,

sud je odobrio naš zahtev

i pretvorio pritvor u preventivnu meru.

Ovim otvaram kriminalni slučaj

2 PV 21/17/1104-263.

Sud navodi da je poštovan petodnevni pripremni rok

i da su sve strane u postupku prisutne i pravno poučene.

Pozivam okružnog tužioca da iznese optužnicu.

U skladu s Krivičnim zakonom 234 (1),

podnosim tužbu protiv R. Mikulika, A. Smreka, M. Dule i B. Hrušovskog

koji se nalaze u pritvoru na adresi Korvatska 5,

zbog sumnje da su počinili krivično delo krađe.

Činjenice ukazuju da su se optuženi ponašali na nezakonit način

i da su ukrali 24 parkirana i zaključana motorna vozila.

Time su prouzrokovali pozamašnu štetu od ukupno 164.417 evra.

Kriminalnu aktivnost dokazaćemo izjavama svedoka

kao i zaplenjenim ukradenim delovima vozila,

mišljenjima stručnjaka, pretragom domova i nestambenih lokacija,

istragom mesta zločina i drugim dokazima u spisu.

Nijedan optuženi nije priznao kriminalnu aktivnost.

Negiraju bilo kakvu uključenost u krađu vozila.

U skladu s tim, za optužene predlažem maksimalnu kaznu od 10 godina.

Na kraju su svi na prvom saslušanju dali izjave.

Optuženi se prema Zakonu o krivičnom postupku žele izjasniti

da ne poriču da su počinili dela navedena u optužnici.

Optuženi, imate mogućnost da izjavite da ste krivi,

nevini ili da ne osporavate optužnicu.

Svi optuženi su odbili da sarađuju s organima reda,

svedoče ili pomognu u istrazi kriminalnih aktivnosti.

Odlučili su da se izjasne krivima na glavnom saslušanju,

što je vrlo vešta taktika.

Izjašnjavam se krivim.

Kriv.

Kriv.

Kriv.

De fakto, priznali su optužbe

i ostalo je samo doneti kaznu.

Izjašnjavanje krivim smatra se kao čin kajanja,

priznanje krivice.

To može da rezultira smanjenom kaznom.

Optužba je utvrdila da je bilo 29 žrtava,

ali neslužbeno se govori o stotinama vozila.

Nije važno šta organi reda znaju ili tvrde,

važno je šta mogu da dokažu.

Što je čudno, nisu priznati kao organizovana grupa,

uprkos tome što je četvoro ljudi bilo uključeno.

Bilo je dokazano da su sarađivali i sve zajedno radili.

Čim imamo dvoje ili troje ljudi, već govorimo o grupi.

Bilo ih je minimalno četiri. Četvorica su bila optužena.

Kako nisu bili smatrani grupom, to je smanjilo krivicu.

To je očigledno bila organizovana grupa

s dodeljenim individualnim ulogama

poput lopova, vozača, trgovca delovima i rastavljača.

Zatim su specifične uloge dodeljene onima koji rastavljaju auto,

koji dogovaraju zbrinjavanje otpada preko drugih.

Kad rasturite auto, ostane vam otpad koji morate zbrinuti.

Zatim su imali osobe odgovorne za prodaju i distribuciju.

Suprotno od onoga što sugerišete u medijima,

u optužnici ne piše da je delovala grupa.

U optužnici nema dokaza

da su optuženi delovali unutar grupe.

Možda je uzrok nedostatak dokaza prikupljenih pre postupka

koji bi ukazali na raspodelu zadataka ili na tačnu hijerarhiju.

Zato to nije bio deo optužnice.

Ustanite.

Sud donosi presudu u ime Republike Slovačke.

Optuženici Roman Mikulík, Adam Smrek, Patrik Dula i Branislav Hrušovski

proglašeni su krivim po svim tačkama optužnice.

Kazna je kako sledi.

Optuženi Roman Mikulik, prema paragrafu 212 (3)...

