All language subtitles for BoThe.Crusades.Crescent.And.The.Cross.2005.Part1.1080p.BluRay.H264.AAC-RARBG.Bosnio

Hiljadama godina, u Svetoj zemlji
na Srednjem istoku, tekla je krv.

Tu su uklesani o�iljci bitaka
tri velike religije.

Ali, najdublja rana je na�injena
u ratu izmedju hri��ana i muslimana,

koji je po�eo pred kraj 11. veka,
i trajao 200 godina.

Ulog je bio uzani pojas zemlje,
duga�ak par stotina kilometara.

A velika nagrada je bio -
Jerusalim.

Taj Sveti rat je sada oti�ao u
legendu, ali ima onih

koji razli�ito gledaju na njega.

Velike hronike, iz dva razli�ita
sveta - hri��anskog i muslimanskog,

opisivale su velika dela,
bitke i junake.

Opisivali su ljude koji su bili
spremni da daju �ivot za svog Boga.

To je bio sudar dve velike vere,
sudar izmedju Polumeseca i Krsta.

To su bili krsta�ki ratovi.

Krsta�ki ratovi: Polumesec i Krst
Prvi krsta�ki pohod

Od svih gradova sveta, Jerusalim
je imao najgoru pro�lost,

i ima najneizvesniju budu�nost.

Za Jevreje, to je mesto velikih
hramova Iroda i Solomona.

Za Muslimane, to je mesto sa kog
se Muhamed uzdigao u Nebo.

Za hri��ane, to je mesto na kojem
je razapet njihov Mesija.

Isusove propovedi su, posle njegove
smrti, pustile koren.

Hri��anstvo je postalo nova
religija Rimskog carstva,

koje je vladalo Jerusalimom
400 godina.

Ali, u 7. veku, Sveti grad je zauzet
u ime nove vere - islama.

Posle 400 godina, hri��ani su
po�eleli da vrate Jerusalim.

Skoro 60000 ratnika iz cele
Evrope, skupilo se

spremaju�i se za bitku.

Medju njima je bio i iskusni vojnik,
Godfrid, Vojvoda od Bujona.

On �e povesti svoju vojsku u
ne�to �to �e postati krsta�ki rat,

prelaze�i 5000 km, da bi ponovo
zauzeo Jerusalim u ime Boga.

Godfrid je bio vi�e od iskusnog
ratnika. Pored toga �to je davao

dosta Crkvi, on je bio
i izuzetno pobo�an.

�to se mene ti�e,
klju�na stvar koja je nagonila

ljude da uzmu krst, bilo je to
�to su verovali da je

krsta�ki pohod, duhovni rat. I da
�e im to pro�istiti du�e od greha.

Bilo je i drugih motiva. Tra�ili su
i neke druge stvari.

Ali ako postoji jedna stvar
koja je stajala u samoj sr�i,

to je bila duhovnost.
Sve to pokre�e religija.

Franci, kako su se nazivali svi
koji su u�estvovali

u krsta�kim ratovima, sve do danas
smatrani su varvarima

koji su do�li da uni�te
vrhunac islamske civilizacije.

To je veoma jako ose�anje
koje traje do danas,

tako da re� "krsta�i" izaziva
uznemirenost. Ljudi to znaju.

I ljudi znaju �ta se desilo
u tom svetu.

Postojao je dobar razlog
za�to su ljudi rizikovali sve

da bi oti�li u daleku zemlju
iz koje se mo�da ne�e vratiti.

Ophrvana gladju i razarana malim
ratovima, njihova domovina Evropa,

nudila je te�ke uslove za �ivot.

Mnogi su �eleli bolji �ivot
i na ovom i na "onom" svetu.

Kada biste se vratili na kraj
11.veka, prvo �to bi vas

iznenadilo jeste �injenica
da je to bio nasilan svet.

U to doba centralne vlade
nisu bile dobro organizovane,

velike monarhije Francuska i �panija
jo� se nisu razvile.

Mala lordstva, i lokalni vlastodr�ci
tukli su se i uni�tavali.

To je bilo doba
sveop�teg bezakonja.

Jedan od najobrazovanijih ljudi
toga doba, oslikao bi

uznemiruju�u sliku
tog haoti�nog sveta.

Nadbiskup i prijatelj kraljeva,
Vilijam od Tajra,

napisao je istoriju krsta�kih
pohoda u 12. veku.

U skoro svim delovima zemlje,
vera je propala.

Medju ljudima vi�e ne vlada
strah od Gospoda.

Pravda je nestala i medju
narodima vlada nasilje.

Prevare i izdaje su se
nadvile nad svima.

Vrline su nestale
jer su beskorisne.

Umesto njih sada vlada Zlo.

Postojala je samo jedna organizacija
koja je mogla da obuzda

sveop�tu anarhiju.
Crkva.

U 11. veku, u zapadnoj Evropi
dominiralo je katoli�anstvo.

Svet u Srednjem veku bio je
duboko zainteresovan za religiju.

Mi koji danas �ivimo u sekularnom
svetu, ne mo�emo da pojmimo

koliko su oni brinuli o tome.
To ne mo�emo da shvatimo.

Ljudi su bombardovani pri�ama
da ih na svakom koraku vreba greh.

Sve �to bi uradili u �ivotu,
bilo je potencijalno gre�no.

Bukvalno kao da je i vazduh
koji su disali bio gre�an.

Crkva je mogla da razre�i ljude
grehova, ali joj je nedostajala

politi�ka mo� kako bi oprala
�itavo dru�tvo od bolesti.

Feudi sa svetovnim vladarima Evrope
gurnuli su papinstvo u stranu.

Sve do 1088. kada je novi papa
preuzeo mesto u Rimu.

Urban Drugi.

Papa Urban je bio lukav �ovek,
koji je razumeo politi�ke,

socijalne i religiozne potrebe
svog vremena.

Znao je da spoji te stvari
i da ih produktivno kanali�e.

Papi Urbanu je bio potreban
veliki plan, kako bi vratio

katoli�ku crkvu na politi�ku mapu.
Kao odgovor na njegove molitve,

stigla je molba sa istoka.
Molba od starog suparnika.

1095. poglavaru katoli�ke crkve,
poslat je o�ajni�ki poziv u pomo�.

Poslat sa carskog dvora u
Carigradu,

do�ao je od strane njegovih
isto�nohri��anskih rivala,

politi�kih gospodara
pravoslavne crkve.

Od strane vizantijskog
imperatora, Aleksija Prvog.

Mo� Vizantijskog carstva je slabila.
Nekada je kontrolisalo

Jerusalim i Svetu zemlju
na Srednjem istoku.

Ali islam je u to doba bio
dominantna sila u regionu.

Turci Seld�uci su bili relativno
skoro preobra�eni u islam.

Do�li su iz stepa centralne Azije,
i pregazili Srednji istok

u potrazi za zemljom.

Njihove vojske su imale desetine
hiljada neustra�ivih ratnika.

Preuzeli su kontrolu nad muslimanskim
teritorijama u Persiji,

Siriji i Palestini. Napokon su
zauzeli i Sveti grad, Jerusalim.

A onda su se okrenuli na sever,
i do�li nadomak

velikog vizantijskog grada,
Carigrada.

Status quo, mo� ravnote�e u
regionu, promenila se.

Vizantija je izgubila velika
podru�ja za skupljanje poreza,

i regrutovanje novih trupa.
Izgubila je i presti�.

1095. imperator Aleksije o�ajni�ki
je �eleo da uzvrati udarac.

Ali to nije mogao da uradi sam.
Obratio se papi,

u duhu hri��anskog bratstva, da mu
ovaj po�alje elitne trupe vitezova

i pomogne mu da
otera Turke.

To je papi Urbanu dalo savr�enu
mogu�nost da pro�iri politi�ku mo�.

Morate razumeti da su pape u to doba
bili mnogo ve�i politi�ari

nego �to su ovi dana�nji. I danas
se papa me�a u politiku,

ali u to doba pape su bile
veliki igra�i.

Bavili su se manipulacijama,
intrigama i politikantstvom.

Bili su crkveni politi�ari.

Papa Urban je planirao da izvu�e
korist iz vizantijske nesre�e.

Pokrenu�e Sveti rat protiv islama,
"krsta�ki pohod", koji �e takodje

da oja�a njegovo papstvo, i da
vrati Rim u centar politike.

Ideja o krsta�kom pohodu
zadovoljava mnogobrojne

interese pape. Dozvoljava mu
da pove�a autoritet nad vitezovima,

na ra�un svetovnih vladara.
Spre�ava nasilne vitezove

da nastave da maltretiraju Crkvu.

Takodje je vra�ala nevernike.

Dozvoljavala je hri��anima
da povrate Sveta mesta.

Novembra 1095. papa je odr�ao
op�injavaju�u slu�bu na otvorenom,

u blizini grada Klermona
u Francuskoj.