Bilo je vrlo iznenađujuće. Nažalost, u negativnom smislu.

Kazne su tužne kad ih uporedite s brojem ljudi koje su povredili.

Posledice su morale da budu teže.

Nisam zadovoljna odlukom, nikad neću ni biti.

Dobili su uslovnu kaznu, svaki po dve godine.

U njihovom slučaju, rekao bih da je to smešno.

Imao sam priliku da pročitam nekoliko redova presude.

Mislim da svi vide o čemu se tu radi.

Opet je vidljivo da je problem u višim slojevima vlade.

U tom slučaju je zanimljivo to što,

iako je stotine policajaca mesecima sprovodilo istragu,

slučaj je na sudu okončan za nekoliko nedelja.

Lopovi često dobiju neverovatno blage kazne

dok žrtve prime apsolutno minimalnu kompenzaciju.

Ljudi često ne mogu da traže pravdu

jer su lopovi toliko lukavi da na papiru deluje kao da su beskućnici.

Jako me je razočaralo sudijino postupanje

i blage kazne koje im je dosudio.

Javnost bi činjenicu da se tužilac nije žalio mogla smarati

čudnom ili nepoštenom.

Teško je razumeti njegove razloge.

Ima pravo da se odrekne prava na žalbu.

Možda ga je brinuo teret dokaza na glavnom saslušanju

s obzirom na to da je spis imao pet hiljada stranica.

Ili se držao principa "zakasnela pravda je uskraćena pravda".

Ne znam šta da mislim o tome.

Svi će biti pušteni za nekoliko meseci. Onda svi možemo tako.

To mora da se promeni.

Ne može tako da funkcioniše.

Zatvor može da promeni mnoge.

Neki mogu da se promene nagore.

Na njima je hoće li moći normalno da žive.

Kao što znamo, automobilski posao je unosan.

Brzo se zaradi, a relativno malo radi.

Naravno da ima rizika, ali pogledajte kakve su kazne.

Nisu tako visoke. Zato će ti ljudi uvek biti u iskušenju.

Iskreno, mislim da nema nade

da će se integrisati u normalnu svakodnevicu.

Uspeli su da povrede veliki broj ljudi.

Nije ih zanimao bol i šteta koju su prouzrokovali.

Prilično sam skeptična oko toga.

Broj ukradenih automobila pre i posle operacije pokazuje

da su brojke u četvrtom okrugu Bratislave

pale za 80 posto.

Statistika takođe pokazuje pad u celoj Bratislavi,

a situacija je od tada ostala relativno stabilna.

To ukazuje na dugoročni efekt. Za sad.

DANAS

Više alternativih kazni, manje godina iza rešetaka,

i niže kazne za krivična dela protiv imovine.

To su obećanja za novi Krivični zakon ministra Karasa.

Amandmani u području krivičnog prava o kojima ćete glasati

predstavljaju najvažniju promenu u krivičnoj politici naše države.

Ako izmenjeni krivični zakon bude usvojen u ovom obliku,

ovakva vrsta počinioca mogla bi da se izvuče s još nižim kaznama.

Izmenjene krivične stope mogle bi da motivišu bande na zločine,

pogotovo jer većina vozila vredi manje od 30 hiljada evra,

što je novi prag za predložene izmene.

U isto vreme, u slučaju uslovne zatvorske kazne,

šanse da se žrtvama kompenzuje šteta mnogo su veće.

Ta obaveza je obično deo presude.

Zovem se Lukas. Ja sam čuvar

i prodali su mi sumnjivi audi.

Kupio sam auto 29. januara 2024.

Saznao sam da je auto sklepan od raznih delova

od mog mehaničara koji se specijalizovao za takva vozila.

Šokiralo me je što sam saznao da je prodavac

bio član automobilističke bande Leopoldov.

Čak i nakon one racije i suda, i dalje su dovoljno drski

da nastave da varaju ljude na ovaj način.

MEDIATRANSLATIONS