Govor je upu�en prin�evima,
vitezovima, sve�tenstvu

i obi�nim ljudima da krenu u rat
pod zastavom katoli�ke crkve.

Urban mora da je bio harizmati�ni
i nadahnuti govornik.

Slu�ati njegov govor, mora da je
li�ilo na masovna okupljanja

na nekom pop koncertu.
Svi elementi su bili prisutni.

Tamo je bilo mnogo hiljada ljudi.

Njegova propoved je bila ve�to
izradjen religiozni govor.

Za�injen preuveli�anim bajkama
o muslimanskim zverstvima

nad hri��anskim hodo�asnicima,
demonizirao je Turke

i predstavio krsta�ki pohod kao
apokalipti�ki rat dve vere.

Njegove re�i su delovale kao da
dolaze od Boga,

i bile prihva�ene od svih kao
zapovest sa Nebesa.

"Kolevka vere, rodna zemlja na�eg
Gospoda, majka iskupljenja,"

"sada je na silu uzeta
od bezbo�nika. "

"Dugo godina unazad, opaka rasa
Saracena je tiranski ugnjetavala"

"mesta po kojima je stupala
noga na�eg Gospoda. "

"Psi su u�li na Sveta mesta,
sve�tenici su ubijani,

device su terane da biraju izmedju
prostitucije i smrti... "

Emotivni naboj trenutka je bio
visok, i kada se govor zavr�io,

Urban je izrekao apel, i ljudi su
po�eli da prilaze i uzimaju trake

u obliku krsta, i stavljaju ih
na grudi i srca, daju�i tako valjda

zavet da �e i�i na Istok
da spa�avaju bra�u.

Inspirisani naredbom na urade
hri�anski posao, desetine hiljada

ljudi, �ena, pa �ak i �itava sela,
zaklinjali su se da �e krenuti

u krsta�ki pohod. Ali,za mnoge,
poput mladog viteza koji je

opisao svoj put u Jerusalim,
postojalo je jo� ne�to

�to ih je privla�ilo.
Obe�anja o velikom bogatstvu.

Na� gospodar papa, rekao je da
svako ko �eli da spase du�u,

ne sme da okleva da krene putem
Gospodnjim, a ako nije imao

dovoljno novca, bi�e mu data
uzvi�ena milost.

Onda je rekao da krenemo putem
Svetog groba, da oslobodimo zemlju

te u�asne rase i da mi
zavladamo njome,

zato �to je to zemlja
kojom teku med i mleko!

Ni�ta tako ne motivi�e
kao religija i ideologija.

Ta�no su znali da u tom delu sveta
ima jako mnogo bogatstva.

To je bio centar trgovine,
karavani su prolazili tuda.

Jednostavno, �eleli su novac.

Primamljivost velikog bogatstva,
i �ansa da se zauzme zemlja

koja podse�a na Raj,
bio je tek po�etak.

Uskoro se �ulo za jo� ve�i
podsticaj. Papa Urban je

u�inio do tada nevidjeni korak.
Ponudio je svima koji

zavetuju svoju du�u krsta�kom
pohodu, direktnu kartu za Raj.

Neka oni koji su nekada ratovali
protiv bra�e, sada krenu

u pravednu borbu protiv varvara.
Svakome ko krene na taj put,

ne iz po�ude prema zemaljskim
dobrima, ve� zbog spasenja du�e

i oslobodjenja Crkve,
svi gresi �e biti opro�teni.

Papa Urban briljantno je odradio
marketing oko krsta�kog pohoda.

Govorio je ono �to su vitezovi
zapadne Evrope hteli da �uju.

Rekao im je: "�ivite nasilno.
Ako se ne iskupite za grehe,

oti�i �ete u Pakao. " Krsta�ki pohod
je nudio nastavak borbi,

ali i duhovnu nagradu.
To je bio dogovor.

Ako odete u pohod, dobi�ete
opro�taj grehova. Ne�ete i�i u Pakao.

Papina propoved je pro�irila
granice hri��anskog u�enja.

U Svetom ratu, krsta�i su imali
bo�iji blagoslov da ne po�tuju

�estu zapoved, "Ne ubij... ",
sve dok je on bio nevernik.

To je nasilje koje je Bog toliko
�eleo, da je nudio duhovnu nagradu

onima koji su u�estvovali u tome.
Kao otvaranje "Pandorine kutije".

Nisam siguran da je bio svestan
koliko je bila opasna ideja

koju je izneo u Klermonu.
Ona je vodila veoma sna�nom

ose�aju mr�nje prema onima
koji su bili van zapadne Evrope,

i okretanje prema svima koji
su mislili druga�ije

nego �to se mislilo
u zapadnom hri��anstvu.

�ak i pre nego �to si krsta�i
napustili Evropu, verski fanatici

inspirisani papinim re�ima,
�udeli su za krvlju.

Za te fundamentaliste, svako ko nije
bio hri��anin, bio je nevernik.

A nevernika je bilo posvuda.

Hodo�asnici su bili okrutni
prema Jevrejima.

Po�inili su u�asan pokolj
tvrde�i da �e koristiti borbi

protiv neprijatelja hri��anstva.

Mnogima su odrubili glave.

Uni�tili su im domove i sinagoge,
a pokradeni novac su podelili

medju sobom.

Hiljade Jevreja je �irom Evrope
masakrirano u ime Boga.

Radjanje prvog krsta�kog rata,
zapo�eto je

ubistvima i masakrima
nedu�nih.

U jesen 1095. skoro godinu dana
posle papine propovedi,

skupile su se armije iz Francuske,
Nema�ke i Italije, da bi krenule

na epski mar� od 5000 km,
u pomo� svojoj hri��anskoj bra�i,

kako bi oslobodili Svetu zemlju
od muslimanske vladavine.

Na �elu najve�e armije nalazio se
Godfrid Bujonski.

Godfrid je bio jedan od glavnih
vodja u prvom krsta�kom ratu.

Bio je veoma pobo�an. Sa sobom je
poveo mnogo monaha,

kako bi mu pomagali
u svakodnevnim molitvama.

Bio je i veliki ratnik. Reputaciju
je stekao pre pohoda,

u pojedina�nim borbama. Bio je
po�tovan i vodje pohoda

su verovale da mogu da
saradjuju s njim.

Uz Godfrida je bio njegov mladji
brat, Boldvin.

Stra�no okrutan. Boldvin je
trebalo da postane sve�tenik,

ali je od toga odustao iz
ljubavi prema �enama i ratu.

Opisivali su ga kao zatrovanog
po�udom i telesnim gresima.

Govorilo se da to skriva, ali
njegov karakter je bio takav.

Bio je i pragmati�an i nije se libio
da odbaci one koji bi ga naljutili.

Prate�i kretanje Godfrida i Boldvina,
vojni istori�ar D�on Frans,

kao vodi� koristi izvore
iz 11. veka.

Ti srednjovekovni izvori otkrivaju
grubu realnost krsta�kog pohoda.

Bilo je veoma skupo nositi krst.
Ljudi su prodavali zemlju.

Poku�avali su da skupe �estogodi�nje
prihode, samo da bi

pre�iveli krsta�ki pohod.

Bogata�i su sa sobom vodili

�itavu pratnju. Sve one koji su
ina�e bili sa njima. Verovatno i �ene

Zaboravlja se koliko je �ena i�lo
za mu�evima, zato �to su i one

bile inspirisane neverovatnom
mogu�no��u iskupljenja.

Na pohodu je bio jedan ceo grad.
Celo dru�tvo se kretalo ka Jarusalimu

Problem sa hranom je bio ogroman.
Prosto je nemogu�e zamisliti

kako su to re�avali. Mo�emo da
pomislimo da su krali,

ali je najverovatnije da su
kupovali od lokalnih seljaka,

koji su im sve prodavali drage
volje, po veoma visokim cenama.

Skoro �est meseci, Godfridovi
krsta�i su prelazili hiljade

kilometara preko reka i planina
isto�ne Evrope.

Sastali su se sa ostatkom hri��anske
vojske sa juga,

ta�no na mestu sastanka: Duhovnom
srcu pravoslavlja, Carigradu.

Carigrad se danas zove
Istambul. To je divan primer

moderne Turske, i u velikoj
ve�ini muslimanski grad.

Ali, pre 900 godina, postavljen na
najisto�nijoj ta�ki Evrope,

bio je poslednji hri��anski grad,
pre nego �to su krsta�i

preko Bosfora, krenuli
u neprijateljsku teritoriju.

1096. dragulj grada bila je
velika pravoslavna katedrala,

Sveta Sofija. Prekrivena zlatnim
mozaicima, bila je

sjajno svedo�anstvo legendarnog
bogatstva Carigrada.

Ali, krsta�i jedva da su
je i videli.

Glavni grad Vizantije bio je
okru�en sa dva koncentri�na zida,

duga�ka preko 16 km,
i visoka 10 metara.

Krsta�i su pre�li ve� mnogo
kilometara, i dosta se napatili

da bi do�li do opasanog grada
svoje hri��anske bra�e

koju su do�li da spasavaju
od nevernika.

Ali za krsta�ku vojsku, kapije
grada ostale su �vrsto zatvorene.

Ovde su ostaci veli�anstvenih
Zlatnih vrata,

jednog od ulaza u Carigrad.
Ovde je bio Trijumfalni luk.

Ovde vidite 3 elementa koja
podse�aju na Trijumfalnu Kapiju.

Na vrhu su se nalazila
4 slona od bronze,

a ovde su bile freske koje su
prikazivale poduhvate

klasi�nih anti�kih junaka.
Kada su krsta�i stigli,

ova vrata su se presijavala i,
naravno, bila su zatvorena.

Vrata su bila zatvorena po
naredjenju imperatora Aleksija.

Bio je besan. Kada je od pape Urbana
tra�io elitni tim pla�enika,

nije mislio na armiju od 6000 ljudi
koji ne mogu da se kontroli�u.

Tra�io je grupu od 300 vitezova,
dobro obu�enih i naoru�anih,

koje je mogao da uputi tamo odakle
je mislio da preti najve�a opasnost.

Dobio je ne�to �to nije mogao ni da
zamisli, ni u najludjim snovima.

Desetine hiljada naoru�enih fanatika,
koji su se na njega obru�ili

kao neka napast. Hroni�ar ih
je opisao kao "najezdu skakavaca".

Dolazili su do tog velikog grada
u talasima.

Rojevi vojnika, koje je posalo
njegov suparnik papa, i koji su

sada bili pred kapijama, mogli su
da napadnu grad.

Nije smeo da ih uvredi.
Ali, Aleksije je video na�in

da dogadjaje okrene
u svoju korist.

Imperator Aleksije je bio zao
i podmukao �ovek.

Izigravao je �korpiju, s kojim
direktan susret nije opasnost,

ali �iji rep sa otrovnom �aokom
treba izbegavati.

Imperator je pozvao glavne vodje
krsta�a u svoju jazbinu,

u sam centar carske palate. Aleksije
je bio ubedjen da mo�e da osvoji

naklonost vojvode Godfrida i
njegovog brata Boldvina.

Ali, sada su uz njih bile
i druge krsta�ke vodje.

Najagresivniji je bio Bohemond,
najstariji sin porodice Normana,

koja je pre nekog vremena
zavladala ju�nom Italijom.

Privla�io je pa�nju svojim izgledom
i stavom. Mo�da je bio

i najbolji ratnik cele ekspedicije.
Govorilo se da ima

�estinu gladnog lava koji juri�a
na stado ovaca.

Bohemondovo iskustvo u borbama
bilo je neprocenjivo.

Ve� se borio protiv Muslimana na
Siciliji, i pobedio ih je.

Ali se ve� godinama
borio i protiv Vizantije.

Bohemond je, kao i ostale vodje
krsta�a, bio bolji ratnik

nego politi�ar. Uskoro �e svi
biti nadmudreni.

Kada je imperator �uo da je stigao
Bohemond, najuva�eniji �ovek,

smesta je naredio da se primi
uz dostojnu ceremoniju.

Kada se smestio, pozvao ga je,
uz vojvodu Godfrida

i njegovog brata Boldvina,
na tajni sastanak.

Planirao kako da na prevaru
zarobi ove hri��anske vitezove.

Aleksije je izgubio veliki deo
svoje imperije od Turaka.

Hteo je da tu zemlju povrati, a ne
da je preda u ruke

zapadnih vitezova
koji su bili odani papi.

Imperator je jo� uvek
imao keca u rukavu.

Kada su do�li u njegovu zemlju,
bila im je potrebna hrana.

Bili su nepripremljena vojska.
Nisu imali lance snabdevanja.

Ni�ta nije planirano unapred.
�iveli su od onoga �to su na�li.

Aleksije je mogao da im pomogne,
ako budu igrali njegovu igru.

Ako to ne budu hteli, on �e
da povu�e snabdeva�e,

i oni �e po�eti ozbiljno da pate.
Mo�da �e to da ih razbesni,

i mo�da �e krenuti da pusto�e
zemlju, ali �e da shvate

da on dr�i svu hranu, i da �e
morati da saradjuju sa Aleksijom.

To je znao on,
ali su znali i oni.

U zamenu za obe�anu hranu, sve tri
vodje su morale da se zakunu

da �e da saradjuju sa Imperatorom.

Tako su Aleksiju prepustili mesto
glavnokomanduju�eg nad celom operacijom.

I zakleli su se da �e svu zemlju
koju otmu od Turaka, vratiti Vizantiji.

Celu krsta�ku armiju su
preko Bosfora

prebacili novi partneri -
Vizantijci.

Uskoro �e po prvi put da budu
na neprijateljskoj teritoriji,

i ovo krhko savezni�tvo �e
da bude stavljeno na probu.

Po�to je Carigrad ostao
iza njih, pred krsta�ima je bio

put od 2000 kilometara preko
neprijateljske teritorije,

da bi stigli do Jerusalima.

Posle nekoliko nedelja, maja 1097.
stigli su do neprijateljskog grada.

Niseja, dana�nji Iznik, nekada je
bio vizantijski grad.

Dvadeset godina ranije su ga
zauzeli Turci, i bio je pretvoren

u tvrdjavu i glavni grad
novog sultana, Arslana.

Krsta�ka vojska je do�la
sa severa, preko brda.

Mar�irali su od Carigrada
i okru�ili su grad,

stavljaju�i ga pod
�eli�nu opsadu.

Napokon je do�ao trenutak sukoba.
Mora da su bili uzbudjeni

kada su do�li do neprijatelja.

Tu �e sve da po�ne.

Ulazak u Niseju ne�e biti lak.
Debeli zid, duga�ak 5 km

okru�ivao je grad sa tri strane.

Napasti ovakav grad nije bilo lako
jer su zidine bile velike.

Odavde se vidi da su
bile visoke oko 10 metara.

Kule su bile udaljene 30 metara.
Zna�i da gde god se pribli�ite zidu,

branioci mogu da vas dobro vide.
Bili ste laka meta.

Krsta�i su opsedali Niseju 6 nedelja.
Borbe su bile �estoke,

ali je moral u hri��anskom logoru
bio visok.

Bili su pred svojom prvom pobedom.

Iako su krsta�i obe�ali da �e
grad da vrate imperatoru Aleksiju,

o�ekivali su da �e njegovo
bogatstvo da zadr�e za sebe.

Ali, njihovi vizantijski "saveznici"
�e da im izmaknu tepih ispod nogu.

Uz zapadno krilo grada, nalazilo
se jezero Askani.

18. juna 1097. ujutru, izaslanici
vizantijskog imperatora,

pokrenuli su tajni plan da grad i
njegovo bogatstvo uzmu za sebe.

Vizantijci su doveli brodove
na jezero kako bi pomogli opsadi.

Ali su ih iskoristili
za sasvim dugu svrhu.

Tajno su kontaktirali Turke iz
grada, koji su radije hteli

da se predaju Vizantincima,
nego da ih iskasape krsta�i,

koji su o�igledno bili �edni
njihove krvi.

A u osvit zore, na grudobranima su
se zavijorile carske zastave.

Grad se predao.

Kada su videli vizantijsku carsku
zastavu, krsta�i su uzavreli.

Prevario ih je njihov takozvani
hri��anski brat, imperator Aleksije.

Kada je Aleksije napravio dogovor
sa Turcima, i uzeo Niseju za sebe,

krsta�i su se osetili izdanim.
Bili su besni.

�ovek kome su verovali, koji je
trebalo da im bude saveznik

i koji je trebalo da im pomogne dok
se budu probijali kroz Tursku

na putu za Svetu zemlju,
radio im je iza ledja.

To je bio veoma lo� znak za budu�u
saradnju Vizantije i krsta�a.

Po�to su izgubili blago Niseje,
krsta�i su krenuli dublje

u neprijateljsku teritoriju,
kre�u�i se ka Jerusalimu.

Ali, nisu bili sami. Sa brda,
turski sultan Arslan

pratio je svaki njihov korak.

Izgubio je svoj grad-tvrdjavu,
i �eleo je osvetu.

Arslan, svestan nanete �tete,
stalno je razmi�ljao o tome

da je zbog hri��ana izgubio
sjajan grad Niseju.

Svim srcem je �eleo da im se
osveti,

i odlu�io je da neprijatelju
postavi zasedu.

Turski vodja �e da poka�e
svu snagu svoje vojske

od nekih 50000 ljudi. Izvidjaju�i
teren ispred krsta�a,

prona�ao je savr�eno mesto
za iznenadni napad.

Epski sukob koji se desio, postao
je deo krsta�kog predanja.

To je bila bitka kod
Dorilaema.

Iako su mnogi poku�avali, do sada
niko nije otkrio pravo mesto bitke.

D�on Frans je godinama tra�io
tragove, i sada misli

da mo�e da odredi
ta�nu lokaciju.

Znamo mnogo u vezi sa bitkom, ali
na�i mesto je sasvim druga stvar.

Znamo da se odigrala na mestu
gde se ukr�taju dve doline,

i da je tamo bila mo�vara.
Ali, ono �to stvarno znamo

jeste da je to mesto moralo da
bude veliko, zato �to su

u jednom trenutku obe armije
ubacile sve raspolo�ive snage

u bitku, a za to je potrebno
mnogo prostora.

Profesor Frans ide istim putem
koji su koristili krsta�i 1097.

U ono doba, put je bio tako uzan
da je njime moglo da prolazi

samo 5 ljudi odjednom. Vojsci od
60000 ljudi bilo je potrebno

3 dana da prodje tuda.
Rezultat toga jeste da je

prethodnica od 20000 ljudi
koju je vodio Bohemond,

ostala odvojena od glavnice snaga.

Ostali sami i ranjivi,

ba� u onoj dolini koju je
Arslan odabrao za zasedu.

Veoma je ravno i �iroko.
I mislim da ovo li�i na mesto

na kojem se susre�u dve doline.

U stvari, stvarni li�i
na mesto gde se susre�u doline!

55 kilometara od Niseje, Frans
otkriva ono za �ta misli

da je mesto Dorilaemske bitke.
Prve velike krsta�ke bitke.

To je to! Zanemarite moderne
tvorevine, ovaj put...

Ovo je zaravan gde se
ukr�taju dve doline.

�ak je i zemlji�te vla�no.

Ovo je mesto na kojem se
odigrala bitka.

Stojimo na bojnom polju odlu�uju�e
bitke iz vremena krsta�a.

U zoru 1. juna 1097. desetine
hiljada Turaka krenulo je

u frontalni napad na snage
Bohemondove prethodnice,

koja je logorovala
uz rub doline.

Na svom omiljenom mestu, profesor
Frans mo�e ta�no da vidi

kako se razvijala
ta epska bitka.

U logoru je vladala zabuna. U ovom
podru�ju su poku�avali

da uspostave odbranu
i da krenu u napad.

Niz ova brda i levo u dolini,
nalazili su se Turci.

Za jednog �oveka koji je
u�estvovao u bici kod Dorilaema,

to je bio dan koji
nikada ne�e zaboraviti.

Bohemond je rekao ljudima:
"Hrabri Hristovi vojnici,

vidite da smo okru�eni i da je
pred nama te�ka bitka.

Neka svi vitezovi istupe i kao
ljudi se suo�e sa neprijateljem. "

Krsta�i su bili zate�eni
tim jutarnjim napadom.

Dok je turska konjica tutnjala
kroz njihov logor,

oni su se o�ajni�ki borili
da ne bi izgubili bitku.

Za krsta�e je ovo bio
potpuno novi neprijatelj,

i novi stil vodjenja borbe.
Ti konjanici su se oslanjali

na brzinu, mo�ne lukove i na
taktiku "udari i be�i".

Seld�uci su bili prvoklasni strelci
i bili su veoma hrabri.

Napadali su brzo, za razliku
od zapadnih vitezova.

Imali su male konje i nisu
nosili mnogo naoru�anja.

Znala�ki su odapinjali strele
dok su jahali velikom brzinom.

Ta briljantna nova taktika
desetkovala je Bohemondovu

prethodnicu od 20000 ljudi.
Ali, strelci na konjima

nisu bili jedino iznenadjenje
koje su Turci spremali...

Turci su nas opkolili
sa svih strana, gadjaju�i nas

strelicama i kopljima
i odapinju�i strele

sa neverovatne razdaljine.

Nije bilo jasno kako su Turci
napadali sa tolike daljine.

Ali, doktor Taef Al Azari je, u
jednom starom tekstu iz tog vremena

otkrio ne�to �to bi moglo
da re�i tu tajnu.

To je bila "naukia".

Naukia je bio bataljon u okviru
turskih strelaca.

Ti vojnici bi legli na ledja i
nogama bi natezali ogromne lukove.

Tako su mogli da odapnu strelu
nekoliko stotina metara.

Ponekad nailazimo na izvore
koji govore da bi samo

zbog broja odapetih strela, na par
trenutaka nestalo sun�eve svetlosti.

Bohemond je ve� izgubio
stotine ljudi, i sada su se Turci

spremali da ih sve pobiju.
O�ajni�ki je naredio

svojim ljudima da dr�e
linije oko logora.

Ali, iz doline je
pristizala pomo�.

Veliki deo armije koje su vodili
znameniti i sjajni vojvoda Godfrid,

njegov brat Boldvin, i ostali
ratnici posve�eni Bogu,

brzo je napredovao, pristi�u�i
u pomo� svojoj bra�i.

Uz Godfridovu i Boldvinovu vojsku
koja je ulazila u dolinu,

snage krsta�a su brzo
porasle na preko 50000 ljudi.

Turci su se na�li
izmedju �eki�a i nakovnja.

Nisu hteli da se suo�e sa takvom
situacijom, pa su pobegli.

Veoma razumna odluka.

Sama veli�ina krsta�ke vojske
porazila je Turke.

Ali, mora se re�i da su se Turci
borili briljantno.

"Ko bi ikada tako hvalio Turke",
rekao je jedan krsta�,

"koji su bili tako dobri vojnici,
koji bi, da su hri��ani,

bili jednaki nama".

Krsta�i su poverovali
da su nepobedivi.

Jedan je pisao svojoj �eni
da bi trebalo da stignu

pred kapije Jerusalima
za 5 nedelja.

Ne bi mogli biti vi�e u krivu.

Ali za ne�to vi�e od mesec dana,
poginu�e jo� na stotine krsta�a,

a oni �e i dalje da budu mnogo
kilometara daleko od Svetog grada.

A tek tada �e da se dese najgori
u�asi prvog krsta�kog rata.

Krsta�i su uspe�no porazili tursku
vojsku Kilid� Arslana kod Dorileja,

ali su se njihove vodje
pla�ile jo� jedne zasede.

Umesto da prate najkra�i put u
Svetu zemlju, odlu�ili su se za

zaobilazniji put koji je celu povorku
vodio preko planina Anti-Taurus.

Nekoliko godina kasnije,
jedan mladi vitez

se prise�ao opasnog putovanja...

Po�eli smo da prelazimo preko
proklete planine koja je bila toliko

visoka i strma da se nijedan
od na�ih vojnika nije usudjivao

da pretekne drugog na putu.
Konji su padali sa litice

i jedna teretna �ivotinja
vukla je drugu nadole.

Primorani da putuju jedan po jedan,

trebalo im je tri
nedelje da predju planine.

A najgore je tek bilo na pomolu.
Ve� iscrpljeni, oni su se spustili

na bezvodnu ravnicu Pisidije,
po vru�ini od 40 celzijusa.

Zemlja je bila napu�tena,
bezvodna i nenaseljena.

Mnogo smo trpeli od gladi i
�edji, a nismo na�li ni�ta za jelo.

Vi�e od petsto mu�karaca
i �ena umrlo je tada,

padaju�i od iscrpljenosti.

Najozbiljnije od svega,
verni pastuvi,

sadruzi u borbi od kojih je zavisila
bezbednost njihovih gospodara,

umesto da prkosno
ja�u i pokazuju zube,

vukli su se kao obi�ne
tovarne �ivotinje.

Posle vi�e meseci te�kog
zaobilaznog putovanja,

jedna ugledna li�nost
je stradala - Godehilda,

�ena jednog od zapovednika
pohoda, Balduina, grofa Bulonja.

Godehilda je bila veoma bogata
�ena. Imala je imanja i sredstva

u koja je Balduin kao
njen suprug imao pristup.

Posle njene smrti, se
vratilo njenoj porodici

i ostalo je njenim srodnicima. Njena
smrt zna�ila je da vi�e nije bilo

mogu�nosti da on bude
bogata� kad se vrati ku�i.

To je promenilo njegove poglede.
Balduin je sada bio u potrazi

za novim zemljama, teritorijom
i svojim bogatstvom.

Svega dan posle njene smrti,

pohlepa i boga�enje
postali su njegova politika.

Hroni�ari ne spominju Balduinovu
tugu, ve� samo da je on uzeo

par stotina vitezova i napustio
glavninu vojske otisnuv�i se

na samostalnu misiju. Ako je
trebalo da nadoknadi �eninu smrt,

najlak�i put je bio
da zauzme grad za sebe.

Stotinu pedeset kilometara na istok
le�ala je savr�ena meta - Edesa.

Edesa je bogati grad.

Ona ima samostalne prihode
kroz izradjevine od metala.